Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Možda još luta dubravom noćas, pa te traži!... Kosa mu se diže uvis... Užasan strah ovlada njime... Nešto zašušta iza njega... Telo mu prožma jeza... Zaustavi dah, napreže uvo i — ne ču ništa!... Pogleda nada se...
Iz okolnih sela dopirao je glas petlova; ptičija se rascvrkuta; sveža vazdušna struja pokrenu lišće na drveću i ono zašušta... a kroz to zeleno lišće video je kako zvezde blede.
On se prestravi od tog imena... Stanko ga kao spusti na zemlju i uze se raspasivati. On pogleda iza sebe, jer nešto zašušta, i vide Marinka uvezana kao kad dete poviju... I, kao, Stanko priđe, uze Marinka, diže ga i obesi o jednu granu...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona mu je prišla ceremonijalno. Bila je lepa, još lepša nego pre šest nedelja, u krinolini, svilenoj i crnoj, koja zašušta. Oko pasa je imala žuti ešarp. Grudi su joj bile otkrivene, a oči velike, grozničave. Pavle htede da je zagrli.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zagledah se u crn, dugačak, sa zarivenim vrhom u zemlju grozd, koji beše na čokotu preda mnom. Odjednom zašušta nešto iza mojih leđa. To je bila Ciganka i već se sagla te bere. — Šta ćeš? — viknuh. — Kosirče da ti prodam!
Kostić, Laza - PESME
Čuje se goruk svetog plamena. uz žestoki Delilin predisaj. Al' odonud de sveta beše klet zašušta kanda svilen onaj vez, — ispoda nj obraz ukaza se bled: askalonski se mladi čini knez, i jedan gled i jedan živi gred
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ah, firija drakuluj! — škripnu zubima, onda se izvi iznad šatora i povika: — Jankulj, Živulj! U susednom šatoru zašušta slama i tek nečije mamuze tresnuše pred šatorom. — Odite unutra! — reče im značajnim glasom.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Da pođemo, odmah da pođemo, jer se ovde živeti ne može! — zašušta šapat, i masa pođe nekud, ne misleći kuda. — Stanite, braćo, kuda ćete? — opet će onaj prvi govornik.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nastade džumbus.... U toj najvećoj larmi, velika gomila komišine uleže na dva mesta i zašušta jače. Da nije larme, čulo bi se zar što, al' ovako i bolje. Ne moramo mi baš sve znati...
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
« —pa nazva dobar dan pesku na obali, očaran njegovim svetlucanjem. — Dobro došao! — zašušta pesak s tisuću malenih usta, a talas se, zadivljen, prope uvis i oslušnu.
Video sam jaje kako se otvara i nekog u sebe uvlači, gunđajući: — Doći će ona, doći! — Zašušta vetar krilima, pa polete u Zemlju ledenih bregova, a lepotica pođe da traži Kameno jaje...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Najedanput nešto zašušta kroz granje, i silno udari u zemlju. Ja se okretoh, da vidim, da li je još ko čuo, pa da ga pitam, šta je to?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Malo zatim zašušta kukuruzovina pred njima i iz nje iskočiše Đurica i Pantovac. Dečaci zinuše od čuda i zanemeše, a drug im ustade i zdravi
— Pst, ne govori! — prošapta Đurica, pa se podiže na noge. Perje kukuruzno zašušta i zatim se ču tiho zviždanje, koje najviše podsećaše na pištanje uhvaćena miša.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Zavideo sam ordonansu što zastade, jer smo mi, koji idemo na čelu, prvi na nišanu. Uvelo lišće zašušta sa strane puta. Hladan me znoj probi. Komandir je ćutao. Ali, evo već i poslednjih drveta. Neki teret mi spade sa duše.