Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Iza te kuće bila je preostala jedna, kamenita, čatrnja, u kojoj više nije bilo vode, a koja je bila zazidana sad i služila Trifunu za teferidž u bašti. U kojoj su, iako je bila razrivena, majske ruže, opet, bile procvale.
Kad bi neko na stolovima premeštao sveće, sve bi se te senke premeštale na zidu, kao da su zazidana bića, pretvorena u ljudsku senku. Pavle je, docnije, sećajući se kako je Đurđa u Mirgorodu video, samo to i pamtio.