Domanović, Radoje - MRTVO MORE
I on me pogleda prezrivo, pa zgušenim glasom, punim srdžbe i gneva, izgovori: — Sramota! Ja se zastideh i jedva promucam: — Izvinite, nisam imao nameru da vas vređam, samo sam hteo da zapitam... — No, to je lepo pitanje!