Jakšić, Đura - PROZA
Kad mi je video istrcani šinjel, što sam od cara dobio, setno se nasmešio. Sigurno je mislio: „Ah, zašta ginusmo i stradasmo — a šta dobismo!...
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Koliko puta on, mrtvac, u snu im došao, te se videli, razgovarali. Kakav je došao: ljut, prek. I zašta takav? I plače se dok god traje služba u crkvi. I zato, što bliže kraju služba, tim jači, užurbaniji plač.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
garavih, bradatih ljudi ovuda po jarugama i krševima, stežem srce da ne prepukne od eksplozije, a osećam da nikom ni zašta nisam kriv i ne krivim nikoga.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
A što se tiče Hasanaginice — ona je sama sebi zamesila. Sad nek izvlači konsekvence! Zna se šta se zašta dobija. Što kažeš, to će i da ti odjekne. JUSUF: Nikad se ne zna.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I ti si uvek trčala, radovala si se kad bi te moja majka poslala zašta i kao da si se time i ponosila. A imala si i zašta. Jer mučno beše mojoj materi pristupiti.
I ti si uvek trčala, radovala si se kad bi te moja majka poslala zašta i kao da si se time i ponosila. A imala si i zašta. Jer mučno beše mojoj materi pristupiti.
Jer, kakav joj je muž, i krv bi potekla... A ovamo opet s njime se viđa; govore, on joj dolazi, i muž joj ne zna zašta je sve to... kud će joj duša i telo na onom svetu?... Grešno je to, grešno... Majko Bogorodice!
A Nedeljko, ako on hoće, ma da ima toliko dece, za njega hoću. Pa preklinjući majku da je ne pita zašta to čini, opet se vrati, i opet se zatvori u sobu. Majka otišla, ali se na po puta vratila.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
(Glasno.) Pa ja i Simka odosmo. Nema šta više da sedimo. Poslužili smo se, popili smo kafu, pregledali smo kuću, nema zašta više da sedimo. 'Ajde, Simka, da pođemo. Ostanite zbogom. SIMKA: Zbogom! AGATON i SIMKA (odu).
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Mi smo samo pokušali da objasnimo! MAJCEN: Šta da objasnite? VASILIJE: Pa to zašta ste pitali, to sa oružjem! Zar ne vidite da je u pitanju drveni mač?
Tako bar ne bi nikada saznala... BLAGOJE: Šta ne bi saznala? SIMKA: Gino, preklinjem te! BLAGOJE: Zašta je preklinješ? GINA: Ostavi malo tu flašu, neka se odmori! BLAGOJE: Ne pijem ja što mi se pije!
GINA: I flaše u džepu! I ove georgine u reveru! BLAGOJE: Ova mi flaša služi kao dokaz! GINA: Zašta dokaz? BLAGOJE: Da si od mene napravila krpu! GINA: Ne mogu ja od tebe napraviti ono što nisi!
DRUGA GRAĐANKA: Šta kažu, kad će deliti kupovne knjižice? TREĆA GRAĐANKA: Zašta? DRUGA GRAĐANKA: Za sapun. ČETVRTA GRAĐANKA: Rekli su da će sutra! JELISAVETA: Ko je sada unutra?
SOFIJA: Misliš da smo mu mi služili samo kao paravan. VASILIJE: Zašta paravan? SOFIJA: Pita me zašta! JELISAVETA: A sećam se samo da je rekao, pred onim leševima, da je to njegova plata
SOFIJA: Misliš da smo mu mi služili samo kao paravan. VASILIJE: Zašta paravan? SOFIJA: Pita me zašta! JELISAVETA: A sećam se samo da je rekao, pred onim leševima, da je to njegova plata za jade!
SIMKA: Plašim se da nam nikada nećete oprostiti! VASILIJE: Nemamo mi zašta da vam praštamo! Sve što se desilo, sve je to deo našeg posla i naše sudbine!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Međutim sve to nije trebalo. Odavna je Sofka za sve to znala: a zašta otac jednako tamo sedi u Turskoj; zašto ovamo k njima sve ređe i ređe dolazi, tako da ga je počela da pamti i da ga se
Onda bi počela da ide ne znajući zašta i čisto da se vuče kao bolesna... dok, a to odjednom, iznenada, svu je ne obuzme ono „njeno“: snaga joj u času
Sofka po njegovu glasu vide da je kao ljut. I osmehujući se, već je znala zašta je. Sigurno je i on, kao i svi očevi glasnici, kad k njima polaze, mislio da će, kada ovamo dođe, zateći majku i nju,
I da se ne bi sam seljak dosetio zašta ga šalju, udesila je da ga ne ona, nego Magda, tobože na svoju ruku, šalje. Naravno da on nije smeo, kad tamo ode, pređe
Ko zna zašta dolazi! Pa bojeći se da, kakva je Magda luda, ne izmakne, ne ode, rastrubi, gotovo je ugura u kujnu i tamo zatvori.
Ali nikako ne mogući da u sve to veruje, ne znajući šta da čini, čisto pade. — Pa zašta, nano? Zašta?... — poče, a već joj od besa suze udariše. — Ne znam, čedo! Ne znam, ne pitaj me. Samo to: svršeno je.
Ali nikako ne mogući da u sve to veruje, ne znajući šta da čini, čisto pade. — Pa zašta, nano? Zašta?... — poče, a već joj od besa suze udariše. — Ne znam, čedo! Ne znam, ne pitaj me. Samo to: svršeno je.
Ali po njenoj uzbuđenosti i silini iz očiju poznavši je i dosetivši se zašta dolazi, smrači se, a usta mu već počeše da igraju. — Tato!
— Zašta, tato, za kakvu me ti držiš? Zar da ne volim, zar bih ja ovamo i dolazila i udavala se. — Ne, kćeri! — i sasvim uveren
— Zašta, mori, nano? Zašta ne legneš, ne raskomotiš se? Nazepšćeš, razbolećeš se — počela bi je tada Sofka na sav glas koreti,
— Zašta, mori, nano? Zašta ne legneš, ne raskomotiš se? Nazepšćeš, razbolećeš se — počela bi je tada Sofka na sav glas koreti, ne mogući od |
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Knjiga) 3 359 — Gde je zec najsigurniji? (Na ražnju) 360 — Gde u vola ima najviše mesa? (Pod kožom) 361 — Zašta se konj vodi na pojilo? (Za ular) 362 — Zašto vo leži? (Što ne može da sedi) 363 — Zašto kokoš kljuje?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Vama na svemu fala! Ono vam nikad neću zaboraviti! IKONIJA: Ma zašta fala, i ti bi meni pomogo! Nego jedno mi kaži. Ko te onako krvnički izdeveto?
Ko da se munjom prišilo jedno za drugo! JAGODA: Ma, šta je vama dvema? Šta se to zašta prišilo? IKONIJA: Pa taj sa stanice... taj, što si ga raspalila... pa to... to ti je taj tvoj otac, nesrećnice!
U ime zakona, stoj! (Istrčava) IKONIJA: Šta ovo bi? Šta je uradio? Ko je taj? CMILjA: Neki supovac! IKONIJA: Zašta ga tereti? CMILjA: Otkud znam! IKONIJA: Kako iako istrča sonom nogom?
TANASKO: Goskapetane, nemote da se kidate toliko! MANOJLO: Nemaš ono zašta si stradao, al se tešiš, bar imaš svoje stradanje! Misliš da ljudi pate onako, bez razloga?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Grgo dopade. — Šta je!? Zašta se tučete? Bakonja mu pruži čašu, a kad Grga primirisa i poznade da su mu papriku stavili, viknu: — Đavolski sinovi,
— Ma, bolan, ko tebe krivi? Ko kaže da si šta kriv? — tješi ga fra-Brne. Sad svi počeše tješiti đakona. — A zašta me onda bije? — pita đakon. — Zašta, zašta? — veli gvardijan. — Jeto tako!
— tješi ga fra-Brne. Sad svi počeše tješiti đakona. — A zašta me onda bije? — pita đakon. — Zašta, zašta? — veli gvardijan. — Jeto tako! Potriba se čoviku iskaliti, a ti si mlađi, a... ajdemo.
— tješi ga fra-Brne. Sad svi počeše tješiti đakona. — A zašta me onda bije? — pita đakon. — Zašta, zašta? — veli gvardijan. — Jeto tako! Potriba se čoviku iskaliti, a ti si mlađi, a... ajdemo.
— tepa Bukar. — Sve ć’ te p’slušati, a-ma-ma sve, sve pri-i-ko dan, ali s’d, na ’vu uru, ja, a-ja!... — A zašta ne sad? — A-ja-jak! Da mene Šk-ško-ran-ran-ca... vu... u... u. — Pak odgmiza opet u zapećak, gdje opet zahrka.
— Bo... lija me trbu! — dosjeti se Bakonja. — A, trbu te bolija! — reče blaže Balegan. — A moj sinko, zašta ideš onoliko? Zašta si ija onoliku ribu, sinoćke? Ajde brže naredi što triba — reče, davši mu ključ od crkve.
lija me trbu! — dosjeti se Bakonja. — A, trbu te bolija! — reče blaže Balegan. — A moj sinko, zašta ideš onoliko? Zašta si ija onoliku ribu, sinoćke? Ajde brže naredi što triba — reče, davši mu ključ od crkve.
“ — Nema mlika, šjor!... „A zašto nema mlika?...“ — Zato što su prikovođani poveli krave, šjor!... — „A zašta su i poveli?“ — Zato što nisu imali svoji, šjor!...
“ — Muč! — viknu mlinar. — Zašta „muč“? Koga da se bojim? — Bukara! — šapnu njeki. — Vi se još sprdate sa Todorinom!
— zapita Bakonja izmičući se. — Jesu li to kakve ružne riči? To je fra-Dume... — To je baš ono zašta ćeš mi platiti — nastavi stric u bjesnilu i spopade vrč, a Bakonja iskoči u trijem i pobježe desno da se ne sukobi sa
Ja pošâ još sinoćke. Kâ, velju, lipa ladovita noć, a po danu vrućina... — dobro, dobro, pa zašta si došâ, a? Kušmelj se snebi zbog taka dočeka. — Bogmekarce da viđu tebeka i ono dite. Barica je ništa ružno snivala..
Bakonja škrgućući zubma, strča i izvede oca iz dvorišta. — Valija si još ti da podjariš smutnju! Zašta mi, bolan, nisi poručija po kom sluzi?... — Ma, prije svega, kaži ti meni šta se jopet ovdinak dogodilo?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I Nemci za vezu s Bagdadom, i Rusi za Carigrad ili ni oni ne znaju zašta, i mi za more, i drugi za ovo ili za ono. I to svi u ime jednog istog Boga.
Pa zato te sad i zovem, paradu ovu i sokolce da pozdraviš i da vidiš: zašta si se borio, tri godine ratovao i mazgu za Kralja vodio.
onda razložno odgovorio: „Dobro, de, veli, 'ajde baš da te poslušam, dečurliju tu, sokolce, da posmotrim i da vidim zašta sam se borio i krvavio, i da li je to onih naših ljutije' jada zasluživalo.
“ „Ajde, ajde,“ opominje ga predsednik, „govori šta znaš i zašta se ovde, pred sudom, nalaziš. Gde si bio kad se ubistvo dogodilo, jesi li bio na licu mesta, šta uopšte znaš da
odriče, i naprotiv ubeđuje da u svetu ne postoji taj koji bi bolje od njega čuo, i da nema lakosanijeg čoveka od njega, zašta mu se i sama žena uvek čudi i ljuti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sav radostan junak što će imati zašta da se bori, potrča i sustiže kod izvora deliju sa curom. Devojka sedi kraj izvora, a delija legao na njen skut te
Petković, Vladislav Dis - PESME
Znajuć ko nas zove, i zašta, i kuda, Naučismo brzo kako da se gine: Iz borbe u borbu, sa pobedom svuda, Mi smo našli zemlje stare carevine.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
a onda se ono što iznutra navire naglo uobličava u jedan vid telesnog zadovoljstva: „Onda bi počela da ide ne znajući zašta i čisto da se vuče kao bolesna . . .
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen, crveneći na tu njenu slabost, poniženje, uvek bi je ne korio već čak grdio: — Zašta, mori, mati? Zašto da si takva?
Ovako, samo bi bolno ležao. Baba se uvek činila nevešta, kao da nije znala zašta je bolestan. Jedino što bi se primećivalo da ona zna, to je bilo za vreme ručka, kada za sofru svi sednu a otac leži.
Ćipiko, Ivo - Pauci
I sve je to on veselo radio, kao za se i za svoju zemlju, i neka bi sav život dao kad ima zašta. „Ali ovako”, pomisli, gledajući pred sobom prazna konja, „radim za drugoga. Ko će onoliki dug podmiriti?
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KOŠTANA (odsečno, neugodno): Neću! STOJAN (zabezeknut): A? KOŠTANA (odlučno, zlovoljno): Neću! Zašta, kuda da bežim? STOJAN (posrće k njoj i vadi nož): Zar me ti ne voliš? KOŠTANA (uplašena, moli): Ne, Stojane!