Jakšić, Đura - PROZA
vazduhu riče i besni, nadimajući gorostasne grudi, traži najlepše doline da ih ledom mržnje svoje uništi i upropasti. Zastravljena gomila ne disaše — slušala je kako vazduh, potresan besomučnom borbom, ječi i stenje kao eterom opijeni ranjenik što
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— napokon brižno upita i zagleda se u čeljad. Svi zamukoše, niko ne mrdnu. Ona pretrnu, nasluti nešto teško. Zastravljena, dršćući prihvati starijeg sinčića za glavu i upita ga naglo: —Što bi s ocem? — i upre u nj plašljivo očima.