Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Matijom, da se iza jednog usamljenog oblačka izmalja tvoj svetački zlatni nimbus i taman kad sam zastao, izdužio šiju i zaždrakao gore, iščekujući da se pomoli i tvoje žuto lice, moj prokleti jahač je graknuo, stegao mi butinama slabine i ja sam