Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
da je bio stavilac kod cara Dušana u pesmi se pokazuje kao veliki junak: kažnjava šićardžije, ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku, preskače tri konja i na njima tri plamena mača, poznaje po braći Roksandu, pobeđuje
Leđanu i na povratku iz Leđana njegovi podvizi su viteški, nema sumnje; on kažnjava šićardžije, ubija na megdanu kraljevog zatočnika, strelja kroz prsten jabuku, preskače tri konja viteza i na njima tri plamena mača, poznaje po braći Roksandu, pobeđuje
“ Veli njemu srpski car Stjepane: „Jest slobodno, mlađano Bugarče; jest slobodno, al' nije prilike! Ako zgubiš mlada zatočnika, čestita ću tebe učiniti“. Uzja Miloš pomamna kulaša, pa okrenu od b'jela šatora, zametnuvši koplje naopako.
mu rusu odsiječe glavu, kulašu je baci u zobnicu; pa uvati njegova dorata, odvede ga caru čestitome: „Eto, care, zatočnika glave!“ Car mu dade blago nebrojeno: „Idi, sinko, te se napij vina, čestita ću tebe učiniti!
Usred polja šator razapeo, od Soluna ište zatočnika da iziđe njemu na mejdana, da junački mejdan podijele. U Solunu ne ima junaka da iziđe njemu na mejdana: Dojčin bio, pa
Jest došao Uso Arapine pod Soluna u polje široko, od Soluna ište zatočnika da iziđe njemu na mejdana; u Solunu ne ima junaka da iziđe njemu na mejdana.
Jest slobodno, al’ nije prilike, tj. ali nema mnogo izgleda ćeš ti ubiti zatočnika. Prebio ga na tri polovine, tj. na tri dela. I na njima tri plamena mača, tj.