Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
septembra meseca 1804. godine na Savi više Topčidera u čamac sednem i reknem: „Zbogom, zemljo i zavičaju, već u tebe jali doći jali ne doći!” I tako vozari povezu živo.
Afrika
Morao je učiniti u svome zavičaju nešto što nije dozvoljeno i zbog čega su mu roditelji morali reći da može otići. Otad ga je suviše peklo afričko sunce,
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pavlu su priče njegove švalerke bile dosadne, i on bi zaspao, slušajući kako ona priča, tužno, o svom zavičaju, ali ga nije mrzeo. Đurđe je, jedini, od početka, bio u familiji njen neprijatelj, jer se bojao da ona ne rodi.
do Leobena, Isakovič je dremao u kolima, u nekom stanju koje je ličilo na groznicu, od koje su, u to vreme, u njegovom zavičaju, svi, često, patili. Bio je vreo u glavi i sve je nešto mrmljao. Sam je sa sobom razgovarao.
u siromaštvu, nesreći, ratu, divljini, Isakovič je osećao da neznanje, prostota, nepismenost, koji su vladali u njegovom zavičaju, nisu dobri, i da je prosvećena zemlja bolja, iako u njoj nije sve odobravao, i video mnogo štošta, što je bilo i gadno i
A uzalud i žeravicu unosili u kuću, na vatralju, protiv ranih snegova. Ni mađije u njegovom zavičaju ne pomažu. Neke veće sile, od čoveka, tamo, kroz oblake, vladaju. Zima ne pita. Ona bi, iznenada, bila tu. Iza vrata.
Tražio je ljude koji neće ostaviti u zavičaju, ni ženu, ni majku, a koji se behu, u selu, pročuli, po obešenjakluku. Sva petorica su bila siromasi, siraci, poslušni,
Vaš dom, kaže, „pustoj dom“! Taj div, koji ima oblik velikog medveda, kaže mu da su oni, sad, tuđi u svom zavičaju: „Vi inostranec tam!“ Ali ga teši – da je on, Isakovič, sad, svim ljudima, brat ovde. „Vi brat moj, zdes!
Ana, koja je u zavičaju, u materinoj kući, rodila dvoje, ćerčicu i sinčića, drhtala je od straha, da će imati u tuđini da se porađa, gde
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Crnogorsko junaštvo nije upućeno samo ovim idealnim ciljevima. Pošto u svome karsnom zavičaju nemaju dovoljno sredstava za život, crnogorska su plemena često sastavljala čete za pljačkanje susednih krajeva.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
pravoslavne, tako da oni plaču od žalosti dok ih vešaju, nemajući kome da se mole i kome da preporuče svoje, u dalekom zavičaju.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Branko Ćopić spada u one pisce koji su sve naučili u detinjstvu i u zavičaju, kojima je dečji pogled na svet i na zbivanja osnovna snaga dara, sam taj dar.
U ovom ogledu govoriću isključivo o tom, detinjstvu i zavičaju okrenutom Ćopiću, suprotstavljajući ga, samim tim, „čisto” dečjem piscu, kao i Ćopiću za odrasle.
Ćopićeve priče o detinjstvu i zavičaju ne spadaju u dečju književnost, ali, posredno, bacaju na nju jedno korisno osvetljenje.
barutu — naći odeljci ozračeni blagošću detinjstva, ali su samo pedesetak predratnih i posleratnih priča o detinjstvu i zavičaju u celini obasjane svetlošću pod kojom svaka reč zvuči čudesno, u dosluhu sa neizmernom tajnom.
Deda Rade i stric Nidžo su pitomi, posvećeni zaštitnici sna o sreći i zavičaju, pa im se pisac bez prestanka vraća, kao da strahuje da bi ga, bez njih, napustila milošta.
(Ti si konj) Samo je dečje oko moglo da uoči taj pokret, tu nežnost, takav drhtaj. Priroda koju je Ćopić doživeo u zavičaju doista je onaj bodlerovski hram u kojem se ukrštaju tajanstveni zvuci i nedokučiva znamenja.
Veliki zanosi i bedni, niski porivi, žive u čoveku u isto vreme. Ćopić je, u zavičaju, naslutio obe istine, i zato ih ne razdvaja; njegov humor, kao protivteža lirskim ushitima, mera je zrelosti jednog
Tu, lepu reč, pesnik je udahnuo u zavičaju; što je izražajnija, izvornija, ta reč je utoliko zavičajnija. Prelivi u značenjima, melodioznost, obilje lirski mekih
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Pavle Šafarik je radio u samoj srpskoj sredini. Kao protestant i nemački đak nije mogao dobiti službu u svom zavičaju, i 1819. dođe za profesora srpske gimnazije, u Novi Sad, gde je ostao sve do 1833.
U 33 »iskrice«, većih i manjih aforizama, Tomazeo je izrazio svoju veliku ljubav prema svome narodu i prema svome zavičaju, dao savete i uputstva kako da ceo narod pođe napred.
Sa željom da bude »preodnica u svom zavičaju«, on je apostol svih tih novih doktrina. »Sam protivu sviju«, ulazi u oštru i opasnu borbu, i rečju i perom, na
Radičević, Branko - PESME
njima ukinuli, Pored grada prošli stranputice, Hvatili se zelene gorice, Tu zapali zgodno u potaju, Ako Turci nagnu zavičaju.
Oh, i Lale slavne naše Lađama se već nagnaše. 36. Još se jednom svak okreće: „Zbogom, slatki zavičaju!“ Pa na dasku nogu meće... Al' ko plovi amo kraju? Ko to kore, ko to kudi: „Hej Šajkaši, sram vas budi!“ 37.
Dajde, brate, lozovine malo, A tako te drago ne varalo! 14 — 848 4 IV Zavičaju on udrio ranu, Drago svome oteo prijanu, Na krst časni mača povadio, Ukraj Boga mesto izgubio...
odavna, St(r)anputicom kraj grada udrili, Ukraj vode pute dovatili, Tu zapali divno u potaju, Ako b' Turci teli zavičaju.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
istim drumom, ispranim i obrušenim, drumom koji više nikud ne vodi, jedan prosijed čovjek pokušava vratiti djetinjstvu, zavičaju, uspomenama.
Lalić, Ivan V. - PISMO
Pomak namere Osmeh na licu tvom, u bezobrisu. (21. V 1989) 6 ZAVIČAJI U tvome zavičaju gde je ništa, Godišnja doba žive uporedo; U tri koraka ti ih mimogredom Prolaziš lako, ko knjigu da listaš.
U mome zavičaju, koji stvaram Poraz po poraz, sad počinje leto; Bolesne kavge plaminjaju svetom — Vek plod je, juče zreo, danas kvaran.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Vi biste noćas mogli biti na nekoj mojoj reci i osećati se isto tako prisno i ugodno kao da ste u samom zavičaju. Ne mogu da pojmim kako se onda mogu naći dva čoveka da se ubijaju, mrzeći zemlju jedan drugoga i misleći da je to
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Mnogo bih mogao videti ovde da mi u zavičaju oči ne iskopaše. Moram se vratiti po vid svoj. Ali kako da zavičaj nađem slep?
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Sve junake pod krilima, Sve se mani krajevima, Kao sunce nebesima! Domani se zavičaju, Tu ćeš naći mnogo brata! Pozdravi ih, o Jovane!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Zagreb, 1918. MOJA PESMA Duša je moja bogat seljak, pijan veseljak, u zavičaju. Miluje golu ženu što spava, tvrdo, ko pleća gojnih krava, u žitu, kud noći pune crnih vrana, padaju.
mojoj, čiloj i potamnoj, dve zaspale, bolne, dojke ne daju da se glasnim krikom baci po trešnjama, što mi ostadoše, u zavičaju.
dole, po kamenitim, zvonkim ulicama; obuće im, drvene, duguljaste, neotesane, sećaju malih, ciganskih korita u mome zavičaju. Tako se ja, malo sentimentalno, razveseljavam.
Malo dalje, u kukuruzima, opet dva groba. Možda se raduju da su u kukuruzima, kao da su u svom zavičaju. Kola nas posle voze dalje, prašnim putem. Nailazim na četiri koca, povezana žicom.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Ti znaš putove, ti si svakako i rođen u srećnijem i boljem zavičaju. Mi ćemo te slušati i pokoravati se svakoj naredbi tvojoj.
Pandurović, Sima - PESME
ranama koje sažižu i peku, U prahu i krvi, s klonulošću blagom, Sa očima mutnim, bez suza što teku, Donose ih tužno zavičaju dragom.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Od dvadeset i tri fra-Jerkovića koji zamenom „biše i duovaše“ jedva da njih trojica duovaše u svome zavičaju.) Bakonja se vrati ka svome Baleganu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- Preletela letom vrh meneka Polovina polovine veka, A ja ležim u dalekom kraju, u tuđini, tuđem zavičaju. Što to trese moje ledne grudi? - Trošni pep'o lako se ne budi.
i Srpkinjo sele, Kojima se jošte danci bele, Rastav'te me sa ovom daljinom, Moje kosti operite vinom, Pa ih nos'te našem zavičaju, Zavičaju, mom negdašnjem raju.
sele, Kojima se jošte danci bele, Rastav'te me sa ovom daljinom, Moje kosti operite vinom, Pa ih nos'te našem zavičaju, Zavičaju, mom negdašnjem raju.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica se vratio zavičaju, kamo ga je snažnom silom vuklo srce njegovo. Upamtio je poslednji Novičin savet, pa je hteo prvo da se sa njim sastane.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
s kojima se vezir suočio, s druge strane njegova želja da pomogne uvođenju reda, uljuđenosti i životne sigurnosti u svom zavičaju; s jedne strane beskrajni neimarov gradilački zanos, s druge zla stihija (bolest i smrt) koja ga je pokosila čim je
Niko se od nas ne može potpuno odužiti svom užem zavičaju, kao ni svome narodu. Ali treba učiniti bar nešto: dati ma kakav prinos.
“ Davao je, posredno, i obol svome staroštokavskom, starosrpskom kosovskom zavičaju, time što je, na tragu pre svega Vinavera, problematizovao učinak Vukove novoštokavske jezičke reforme na putu
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
zbivanja Crnjanski je delom ugradio, delom kao paralelnu sižejnu liniju dao događaje koji su se u međuvremenu odigrali u zavičaju Slavonsko-podunavskog puka.
Od ovog mesta pa dalje Crnjanski se izdašno koristi suprotnošću između nizijskog reljefa u zavičaju i vrletnog u tuđini. On do te mere aktivira neposrednu, živu percepciju da i u njegovome opisu sve oživljava, i kao da
A u zavičaju, i u istoj kolibi u kojoj se Vuk opraštao od Dafine, njegova ga žena Stana vara s pastirima. Na drugoj strani Aranđelov
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Hoće da se napevaju za čitavu godinu dana, čak do drugoga Petrovdana. Jer u zavičaju teško kad to rade. I da pokažu ostalim planincima, tvrda uha za ovaku pesmu.
Vratio se da ovde ispusti svoju dušu. I legne pokraj dedova u zavičaju svojem. Sto pedeset godina su oni zakopavani u Čabru. Biće i za njega mesta.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
I brodari sećaju se doma svoga I u njemu roda svoga milenoga. Sad će u snu slatke pesme da zabruje, Jer se brodić zavičaju približuje. Laku nojcu vama, nama! Mir u grud’ma! Laku nojcu trudnom svetu, dobrim ljud’ma!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Morao je učiniti u svome zavičaju nešto što nije dozvoljeno i zbog čega su mu roditelji morali reći da može otići. Otad ga je suviše peklo afričko sunce,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
osećanja: ljubav prema ženi i zadivljenost pred lepotom, čežnju za nedostižnim i prazninu nad ostvarenjem, vernost prema zavičaju i svome narodu kao i zamišljenost pred strašnim zakonima života i smrti, u tuzi koja uzdiže i u sreći koja guši.
Ostaviće teret, s lica otrt znoj, U mislima tražeć on zavičaj svoj. Zapevaće pesmu, odjeknuće gaj: „Zavičaju mili, odmora mi daj!” Uzabraće, možda, još i koji cvet, Pa odmoran ići sve dalje u svet.
Balu) biće da je slika specijalnih društvenih prilika i srpskoga položaja u njima u Granici, odnosno užem Borojevićevom zavičaju. Poznato je kako je omladinski pokret (L.
Bilo ih je i u užem zavičaju Borojevićevu. Tako dopisnik Narodnih novina iz Karlovca, u č. 22. od 22. marta 1842. javlja sledeće: „Hoteći se i mi u
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Svi likovi, i ceo jedan narod, nalaze se u potrazi za zavičajem. Povratak izgubljenom zavičaju kod Crnjanskog je književno stilizovan kao jedan od utopijskih čovekovih snova.
Jakšić, Đura - PESME
Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru majku — Ukrajinu... 1876.
Nastasijević, Momčilo - PESME
IZ OSAME 1 Ostani gde si, i teci kao reka, i kao drvo rasti, i olujom zahuji, il’ cvetaj kao cvet. 2 U zavičaju mom zgureni krovovi ćute i mile vode i dim po zemlji se krade.
Ilić, Vojislav J. - PESME
O zavičaju cvetni, mudrosti i večne slave, Gde svetla carica juga sa cvetnog diže se trona Na pepelištu svome. I hrabri sinovi tvo
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Pa, Kozače, brate mili, Kad otideš tvome kraju, Kozačkome zavičaju, I zatreseš balalajku, Pozdravi nam staru majku Ukrajinu… (1876) O KOSIDBI MILORAD POPOVIĆ ŠAPČANIN I potok i reka,
Šantić, Aleksa - PESME
To putuje ljubav svome zavičaju, Na istok, daleko, preko brda goli', Pred oltarom neba, čista i u sjaju, Da prisluži sunce i Bogu se moli. 1907.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego još, još bar štogod mi progovori kano po zavičaju k materi daruj mi neko slovo, koji si sam, Boga Oca slovo! Ispusti mi koju reč blagoutrobija istočniče, te prohladi mi
Od zemlje što je sazdato, od nje se udilj i rađa po zavičaju svome, i opet sve u zemlju preobrće se i odlazi. A zemlja, te zemlja: cipom jednako stoji; Sunce je svu sjajući optiče i
Al' što ne mogoše, ne mogoše ujediniti ih. Jedva ostatak potaškaše i utvrdiše obstajati im kruto u prvome zavičaju verno. A što tadar otrže se i ode s uporom nepokorno ovamo, to već propade, ode, i dosad onako.
I još oni suproć nas dižu se i ustaju, svemu našemu zavičaju rugaju se i kore. Zovući zločestnike i nevaljaoce s verom i sa zakonom, skori su na parbu i na odgovor, mnogim od nas
zadade da ne besne ponosljivi svojevoljni Grci, te crkva mirna bijaše i službe po svih crkava lepo po hristjanskome zavičaju dokonavahu se u miru. Toliko im mučno bijaše što su u zatvoru.
Svuda se ljudi mole Bogu, svaki po svom jeziku i zavičaju; svaki svoj zakon svuda paze kako im njihova crkva zakazuje i njihovi ih narednici uče, i to oni sahranjuju.
I suha trska prozelenjuje, te se iz korena podmlađuje, i zakržlavu zemlju ponovi ti za rod, a ženama dečino rođenje po zavičaju stoji se. O tome za svedodžbu je Sara i Reveka i Ana: do starosti bili nerodilje, pak rodiše blizu pred smrt!
O, angele, čudim se ja tvojim tim rečma gde mi začnuće ukazuješ i rođenje ne po zavičaju ljudskome, svrh nature. Nemožno mi se to svidi, potuhljene su čini mi se te reči, već ako božija promena koja to na meni
Eda moruna ore, vo li plovi, il' mu magare rije, a svinja samar nosi? Koza li laje, a pas brsti? Nego svako u svome zavičaju boravi se. Nit se sunce izmenjuje il se ikad manji, više li puni noću sunce, mesec li danju sja!