Teodosije - ŽITIJA
Zbog toga molim svakoga od vas da ne zataji u sebi bogomrsku jeres kojom ako je ko među vama do sada u neznanju bio obuzet, apostolski ću kazati: „Bog prezrevši
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
„Baš sam nesrećan“, pomisli starac u sebi, i ode kući, a od svoje babe zataji sve što mu se na putu desilo. Sutradan podapne opanke, pa hajd opet u drva, a Sreća i Nesreća već ga čekaju.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
za njene godine, ali ne i za njenu lepotu i svežinu, isto je tako znala, kada se to htelo da obelodani porođajem, sve da zataji. Kratko i mirno sa sobom je svršila. Jednoga dana našli je u kupatilu mrtvu, sa presečenim žilama.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ona razmišlja i bori se sa samom sobom šta da mi odgovori. Da li da mi kaže pravu istinu ili da je zataji. Zato se požurih da je, zagolicavši njenu žensku sujetu, navedem na tanak led, pa joj rekoh: „Oprostite mi ovo moje
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
nije mogao ni da pomisli da bi mogao što da prećuti, ali, našavši se oči u oči sa njim pred ispovedaonicom, zataji svoj greh. „Snaći će me zasigurno teška kazna božja”, strepeći je mislio. Da ubije u sebi glas grižnje, poče da čita.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Još nešto lepo iz tebe sjaji: Druga se knjiga gubi, zataji, Ti si nam uvek verno imanje Nit’ te ko ište na pročitanje. Oj, knjigo, knjigo, slava ti, slava!
Miljković, Branko - PESME
početak sjaj i sate stale Da žive moj život i da ga vaskrsnu Iz ostataka zbilje prerušene u snu Kad ušav u pustinju zataji pospale.
Preporađanjem ispiraj sjaj svetu I zvezdi koja ponore zataji; Neka se trulež otrezni u cvetu Nepoznat nesvesnoj ruži koja sjaji.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Ono more, što kad rikne, Zadršću se daljni kraji. — Ta strahota daklem ume Da se stiša i zataji! Ko ga gleda, ne bi rekô Kol’ko s’ u njem mrtvih snova, Kol’ko s’ u njem izgubilo Želja, nada i brodova.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I on sve dalje jednako u nju gleda i muči se da zataji jak izliv. Tada i ona časom svrne očima na nj, nu, ne mogavši da izdrži njegov uspaljeni pogled, smetena ih obori k zemlji.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
brže možeš, Krušedolu, b̓jelu manastiru, te mi zovi mog rođenog brata, moga brata Maksima vladiku, i kaži mu, ništa ne zataji, da sam se ja na smrt razboljeo; pak odanle okreni hintove, trči brže mjestu Berkasovu, te mi zovni moju staru
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Spazi sebe od nje, ne dodirnu se je, pak od sviju se zataji, te ode u svoj mu manastir što ga je sam izgradio, pokaluđeri se i već osta u njemu moleći se Bogu.