Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Uhvatiše se i poneše, ali ga Stanko bez po muke obori. Svi se čudom začudiše; čak i sami harambaša. Ali se Zavrzan rasrdio. Bilo mu je krivo što se nađe neko bolji od nega. — Oborio si me, priznajem!...
Oni su voleli Zavrzana sa okretnosti njegove, pa zavoleše i Stanka. I sam mu se Zavrzan divio... — Dobro — reče on kad mu Stanko pruži odlomljenu grančicu — to je sve dobro... Ama kako ti puškom gađaš?
— Jastreba sam u letu gađao!... Gde hoćeš da biješ?... — Skini mi onaj suvarak! — reče Zavrzan i pokaza mu na vrhu drveta, pa koje se maločas peo, suvarak. —Ali hoću da ga biješ u samu peteljku! Stanko pruži pušku.
Nasta tajac... Vrisnu šara i — suvarak pade. Hajduci skočiše oko njega. — Evo, vala, skinuo ga je baš u peteljci!... Zavrzan zagleda, pa pruži Stanku ruku: — E, ej vala ti! U svemu si bolji od mene!...
mahom susedi njegovi: Nogić iz Sovljaka, Čonjaga iz Ali-aginog Salaša, Latković Jovan i Ninković Jovica iz Klenja, Ilija Zavrzan i Stanojlo Surep iz Glogovca itd., itd. Za razgovorom dođe šala, za šalom igra...
— Zavrzane, Zavrzane! — viče Jovan. — Šta je, Klempo? — odazva se Zavrzan Latkoviću. U Latkovića su bile velike i klopave uši. — Dela, bolan, pričaj što! — Šta ću? — Šta znaš!
Hajduci prenuše. Gusle umuknuše i svaki prihvati svoju pušku. Zavrzan se odazva lavežom. Lavež se opet začu... Harambaša spusti oružje i nasmeši se. — Sigurno kakav glas — reče.
Harambaša pogleda po družini. Svi ga pogledaše radoznalo... — Zovni stražu! — zapovedi on. Zavrzan zagrakta kao gavran... Dok dlan o dlan, i straža tu. — Surepe, Stanko, Ilija, Jovane, Jovica!... Vi ćete sa mnom...
Zbogom! — Zbogom, harambašo! — Zbogom! I hajduci odoše. — A mi, harambašo? — zapita Zavrzan. — Mi ćemo na Žuravu. Hajde! I krenuše se. 13. PRVI MEGDAN Harambaša dade Stanku svoju torbu. Išli su ćuteći.
On se silom osmehnu pa reče: — Baš da vidimo! — Bogami, ti si batli! — reče Zavrzan. — Ja sam ti, brate, morao čekati nekih mesec dana dok mi se dade prilika... — A ja petn̓est — reče Jovica.
— Valja! — reče harambaša. — Muški! — hvali Zavrzan. — Ruka ti valja Carigrada! — reče ćutlivi Surep. — More, glave turskog cara! — viknu Zavrzan. — Na posao!
— Muški! — hvali Zavrzan. — Ruka ti valja Carigrada! — reče ćutlivi Surep. — More, glave turskog cara! — viknu Zavrzan. — Na posao! — zapovedi harambaša. Hajduci pritrčaše mrtvim Turcima i počeše ih prevrtati te uzimati novac i oružje.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Nema tu ništa, — veli ona — ti kravu moraš zaklati, jer onaj tvoj zavrzan sê kravu, pa ne mogu ništa umusti, a hraniti kravu samo za onoga glavonju, to bi mi se zvalo lijepo gospodarstvo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Koliko je hladno, nije obukao bukovički, „aljak“, no se ogrnuo njim, a jednu ruku stavio iza oružja. — Kakav je ovo zavrzan ako boga znaš!? — veli Srdar. — Odakle si ti? — Ja! Je li? — reče kao iz badnja Bukovičanin, gledajući blesasto.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
mu je od sami’ zakrpa i konaca, kao god u Šipodera, vojvode, umrljao se, zabuđavio, rogozom se prepasao, izgleda kao zavrzan, ne bi ga ni ker onjuškao!