Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Stanje iščekivanja postaje već nesnosno. Pomerismo se još za jedan kilometar, onda se nanovo zaustavismo. Cer je sasvim blizu. Drveta se jasno vide. Pri Vrhu opažamo neko kretanje... svakako su to vojnici one baterije.
— začu se oštar glas komandanta diviziona. Komandir ode trčećim korakom. Za njim pođosmo i mi, ali se ipak zaustavismo na izvesnom odstojanju. Bio je tamo i komandant pešačkog puka i komandanti njegovih bataljona. Gledaju u kartu.
podstaknute larmom, učiniše još i poslednji napor i kako koji vozar pređe baru, kao otkačen oprugom pojuri, te se zaustavismo pred jednim nasipom.
Vojnici se naježili i namrštili, pa se pritajili i pribili uz topove. Skretosmo levo od mesta gde je vršen prelaz i zaustavismo se ispred jednog šljivara.
A Krsta već pojahao, klacka se na konju i užario očima, kao da drema. I Lazarevac smo prešli, pa se zaustavismo tek ispred sela Burova. Sačekali smo najzad neprijatelja... Borbe nisu bile oštre.
Izgladneli i premoreni, zaustavismo se najzad, u zoru sedamnaestog novembra hiljadu devetsto četrnaeste, na jednom brdu iznad sela Darosave...
Ali drugoga dana je naređen pokret. Posle dvodnevnog marša, zaustavismo se u jednome selu, pokraj železničke pruge, u blizini Beograda. Naš bivak nalazio se kraj ciganskih kuća.
granata udari negde levo od nas, i kao munjom ošinuti, skretosmo naglo nadesno, pojurismo kroz neku vrzinu, i jedva se zaustavismo u jednom kukuruzištu. Ušli smo već u opasnu zonu.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— Ne vidi se ništa, pos mu njegov! — reče i uze da cilja. — Udri, 'nako od prilike. Svi se izdigosmo i zaustavismo dah. Onde, gde se dva čatala vezuju, vire krajevi od vrljika i pružaju podesan zaklon.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jedan njen deo prekriven je peskom i udešen za igralište. Tu se zaustavismo. Osvežavajući stare uspomene, naučio sam moje male Arabljane, kako sam ih zvao, a oni mi verovali da su to zaista,
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Uostalom za dalje ćete dobiti naredbu. Činite vašu dužnost. Rekav to on obode konja, a mi za njime — i ne zaustavismo se do Žitkovca. Tu na drumu nađemo nekoliko naših topova.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nismo bili dalje od dvadeset metara. Sunuli smo niz padinu, kao da smo mi iz topa izbačeni, i zaustavismo se tek posle stotinu metara. Rastureni po šumi, ležali su mrtvi i ranjeni Bugari. Još stoje sveže lokve krvi.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Još dok bude potpisan naš trgovački ugovor!“ I gospodin izaslanik protrlja, trgovačkim gestom, zadovoljno svoje ruke. Zaustavismo se, da pokažemo naše isprave, pred glavnom kapijom carskog dvora.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
I tako do večeri. Po mraku smo morali odstupati navrat-nanos pa se zaustavismo ispred nekog sela Krupca. Naređeno je da baterija u toku noći iziđe na jednu čukaru, ne znam ni sam kako se zove.
Sutra smo nalazili rupe na paocima točkova i ožiljke na topovima. Srećom, iziđosmo čitavi... Zaustavismo se na Ploči. Situacija je, međutim, bila vrlo kritična. Počeli smo već da se gušimo.
Dotle su se naše trupe žurno povlačile, i kada smo dobili nešto prostora, onda kretosmo i mi. Prošli smo kroz Niš, i zaustavismo se na Kurvin-Gradu. Istoga dana dobijem naređenje da hitno odem u Leskovac i da se javim tamošnjem komandantu trupa.
Gladni, pogureni i pomodreli od zime, odoše oni natrag. Davno je bilo prošlo podne, kada se zaustavismo kod graničnog kamena.
Dan tmuran i hladan, sav ogrezao u sivu belinu iz koje štrče ogolela drveta, kao rašireni prsti u kostura. Zaustavismo konje, sa kojih je odilazila para. — Svršeno je, gospodine potporučniče — progovori Gruja.
kamenje para raskvašenu obuću, ili sa cipela i čizama otpadaju i onako iscepana pendžeta, te ljudi gaze bosim nogama. Zaustavismo se pred jednim selom. Trebalo je sada nabaviti hranu za konje. Sa naoružanim vojnicima odosmo u selo.
Kažu da su videli neke pomračena uma, kako jedu meso ovih mrcina. Početkom januara, nekog dana pred sumrak, zaustavismo se na obali reke Maće. Nabujala i široka, satanski je šumela prljava i mutna reka Maća.
2 Svirao je Mića do mile volje... Ali smo već ulazili u Krf, te ga nanovo stavih na koleno i naskoro se zaustavismo na pristaništu. Nebo olovno, kiša je pljuštala, a more je bilo tamno i narogušeno.
Pa su ipak jurišali... Baterije se već razilaze na razne strane, da bi još u toku noći posele položaje. Mi se zaustavismo na jednoj njivi, ispred neke žive ograde, i vojnici odmah počeše da kopaju zaklon. Radili su ćuteći.