Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Potpunom učtivošću i odanošću, kaku već može pokazati i jedan dućandžija seoski, pozdravi kapetana. Odmah ti tu oni zaturiše razgovor. Kapetan se žali: kako je teška služba, kako se mučno živi, kako ga neće da unaprede.
Ostali narod raziđe se svak na svoju stranu čudeći se kuraži Strahinjinoj. Kmet i Strahinja izostaše malo i zaturiše razgovor. — Vere ti, Strahinja, da mi pravo kažeš što ću te pitati! — Vala, Purko, hoću, samo ako bude za kazivanje.
Dođoše i dva brata Boškova, te se zdraviše s popom, pa posedaše tu i zaturiše razgovor. Vuja samo ćuti i ništa ne zna gde je — da li sedi, da li stoji.