Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
i 20. maja 1804.). Vrativši se oni s Požarevca udare na Smederevo i izbace na grad nekoliko topića. Zaviču Turci, i iziđu njemu na dogovor i reknu mu: „Beg-Đorđe, nemoj da se bijemo, no idi ti na Beograd, i što god s Beogradom
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
to čuše gospoda dubrovačka, zaviču kiridžiji: — Ti kiridžija, ajde kod našega kneza da te upiše u knjigu: neka ti ide od Dubrovnika dok si živ svake godine
Na to svi zaviču: — Šta je, bolan Mujo? Kazuj šta ti je bilo! Onda Mujo nastavi: — Nemate zašto pitati, žena mi je jutros u kući
dimu, kad li se stuče s onim te po gori tražijahu jasenov ražanj, i pomisle da su oni zeca uhvatili i sami pojeli, te zaviču na njih: — Kamo zec, more bre? A ovi tako isto upitaju srdito ove poćernike: — Evo vatre, vi ste ga bez nas izjeli!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Laže, naše mi glave a tvoje brade i tako nam svečeva indžila i božjeg dženeta a nebeskog sifata! Sad svi jednogrlice zaviču: — Istina je, čestiti veziru! Ako ne bude istina, evo našijeh glava a tvoje sablje!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
dok na jedan mah puče žestoki grom i udari negđe blizu one skupštine, a pop u strahu rekne: — Pravoga, bože! Zaviču seljani: — Što govoriš, pope, bolan! Jesi li lud?