Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A ona gleda, rekao bih, iz same dubine dušine, i kao da taj pogled nema veze sa okolinom. U njemu je neka živa žurba i zatajena neizmerna sreća... U dvorištu bruji: svirka, igra, smeh, govor. Došli svatovi! Sve se uskomeša.