Jakšić, Đura - PROZA
Trpi se, ti si vredan momak kakvoga u celom selu nema; sve ćeš ti to nakusurati... Ima vremena!... — Ali... — zausti Milisav, ali se odmah trže i ne hte dalje govoriti.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
« — E, e... baš to nekako... — zausti opet Sreja dvoumiti, ali oni navališe na nj: — Ta stani, brate Srejo, dok vidimo sve. Neće tebi Milun krivo učiniti.
— A što? — upita Radojka kao začuđeno. — Tako!... — odgovori Strahinja, pa se zamisli. Taman Radojka zausti da ga nešto upita, dok ti se pomoli ozgo putanjom Živan, pa podviknu: — A, tu li si, lolo!... — Bež', Strahinja!
a ti? — upita Strahinja čisto bojažljivo. — Ne pitaj!... — reče Radojka i zaplaka se. — Znam već, onaj dušman... — zausti Strahinja, pa samo odmahnu rukom. — Nema mi već života... — nastavlja Radojka kroz plač. — Vala, ni meni!...
Da vidimo kad ćemo!... — Sad odmah... Jest!... Odmah!... — viču svi u toj mešavini. — Grehota je... — zausti Strahinja. — Nema tu grehote! — dočeka Ćebo i ne dade mu izgovoriti. — Eto tu je pop, da ga pitamo.
Hajde s nama! — šanu Ćebo brzo. — S ljudma dobrim, poštenim... Hajde, hajde!... Brzo! Da nas ne opaze... Radojka zausti opet da rekne nešto; ali Strahinja i Ćebo navališe: »Hajde, hajde!
I opet joj suze udariše. Ona ih briše rukavom i smeje se. Ognjan se čisto zbunio. Neki plamen udario mu u lice. Zausti da rekne nešto, pa baš ne ume. Miona ga opet nudi. Poče da ćereta s njime kao dete... sve stojeći.
U zlo doba okrete se pop, pa reče: — Što me obruka, nesrećni sine, da od boga nađeš? — Bogami, popo... — zausti Vujo da nešto odgovori, pa ućuta. — A otkud ti te prnje, bog te ne ubio?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tumarao je po dubravi; već spade s nogu i mišljaše da prisedne da se odmori, kad smotri Lazara. On pođe, zausti da ga vikne, a Lazar pade... Lazare!... Lazo!... viknu ga.
Sad bi mi bar bilo lakše. Ona bi otklanjala. Kazala bi: nije spremna... Baš da joj kažem!...” I zausti da kaže, pa se opet uzdrža. — Rano moja, šta ćeš! Takva ti je valjda sudbina! — reče Krunija posle podužeg ćutanja.
Pametni ljudi, pa to ti je! Dok je Ivan govorio, kmet pogleda popa i vide da mu ne godi Ivanov govor. Zausti nešto da rekne, ali ga pogled popov zadrža...
— Hoćeš li da vidiš ko je u kući Aleksića, je l̓?... Pa što ćutiš?... Što ne kažeš?... Je li?... Lazar zausti da nešto rekne, ali mu reč umre na usnama. — Kad si baš zato došao, onda hodi ovamo!
Onda se naže nada nj. — Je li, Turčine, gde mi je otac? Zaškripa nešto u grudima Kruškinim. On zausti da rekne, ali ne može. Stanko zamanu nožem. — Gde je, odgovaraj! — U podrumu... — prostenja Kruška.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Polako, mili, polako — molila ga je skopljenih ruku. — Dakle, ni jedne reči nemaš?... Ona zausti da nešto kaže ali ućuta. — Ne umeš da se braniš, znači kriva si. — Kriva?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Zar ti nisam rekao... - zausti mladi čovek. – Oh, prestani, molim te! — reče ona, razgledajući cipelu bez štikle. Te vrele noći, dok su ležali goli
Matavulj, Simo - USKOK
— Čuh! — reče brkonja odbijajući guste dimove. Svi se zamisliše. Dva-tri puta zausti Primorac da nješto reče, ali se savlada.
A-nu, đede Mrgude, što ti šćaše reći — obrati se Mrgudu, koji dva-tri puta htjede da zausti nješto. — Vaistinu to da jednako žalim, što me ne povedoše na Vranceza!
— Tako je! — potvrdi Labud. Janko se trže i zausti da će nješto reći, ali se predomisli. — Ostavite sad to, imaćemo kad i to spremati — reče Stevo Bojov, pa se okrete
Ako ti nije zgoda, a ti odredi dan i mjesto...“ Tako, tako, Grubane moj, sve uradi! Gruban, koji bješe preblijedio, zausti nješto, ali mu Janko dade znak da ne govori i dodade: — U povratku nikome ni riječi ne zbori, dokle meni nasamo ne
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zaista, te iste večeri, na pojilu, stric Nidžo, opsjednut svečanom tišinom i sjetnim bljeskom večernje vode, zausti da zapjeva, ali tek što ispotiha otegnu „Ma-ri-ja . . .“ — kad se naprečac presiječe i zaćuta.
Komandantovo lice suzi se i potamnje kao da oblak naiđe. Zausti da nešto kaže, ali mu se ote samo jedno zbunjeno: — Ehe ...ma čekaj . . .
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Čuli ste... i više da se to nije ponovilo! To je vaša dužnost bila. Jeste li razumeli? — Gospodine kapetane... — zausti potporučnik Aleksandar. — Jeste li razumeli? — zapita još strože komandir. — Razumemo!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Znate, obrte se on učiteljici i zausti nešto da kaže, al’ ona planu i prekide ga: — Molim vas, šta ćete vi ovde, ko ste vi ?...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Kad vjetar presta, izvadi kamiš iz zuba, pljucnu, nakašlja se, protra brke, pa zinu da zausti nešto. Svi ostali, bez Peja, zinuše također, kaono čeljad što nestrpljivo očekuje.
Đakon poglednu Vladiku, koji je jednako zamišljen sjedio, obrnutom glavom na drugu stranu. Taman kad đakon htjede da zausti nešto, Vladika se živo obrnu put gomile i reče đakonu: „Htio si da rečeš: eto ih!“ „Eto ih, Gospodaru!
Čovjek zna što je bolje po nj; a to mu ide k srcu!“ I ostali svi osim Janka ustadoše. Serdar taman da zausti, da odgovori na primjedbe domaćičine, kad začu topot konjski na ulici. „Vidi, Stake, čiji su to konji!
Ona nagovori snahu da svekru pomene. „Š đavolom i prosci i udaja i — sve!“ viknuo je serdar kad ona o tome zausti. Dva dana pred Petrovdan, dođe momče iz serdareva brastva i reče da je pratio Janka do Bjeloša, da je otišao k
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— nemoj, molim te, da išta govoriš, nemoj trošiti riči zaludu — dodade vidjevši da se Kušmelj mrgodi i da hoće nješto da zausti... — Ti si iska dvajest, znajući da to donosi pet. To se već razumi!
Daklenka (nastavi, pošto zatvori vrata, te preteče preneraženoga Brnu, koji hoćaše da nješto zausti), ovo ti je čuveni likar Pjevalica iz B. Ja sam odavna slušâ za nj i da je višt likar i da je veliki domišljan.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da je žensko, zausti Aćim, pa stisnu vilice, istrpeo bi osamnaest godina pa bi ga udajom izjurio iz kuće. Ali, muško je rođeno da zauvek
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Gospoda su tu. Raspravićemo ovo poznatim putem. Sav uzrujan Nikola zausti da nešto kaže, ali u tom trenutku na vrata stupi krezubi student sa svojim stvarima i svojim podsmevačkim izrazom.
li, ili što ga onaj četvorokratni gromki pozdrav najedanput opi i osvoji, tek i sam Jaćim i protiv svoje volje i načela zausti da i sam sa onim četiri puta „zdravo“ pozdravi ono vođstvo, kad se namah zagrcnu, baš kao petlić kad prvi put, pošto
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Kažu da si jutros vezao pet džandara na putu? Đuricu još više začudi ovo nadlagivanje seosko, i taman da zausti odgovor, a Stanka upita: — Je l’ ti teško tako, bolan? — The... šta mi vali?
— Opet je junad u kukuruzu — reče Đorđe i taman zausti da vikne dete, a u dvorište upadoše naoružani ljudi. Jedni držahu zapete pružene puške, a Drugi noževe. — Ćut!
Da gleda kako da ga zavara, zagovori... I taman da zausti, a Đurica ga omahnu i tresnu o zemlju... Nehotično mu se podiže ruka s nožem, te Đurica ugleda šta mu je u ruci.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ti zausti: „Sutra do viđenja!“ I bilo bi, al’ ne dade bes; Što bi bilo, ne bi štetno bilo, — Što se razbi, nije Rački kriv.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
upravnik zastade i očinski nas pogleda, kao da je hteo reći: ja vas ne bih terao, ali tako zahteva Komanda mesta. Zausti da kaže nešto, ali se predomisli, mahnu rukom i ode. Na brežuljku iznad Vodene zaustavili smo se.
Kipislcauf!... Anđelska dušica. Nja, bato!... A vidite njega... Pogan starčić raste. Vojin taman zausti da nešto kaže, kad naiđe telefonista i pozva potpukovnika Petra na telefon.
Iza njega stajali su vojnici, iznad čijih su glava štrčali bajoneti. On pogleda hitro sve redom, i taman da zausti, kad skoči Radoslav. — Leko, druže, spasavaj, ako boga znaš. — Pazi ga Leka!
Oskrnavio bih, čini mi se, lepo telo, i zagadio jedno svoje čisto osećanje. Luka zausti da nešto kaže, ali ućuta. Kada smo se idući put našli, Toma se obrati Arleti i meni: — Znate šta, moja deco: vi ćete
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Branko zausti da kaže da kod profesora M. sprema polako veliki rad, sa kojim će možda moći i doktorom postati. Pa se nekako zastide,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Nije, molim te... kao da je to preko puta, još deset dana marša i onda ima da nas nestane. — Kip... — zausti Dušan. — Jest, kipislcauf!... Ali, vala, ja ću izdržati, a ti ćeš lipsati na putu!
— A lepo mu stoji ova kapa! — zausti Dušan, ali preko srca. — Čućeš i videćeš — ponavlja pop Momčilo, gledajući u vatru.
— Mi smo ti vrba; što je više krešeš, a sve se, a više, a podmlađuje! Kosta ga pogleda ljutito, htede nešto da kaže i zausti ono: „A“ — pa se predomisli i samo mahnu rukom. U baraci je nesnosno od toplote.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Belenzuci se prodavaju, a mustaći se sal davaju, a ne prodavaju — i stade očinski milo gledati obe mušterije. Zausti da ih pita iz koga su sela i čije su, ali se uzdrža, valjda zato što je u Maninom dućanu. Devojke pazariše, pa i odoše.