Obradović, Dositej - BASNE
No jedan koji piše i želi popraviti naravi ljudske, sasvim valja da je čist od ovoga poroka koji se rađa iz zavisti. Zato nadleži dobro znati da bogatstvo, vlast i gospodstvo prekrasne su vešti u onom pametnom i dobrodjeteljnom mužu
Ako li nas pak ko iz zlobe, zavisti ili neznanja ogovara i tuđa parčeta nami prišiva, kad mi samo znamo da on laže ili da se vara, to je nami dosta, načast
su poglavari narodni prosvešteni i opšte polze pravi revnitelji i želatelji; a tu gdi po nesreći biva, po višoj časti iz zavisti proizlazi. Davno je rečeno da zavist ne zna počitati poleznoje.
Je li ikakav prorok iz njega proizišao?” Bedno sujeverije! Gnusni porod skaredne i slepe zavisti! Ko je oni! I šta je ovi? Ta mi ga znamo!
| 130 Slavuj i paun U jedan lepi proljetni dan slatko pojaše slavuj. Ostale ptice, neke iz zavisti a neke iz prostote i nedostatka osećanja, niti se obzirahu da ga viude.
kad bi dobro rasuditi mogli: kakova njihovoj želji i namjereniju protivna djejstvija i sljedstvija iz njihove hude zavisti rađaju se i proishode. No neka njih nastranu, hajdemo mi k našem lepšem i boljem poslu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A u avliji svačega; jedno bogatstvo dostojno zavisti. Tu su šupe, ambari, golubinjaci. Tri kamare slame, kamara ganjeva i šapurika od kojih se dobijala dobra žeravica za
Afrika
ima svu čežnju ako je udaljen i svoju najbolju misao kada su zajedno; no i tu je nemoguće primetiti ma senku ljubomore ili zavisti.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Taj čovek mora da je imao gladnog oca, pa je sav sazdan u zavisti. Mora da su ga roditelji spremali za popa, pa govori kroz nos, a samo je slučajno zalutao u vojsku i dočepao se Dvora.
Teodosije - ŽITIJA
Višnjemu“ i koji je zbog toga bio svrgnut sa nebesa na zemlju zajedno sa silama koje su odstupile s njim; koji je otac zavisti i mržnje i laži; koji je od početka čovekoubica đavo; koji pozavidevši prvom čoveku Adamu na počasti i podigavši se
Posle očeva odlaska Vukan obuzet nepokornošću i postavši rob zavisti, reče u sebi: — Približiće se kraju dani oca mojega, i tada ću svoju odmazdu izvršiti.
Postade sluga zavisti i zlobe, i upropasti dušu svoju odsustvom straha Božjeg, i za mnoga dobra Stefanova — bezbrojna zla, praznoumni,
inočkog života Boga hvaljaše, govoreći: — Blagosloveno da je vojinstvo nebeskoga cara, kojim se zemaljskoga vojinstva i zavisti, mržnje i smrti oslobodih!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
U teškoj borbi za život razvila su se među samom rajom osećanja zavisti, mržnje, katkad i pakosti. Ali ne treba suviše oštro osuđivati ove stvarne mane; one nisu proizvod bitnih osobina
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
svom detetu dali ime Zavid ili Zloba, oni se više ne boje da će mu nauditi zli duhovi jer im je dete ionako izvrgnuto zavisti, objašnjava Maretić.⁸⁶ U ovu grupu imena spadaju i mnoga imena koja na svom početku imaju negaciju „ne“.
Sremac, Stevan - PROZA
S ponosom je prolazio naš Jova pored komšija, koji, kako se njemu činjaše, pucahu od zavisti, jer su već juče znali da ima pečenicu, a sada videli i ćurana. I to kakvog ćurana!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Često bi dobacivali artiljercima: „Lako je vama“. Bilo je u tim rečima zavisti, a pomalo i netrpeljivosti. „More ljubićeš ovu cevku!“ — odgovarali su artiljerci...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja sedim među slušaocima i slušam to, bez ikakve zavisti, još uvek u pohabanom odelu bivšeg oficira i niko me ne poznaje i niko ne zna.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
“ I sve bi zatim uzdahnule tio Što njima taku Bog lepotu ne da... Al od to doba zbog dobrote njine, Što nisu bile od zavisti slepe, Mirjam im dade draži i miline I dragoceni dar da budu lepe...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
neblagodarnog | sveta, od koga su se oni toliko odvajali, bežali, ali kojega su se toliko isto i bojali, jer je, usled zavisti, taj svet uvek gotov da se podsmene, siti i zazloraduje, — znalo se: da oni, od uvek, što, god bi se desilo u njihnoj
Pandurović, Sima - PESME
Pratile ga mržnje i zavisti hajke; Na grlu su mu zavidele vile Kad mu pesmu čuju sred mračne planine S proleća cvetna i u leta žarka, Da se
što je sve do zore same, Pored dobrih konja, pod opremom sjajnom, Čekala na bitku uvijenu tajnom Kosovske večere i zavisti mračne.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
ni bježati, nego ostane među njima, pa se pokaže da je on najmlađi carev sin a ne ono čobanče, i da su ga braća iz zavisti ostavila na onome čardaku u kome je on sestru našao i zmaja ubio, a to sve zasvjedoči i sestra i one đevojke.
Brat njegov što je glavu izio od zavisti i kao najpametniji čoek na svijetu, počne mrzjeti na svoga brata kralja, te šta će kako li će da ga smakne s ovoga
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ispočetka sam mislio da oni sve to iz zavisti rade; ne budući sveti, ne bi radi ni da se ko drugi posveti. No, malo-pomalo, črez dugo vreme lepo ti me učiniše, te
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tada je saznala da bi je sve ove nadničarke, koje svakoga dana s punim pregačama izlaze iz njene kuće, iz zavisti izgazile zajedno s hlebom kojim ih ona hrani. I deca bi im poskapala od gladi da nije njene lake ruke i mekog srca.
Možda se i on sam ponudio popu da bi se njemu svetio iz zavisti sirotinjske? Bio je i mrak. Nikola nije bio u sobi da sve vidi, a što je rekao da ga je Simka brzo isterala, to nije
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ni galeb ne bi brže. Očevi su ih s ponosom pratili pogledom, a dečaci iz grada, puni zavisti, nisu prestajali da se pitaju otkud malim ostrvljanima jedra kakva niko nije video. — Šta je to sada?
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
“ Vožd pogubni kad riječ izreče, punu k tvorcu otrovne zavisti, milioni jeknuše glasovah u razvratne, odmetne polkove: pozdravlja ga s udivljenjem svaki, jednoglasno vjernost
Koleblju se gusti legioni ka po ravni sazrela žitija koja kosu k pogibiji bruse kad ih ludi uzmute vihori. „O zavisti preotrovne žertvo, vinovnici vječne pogibije!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
a ne oslanjati se na koje god bilo mesto Zemljina šara da bi je sve države i svi narodi prihvatili bez ustručavanja i zavisti. Zato se odbor odlučio za Zemljin kvadrant“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tada se ja razjarih (bogami ne iz zavisti), samo da ste me videli! „Slušaj ti, rekoh, Svidrigajlove Svidrigajloviću, narediću smesta da se spuste ove ovde
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U stvari, to nije bila mržnja, već više kao neko udivljenje, s trunčicom zavisti, možda. I još, kao neka nostalgija. I to ne nostalgija za rođenim ocem, već baš za tom nepredstavljivom i neviđenom
O, đavolski li zamamljive, zavisti dostojne stvari: biti „drugi”! Ne, ne mislim da je to znak slabosti, ništavnosti. Čini mi se da je to naprosto jedan
Čisto me na suze goni prizor takve sreće. A, vjerujte mi, to nisu suze zavisti. Ljudi mi se, pod pamučnim baldahinom takve sreće, pod niskom, neprobojnom kapom tog nebosklona, vide beskrajno tužni,
A poslije još nekog vremena, kad je sve to prošlo, upitao sam se jednom: „Zbilja, da to nije ipak bila klica zavisti u tebi?” Nasmijao sam se.
hoće da odgovore uprav ono što mi želimo: a da nije možda, u jednom trenutku, osjetilo ne baš zavist ali nešto poput zavisti, jedno od onih nebrojenih kontradiktornih ja u tebi?
to nije stvar osvjedočenja, to je onaj specifični oblik netrpeljivosti upravljanih prema upravljačima, sastavljen od zavisti, od zlobe inferiornoga i od dremuckajuće ali uvijek žive spremnosti na bunu i gunđanje, koju, kad nam tako konvenira,
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
ni bježati, nego ostane među njima, pa se pokaže da je on najmlađi carev sin a ne ono čobanče, i da su ga braća iz zavisti ostavila na onome čardaku u kome je on sestru našao i zmaja ubio, a to sve zasvjedoči i sestra i one đevojke.
Tako ću sve raditi dok još dvojica onijeh drugova mojijeh ne svisnu, kao i oni ostali, od muke i zavisti. Sada hajde zbogom; ko te spremio, tako mu kaži. Sadrazan ode i dođe u dvor ingleske kraljice.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Kada su moji drugovi, koji uprkos dobroj opremi, ništa nisu ulovili, došli do mene, pozeleneli su od zavisti. Dugo sam čuvao svoju tajnu i uživao u monopolu, dok konačno nisam pred božićnim raspoloženjem popustio.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Ali moji drugovi u tvornici, pa ni Ajlers, koji me je ovde doveo, nisu pokazivali ni znaka zavisti. Oni su se slagali sa Džimom koji im je rekao da sam ja “pametan deran”.
Petrović, Rastko - AFRIKA
ima svu čežnju ako je udaljen i svoju najbolju misao kada su zajedno; no i tu je nemoguće primetiti ma senku ljubomore ili zavisti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nauči s’ snosit sudbu: svega Lišiti s’ kad dobrodetelj ište! Krik serpskog roda zvezde domaša već Protivu zlobe, zavisti, nesloge! Daj, Rode, preobuci s’v novu Rizu dobrote i božja sveta! Na vas pogleda mladeži celi svet!
Od crne zlobe, zavisti jetke Strepio nisi nigda, Nit’ žalost, patnja, ni bolest razna Potrese duh ti igda. Lakomost gladna, što tuđe
Jakšić, Đura - JELISAVETA
beše junak, hrabar, razborit; Al’ starost — znaš, ostareo je, A starost često umljem pomeri, Postaje zlobna, puna zavisti. — (Šulović, Mićić i Vuksan.) A otkud i dokle ćete vi? MIĆIĆ: Do tebe, gospodaru!
Ljudske su trudi, Miro, bez srca, A to što takim krste imenom Gadno je klupče samog otrova, U njem’ se legu čeda zavisti: Izdajstvo, zloba, pakost, nevera — Pa kad odrastu, kad nabujaju, Verna se braća snažno zagrle, I zaveriv se čuda
KNEZ ĐURĐE: Dosta je sad — odlazi! (Krajišnik odlazi.) Čovek je, vele, čedo ljubavi — Da ko je porod zlobe, zavisti? Ili su ovo dvoje blizanci, Što bludna žena, srce čovečje, S jaranom svojim — crnim đavolom — Nezakonitu ljubav
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
raspuštenost, idolopoklonstvo, vračanje, neprijateljstva, svađa, ljubomornost, srdžba, sebičnost, razdori, strančarenja, zavisti, pijanke, razuzdane gozbe i ovima slična, na koja vas unapred upozoravam, kako sam i prije upozorio: oni koji čine
Pokušao je da ukroti svoje telo mučeništvom kao da njime može da suzbije grehove sebičnosti, zavisti i mržnje. Hteo je da se iznutra očisti, a da ne posegne za ljubavlju, blagošću i krotkošću.
Zašto? Prosto zato što je Dadara postao neko. To kažem bez pakosnog smijuljka i zlobne zavisti. Mrzim ga. To je tačno. Ali mržnja me nikad nije toliko zaslepljivala da ne bih mogao priznati jednu očiglednu istinu.
Dobro, može mi neko prebaciti da sam pakostan, da sam sklon ispraznom prepiranju i da bolujem od zavisti. Neki već na mene pokazuju prstom kao na nadutu, svadljivu, mrzovoljnu neznalicu kojoj sve smeta. I Dorotejev miš.
I tako ispada da on uopšte i nije kriv, dakle nije izdao, nego je samo nedužna žrtva nečije pakosti i zavisti. Ne, ja se zbilja ne bih ukleštavao između Doroteja i njegovog malog druga glodara, i ne bi me se ticalo što njih
na svojoj postelji, otruloj od izležavanja, Dimitrije je škiljio otud na mene, motreći izjedna ne bi li na meni video grč zavisti i besa. Znao sam to, pa sam se pravio nevešt.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
I dve „otmjene” porodice su prisutne daju ton, i staraju se da nekoga nečim zadive i zadenu mu žaoku zavisti u srce... Sve plesnivo. Nema ni prave jagme za imanjem, ni sirotinjskog ponosa na kuću i ime dok poslednji potomak traje.
Petrović, Rastko - PESME
ti ljubavi si san, Ti željna miso što uljuška mi dan: Ti bolna žudnja kolko me koštaše tela; Ti voljna, bolna patnja, ti zavisti mi bela. O, strašna, ti!
Ali odgađanja. Priznajem ipak: Pobeđen sam! Ali podlosti tvoje, ali nestalnosti. Pored sve svoje mržnje, pored zavisti: Pobeđen sam. Uvek ti bejah prisan. I onda. I onda takođe. I kada je potekla prvi put ova krv iz mene.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
na Kosovu s knezom Lazarom nisu borili svi podjednako, nego da su neki „gledali kroz prste“, te da je „zbog te nevere, zavisti i nesloge nevaljalih i nevernih ljudi bila izgubljena kosovska bitka“. Ali ni M.
Nekih pedesetak godina zatim već se govori o ljudima koji su „gledali kroz prste“, o „neveri, zavisti i neslozi nevernih I nevaljalih ljudi“. U istom, HU veku pominje se i jedan određeni izdajnik: Probiscio.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zaradi zavisti nekad braća Josifa, svoga im mlađega brata, prodadoše za roba Jegiptenom. Ništa drugo koju iftiru na njega ne imadoše
Ama ti na samu, gde te niko ne vidi, teško se poplači za drugom ti i uzdahni od srdca. O ZAVISTI Sve se jedni na druge uzgledamo kako neki te neki nose se, da svi onako se držimo ka bezočne ženturine, siromašnim