Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
stade zveka, tutanj, rika, rzanje, lavež, kukurekanje... ama, sve što je u boga, avaza, zavrišta oko kuće! Jadna Julka umalo nije presvisla od straha! — A šta li će to biti, drugo moja?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
sve u istim cipelicama i čarapicama, kao i kratkim suknjicama, kao izvan sebe, kao protiv sebe, kao budiboksnama, zavrišta Jaćim da se sve oko njega uzbezeknu, baš kao da je neko od onih bezbrojnih gledalaca najedanput sa krova meću njih
I sve tako dok ne spazi Skoplje, kad svi umukoše, jer Jaćim ponova zavrišta: „Gde si, kaže, dušo naša, željo živa? Gde si, Dušane, kruno carska, da vidiš sokolove tvoje sive?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sasvim iznenada prolomi se brza puščana paljba. Mitraljez kao da zavrišta. Druga četa je prelazila. Na reku se sručiše razorne granate haubičkih i poljskih topova.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tad zavrišta devet dobri konja, i zalaja devet ljuti lava, i zaklikta devet sokolova; i tu majka tvrda srca bila, da od srca suze ne
Kad je bilo noći u ponoći, al' zavrišta Damjanov zelenko, pita majka Damjanove ljube: „Snao moja, ljubo Damjanova, što nam vrišti Damjanov zelenko?