Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Odjekivali su od vesele pesme oni luzi i dubrave što su vekovima jauk pronosile... I sama Drina valovita zažubori veselije...
Radičević, Branko - PESME
Što god šušne, što god zažubori, Eto zlata, srce mi govori, A što god se livadom zabeli, Eto zlata, srce moje veli. Što se beli, žensko je odelo,
poslednju stenu, Onaj deo što puta prečio, Ode u pra, pobratime mio, Drugi samo puče pa s' otvori, A vodica iza nj zažubori, Pa poteče bistra i vesela, Nigda taka ja ne vide vrela, Kud poteče, zamirisa cveće, Niče cveće svud mi po obali,
Kakav mlađan ne, ne smije biti.“ — I srce joj sileno zakuca, Još oslušnu: „Što li ovo bješe?“ Vjetar samo lipom zažubori, Drugo ništa — „Ali ovo sada?“ Opet sluša: „Ništa, opet ništa.
što jad bio, U srcu joj uzaptio, Makoše se, pomoliše, Iz kamena udariše: Čitavo se vrelo stvori, Pa travico(m) zažubori, Te kraj stene i kraj gore Stiže tamo mimo dvore, De neverni njezin mio Drugo čedo ogrlio.
od planine, Ama taki još ne biše, Kao kogod da tu gine, Kô na smrti da uzdiše, A to lisje sa drveta Da čudno li zažubori, Zažubori, zatrepeta Kâ da s' kogod s dušom bori, I duša mu k njojzi ode I kâ nož ga sad probode.
Ama taki još ne biše, Kao kogod da tu gine, Kô na smrti da uzdiše, A to lisje sa drveta Da čudno li zažubori, Zažubori, zatrepeta Kâ da s' kogod s dušom bori, I duša mu k njojzi ode I kâ nož ga sad probode.
A sutradan nigde ništa; Treći — srce im se stišta. Skupiše se veće zbori, I reč mučna zažubori: Ona zmija — pomoz', Bože! Ko protivo tebe može! Svak udara krsta na se, Da i Višnji od zla spase.
ga vodi, Niz goricu sve niže i niže, Dokle jednom u dolu ne stiže; Pa kad prođi pored nekog žbuna, Ali nešto zažubori tuna, Pa korači dva do tri koraka... Oh radosti puste za junaka!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Spazi samo kako se u njezinu kancelariju nečujno uvulja crna bakica u novim žutim opancima i već istog trena joj u ušima zažubori dobrostiv mekan glas i znane riječi, nezaboravna pratnja njezinog rođenog djetinjstva. — Dobro jutro, pile bakino.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
miš i zapara tanahnim krilima pored samih njihovih očiju; projuri tiho, bez šuma, vodeni kos, vraćajući se noćištu; zažubori rečica, zašapuću kapljice što se slevaju s kamenja, a suton se njiha i navlači sve više, uspavljujući brižnu glavu
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ne mogu te ubiti, ptico! Ne mogu postati Princ oblaka! — niz dečakov obraz skliznu suza, a iz grla ptice zažubori pesma kakvu nikada niko nije čuo i obavi ga kao nečija topla, samilosna ruka.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Volim šumu, Njene vise, Listala je, Zeleni se. Volim potok Kad u gori, Kroz pavite Zažubori. Volim reku, Jezerance, Bele ovce I jaganjce. Volim drvo Kad zeleni, Volim nebo Kad rumeni.
Petrović, Rastko - PESME
Sad stanovnici satiri sećaju me Belih baleta; oh, ballo zažubori: O quant'e cara, cantato: gіovіnezza! Ah, A beše davno: proleća dan i sveca; Seljaci rujni za plugovima hoje, Prsnika