Rakić, Milan - PESME
O razmahni rukom krepkom, nek se krha Stara trošna zgrada od dna pa do vrha! Goni bednu braću ko bura matroze! Nek zastrepe, bedni! Nek u smrtnom strahu, Krsteći se, čuju tvoju pesmu plahu Gde grmi kraj njine slikovane proze!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Aćim ne savlada želju da pogleda sina. Šta li mu se dogodilo? Ovakav kaput ni kraljevi namesnici ne nose. Još jače zastrepe. Vukašin gleda u svoje ruke, oseća očev pogled i opravdava ga: prirodno je. Sin sam mu.
Nisam smela to da učinim. Još ne treba ništa da znaju. Možda i nije, zastrepe, pođe da rastrebljuje sofru, pa se od naglo nadošlog umora spusti na tronožac.