Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U zatišjima bitke i on bi, za koji tren; utihnuo i osluškivao nebesa, taj mukli bezdan: začudo, od njih je doticala blagost i svetlo
Ni pesma nije mogla, sad, da nadjača taj sve luđi huk umiranja i to beznađe rastopljeno u kiši i u blatu. U zatišjima je, uzalud, osluškivao nebesa: mukli se bezdan nije otvarao, sve dalji, Bog se povlačio.