Jakšić, Đura - PROZA
Ja trgnem ruku, ona sva pocrveni, oči je oborila dole i više me nije smela pogledati. Živko me posmatraše začuđeno, i tek kad smo bili sami, pitaše me za moje čudno ponašanje...
— Da nije tutor? — pitaše učitelj, a Milisav se trže i začuđeno pogleda u svoga učitelja; kao otkud učitelj da poznaje njegove tajne misli, koje on dosada nikom nije poveravao?
Ona je u njegovome naručju drhtala kao prut, a kad se izvila iz njegovih ruku, ona ga začuđeno pogleda: — Šta radiš to, Milisave? — Ljubim te!... Hteo sam te u staroga Sremca zaprositi, ali mi tutori ne daju...
— A kako može moj otac bez mene živeti?... — pitaše začuđeno devojče. — Svi ćemo zajedno živeti! Ona obori oči dole, pa onda nežnim glasom, skoro jecajući, protepa: — Oh, ala
— Šta,... — pitaše mladić začuđeno. — Oh, vidim ja — reče kroz suze učitelj, — vidim ja da je dete nevino! — Ćut’, učitelju! — opreči se na njega Radovan.
— Al’ ako mi ti pomogneš, — reče Sremac, — mi ćemo ga za deset dana povratiti kući. — Ja? — pitaše učitelj, začuđeno gledajući svoga gosta. — Ja da mu pomognem?... O, stari moj prijatelju!...
Učitelj posmatraše te stvari začuđeno i gledaše ispitujućim pogledom u Sremca. — Taj, vidiš, čija je ova kesa, zapalio je kuću Nikole Belića; taj je isti
— Jelice, ’oćeš li sa mnom u Jagodinu, — reče stari Sremac svojoj jedinici. Ona ga pogleda začuđeno; jer sve otkako su se doselili u Planinac, nije je stari otac nikuda proveo, niti je ona poznavala mesta koja su s one
Milisav je za sve to vreme začuđeno gledao u mladoga Gružanina, a kad je sve dovršio, on duboko uzdahnu. Sad uđe i stari Sremac sa učiteljem.
Tako on, razmišljajući, stojaše i gledaše zarđalo gvožđe, dok mu se i sudija nije približio i, začuđeno pogledajući u njegovo žalostivo lice, mekim glasom ne progovori: — Šta stojiš, sinko? Evo te tvoji izbavioci čekaju!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Jesam, gazda-Rako... A što pitaš? Zar ti dojako nisi znao da sam ja kmet? — odgovori mu Stevan malo začuđeno. — Pa šta činite vi, ljudi? Je li ovo arnautluk, šta li je? — poče vikati gazda Raka.
Što sam se noćas prestravio, nikad nisam! Seljaci slegoše ramenima, pa se zgledaše začuđeno. Neki rekoše: — More, ti si se to opio, pa ti se učinilo! — Ama šta je stoku plašilo? — pitahu se drugi.
— A što je na robiji? — upita Pajo začuđeno. — Što je?... Što ga, siromaha, snađe beda! Bio je to čestit čovek, ali se nekako zaplete u dug.
Kad bi na vratnicama, umalo se ne udari s Vidakom pisarom, koji taman hoćaše da uđe. — Ehe! šta je to! — viknu Vidak začuđeno i uhvati ga za rukav. Kud si nago? — Pusti me da ubijem psa! — Koga? — Ama onog... srete li ga gde?
Još s vratnica poče tek jedan: — Ama Milune, šta ti ovo učini od nas? — Šta, more? — upita Milun začuđeno. — Što ti nas zakla? — Kako, more? — upita opet Milun u čudu.
Radoš se pribra malo, pa im kojekako ispriča na što je nagazio. — Ala, brate, zar baš kao dete! — uzviknu jedan začuđeno. — Pravo dete! Samo čupavo! — Ama jesi li ti baš dobro video?
Utom oni ozgo stigoše pred mehanu. — A šta vam je to? — upita kmet začuđeno. — Eto šta, vidiš! — odgovori ponosito onaj što drži pojas. — Divljak! — Divljak! Kakav divljak! — Vidiš kakav!
I naže se te izvadi zverku iz sanduka. — Pa to je majmun! — učini načelnik začuđeno. — Jes, jes, jes! — odgovori Englez, i stade milovati majmuna, tapati mu nešto engleski i pretiti mu prstom.
— Bogami, odista. — Baš bih voleo da mi to nisi kazala... — reče i nešto se okari. — A što? — upita Radojka kao začuđeno. — Tako!... — odgovori Strahinja, pa se zamisli.
— odgovori Strahinja ozbiljno. — E?... A dokle? — Može biti čak u Posavinu. — U Posavinu... — zavikaše gotovo svi začuđeno. — A što, more? — upita kmet, koji baš u taj mah donese rakiju u bardaku. — Mora se, Purko!...
— Mora se, Purko!... — reče Strahinja i uzdahnu. Svi ga pogledaše malo začuđeno. Strahinja se napi jednom, izvadi lulu iz pojasa i zapali, pa tek onako upita: — Vi ovde nešto većate, čini mi se?
— Ako hoćete, ja ću vam biti vodeničar. — Ti?!... Bog s tobom!... Mahni se!... — povikaše mnogi začuđeno. — Jest, ja... Barem za jednu noć — odgovori Strahinja pouzdano. — Okani se, brate — veli mu Purko. — Nemoj se šaliti.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Da si rekao da ima rđavih ljudi, on bi ti dokazao da nema!... Da si mu kazao da neko misli o ubistvu, on bi te gledao začuđeno, s nevericom; pitao bi te: zar ima ljudi koji hoće namerno da ubiju čoveka?...
— Odskočio si, ali da se porvemo! — reče Lazar. — Ja i ti?! — pita Stanko začuđeno, jer se njih dvojica nikad ne rvaše. — A što? — Da vidimo ko je bolji rvač? — Ostavi se! — reče Stanko.
Poćutaše, poćutaše, dok tek reče pop: — Hajdemo njemu! — Kome? — Aleksi. — Aleksi? — reče kmet i pogleda začuđeno u popa. — Zar se mi ne odrekosmo one kuće? — Nismo imali pravo. Mi ubismo čoveka ni kriva ni dužna. Hajdemo!...
I stiže tamo baš tad kad Kruška izdavaše neke naredbe svojim pandurima. — A, gle Laze?... Otkud ti? — upita ga on začuđeno. — Dođoh do tebe... — Dobro, dobro, hajde tamo u odaju, sad ću ja. Lazar uđe u odaju...
Kad Deva uđe, svi prenuše. — Otkud ti?... Što si mokar tako? — upita Čupić. — Od Turaka. — Od Turaka?! — upitaše začuđeno. — Jest, upravo iz turskog tabora. Naplivao sam na Zasavicu i dođoh da vam javim šta se kod Turaka radi.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Možda će ko od čitalaca ovde stati i sumnjivo zavrteti glavom i začuđeno zapitati: »Šta, zar pop Ćira nije imao mačke!? Zar popina kuća i bogatstvo, pa da bude bez takvog jednog čuvara?!
— veli Jula sva oznojena i zajapurena, pa ne može još da dođe k sebi od čuda, nego se naslonila na motiku, pa gleda začuđeno oko sebe po drveću kao da ih priziva sebi za svedoke, ovog grdnog bezobrazluka Šacinog.
— Oho, oho! Ama vi, gospodin’ Ćiro, baš onako... — Jeste; mi onako, a vaša kuća svakojako. — Oho! — uzviknu začuđeno i uvređeno pop Spira, pa ostavi šešir. — Samo kad je vaša kuća primer selu. — Bogme i jeste.
Jedno, što kažu, tesno, a drugo besno!... K’o da će hiljadu godina da žividu! — Pop-Ćiru i Spiru? — zapita je začuđeno gđa Soka. — A šta je to bilo? — Zar ništa ne znate? — čudi se gđa Gabriela. — Ništa... — I vi baš ništa niste čuli?
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I tako, posle svakog prelaza, dok je ona životinja sa začuđeno-žalosnim pogledom drhtala s one strane, s ove ovamo, odahnuli gledaoci spremali su se za novu napregnutu strepnju.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Gledao ga je začuđeno. Iako dugih stopa, i nogu, taj čovek je stajao pred njim, ipak, vrlo lako, otmeno, i, kad je Garsuli prišao, Pavel je
Svakom svoje!“ Međutim, kad je Ana otrže od Pavla, Varvara se zanese i poče, grčevito, da plače. Petar je začuđeno posmatrao svoju ženu, ali ništa ne reče.
Plakala bi, kad bi Varvara polazila. Mati ih je posmatrala, začuđeno, i ogorčeno. Trifunova žena nije volela ni ženu Đurđevu, Anu.
Ti trgovci, sa belim čalmama oko glave i velikim crvenim turbanima, gledali su ga začuđeno, ali ga nisu isterali iz čuna. Nisu ga pitali, ni ko je, ni kuda će.
Nisu ga pitali ništa, ni na budimskoj obali, kad je iznosio robu, pa se, iznenada, zalete i pobeže. Gledali su za njim začuđeno, ali nisu vikali.
Bio je njen oficir. Otpust je iz vojske dobio! Trandafil je Isakoviča posmatrao začuđeno i sažaljivo. Taj visoki, stasiti, lepi, oficir bio mu je smešan i čudnovat, kao što su bili čudnovati i kaluđeri, sa
A kad je Trandafila o njima pitao, gospodin Georgije bi samo ćutao, i začuđeno ga gledao. Čestnjejšem Isakoviču činilo se da još čuje topot njihovih konja, da čuje njihovu pesmu pri odlasku.
Njena bogata rođaka, koja se udavala za Petra Isakoviča, mirno, nekako nehatno, poslušno, posmatrala je, začuđeno, kako joj rođaka pilji u Pavla i šaputala bi joj: „Sriće ti! Što piljiš u njega, tako?“ Ali joj rođaka nije odgovarala.
Molio je kapetana da siđe iz kola i vidi njegovu robu. A kad Isakovič i ne odgovori na to, čovek ga začuđeno pogleda i upita: otkud njegovo prevashodstvo ide i zar neće ništa da kupi?
Kad bi mu se to i desilo, Isakovič je spuštao gospožu Evdokiju, brzo, na zemlju. Ona bi ga, posle toga, gledala, začuđeno.
Imao je lice čoveka koji stalno drema i fratri su ga, katkad, posmatrali začuđeno. Isakovič je znao da mu, sad, život zavisi od nekog oficira, koji će mu pregledati papire, pečate, i natpise, u prvom
A kad stigoše gore, na treći sprat, Pavle vide da ih čeka uvela lepotica, koja ga je začuđeno, i zadovoljno, posmatrala. Za sve to vreme, iz zidova, dopirali su, do Pavla, svirka, dreka, smeh ženski, vriska.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Oko neobičnog čovjeka okupi se začas velika gomila ljudi. Neko začuđeno povika: — Pazi, pazi, bijeli miš prorok sakrio se među svoje srećke! Uplašio se lava. — Tako je, tako!
zaustavi se tek na drugom kraju šume, proviri iza posljednjeg drveta, pa kad pred sobom ugleda čistu poljanu, on začuđeno izbeči oči: — Gle, pa ja se u ovoj gori ne mogu ni sakriti. Tek sam uletio u nju, a već mi na drugom kraju viri glava!
Dok su oni tako razgovarali, dotle su Tošo i Miš prorok jurili kroz noć prema njivi pod planinom. Zvijezde su začuđeno žmirkale gledajući neobičnog jahača na mačku.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ničto menše, čuvajte u duši tihu našu nadeždu: sladost pravoslavlja.“ I kad vide kako ga začuđeno gledaju, pokaza im opet rukom da ulaze i ponovi još tiše: „sladost pravoslavlja“.
Po razbacanom senu ležali su mu ljudi, kraj konja koji su udarali, tupo, kopitom u zemlju, u snu. Psi, okupljeni začuđeno i zadivljeno oko njega, jer je bdio, dahtali su od žeđi i gladi, vijajući se preko dana, čak na drugoj strani planine.
Dok je govorio, gledao je Isakoviča, bradatog i besnog, začuđeno, lornjonom. Od toga dana nisu više vešali. Batinali su samo one koje uhvatiše u polju, a Isakovičev begunac pojavi se,
U tom paklu, duž zadimljenih zidova, pred mirnim konjima što se na pucnjavu nisu ni trzali, sa svojim psima što su začuđeno njušili miris baruta, zagledajući mrtve, išao je Isakovič, ne znajući gde je njegov puk, jer se ljudi behu pomešali.
Milićević, Vuk - Bespuće
— Vi se ljutite? — zapita on. — Zašto? — reče ona i pogleda ga začuđeno. — Ja sam mislio... — kaza on zbunjeno, ljutit na svoje pitanje i pogleda očima u daljinu, kao da tamo nešto traži.
— Ostajete ovdje? Šta da radite? reče ona čisto začuđeno i ne vjerujući. On se malo zamisli i pogleda je u oči. — Čekati vas da dođete ovamo do godine, kaza on lagano i
Sremac, Stevan - PROZA
Dunja je ispala bila, i praseća glava, onako sa razjapljenim vilicama, kao da je začuđeno blenula u Paju, koji je takođe blenuo u nju. Tako se gledaju njih dvoje, pečenica i opečeni Paja.
A možda mu se učinila njegova sudba vrlo slična sa sudbom ove pečenice, koja je zinula od čuda, pa ga začuđeno gleda i kao da ga čisto pita: — E, moj brate, i sopatniče moj, zar i tebe zakla i ošuri!
Radičević, Branko - PESME
Ali jatka evo prenu, Diže oko začuđeno, I kraj sebe majku glenu, I to suzno oko njeno, I oko nje suza ova Vas obrte svet iznova.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Dok djed priča, on ti ga istom začuđeno prekine: — Otkud lisica crvena kad je žuta! — Hm, žuta? — beči se djed. — Žut je tvoj nos.
Ja prvi digoh ruku. — Evo ga, Branko će nam kazati. — Vuk je zelen! — okidoh ja ponosito. Učiteljica se trže i začuđeno podiže obrve. — Bog s tobom, dijete, gdje si to čuo? — Kaže moj djed — odvalih ja samouvjereno.
Starac se zagleda u mene vrlo, vrlo začuđeno, a onda se malčice zamisli, rastuži i konačno mu se negdje ispod brkova ukaza i brzo sakri lak neulovljiv smiješak.
— Konj, kobila, to ti je ista stvar. — Ista stvar? — ponovi djed potišteno. — Ma šta je tebi, stari? — začuđeno će bradonja dižući pogled s bloka. — Šta mi je, šta mi je? — opet ponovi starac s mukom se upinjući da dođe k sebi.
Svi ga začuđeno i ćutke ispratiše pogledom, a potom se sve oči upitno okrenuše prema mome djedu. — Rade, šta je sad ovo?
— A gdje vam je ono momče koje je Drmogaću vodalo po selu? Kad me izvedoše pred narednika, on začuđeno podiže obrve, očekivao je, valjda, mnogo starijeg dječaka, a onda se namršti i strogo upita: — Ime i prezime?
takoćer, bio neki fašista koji je išao na Moskvu isto kao i Hitler danas, i tamo nadrljao, pa se ustoboči u mjestu i začuđeno graknu: —Pazi, molim te, i sad ja kavu da joj nabavljam, švalerki Napoleonovoj!
Obazre se na rastreperene svijetle ljepotice, obasjane blještavim jutarnjim suncem, i začuđeno reče: — Pazi ga, sve se bijeli kao da smo na omladinskom zboru. Još samo komesar govor da održi.
Budemo li tako počeli, ode naša borba dođavola. Propašćemo dok okom trepneš. Natovareni mitraljezac zagleda se tako začuđeno u nakostriješenog čiču kao da pred sobom ima stvorenje s nekakve druge planete.
Ilija se, konačno razbistren, široko ogleda oko sebe, prinese zatim časovnik do uva i začuđeno reče, skoro nečim obradovan: — Jadna ti majka, jesi vidio čuda i klanice, a on — još uvijek radi.
Ej, vi tamo, dajte brzo jedan zavoj. Ošamućena starica začuđeno je gledala u svoj okrvavljeni rukav i tek poslije nekoliko trenutaka dođe do riječi.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tek kad se Toda okrenu i bono smešeći se manu mu rukom, on se tad odvoji od nje gledajući je začuđeno i preneraženo. Posle venčanja opet je bilo veselja. Jelo se, pilo, prosipalo do mile volje.
— Kola, Dimitrijo! — reče popa kad ga ovaj začuđeno pogleda. — Zar ne znaš da Toda treba da ide u selo? — Hajd, spremi! A Dimitrija se zgrnuo pa ništa ne razume.
— Što me gledaš tako? — upita me ti začuđeno. — Tako! — A plamen mi obuze blede i suve obraze. Pružih ruku, obvih je oko tvog pâsa, ti se ugnu i slatko nasmeja.
A kad dođe dan za polazak, tvoja mati dođe da mi poželi srećna puta, tebe ne beše. — A Stana?... — upita začuđeno moja majka. Majka ti se zbuni, pocrvene. I, onako malena, ona se još više zguri i prošapta: — Ne znam, ’adžike.
— Teta li me zove? — I htede da prođeš. — Ja te zovem, ja. Stani, kuda ćeš? Ti stade. — A što ti? — upita začuđeno. Pokajah se. Dođe mi teško i neugodno. Htedoh da se udaljim, ali nisam mogao. Ti spazi tu zabunu.
Rano je. — Pa druge godine i pre ovoga vremena si iš’o? Valjda imaš sada malo da učiš. Svršavaš već. Pogledah je začuđeno. Njeno smežurano lice beše pokriveno tamnim pegama. Stisnula smežurana usta, a kroz kožu vide se desni.
— A ja te, brate Kosto... — Pa opet zastade i poče upitno i kao začuđeno gledati čas u mene koji stajah ozbiljan, čas u mater. — Što, Nikolo, ne ideš da spavaš?
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Handžija se kobajagi začudi: — Kakvu aspru išteš? Ti meni nijesi dao ama baš ni pare. Putnik se prepade i pogleda začuđeno, misleći opet da se handžija šali. Najedanput se prenerazi kad opazi da je u handžije crvena brada.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
MARKO: Jes’ čuo, Batiću, ja tebi lepo kažem da mi ne diraš u zeta, il’ ću ti odma pokazati vrata. BATIĆ (pusti ga, začuđeno): Vaš zet? ALEKSA: Na svaki način, pa makar vi jošt toliko hudožestva upotrebljavali.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
!“ Uska vrata, širok deda, guraju ga ko medveda, oznoji se čiča sav. Čak i neka kuca skoči, začuđeno širi oči i sve viče: „Av-av-av!“ Najzad, bogme, s mnogo muke — drž za noge drž za ruke! Kakav teret! Nije lak!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Otkuda u ovo gluvo doba?... Pridigoh se. Stražar kao da se prenu, i pogleda me začuđeno. — Ne spava ti se?... — Čuješ li zvono? On nakrenu glavu na jednu stranu. Otvorenih usta blenuo je u tamnu noć.
On se uozbilji, a zatim me začuđeno zapita: — A gde si ih ostavio? — Gde bih na drugo mesto, nego ovde. — Pogledasmo se, pa mi najednom pade na pamet: —
— Kakav je kao čovek? — Znaš... doveo je jednog konja, koji bije i prednjim i zadnjim nogama. Pogledah ga začuđeno, pitajući kakve veze ima njegov konj sa mojim pitanjem. — Ama, kako da ti kažem...
— Je li, bogati — obrati mi se narednik đak Vukosavljević — zar nisi mogao dobiti odsustvo? Pogledah ga začuđeno i slegoh ramenima. — Znaš valjda... odsustva su privremeno ukinuta. — Znam...
— Baš dobro... Hteo sam da te zapitam, šta si ti u ovoj bateriji. Narednik je gledao začuđeno i taman htede da progovori, ali poručnik nastavi povišenim glasom: — Pored baterijskog narednika, o svemu treba ja da
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
I kad kakav svenuo starac pogleda u ove čudne oči, razvuče mu se brk u stranu i on začuđeno mahne glavom i u sebi prošapće: »Časni je ubio!«...
Neki se okrenuo sav k toj gomili, zavuk’o prstić u nos, pa gleda začuđeno ove nove i neobične za njega prizore. Ljubici se učini da se ovde ne mogu deca navići redu, (a ona to htede postići
— Kako... Zar vi već radite sa slovima ? upita ga Ljubica začuđeno. Velja se smeška neprimetno, i sam pravi začuđeno lice, kao bajagi čudi se pitanju.
— Kako... Zar vi već radite sa slovima ? upita ga Ljubica začuđeno. Velja se smeška neprimetno, i sam pravi začuđeno lice, kao bajagi čudi se pitanju. — Juče sam počeo, odgovara on naivno. — Zašto se vi kao čudite ? — Pa, znate...
Ja je nisam imao, ni znao za nju... Ne, ne... ja nisam živeo u mladosti, niti znam šta je to. Ljubica ga pogleda začuđeno: učini joj se da on ovo ne govori budan, no kao da sanja.
Sreća još te je opazio pisara da izlazi na dvorište, inače bi ga ovaj zatekao baš kako visi na prozoru i gleda začuđeno. Gojko se vrati u školu, pusti đake, pa stade hodati po dvorištu, stresajući se od hladnoće.
Ljubica diže glavu i pogleda ga začuđeno. »Šta hoće oni... o čemu to govore?... Kakvi đaci... kome oni trebaju ?... Aha, znam...
na licu, koje se već sve obojilo krvlju, ali ona ipak gleda tako, kao da se taj govor nje ne tiče, gleda preplašeno, začuđeno, unezvereno, pitajući se u sebi: kako to odjedanput uleti beda u njenu školu, da joj pomuti zadovoljstvo ?
Pisar brojaše pare, a Ljubica gledaše začuđeno u gomilu banknota i stade ih kupiti i slagati jednu na drugu. Gojko beše sav crven, zbunjen, otiraše lice maramom i
Kao nožem proboden, Gojko odjednom preblede, iskriviše mu se vilice od strašna bola, a oči se široko, začuđeno otvoriše.
Gojko pobeže od prozora i više ne priđe tamo. Čim bi čuo vrisak, on bi bežao dalje, dalje... i gledao bi začuđeno, preplašeno. Šta je to... je li smrt ?... On ne zna. Ako umre ?... Ništa !...
— Kakvoj njivi ?!... uzviknu on začuđeno, ali mu glas drhtaše od ljutine. — Šta si tamo radila? — Pod kruškom onde... Gledala šta moj muž radi sa...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Svet mi se tuži, jer misli da sam Talijan. Kad opaze da nisam, izvinjavaju se, povlače se i gledaju začuđeno za mnom. Pitaju me ko sam. San Vito ima malo, vrlo staro pozorište. Jedna mlada Talijanka vodi me da mi ga pokaže.
Babe, strašno sasušene, izlazile su, i, sa očima što cure, zurile su u mene začuđeno. Kad sam pošao dole na obalu, vikale su za mnom. Tek kad sam sišao, video sam šta je. Deca su se našalila sa mnom.
Tvrdim da je u nama mržnja za sve živo, protiv rađanja, mesa, trbuha, žene, masti. On me začuđeno gleda, i ostavlja me mrmljajući. U tišini se opet smirim, i umorno padam na jednu klupu.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Đavo se smešio od zadovoljstva, gledajući njihovu igru, ali kada se krava zaglibila, pa začuđeno, sva zaduvana, pogledala oko sebe ne razumevajući šta to s njom bi — đavo prsne u grohotan smeh, razglavi vilice tako
Govori! — Ja to zlato ne smem primiti — progovori najzad starac. Car ga gledaše začuđeno. — Pa dobro, ja ga i ne dajem tebi, nego ti poklanjam da podigneš hram Božji. Starac odgovori: — Silni care!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Posle dugog ćutanja reče: — Kažu da ima u Toj zemlji dosta svinja. — Zar je samo zbog svinja čuvena ta zemlja? — upitam začuđeno. — Pa ima i budalaština mnogo, al' to mene slabo zanima! — reče onaj hladnokrvno, i uze opet krpiti mreže.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Glavno je: posle Arkadija«... — Dakle? — zapita profesor očekujući odgovor. Pera ga pogleda začuđeno, pa posle toga čuđenje pređe u zabunu i neku nejasnu zebnju...
Priđoh mu i upitah ga učtivo: — Smem li znati za vaše ime? — Persa Mitrović, odgovori on i pogleda me začuđeno. No ako smem zapitati: šta biste vi hteli ? — Hm... znate... čini mi se da ja pripadam ovoj školi.
Dok ja dođoh k sebi od iznenađenja, onaj kicoš pritrča dami i poče joj nešto saopštavati. Ona me pogleda začuđeno i upita: — Ja bih vas molila, gospodine, za vaše časno ime i za cilj vaše posete.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Čekaj: idi mu kaži da je... Čekaj!... Idi dođavola i nemoj nikom ništa da kažeš. DANICA (gleda ga začuđeno i iznenađeno i odlazi desno). JEVREM (uzbuđeno hoda i govori nešto sam sebi, mlatarajući rukama).
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
činodejstvuju i pratnja, sve sama divljač a na drugoj naslikano kako je lovac ustao iz mrtvih, pa sedi u sanduku i gleda začuđeno oko sebe kako sva divljač, i lisice sa čiracima i zec sa krstačom, begaju kud koje od užasna sujeverna straha.
— Ajde, ajd’ — veli ćir Đorđe pevaču. — Šta je, šta je? — pitaju svi začuđeno. — Faćaj si put poskoro! — veli ćir Đorđe. — Dakle: rakija i benđelak?! A, selsko kondroćefalo?!
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ prekide serdar, pa odmah viknu: „Milice, kamo ta rakija već!“ „Ta evo je, tata!“ odgovori Stane začuđeno, jer već počela bješe obređivati. Svi to vidješe osim njega.
„Gut morgen, majn liber!“ viknu mu Janko veselo, kad onaj oči rasklopi. Nijemac sjede na odar, pa gledaše začuđeno u Janka.
Stanković, Borisav - JOVČA
drugi svirači nameštaju pred kujnom, ulazi u kujnu i zaviruje levo i desno, vraća se k svojima sležući ramenima, tiho, začuđeno): Nikoga, bre, nema. Pusto!
STOJNA (se trgne, oslušne, otvori prozor, uplašeno): Ko je? GLAS TOMIN Otvori. Ja sam, Toma! (pozna glas, začuđeno): Je li mladi gazda? (Sebi): Što li će sad? GLAS OZDO (oporo): Otvori vazdan! STOJNA (zatvori prozor): Sad, sad ću.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Je li kisnulo danas moje zlato? Je li se obikâ u manastirini? Kako li ga pazi stric Naćvar? Knez je pogleda začuđeno. — A šta si izdreljija te očurine u mene!? Zar ja ne smim spominjati svoje dite? Sram te bilo!
Drugovi ga, mamurni, pogledahu začuđeno, pa odoše. Onda on zamoli Grga da ga izvini kod strica. Zatijem se Bakonja javi fra-Tetki, pitajući ga treba li mu što.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
drhtavu svetiljku Dva oka uplašena ko laste Da otkrivam glas — tu biljku Što iz belog mesa raste I treperi: začuđeno ko vlat Kad vetrovi ga vraćaju i nose.
Ćosić, Dobrica - KORENI
stiskajući pesnice, pođe tromo za Simkom; ne korača, naginje se samo, a ona, predosećajući njegovu nameru, više začuđeno no uplašeno, zalupi vrata za sobom. Tresak ga osvesti, smanji, i on se zbunjen strovali na tronožac kraj ognjišta.
„Da razbijemo Levića kafanu!“ ja sam viknuo. Što igda mogu, viknuo sam. Svi su čuli. Gledali su začuđeno. Zašto sam viknuo? Tola se prisloni uz plot. „Razbijajte!“ Aćim je podigao štap.
Stidi se i da pogleda ćutljive i natuštene radoznalce. — Što si sam, gazda-Aćime? — dočeka ga začuđeno Raka apsandžija. — Šta te briga! Puštaj me unutra. Apsandžija mahnu glavom i propusti ga.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„A šta je naš um, šta je naša duša“, zapita odjednom lekar. „I oni su sastavljeni iz atoma“. Hipokrates ga pogleda začuđeno, ali Demokritos ostade pri svome.
govorili, učini to Aristoteles na svoj vlastiti način i drugim rečima, no toliko jasno, određeno i tačno, da ga Platon začuđeno pogleda, jer tako savršeno naučno nije govorio nijedan novajlija njegove škole.
“ „Ne. To je zlobna izmišljotina. Baš na protiv: oni su te spise spasili od propasti“. Pogledah ga začuđeno, a on nastavi: „Divno je čudo kako je taj neprosvećeni narod, koji nije bio u stanju da dela grčkih filozofa ni
„Nijedan trgovac na ovom svetu ne plaća za robu više no što se za nju traži“. On zastade, pogleda me začuđeno, pa učinivši svojim rukama znak pitanja, reče kroz nos: „Da li je ovaj svet video takvog trgovca koji plaća više no što
„Kako? - Ta pronalazak štampanja knjiga prava je blagodet!“ „Blagodet? - Prokletinja!“ Kopernik ga pogleda začuđeno. „Jeste, sinko moj, ne preterujem!
„Ne govori tako glasno!“ Nas dvojica pogledasmo ga začuđeno. „Moja draga bezbrižna gospodo“, reče nam on, „Vi se raspričaste o Galileju, Đordanu Brunu i Koperniku, a zaboravljate
Njutn oseti u svom srcu neko slatko nepoznato čuvstvo. On pogleda začuđeno oko sebe. Njegova kola zaustavila se, a on to nije ni primetio. „Šta se to dešava sa mnom?“ zapita se on kao u čudu.
“ On razmota omot. „Šta ti je to?“ zapita ona začuđeno. On pocrvene pa preblede i reče: „Moj venčani prsten sa naukom“. Majka udari u plač.
- ,Zar me ne poznajete, gospodine profesore? rekoh mu ja. - On zastade, pogleda začuđeno u mene pa reče: „Jest, jest, ti si...“ No on se ne seti mog imena. - ,Pa ja sam Hemfre Njutn, vaš nekadašnji služitelj.
Posle nakoliko minuta Njutn se prenu iz sna. On pogleda začuđeno oko sebe. „Ja sam, Bog i duša, zadremao! - Moje delo nije više lektira za mene, već za mlađe glave.
„Šta će oni pomisliti? - Sedite, molim vas, pa ćete to odmah doznati“. Pemberton ga pogleda začuđeno. „Čim Njutnove kočije“, nastavi Hemfre, „projure ulicom, odjezdiće vratar kovnice i lični poslužitelj Njutnov ovamo k
Ja sam mogu tačno da procenim koliko je Vaše vreme dragoceno, a ja nedostojan da ga zloupotrebljavam“. On me začuđeno pogleda i hoće da mi protivureči, no ja mu ne dam da dođe do reči: „Znate, ja sam u Beču studirao matematiku, fiziku,
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ona ga pogleda začuđeno. — Šališ se. Šta ti je? A čovek se najedanput snažno zasmeja: — Ta šalim se, da, šalim se. Ti si u pravu, potpuno
Ja ga pogledah začuđeno a on se upola podiže sa sedišta: — Dopustite — reče pružajući mi ruku i izgovarajući svoje ime — ja sam arhivar, a
Pored sve svoje dobroćudnosti ja počeh da besnim, dok nas je kočijaš začuđeno posmatrao ne znajući u čemu je stvar. — Čujte, — rekoh — ostavite se vi budalaština i sedite mirno u fijakeru u kome
A tamo, crveno, izgužvano, razbarušeno, zajapureno, začuđeno do panike, gledalo ga nešto razrogačeno i pitalo samo jedno: Šta je? Šta bi? Kako to? Pobogu, šta bi u magnovenju?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Uskliknuo sam začuđeno: pa taj čovjek koji se tu opisuje — to je čovjek-ameba! Pomirio sam se: možda ipak ima nešto zanimnjivo, nešto poučno u
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— A gle Đurice! Bolan, kako si porastô — reče popa blago, pa se obrte knezu: — Šta veliš? Odbornici pogledaše začuđeno, knez se namršti, pa priđe popu i šanu mu: — Zar iz 'nake kuće?!... — Znam — odgovori mu popa.
— Ovamo, sinovče, pa se odmaraj koliko ti duša hoće — reče Vujo, dižući ram sa hartijom. Đurica ga pogleda začuđeno. »Šta će to sad — pomisli u sebi — da skačem kroz prozor napolje ?
Tako se polako izdiže, iziđe iz korova i stade prema devojci, koja se trže i pogleda ga začuđeno. — Zar si još ovde? — zapita ona, pogledavši ga pravo u oči. — Otkud ti znaš da sam došao?
— Sa svima, brate, pa... i s tobom najviše. — Ene sad. A što ću ti ja ? — upita ona i pogled a ga pravo i kao začuđeno u oči. On obori glavu, oseti da mu se lice menja, i, kao sa nekim teškim bolom, odgovori: — Istinu si rekla.
Ona se prenu. Pogleda oko sebe začuđeno, i ne videvši nikakvih ostataka od ove pojave, dade se opet u misli. »Šta li je to, Bože, bilo ?...
A Đurica, dohvativši pušku, uze Stanku za ruku i odvede je pravo svojoj kući. Majka ga dočeka u dvorištu i pogleda začuđeno u gosta, koga joj sin vođaše. — Majko, evo ti kćeri umesto mene... da nisi sama.
Ali nevolja goni napred, i Đurica sa zebnjom ode k popovoj kući. Popa ga, kad ga ugleda u dvorištu, pogleda začuđeno, ali ga oslovi onim istim glasom, kojim ga je uvek sretao : — A gle, Đura! Od kud ti sad?
Sve kose popadaše, a kosači, prebledeli od straha, gledahu začuđeno u naperene puščane grliće, kao da su im oči prikovane za njih. — Otpasujte se, a ti, Jevto, vezuj sve redom!
— prošapta on nad njom, a u očima mu zasja velika neizmerna žudnja. — Šta? — reče ona začuđeno. — Znaš... da si teška... — odgovori on i pocrvene.
A Đurica stajaše nad njima sa puškom, iz koje još izlažaše po malo dima, gledaše ih začuđeno, ne mogući pojmiti šta to bi. »Sad ovoga trenutka behu dva čoveka živa, behu ovaki isti kao što sam i ja, i gle...
— Šta hoćeš ti sa mnom? — viknu on začuđeno, kad ga Đurica prevrte i pogleda ono strašno zlikovačko lice. — Prvo ti meni kaži: šta hoćeš ti sa mnom?
— Šta ti je danas, jesi li poludeo!... O kakvom ubistvu ti govoriš? — odgovori Simo začuđeno, ali mu preko lica prelete smrtno bledilo.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
”Da li se to može nazvati koleškim životom?” - zapitao me je začuđeno kapiten brucoške momčadi. Njegovo ponašanje nije mi bilo čudno jer on je bio dete bogatih roditelja.
U to mi se približila i igračica skupljajući prilog od posmatrača. Ubacio sam joj zlatni sovrin u tanjir, a ona me je začuđeno upitala da nisam možda pogrešio.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Drugi to opaziše, pa se počeše rugati, vičući na vas glas: „Antica je našla muža!” Ona ih začuđeno pogleda i pođe u kuću.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kada Isus kaže Jevrejima „razvalite ovu crkvu [jerusalimsku] i za tri dana ću je podignuti“, oni začuđeno odgovaraju pitanjem „četrdeset i šest godina građena je ova crkva, i ti za tri dana da je podigneš?
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Ja obratim pažnju Komarova na te simetrično rastavljene predmete. On pogleda samo za trenut i reče mi začuđeno: — Šta je vama?! Zar ne vidite da su ono drva? — zatim produži pisanje. Drva? Ja opet stanem gledati.
— ja to ne znam. Komarov prvo pogleda golim okom, posle uze dogled i dugo je rasmatrao. Zatim reče vrlo začuđeno I glasom kao da sam sebe pita: Ama šta je to?!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čujem ljudski žagor. Najednom sam se našao među nekim vojnicima pored vatre. Daha nisam imao. Gledali su me začuđeno. Neko upita: — Ostadoste li živi? — Sa vama beše još jedan.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
po jedna, po dvije prozuje pokraj nas, pa ih nestane iza drvenih, ukočenih staja, koje nas kao hladno, prezrivo, začuđeno pogledaju. — Da li je kod kuće? — prošaptah.
— Pa to je, bolan Simeune, kô jedna istorija! — uzviknu otac Sopronija meko i kao malo začuđeno, pa izvrnu čašu naiskap.
Je li te ta tvoja žena, na ime sadašnja, oženila kao udovica ili kao djevojka? Valjda sad razumiješ? David (začuđeno): Ama, gospodine, nemoj ti barem biti budala! Kako će mene moja rođena žena oženiti?!
David: Žena oženita?! (Krsti se začuđeno i hoda po sobi.) Žena oženita! Ama, zar se u vašoj zemlji žene žene? Sudac (dugo razmišlja): Koliko je stara ta tvoja
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Njegovo lice, međutim, nije smrknuto, ni uplašeno, ni zabrinuto. Ono je kao i uvek blago začuđeno, pomalo radoznalo. Zanima ga očigledno ova raspra koja se među nama vodi.
sirotice, probuđene tom bukom, u polusnu žmirkajući crvenim okicama nenaviknutim na jaku dnevnu svetlost, osmatrajući začuđeno odozgo iz svojih duplja toga mahnitog gorolomca, zapitale nije li možda došao smak sveta kad se neki nadobudni klipan
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
“ Eratosten je mislio da sanja, pipao se za čelo i gledao začuđeno oko sebe. Između platanova lišća provirivao je Mesec, a iz zoološke bašte čula se rika lavova. „Nemam šta da sumnjam!
Sneg još pokriva planine, beli se, treperi i rumeni u zracima Sunca, a jezera se plave kao lepe oči koje gledaju začuđeno u nas, izgleda kao da nas se plaše i da beže.
Stanković, Borisav - TAŠANA
(Pauza.) Stano! Stano! Ulazi Kata. TAŠANA (besno materi): Gde si, mori, mati? KATA (začuđeno): Pa tu sam, sinko! TAŠANA (unezvereno, ljutito): Kako tu? Svi ste vi tu. I ti tu. I otac tu, a nigde vas nema.
O... tako! Dobro i sada dođe! SAROŠ (već pribran): Ne bih ni sada došao. TAŠANA (začuđeno): E? SAROŠ (jetko): Da! Ne bih ni sada došao. (Ljubomorno): Ali vidim kako ceo svet dolazi.
Pa eto dođoh s njima da te pitam: kad i u koji dan pada? MIRON Kakav: »parastos«, »pomen«? Kome za dušu? MLADEN (začuđeno): Dedo, što pitaš tako? Pa znaš: parastos mom zetu, hadži-Stevanovom sinu, koji je umro pre tri godine. MIRON Njemu li?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Pojahali smo nanovo, i dođosmo na začele baterije. Ja poterah konja. Čekaj!... Gde si zapeo? Pogledao sam ga začuđeno. Još dva minuta da se konji izduvaju. Jurili smo čitava tri kilometra.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
A sad? Ciganima carstvo došlo! — Zar ja ovo da dočekam?! ARSA (začuđeno): Šta, za Boga? TOMA To! Zar da mi na ovaj blagi dan, kada se i gora i voda veseli, moja kuća plače!
Nigde si ja nikoga nemam! De! Toj da mi sviriš, »moju pesmu« da sviriš! GRKLjAN (začuđeno): Kakvu tvoju pesmu, gazdo? MITKA Moju pesmu!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Hm, ovde ti još nedostaje samo pop s bradom i Mađar sa štapom, pa bi sve bilo u redu! začuđeno progunđa Stric. Povrh one dvije vreće na magarčev samar naslagaše, natovariše, objesiše, natrontaše i privezaše još
Doći ću ja ovamo. Okrenula se, odlučna i ljutita, i bez riječi se uputila kroz Gaj. Dječaci su začuđeno gledali za njom. Ko bi se to od Lunje nadao, od one tihe ćutljive Lunje. Jedini Nikolica napući usne.
Dugo ih je brisao, hohotao i hahotao sve tiše, a kad se konačno potpuno smirio, on začuđeno pogleda oko sebe kao da se budi iza sna i buljeći oči zapita: — A kakav je ovo nered?
Odjednom se granje na ljeskovom žbunu oprezno razmače i kroza nj se pomoli ušiljeno lisičje lice nekakvog starca. On se začuđeno zagleda u natpis na dečakovu šeširu, poče lagano da sriče slovo po slovo, a onda se zlurado isceri: — A tu li se
„Reponje“se začuđeno zgledaše. Stričev djed Aleksa graknu kao vrana: — Pa moj unuk svaki dan porani još prije sunca. — I moj Đoko uvijek
Posljednji u logor obično stiže Đoko Potrk. On dopada trkom, zaduvan, i začuđeno pita: — Šta, opet nisam prvi stigao?! Toga trenutka neko treba samo da pomene kako bi dobro bilo za ručak ispeći
Zabljesnu ga rana jutarnja svjetlost i on začuđeno zatrepta. — Pazi ga, svanulo! A gdje li sam ja ovo? Pipnu se je li ostao čitav i ruka mu dodirnu hladan grlić boce.
— Evo, ovuda je izišao. — Ko, ko? — zabrza Stric. — Onaj ko je upao u Žujinu kuću. Dugajlija samo začuđeno huknu: — Uhu, kako se toga nijesam sjetio?
Nedostajao je samo Jovanče. — A gdje li je samo onaj moj hajduk? — začuđeno je pitao njegov otac. — Gdje je! Mene je ranio i odmaglio! — zavreča poljar Lijan pokazujući prebijen štap.
teško disao i obeznanjeno gledao u daljinu, a kad je najzad došao sebi i vidio okolo đake, učiteljicu i školu, on ih sve začuđeno preletje pogledom kao da se pita: — Šta ću ja ovdje?
Jovanče se sjeti Nikoline puške i zanijeka Glavom: — Ne, nećeš ti to podnositi. Momčina se prenu i začuđeno pogleda dječaka. — Kako da neću?! Ćutaću kao krava i puštati da rade sa mnom što god oni hoće. — Hoću, pustiću!
— Ala će ovo biti neka vesela ratna škola. Odavde djeca zaista neće bježati. Navratio je i poljar Lijan, začuđeno izbečio oči i po staroj navici mašio se za džep u kome je nekad nosio bocu s rakijom.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Oj, hoj-hoj, lele, Zo... ali ne dovrši jer puče šamar, i Pote ispusti onu zečju nogu i minđuše i pogleda začuđeno u kalfa-Kotu. — Što me pa tepaš, bata-Kote? — pita ga Pote pitomo, mašiv se šakom za udareno mesto na glavi.
“, a kelner samo kaže: „Nemate ništa; plaćeno je“, a kad ovaj začuđeno gleda po kafani i pogledom kao pita, vidi tek nekog gde odmahuje rukom, a to mu znači: „Ne pitaj!
izgledalo to, jer, kao nikad, danas je za pakost pokuljala mušterija varoška i, ko god dođe do zatvorenih vrata, samo začuđeno pita: „A... majstor Manča — nema li ga?“ ili: „Manča, nema ga tuj?
Sag si dođo’ iz lojze, pusto ostalo! Filoksera ga poručala!... Zone tuj li je? — Tuj, ta što? — odgovara joj začuđeno Tašana. — Zdrava li je, živa li je? — pita tetka Taska, a ne može još nikako da se izduva.
— Zašto me pa gledaš tol’ko?! — pita je začuđeno Tašana. — Što te gledam, — to si je moje znanje, a da beše ti žena od čorbadžijski red, — trebaše tvoje znanje da je!...
A kad ga je ovaj začuđeno zapitao našto sve to, i otkud sad taj razgovor, otkud fenjeri i sokaci, ćuteci i budžaci, Mane mu je odgovorio hladno i
kako ti se zvaše? — Bela! — odgovori devojče. — Bela? Ne li Bela Stojančina? Pa ti li si gu kerka? reče začuđeno, i maši se za grozd i pipnu zrno-dva. — Bre, bre! Zar tol’ku golemu kerku ima Bela?! Znav’am Belu Stojančinu...
— Za koju? — pita Mane. — Za onuj pogolemu, eli za oveja male? — Bre! Tri li imaš? — zapita začuđeno Zamfir, i sad tek spazi i onu veliku iza leđa.
! — reče i predade mu zavijenu svilenu maramu. — Što je ovoj?! — kliknu Mane začuđeno kad razvi maramu. — Šeftelija ?!... — Šeftelija! — prošapta ženica i ustuknu poplašeno dva-tri koraka ustranu.