Dučić, Jovan - PESME
Htedoh da se otmem, da snevam, da snujem: Društvo nevidljivih pratilo me svuda... Ja gde sam? zavapih. Moje delo gde je? Koga sledim večno, nesvesno i strasno? I u meni samom koliko je mene? Koliko?... Sve ćuti. Ah!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Svi oni mene znaju i vole. Meni se odjednom oduzeše noge i zakova glas. — Čovječe, aman, čovječe — nemušto zavapih u šumnoj panici, skoro gluv — pa ti su tvoji dječaci danas odrasli ljudi, prošlo je otada preko dvadeset godina.