Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Dođe, bude po nekoliko dana, pa opet ode. Ja mu svakad poznam kad će otići. Tek samo obori glavu, nabere čelo i zaćuti... Naučilo na goru, pa ne može pod krov... — Jeste poručili po njega? — upita Jova. — Jesmo — reče Petra.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sad je omatorio pa se prozlio, i poludio; pa se ili usići i na kraj srca je, pa zaćuti kao kakva pakosna svekrva; ili se rašćereta pa lupa sve koješta.
Dođe mu tako pa se usići, ne znaš ni zašto i ni krošto, pa neće da izbija po nekoliko dana; zaćuti kao da se sa svima u kući posvađao.
Kad mu dođu lutke, on zaćuti; deviza kao da mu je: »Sve il’ ništa«, pa neće da proslovi, pa da mu pored sviju onih tereta obesiš još i gospoja
Sremac, Stevan - PROZA
Ko će sad s njim! Premeštaj po potrebi; ala će da zgrne dijurnu!«, pa zaćuti tek i zamisli se. »More, ovo baš onako, veli Jova, kao ono u stikovima: »Svi Šajkaši odoše, lako, lako; samo jedan
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
JEVREM: Maksa je čovek koji neprestano s upaljenim fitiljem odi. (Sedne.) Oće li pokoji put da zaćuti? SOFIJA: To ne, ali uvek po štogod nađe, zašto će psovati. JEVREM: Opet se malo popravio.
Rakić, Milan - PESME
tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone, U čas kad zavlada mir kraj mene širom, I šuma zaćuti, i zanemi vrelo, I umorno moje namučeno telo Zažudi za slatkim odmorom i mirom, Misao se javi!
širom celog sveta Pline tišina što krepi i godi, I duge senke visokih drveta Padnu po mirnoj zelenkastoj vodi, I sve zaćuti ko da u tom času S visova tavnih, s tajanstvenim hukom, Sveopšta smrt se na sve strane rasu Gušeći život svojom moćnom
Ćosić, Dobrica - KORENI
Srbiji treba da gleda Evropu, a ne turski tur! — Vukašin se zagrcnu i umuče. Govorio je da ne ćuti, da otac zaćuti i da se što pre završi ova njihova prva i poslednja svađa. A dobar govornik, pas. Kakva bi on sila bio u Skupštini.
Na izborima će narod da. odluči koga će u Skupštinu da prati.“ Nije smeo da zaćuti, plašio se sebe kad prestane da govori. „Dosta sam i bio. Sad me starost stigla, ti si mlađi, pa neka Ti je sa srećom.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
tornjeva starih stane da se sliva Zvuk pobožnih zvona što večernje zvone; U čas kad zavlada mir kraj mene širom, I šuma zaćuti, i zanemi vrelo, I umorno moje namučeno telo Zažudi za slatkim odmorom i mirom, Misao se javi!
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
svetskog rata u hrvatskoj i srpskoj književnosti morao da traga za drugačijim, vlastitim „tonom“ i „glasom“, ili da zaćuti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pa pripovedač zaćuti, pa se smrkne, a Jana onda zna da je vreme da ide, i ode; srećna što je bilo ono što je bilo. To blagorodno dete
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
“ — Luka se odupro rukama, glavu opustio na grudi i žmuri. Kada Isajlo zaćuti, Luka se prene. Ne otvarajući oči pita: — Je li gotovo? — i svali se na krevet.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Konačno, neko predloži da sruše zvonik. Tako će i zvono morati da zaćuti. Ali, na užas sela — zvono ni nakon rušenja zvonika nije umuklo. Čak mu je glas bio još prodorniji, još jači.