Obradović, Dositej - BASNE
Prostak i dete od svašta se prepadaju, i malodušan čovek u vsegdašnjem živi strahu kao zec. Jeja kad gdi zaviče, plaše se bake, jer to znači da će ko umreti. A gdi se ljudi rađaju a ne umiru? Jošte se to mesto nije našlo!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pa ne mogavši djecu pustiti nametne još dukat. Telal se opet povrati vičući novu cijenu, i dođe do hanume, a ona zaviče: — Dvije hiljade i pet stotina dukata!
Utom opet jedan aga zaviče na Muju da im što slaže, a Mujo jednako šuti. Na to svi skočiše. — Te što ti nije da ti nije, valja ti nam štogod
Mujo na to zaviče: — E, šućur alahu, dobri ljudi! — pa okrene leđa i ode pa u čaršiji kupi mesa, odnese kući da burek skuva za ručka,
— A da hoćemo li u srijedu? — Kakvu srijedu? — zaviče subaša. — A da li, pope, ne znaš da ja ta dan ženim sina i kupim svatove evo petnaest dana. — Da hoćemo li u četvrtak?
to vidi, počne se biti šakama po glavi, a ne znajući kako bi miše pohvatao, a još manje kako bi ih iz kuće izagnao, te zaviče: — Čekajte, čekajte, sad ću ja vama kazati poganovi i poganski sinovi!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
đe se pri- | bila pri jednome kamenu na pola mrtva od velikoga straha i plača; on pritrči k njoj i plačući je prigrli i zaviče: „Ha blago mene, evo mi je!
Čoek padne s konja i vrisne od muke i žalosti da se do neba mogaše čuti, i zaviče: „Moli Boga, čoeče, te si ti mene viđeo priđe nego ja tebe.
Kad čuje ispovjednik, sav u trepetno čudo ostane, i zaviče: „Bjež', grješniče! ja te ne mogu odriješiti od grijeha prvo nego pitam | vladike, nego dođi sjutra.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
“ Ja sam mu odgovorio da ima ingleska kraljica, da ona baci s pendžera stotinu dukata svakom ko zaviče fise bilila. On se na ovo začudi, tja me upita: „Oklen ingleskoj kraljici tolike pare?
Izlaz̓te da vidimo kakav način odsada bolji no dosada među nama. Vidi ga jedan najstariji miš, pa zaviče družini: — Ko je moj, blizu rupe stoj!
Utom naiđe jedan na konju i zaviče: — Što ne gaziš ti preko vode? — Ne smijem, — reče siromah. Onda onaj naćera konja preko vode, a voda golema, pa kad
Čuje ga odnekud Turčin jašući na konju, pa zaviče: — Aferim, rajo, živ bio i vazda se veselio! Raja, pošto ču i poznade koji je Turčin, odgovori mu: — Valaj ti,
A Turčin zaviče: — Evo, efendija, opet mi Vlah opsova sveca. — Aša, bog ne dao, efendija? — odgovori raja. Kadija, kad čuje davu,
To nekako doču iguman ispred vrata, pa zaviče: — Obješenjaci jedni, šta to pogađate? Dao bih ja i sve krave pa i volove manastirske, kad bi se moglo.
Kad čuje ispovjednik, sav u trepetno čudo ostane, i zaviče: — Bjež̓, grješniče! Ja te ne mogu odriješiti od grijeha prvo nego pitam vladike, nego dođi sjutra.
se na babu šjever i marač, pa udari snijeg i mraz, te joj se jarčići smrznu, a baba, bježaći kući i duhajući u ruke, zaviče: — Bogme, ljudi lažu da je zima prošla, nego može biti Blatovijest pripovijest.
Dodije se babi, te počne u plaču i u ijedu proklinjati sebe, i od jada zaviče: — O smrti, đe si, zaboga, uzmi me s ovoga svijeta!
U taj čas prikaže se strašna smrt, pa zaviče: — Evo me, ko me ono zvaše? Baba se prepane i pokaja se što reče, pa progovori: — Eno ono moje najstarije unuče!
“ a Turci: „Sveti proroče Muhameda. amen!“ Jedan prosti seljak — videći da ništa ne malaksava vjetar, no to viši biva — zaviče: — Što vam je ljudi, jeste li pri sebe? Što zovete mrtve, nego dajte da zovemo koga iz onog sela da nam pomogu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
A sva je prilika da mi se sin tada napatio. Gle ti nje! — zaviče gospodar i okrene se županu. — Jesi li vidio? Učini dobro dilo! Uzmi je na radnju, daruj je, i sve joj krivo.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sve goni jedan drugoga; uočljivo ispred njih nestaje neobrađene zemlje. —Dosta je! — zaviče neki starac i ostavi motiku. —Napijmo se! — doda blaže, brišući znoj sa izrovana lica.
— i nastavi podrugljivo: — Šjor Joli dobro bi dija doša. — Moje je ka i tvoje! — zaviče ovaj i uzvrpolji se na stolici. — Nije, baš kad hoćeš! — Je! — i diže se, okrenuvši se prama šjor Keku.
No ovaj se smete: — To nisu crkovni posli, — odgovori kao u šali. — Ma zašto se pravdamo?! — zaviče debeli mesar Trtić: — Prođimo na votacijun! ... — Pitam rič!