Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Pa izide iz šanca... Sve je stalo nedahnimice i gledaše kako se vije njegov viti stas. Junačko srce Zavrzanovo ne može otrpeti, nego skoči na bedem šarampova, pogleda dole, pa viknu: — O Turčine! — Šta je? — odazva se Mujaga.
Groznica već beše popustila, a zdrava krv i mlada tela nisu prečila puta ozdravljenju... Zavrzanovo zdravlje je bolje napredovalo od Stankovog, jer njegove rane behu lakše. Ali tek ni Stanku ne beše rđavo...
Je l̓ tako, Devo?... Deva je sedeo malo udeljen od vatre i premišljao neke duboke misli. Pitanje Zavrzanovo trže ga malo iz misli, i on, mada ne znađaše o čemu je Zavrzan govorio, odgovori onako nasumce: — Tako je!