Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona gledaše sve to nekakim ravnodušnim pogledom. Kad sam bio gotov, ona se lako pokloni: — Hvala! — Na malu. Opet zaćutasmo. Ona okrete levokrug i pođe natrag, ne govoreći ništa. — Vama je hladno? — rekoh ja. — Ne! — Rđavo?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sedoh a sav se tresoh od nekog čudnog gnušanja, neugodnosti i besa koji je u meni polako kipio i širio se. Zaćutasmo oboje. Ona je plela. U sobi se ništa nije čulo, a tako i spolja. Jer beše radni dan pa svi otišli na posao.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali, čedo moje, ne huli na Gospoda. Sestra Petkovićeva spusti ruke na krilo, glavu obori i duboko uzdahnu. Zaćutasmo. Onda ona podiže lagano glavu, pogleda nekud u daljinu i čisto zavapi: — Mnogo je to, tetka — tako je zvala moju majku
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ovo je prvi put... U tom nešto zašišta kroz vazduh i lupi međ noge naših konja. Mi svi zaćutasmo. Prota, naravno, prekide tiradu o prvoj bici, i ja ga slučajno videh kako mlatara obema nogama, ne bi li pokrenuo
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zubima obuhvati usnu. Kao da bi hteo da zaguši uzdah bola. A potom sasvim tiho progovori: — Pao je kao junak. Zaćutasmo... Drumom je promicala beskrajna kolona beskućnika. Čini mi se kao da svaki odnosi sobom pokoji živi deo domovine.
Ali ako tako ne misli komandant? — Kako!... Besan je bio! — razgranjava priču Luka. Uto se pojavi ađutant puka. Mi zaćutasmo. On stade ispred sveštenika. — Gospodine popo, zove vas komandant. — Šta kažete?! — zapita Momčilo zgranut.
“ — Uh, bogati... — Baš tako? — Tako, bogami. Onda se sklonim kod ađutanta da me ko ne bi video da prisluškujem. Zaćutasmo... — Šta ćemo sad? — upita veterinar. — Što „mi“?... Dušan je to udesio — pravda se blagajnik. Je l’?...
— Stoga sam slobodan zamoliti komandanta, da sveštenika ovoga puka proizvede u čin mitropolita... Zaćutasmo... — E, to si dodao! — Slagao si! — Sigurno je pošašaveo od straha! — Da vidimo! — Ama šta ima da vidite?
Zapitah ga zašto ih svlače. — Valjda da lakše tonu... Zaćutasmo... Gledam malo podalje jednu podrpanu i pogurenu ljudsku senku kako jedva vuče noge...