Obradović, Dositej - BASNE
Svak sosud na ono zaudara šta se u njega sipa: ako je vešt blagovona, miriše; ako li zlovona, a on smrdi. Bolje je što ne znati nego naopako i zlo
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
polića prepečenice, pa onda zavodni očima, a sve pljucka, štuca, iskrmači svaki akt koji do ruke dođe, a kancelarija mu zaudara kao rakijska mešina. A ovaj kapetan jok!
Eto, na primer, kakav beše onaj Sima Simeunović pred Jakovom. Kancelarija mu uvek zagojaćena, neprovetrena, zaudara na ona akta; osim što se u leto izuvao u kancelariji i držao na polici među aktima uvek bocu surutke, što je »pio od
— Koji naši? — upita učitelj, promoliv se kroz prozor. — Ja, učitelju — odgovori Marjan i priđe prozoru, a iz njega zaudara kao iz rakijske mešine. — A ti si to, Marjane! Otkud noćas u ovo doba? — Imaš budak, učitelju? — Budak?...
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Razgledala si svoje mlado telo u pari Javnog kupatila što zaudara na lizol. Još od letos je tamno. Dve bele trake na grudima i preko kukova pokazuju oblik tvog lanjskog kostima.
Radičević, Branko - PESME
Još je gore, kada sred nedara Srce jadno tugom zaudara, Kad ukrste misli svakojake, Kako munja kroz mutne oblake; Jedna misâ za drugome iti: Kako beše, kako l' more biti?.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Izvorac, vodi gospodina narednika. Tupo odjekuje zvek mojih mamuza po mekoj i ljigavoj zemlji koja zaudara na neku ustajalu tinju. Rov je dubok do visine čoveka, a nad glavom se natkvesila izbačena zemlja kao planina.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Taj motor neprestano lupa i njegovo lupanje se čuje po vodi, na milje daleko. Sva je barka masna i strašna i zaudara od ribe. U kućici motora svakojaki plamenovi. Samo bog zna kako to funkcioniše.
Tako bih se rado nasmejao celom ovom gradu što zaudara lešinom. Da im pregledam budžet, novinarstvo, sa žučnim osmehom, sa slatkim osmehom osvete. Ali, našto?
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Nego udri dokle mahat možeš, a ne žali ništa na svijetu! Sve je pošlo đavoljijem tragom, zaudara zemlja Muhamedom. VOJVODA BATRIĆ (knezu Radu) Imaš razlog, ali ne toliko.
Evo vidiš kako smo daleko, i opeta ona teška vonja od nekrsti ovde zaudara. MRTVO DOBA NOĆI, SVE SPAVA. NEKO ZBORI KROZA SAN.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
iz štale već nije više slama štrčala i padala iz napuklih zidova, da se meša dole sa konjskom balegom i posle onako da zaudara. Sve je bilo počišćeno. Velika kapija sa svodom, krovom svojim, kao čitava kuća za sebe, rušila se.
I što nikada u životu, poče osećati kako joj duša, sva njena unutrašnjost nekako mrtvački zaudara. Poče da drhti I da se trese od neke neizmerne nesreće, koju predoseti da će se desiti.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Nejma; poharčena voda. Veli mu starac da pije vodu iz leđena. Ovi gleda vodu; mutnu i blatnu vidi, i koja zaudara na znoj; neće da pije, govoreći: „Kako ću ja pomije piti?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
URLIK Gledam lava u kavezu Za rešetkom gde tumara I vidi u parku brezu, A trom — na smrt zaudara. Povijene glave kroči. Olinjalu vuče dlaku. Al kad na tren digne oči — Svako vidi svoju raku.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U bradi se zgrudvala krv. Grudi su iscepane. Naježi se, ledene su nozdrve vetra, a dah mu uvek zaudara na daljine. A iza oblaka nebo je puno zvezda. Za daljine i Boga Đorđe Katić, trgovac, isto je što i list u šumi.
„Kako?“ „Pa umro je kad je podizao vreću da sipa žito u koš. Čobani su osetili da iz vodenice zaudara na paljevinu. Dozivali ga, on im se nije odazvao. Ušli su u vodenicu i našli ga mrtvog pored koša.
Samo poneka zakuka, više kao od nemoći nego od žalosti. Od tih lampi buknuće noć i selo i izgoreće sve, i vazduh zaudara na izgorelo meso, i vazduh je pun pepela od kose, ponegde neko pseto zareži pod vajatom, pa mu posle uprazno škljocnu
Upropastio nam kuću. Neću više, ti si moj. Adam ječi i mlatara rukama. Đorđe skoči i viknu: — Lampu! Mrak zaudara na petrolej. Čuje Simkin glas. I Adamov.
Sada kao da je potopljeno u zejtin. To je dobro: manje se žedni i vazduh više ne zaudara na znoj i ljudski izmet. Vazduh je ojesenio.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
što šapuću uzajamno obujmljeni oko pasa i nečujno gaze po mekoj vlažnoj zemlji, pod zvijezdama, dok iz prikučenih kapija zaudara izneseno smeće u provaljenim kantama.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Vas prostor ispuni sa vrućinom, dimom i parom; vazduh zaudara mlakom gnjiloćom i jetkom žestinom što omamljuje i zadržava dah tako da, ko nije vikao, teško bi izdržao.
Dugo je čekala. U krčmu dolaze ljudi i odlaze. Lampa dimi i zaudara, a jedan pijanac dodijavao joj, grdeći njenog poočima; nudi je da u njega dođe služiti, gdje će joj dobro biti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se u sobu, zatiče „mračnu, upola otkrivenu postelju, s još otiscima od očeva joj tela, lojana sveća u čiraku prska i zaudara na izgoreo loj, a napolju mrak, i to gust, težak , i njoj upravo „tada sve iziđe”, pa je „čisto oči zabole od toga” i
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Svijet se bio malo smirio, ali još, štono vele, zaudara kokija od baruta. Tako to potraja jedno dva-tri dana, dok povikaše: „Eto, veli Turaka Krajišnika na Banju Luku!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Taman kao podvodnice što rade s našim ženama u varoši, opazi tada Rade, i sa društvom slatko se smijao. I zaudara ovdje kao među prazovima! — nadoda neko iz društva, i, zapravši, požuriše iz ulice.
Kad iznenada upade duboko u prljavu, kaljavu vodu... Šaš i nekakova sagnjila trava, što vlagom zaudara, ispreplela mu se između nogu i ruku, a već mu je voda do grla... Guši se...
Stanković, Borisav - TAŠANA
U dugoj iznošenoj mantiji od prostog sukna. S masnom kamilavkom. Obrastao u bradu, kosu. Sav zaudara na plesan, burmut, duvan. Iza vrata viri mu zavučen stari čibuk. ARSENIJE (uvodeći ga): Tu smo, tu, dedo.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“ Nemaš pravo ni da mu vratiš savet pa da mu kažeš: „Slušajte, gospodine, ovaj vam je savet nešto prokisao i zaudara na buđu!“ Nemaš nikakva prava, pa sviđao Ti se savet ili ne sviđao.
Petrović, Rastko - PESME
Ruke orača i ruke u mornara Pokazuju zlatnu nebesku žegu pod tamnom kožom sveca. Krilo galeba još na miris talasa zaudara I ruke Bogorodičine uvek čuvaju celov meseca. Najlepša ruka katkad najcrnji zanat delje, Najsvetije behu ruke drvodelje.