Jakšić, Đura - PROZA
„Ljudi smo“, reče majstor, „danas sam učinio ja tebi, sutra ćeš ti meni... Zbogom, brat-Obrade!...“ Otac i tetka se ućutaše. Beše im nešto teško na srcu.
Ja sam sva pretrnula, učini mi se kao da ću onog časa pasti. Utome čujem iz kuće gde me tetka zove. „Zbogom, Aleksa!...“ rekoh mu ja, a glas mi je na usnama izumirao, jedva se i samo šaputanje čulo.
Ali sve beše badava! „Ranjen sam, trag mi je uhvaćen, Grlice... Ja odoh; eno gde sviće!... Zbogom! Zbogom, možda zanavek, zbogom Grlice!...“ On me pritište na svoje široke grudi, poljubi me poslednji put i ode...
Ali sve beše badava! „Ranjen sam, trag mi je uhvaćen, Grlice... Ja odoh; eno gde sviće!... Zbogom! Zbogom, možda zanavek, zbogom Grlice!...“ On me pritište na svoje široke grudi, poljubi me poslednji put i ode...
„Ranjen sam, trag mi je uhvaćen, Grlice... Ja odoh; eno gde sviće!... Zbogom! Zbogom, možda zanavek, zbogom Grlice!...“ On me pritište na svoje široke grudi, poljubi me poslednji put i ode... Ode kao senka.
„I tebi sam dosadio“, reče potmulo. „E pa zbogom, pobratime, ja odoh!“ Od to doba retko da je odlazio kući, po vas dan luta po planinama ili se šunja oko manastira,
Sad, gospo, zbogom, počivajte mirno; moje vas pismo više neće uznemirivati... A i šta ću ja s mrtvima?... Ne bih vas ni danas potezao kad
Obradović, Dositej - BASNE
Pokaže lavu svoje rogove, pak se vrati i bez „Ostaj zbogom”. „Ta pričekaj, prijatelju, 'odi, posedi malo, sad će čast biti gotova!
Lisica, koja sve to primeti, kako vidi da se lovci odale, iziđe i pođe na drugu stranu, ni „hvala“ ni „zbogom ostaj”. Drevosečac stane je ukoravati za taku neblagodarnost.
samo: ako dozvolimo da se za nuždu može lagati, moraćemo dopustiti da se i svako zlo za nuždu može učiniti, pak onda | zbogom s ovoga sveta i pravda, i poštenje i svaka druga dobrodjetelj!
Divjak, začuđen, zašita ga zašto sad duva. Ovi mu kaže da rashlađuje odveć vrelo jelo. „E, kad je tako, a ti ostaj zbogom! S takovim meni prijašeljstvo nije ugodno iz kojega usta i vruće i hladno izlazi.
Pomozi ti bratu svome, čoveku, u potrebi, pak ti njemu reci po starinski: „dobro došao, brate”, i „zbogom pošao.” Pomozi i pomaži koliko možeš, i nek se raduje srce tvoje pomagajući.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
kad su me za vrat u̓vatili i oltaru poveli, jer onaj jedan đakon što me je vodio reče mi polako od šale: ,,Reci zbogom beli svete, sad ćeš da pogineš!” i meni se onda učinilo da ću svet da promenim.
Ćeneju: „Gospodine, oprostite na vašem trudu i dolasku, al̓ od mira ništa nema, i odsad ćete čuti i viditi bojeva, i zbogom!
I zbogom!” — Vezir Bećir-paša uplaši se, i reče: „Beg-Đorđe, otur! otur! i kaži mi koga imaš da pošljem u Adakale, a ja ću poslat
Brankovine, i malo za kuću naručim, pa onda uzmem prošenija koja su odavno bila gotova, i reknem mom stricu Jakovu: „Zbogom ostaj!” „Zar — veli — doista ode?” — „Odo̓ u ime Boga” — „A dadoše li ti novaca?” — upita me dalje.
septembra meseca 1804. godine na Savi više Topčidera u čamac sednem i reknem: „Zbogom, zemljo i zavičaju, već u tebe jali doći jali ne doći!” I tako vozari povezu živo.
Oprostimo se i kako smo umeli zahvalimo mu na ljubeznom dočeku, sednemo u kola i reknemo „zbogom”! a on nama po sto puta srećan put od Boga zaprosi.
” — „Očô je u Krćevac”. — „A gdi su momci?” — Kaže: „Tu onomad ujutru spremili svi konje, dođoše i rekoše: ,Zbogom ostaj, gospodaru, mi odosmo našim kućama; ne možemo badava tebe služiti; a kad na vojsku pođeš, mi smo s tobom gotovi̓.
i dok sam ja živ, neće biti pizme, al̓ neće mi ni drugi suditi...” Ustade i „zbogom!” — ode svome čadoru. Mi svi prisustvujući onde skinemo kape i blagodarimo na oproštenju i pročaja.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Samo neka to legne jedanput. — Pravo kažeš, Stevane — prihvati potričar Srećko — neka mu da dve vreće, pa zbogom! Gazda Raka jednako viče, i ne čuje kolika se potra oseče.
— oseče se Marica. — O, o, bogami, ona se ne šali! — progunđa gazda Raka, pa odmače od plota. — E, zbogom, Maro, zbogom! — reče brzo i, klimnuvši glavom, učini »hm! hm!« pa zamače preko jednog prelaza u voćnjak.
— oseče se Marica. — O, o, bogami, ona se ne šali! — progunđa gazda Raka, pa odmače od plota. — E, zbogom, Maro, zbogom! — reče brzo i, klimnuvši glavom, učini »hm! hm!« pa zamače preko jednog prelaza u voćnjak.
— Zar ne znaš što? Onaj će mi oči izvaditi. Misliće da sam bogzna kake pare nakupio. — E stalo te! Kaži nema, pa zbogom! — Kad bi on to verovao. — Ama, bogati, zar ti njemu sve daš što ti god padne? — Ja šta ću? — Pa ti si bolan, lud.
Ako sam ti pomenuo, nisam ti glavu razbio...« I ode, a ne reče ni zbogom! — Odista veliš? — upita Strahinja kao ne verujući. — Bogami, odista. — Baš bih voleo da mi to nisi kazala...
— Sutra naveče ako sretno svršim posao — odgovori pop — a ako ne bude ništa, eto nas i ranije. Zbogom! Odmorni konji zamakoše začas dole k Banji, odakle nastaje poširok lajkovački drum.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Šta mi je to: devojka?!... Taki momak od onakog oca i iz onake kuće... može naći pa svaki nokat po curu!... Zbogom, Lazo sinko, zbogom! — reče Marinko. Pa ga potapša po plećima, okrete se i ode najlak.
!... Taki momak od onakog oca i iz onake kuće... može naći pa svaki nokat po curu!... Zbogom, Lazo sinko, zbogom! — reče Marinko. Pa ga potapša po plećima, okrete se i ode najlak. A duša mu se smeškala: — Ovaj je pečen!
— Moram, nano! Ovde nije moje mesto!... Zar nisi videla kako htedoše da me svežu!... A ja se živ ne dam svezati!... Zbogom! Pa poljubi one drhtave ruke, uze šaru po sredini, pa ode najlak, ne osvrćući se...
A ti... bićeš moja!... Zbogom! Zbogom!... Ti si mi dušu umirila, hvala ti!... Sad mi više ništa ne smeta... mogu i zapevati!... Zbogom!
A ti... bićeš moja!... Zbogom! Zbogom!... Ti si mi dušu umirila, hvala ti!... Sad mi više ništa ne smeta... mogu i zapevati!... Zbogom!
Zbogom! Zbogom!... Ti si mi dušu umirila, hvala ti!... Sad mi više ništa ne smeta... mogu i zapevati!... Zbogom! Veslaću se češće oko Crne Bare!... Daj mi tvoju ruku!... Ona mu je pruži. On je steže...
Daj mi tvoju ruku!... Ona mu je pruži. On je steže... Srce mu je igralo, da izleti iz grudi... — Zbogom, sane moj... Snago, pouzdanje moje!... Devojko moja!... Pa se okrete i jurnu kao vihor...
— Krivi koliko i Lazar? — Još krivlji!... Upravo, to je njihovo maslo... Je li dosta sad? — Dosta, hvala ti!... Zbogom! — Zbogom!... I Stanko izide iz vodenice.
— Još krivlji!... Upravo, to je njihovo maslo... Je li dosta sad? — Dosta, hvala ti!... Zbogom! — Zbogom!... I Stanko izide iz vodenice.
Harambaša se diže i priđe mu... Počeše šaptati. Harambaši sevnuše oči. — Dakle, tako je. — Tako, Srećko. — Dobro. Zbogom! Deva priđe te odseče jednu divlju lozu, koja se vila oko jednog drveta, i ode najlak, praveći gužvu.
Vodi ih na Drenovu Gredu i tamo nas čekaj... Ako sutra do podne ne budemo tamo, onda nam potraži strv ili jav! Zbogom! — Zbogom, harambašo! — Zbogom! I hajduci odoše. — A mi, harambašo? — zapita Zavrzan. — Mi ćemo na Žuravu. Hajde!
Ako sutra do podne ne budemo tamo, onda nam potraži strv ili jav! Zbogom! — Zbogom, harambašo! — Zbogom! I hajduci odoše. — A mi, harambašo? — zapita Zavrzan. — Mi ćemo na Žuravu. Hajde!
Dučić, Jovan - PESME
beše kô muzika tuge: I zato mišljah, u slušanju mnogom, Samo na prošlost, na jeseni duge, Na hladna neba, i na tužna zbogom.
Nad vodom i humom Kad jutrenji vetri svojim blagim šumom Pogase lagano bele zvezde njene — Ona šumi zbogom u odlasku naglom, I uvija tužno, kô cveće i stene, Moje mračno lice suzama i maglom. JUTRENjI SONET Kod crkve Sv.
U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge... I ti beše samo sen nečije sene... SNOVI Vaj! kako to boli reći jedno zbogom! I kolika rana otvori se tajna, Kad i za tolikom našom suzom mnogom, Opet padne jedna suza oproštajna. Napred!
I mi tad metnusmo u očaju mnogom — Celu svoju dušu u poljubac jedan, I sav otrov mržnje u poslednje zbogom. SUSRET Čekasmo se dugo, a kad smo se sreli, Dala si mi ruku i pošla si sa mnom.
Dok zvučni sutoni padaju i hladna Svetlost prvih zvezda, ti se tkaš od noći. PESMA UMIRANjA Ljubavi umiru bez zbogom, sred njine Agonije duge, neme, nepristupne... Niču i mru u svoj lepoti tišine, I krišom zatvore svoje oči krupne.
na drumu, Umreće ta ljubav u svom stidu mnogom, S jednom crnom ranom u srcu i umu — Već s prvim poljupcem i sa prvim zbogom.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ali kad sam video mamu s hlebom pod miškom i s bocom vina, i moja se „savest” umiri, i, čim je poljubih u ruku i rekoh „zbogom!”, ja opet zaspah. Bogzna dokle bih ja spavao, da nečuh njene reči: — Hej ti, lenštino! diži se!
Oprostim se s Đorđem koji mi reče da će uskoro na put, ali će doći da se oprosti s mamom. Oprostim se s devojkom: — Zbogom, gospođice! Bog će dati pa će sve dobro biti!
Ja sam se rukovao to znam. Znam da sam i mami stiskao ruku, i da mi je ona, ozbiljno smešeći se, rekla: „Zbogom; ali ja ću samo do vrata!” I vrata se zatvoriše. Mama se vrati.
— A đeda? — Đeda je, dušo, star i dobar. Idi ti samo njemu, sama tako, pa da vidiš! — Dobro, idem!... Zbogom, srce moje, ako umrem... Petrija joj metnu ruku na usta.
Kad već kola zamakoše, pop obrisa oči i pogleda po narodu. Mahnu slabo glavom, kao da rekne „zbogom!”, i prijeđe preko puta. Otvori crkvena vrata i ničice pade pred oltar, a čelom dohvati zemlju.
Nije bilo nikoga, no mi ipak nismo govorili jedno s drugim. Čim sam popio kafu, odmah iziđem. — Zbogom! — Zbogom! Nije me pitala ni kuda ću tako rano, kao inače. došao sam u dva na ručak. Ona je se bila otkravila.
Nije bilo nikoga, no mi ipak nismo govorili jedno s drugim. Čim sam popio kafu, odmah iziđem. — Zbogom! — Zbogom! Nije me pitala ni kuda ću tako rano, kao inače. došao sam u dva na ručak. Ona je se bila otkravila.
U isti par sinu mi kao munja kroz glavu: Švabica, sirota, moja mati, Srbija. Skočim i, ne uzdajući se u svoj glas, bez zbogom ostaj, odem u svoju sobu. Bilo je već 1 po ponoći. Čuh kako i ona ode u svoju sobu i oprezno zatvori vrata.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Zbogom, zbogom! — veli jedna drugoj. — Laku noć! Prijatno spavanje! — Ama kanda ćemo noćas imati malo kišice; vidite li kako n
— Zbogom, zbogom! — veli jedna drugoj. — Laku noć! Prijatno spavanje! — Ama kanda ćemo noćas imati malo kišice; vidite li kako nam se
— Znam ja nju dobro! Ali do doveče mora mi se ona odduriti! E, pa sad, zbogom! — prašta se pop Spira sa svima i odlazi sa pop-Ćirom.
— Ta tek što ste došli! Ta ne zadržavate vi mene ni najmanje! — Moram, slatka, isuviše sam se zadržala. dakle, zbogom! — Ta, ta, frau-Gabriela, ta šta vam se to vuče — povika za njom gđa Soka. — Ta vratite se brže! Kud ćete tako?
— Pa zbogom — reče frau Cvečkenmajerka. — Zbogom, slatka, neću da vas zadržavam, a i sama sam u poslu. A sutra ću vam kod vas na
— Pa zbogom — reče frau Cvečkenmajerka. — Zbogom, slatka, neću da vas zadržavam, a i sama sam u poslu. A sutra ću vam kod vas na jauzni sve potanko ispripovedati!
Bog zna ’oće l’ i živ ostati! — O, o, zaboga, šta čujem! — E, a sad zbogom snaš’-Pelo. Žurim se! Zbogom! Zbogom! — reče pa se požuri, al’ se najedared saplete na vratima avlijskim. — Ju!
Bog zna ’oće l’ i živ ostati! — O, o, zaboga, šta čujem! — E, a sad zbogom snaš’-Pelo. Žurim se! Zbogom! Zbogom! — reče pa se požuri, al’ se najedared saplete na vratima avlijskim. — Ju! — viknu iznenađeno.
Bog zna ’oće l’ i živ ostati! — O, o, zaboga, šta čujem! — E, a sad zbogom snaš’-Pelo. Žurim se! Zbogom! Zbogom! — reče pa se požuri, al’ se najedared saplete na vratima avlijskim. — Ju! — viknu iznenađeno.
— He, lako je tebi! Al’ ja sve slutim da će se iskobeljati, znam ja njega!.. E pa zbogom. Pa paz’te na kuću. Ako dođe Lorenc Čifutin, kaži mu da ću u subotu ovde biti, pa nek me pričeka dotle.
— Teraj već jedared! — reče pop Spira, kad pop Ćira sede s desne do njega. — E, pa zbogom! — veli pop Ćira iz kola. — Srećan put!
Kad ’oćete, a vi se uzmite! ha-ha-ha! — reče pop Spira, izlazeći iz kujne. — Dakle, zbogom, domaćine, i fala ti baš od srca reče pop Spira izlazeći iz kujne, pa se poljubi s domaćinom.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— E, baš dobro. — Sad se preporučujemo. — Drago nam je bilo. — Osobito s naše strane drago! Zbogom! — Službenica. Milo mi je bilo! — Zbogom! — Zbogom!
— Drago nam je bilo. — Osobito s naše strane drago! Zbogom! — Službenica. Milo mi je bilo! — Zbogom! — Zbogom! Ljuba i čika-Gavra odu u bircauz i daju prezati, pasu već posle po sata daleko od gospođe Perse.
— Drago nam je bilo. — Osobito s naše strane drago! Zbogom! — Službenica. Milo mi je bilo! — Zbogom! — Zbogom! Ljuba i čika-Gavra odu u bircauz i daju prezati, pasu već posle po sata daleko od gospođe Perse.
Zato, zbogom, neću ovde ni minut ostati. Ona nek za sebe traži, a ja ću za sebe. Dok je momaka, hvala bogu, biće devojaka!
Naposletu se skloni pa otpeva „Zbogom nemarna dušo”, ne iz srca, nego kao u prkos frajla-Julki. Posle večere se raziđu. Ljuba i Gavra su u jednoj sobi.
— Kod vas je drugo, vi ste muško. — E dobro, dakle. Ja sad idem. Gde ćemo se posle sastati? — U bašti. — Zbogom i donde! — Zbogom, samo pametno! — Tako ću ja lepo kazati da ćete se začuditi. Ljuba ode k materi.
— E dobro, dakle. Ja sad idem. Gde ćemo se posle sastati? — U bašti. — Zbogom i donde! — Zbogom, samo pametno! — Tako ću ja lepo kazati da ćete se začuditi. Ljuba ode k materi. Frajla se šeta po bašti.
A tebi evo malo rakije, pa ako dobro ispadne, dobićeš čizme. — Al’ je ovo dobra rakija! Dakle, sad zbogom! ’Vala! Dabogda srećno! Mati uđe u sobu. — Devojko, pripravi se, dolazi mladoženja, do po sata će ovde biti.
kad je čika-Gavra jednako navalio, razljuti se, pa ga dobro ispraši, a on se opet na nju rasrdi, pa ode gotovo ni sa zbogom. Upravo ode k frajla-Varvari i zaprosi je.
i trideset krajcara — dakle, nisam ništa dobio, još sam ženu kupio za četrdeset forinti i trideset krajcara u majnu! Zbogom pameti! On ode u sobu ženi sa ozbiljnim licem, pa ništa ne govori, nego je tek pogleda, pa opet svoj posao nastavi.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Do viđenja na onom svetu! — Stoko! — Drž' polucilinder! — Prvog mi rok menice! — Pazi, na radnju, pazi na radnju! Zbogom! — Ura! Ura! Uraaa! — Pfiu, pfiu, pfiuuuu...
Te iste noći, po najcrnjoj pomrčini, pošto pokida i pobaca one zavoje s noge i spakova stvari, Hristić, bez zbogom, otputova na front. IV.
Onda onaj čovek, uvređen i ogorčen, naglo ustaje pa izlazi bez zbogom i mrmlja nešto ljutito ulicom pored Jurišićevog prozora. A kad, on izađe, neko upita prosto: — Koja je to budala?
Afrika
Šef sela je otišao, da nam ne smeta, ne kazavši nam zbogom, i mi smo ostali nasred dvorišta ležeći: više pod zvezdama no na zemlji; ležeći, i ne prekidajući razgovor.
“ ni dostojno „Zbogom!“ Toliko je teško da čovek pređe preko svoje netrpeljivosti. Sada je već bilo dockan, a ko zna da li bih ipak mogao.
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Teseres hiljades to — i deset hiljada u banku. Zbogom, vi drugi moi srci! (Smeši se.) Oćim da vas zatvorim da vas niko ne dira (Zatvori sanduk.
Prokleto posla! (Misli se.) Nek idi zbogom ova špekulacija... Ama deset hiljada forinta u strebro! Janja, bre, čuiš? Deset hiljada forinta strebro! Ma tin timin mu!
MIŠIĆ: Je li istina da je tako siroma? KATICA: Manite ga zbogom, otkad ga znam, jošt se nije nikad pofalio, nego sve uzdiše, kao da je svet na njega pao.
Tako da umrim, da propadnim, kad nemam život!... Zbogom, zeleno svet, sad si mi gorko, oh, neći Janju više da ti vidi! Zbogom moja špekulacija, oći Janju da si pođini!
Tako da umrim, da propadnim, kad nemam život!... Zbogom, zeleno svet, sad si mi gorko, oh, neći Janju više da ti vidi! Zbogom moja špekulacija, oći Janju da si pođini! Oh, tamo da umrim (pokazuje sanduk), da jošte vidim moi srci (otvori sanduk).
Moje lepe žute dukate, moje bele talire, zbogom! Oći Janju da vas ostavi, da ne idite na proces, ama oći da umri sos vas, sos moju srcu (zatvori sanduk).
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona okrete glavu. Kajala se što je uopšte i došla još jednom, da posedi, tu, na čatrnji. Što nije sela u kola bez zbogom, i bez obzira na poslugu. A Trifun je ćutao.
Iako se bio, dopola, obukao, ponavljao je sebi da bi najbolje bilo otići, bez zbogom, izostaviti tu posetu kod gospože Evdokije, izbeći nesreću, sramotu, suzu. Čemu da ide, uoči puta, toj upaljenici?
je, prilikom svog prvog odlaska iz Vijene, u Mitrovicu, početkom avgusta 1752, otišao, od gospože Evdokije, bez zbogom. Krio se od nje, i kad se vratio u Vijenu. Kad je izišao iz svoje familije, tuđina ga je bila sasvim zbunila.
Neka kapetan sedne i neka joj protumači, zašto je otišao iz Vijene bez zbogom, a zašto se sad pojavio, ponova, u Vijeni. Gde je bio i zašto se nije javljao, ako ne zbog nje, a ono sveta radi.
Dva dana posle odlaska Trifunovog, obračunavši sa postmajsterom, Pavle je otišao iz Tokaja, bez zbogom od Višnjevskoga.
Sećao se, kako je, u jednom trenutku besa, zbog Božiča, i zbog njene lažljivosti i bestidnosti, otišao iz Vijene, bez zbogom od Evdokije.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Nestalo je onoga zanimljivog penjanja, pentranja i grebenja i sve se pretvorilo u glatko i opasno klizanje. — Mijau, zbogom bajna i čarobna slaninice, nikad se više do tebe popeti neću!
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: On vam je odveo ženu? ALjOŠA: Ona meni kazala: mnogo voli njega, ne može bez njega. Kazala mi zbogom, ja plakao, ona otišla. PAVLE: To je skoro bilo? ALjOŠA: Pre tri meseca! PAVLE: Još pre tri meseca?
LjUBOMIR Budite uvereni, čuvaću ga kao oči u glavi. PAVLE: Tako, a sad zbogom! LjUBOMIR: Zbogom! (Ode.) XI PAVLE (sam) PAVLE (zove na telefonu): Alo... Alo! Radić i Todorović? Ko je na telefonu?
LjUBOMIR Budite uvereni, čuvaću ga kao oči u glavi. PAVLE: Tako, a sad zbogom! LjUBOMIR: Zbogom! (Ode.) XI PAVLE (sam) PAVLE (zove na telefonu): Alo... Alo! Radić i Todorović? Ko je na telefonu?
NOVAKOVIĆ (ljubi joj ruku). Zbogom, zlato moje! RINA: Bože moj, kako sam detinjasta! Ovoga časa pada mi na pamet kako bi to divno bilo da se nisi primio
(Smeje se.) Detinjasto, zar ne? NOVAKOVIĆ: Pa ipak, godi mi ta tvoja detinjarija. Zbogom, dušice! RINA (grleći ga, prati ga do vrata): Još nešto.
MILE (ljubi joj ruku): Tako ću učiniti, gospođo. Izvinite! Zbogom! Ode.) H RINA, ANTA RINA (pošto mu je krišom dobacila poljubac, obraća se Anti, kada Mile ode): Ja ne znam zašto
SPASOJE: Danas će doći, je li? ANTA: Još pre podne. SPASOJE: Dobro, pa uvrati. ANTA: Hoću: zbogom, gospođice Agnija! AGNIJA: Zbogom! ANTA (ode). V SPASOJE, AGNIJA SPASOJE: Ama, šta radi to dete? Vukice!
ANTA: Još pre podne. SPASOJE: Dobro, pa uvrati. ANTA: Hoću: zbogom, gospođice Agnija! AGNIJA: Zbogom! ANTA (ode). V SPASOJE, AGNIJA SPASOJE: Ama, šta radi to dete? Vukice!
SPASOJE: Hvala! ĐAKOVIĆ: Ne želim više da vas uznemiravam. Zbogom, gospodine! SPASOJE: Zbogom! ĐAKOVIĆ (ode). VIII AGNIJA, VUKICA, SPASOJE AGNIJA (izlazi iz Vukičine sobe): Ukus,
SPASOJE: Hvala! ĐAKOVIĆ: Ne želim više da vas uznemiravam. Zbogom, gospodine! SPASOJE: Zbogom! ĐAKOVIĆ (ode). VIII AGNIJA, VUKICA, SPASOJE AGNIJA (izlazi iz Vukičine sobe): Ukus, ukus, ukus!
VUKICA: Ne, neću zaboraviti. AGNIJA (poljubi je, zatim pruži ruku Spasoju): Pa ne zameri, Spasoje! Zbogom! (Ode.) IX VUKICA, SPASOJE VUKICA (pošto je ispratila Agniju, klone u fotelju umorna): Uh! SPASOJE: Pravo kažeš: uh!
PAVLE: E, onda prestaje potreba za svaki dalji razgovor. Inače sam vas i suviše zadržao; zbogom, gospodine rođače! SPASOJE (jedva čujno): Zbogom! PAVLE (ode).
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad se gospodar Sofra digne, vreme je već, mora kući. Ode. — Zbogom, Čamčo. — Zbogom, Sofro; promućkaj dobro što sam ti kazao.
Sad se gospodar Sofra digne, vreme je već, mora kući. Ode. — Zbogom, Čamčo. — Zbogom, Sofro; promućkaj dobro što sam ti kazao. Kada kući dođe, prvo stupi u dućan, pita Peru je li što pazario.
Gospođa Tatijana malo misli se, pa opet: — Dajte mi na promišljanje jedan dan. — Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla. Posle tri dana poručite mi. — Zbogom. Ja ću opet kroz dućan napolje.
— Nek’ bude tri dana. Sad zbogom! Imam posla. Posle tri dana poručite mi. — Zbogom. Ja ću opet kroz dućan napolje. Pogled bacim još jedared na Sofiju, dobro je izmerim, pa joj rečem: „Zbogom draga“, a
— Zbogom. Ja ću opet kroz dućan napolje. Pogled bacim još jedared na Sofiju, dobro je izmerim, pa joj rečem: „Zbogom draga“, a devojka se smerno pokloni, i tihim glasom otpozdravi: „Zbogom”.
na Sofiju, dobro je izmerim, pa joj rečem: „Zbogom draga“, a devojka se smerno pokloni, i tihim glasom otpozdravi: „Zbogom”. Kanda me munja porazila, tako mi je to „zbogom“ kroz srce prošlo. E badava, ljudi smo, zaljubio sam se.
Kanda me munja porazila, tako mi je to „zbogom“ kroz srce prošlo. E badava, ljudi smo, zaljubio sam se. Mučno čekam treći dan; kad evo baš treći dan pred veče pošlje
— Dakle, doći ćemo. — E, sad je vreme da idem, da vidim šta se kod kuće radi. Zbogom. — Zbogom. Dakle, sutra. Gospodar Sofra ode.
— Dakle, doći ćemo. — E, sad je vreme da idem, da vidim šta se kod kuće radi. Zbogom. — Zbogom. Dakle, sutra. Gospodar Sofra ode.
Šamika poljubi u ruku obe dame. Kad je gospodar Sofra bundu na leđa hteo baciti, frajla Lujza mu pomaže. — Zbogom, zbogom! Kad su kući došli, posle večere opet se razgovaraju. — No, kako vam se dopada taj bal? — Dobro.
Šamika poljubi u ruku obe dame. Kad je gospodar Sofra bundu na leđa hteo baciti, frajla Lujza mu pomaže. — Zbogom, zbogom! Kad su kući došli, posle večere opet se razgovaraju. — No, kako vam se dopada taj bal? — Dobro.
— Stoji l’ partija? — Stoji. — Dajte ruku, držim vas za čoveka od reči. Sad moram brzo natrag. Zbogom! Ode odvažna Matilda. Šamika, jednako zbunjen, još ne zna kako će da počne. Dođe kući.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁴² Na samom odlasku povojničarke se ne pozdravljaju i ne rukuju s porodiljom niti joj kažu „zbogom“, već: „ostani si sas zdravlje“ a na to porodilja ništa ne odgovara.
Matavulj, Simo - USKOK
Ono sinoć, ono već bješe druga rabota! Hajde zbogom! Janko otide k Mrgudu. I dvorišta i kuća bjehu manji od kneževe, inače bješe velika sličnost u svemu.
On pristupi ka vladici, koji se, kao obično u to doba, šetaše po hodniku, i reče: — Gospodaru, zbogom! — Šta je, baboviću? Kuda ćeš ti po noći bez večere? — zapita vladika začućen. — Doma, gospodaru.
Onda dolazi peta zdravica, koja se zove „dobre molitve“. Otac napija kćeri: „Hajde zbogom, djevojko! Dao ti bog sreću, kako bih ja rad!
“ Janko ustane i zapita: — A kad nailazi Bajica? — Ako već nije. — E, oprostite, odoh! Zbogom! I otide. Pop nastavi pričanje popadiji: — Zapitah Sava koliko je došlo novca Janku. Veli: trista žutijeh cekina!
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
Ali sam ga tako usrećio, svađaju se kao Cigani, to jest. MLADOŽENjA: Ja ću gledati što je najfinije i najskuplje. Sad, zbogom! PROVODADžIJA: Oho, zar tako? A kamo, to jest, alvaluk na devojku? MLADOŽENjA: Ja mislim, kad svršimo.
(Mladoženja poljubi oca i mater u ruku, oni njega u obraz.) PROVODADžIJA: Zbogom, prijatelju! OTAC: Zbogom! PROVODADžIJA (u polasku materi): Pak prijo, samo jednu dobru kiselu čorbu za večeru, to
(Mladoženja poljubi oca i mater u ruku, oni njega u obraz.) PROVODADžIJA: Zbogom, prijatelju! OTAC: Zbogom! PROVODADžIJA (u polasku materi): Pak prijo, samo jednu dobru kiselu čorbu za večeru, to jest.
OTAC: Već zato ćemo se potruditi. PROVODADžIJA: E, sad, zbogom! (S mladoženjom odlazi.) OTAC: No, fala bogu, skide mi se briga s vrata! MATI: Vidi se biti dobar momak.
) He, he, al’ ćeš da se širiš. (Ona ga poljubi u ruku.) Sad moram da idem zašto imam, to jest, jošt jedan posao. Zbogom, snao, to jest! DEVOJKA: Službenica. (Provodadžija odlazi.) DEVOJKA (sama): Ju, blago meni!
(Odlazi.) TETKA: Jako se naljutio. MATI: Mani ga zbogom, ne smem više o tom spominjati. UGLED 7. DEVOJKA, PREĐAŠNjE DEVOJKA: Šta je tata tako vikao?
(Metne mu ruku na rame.) MUŽ: Ostavi me da radim. ŽENA: Ja znam, tebi nije do radnje, nego samo tek tako. MUŽ: Ajde zbogom! ŽENA: Ti se srdiš nešto. MUŽ: E, srdim da! ŽENA (mazeći se): Tako si ružan kad si srdit! Nisi lep, znaš.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Ja sam donde samo služio dok je vladala liberalna partija. Kako preoteše ma konzervativci, zbogom! Žutilov je pošten čovek. 2.
Radičević, Branko - PESME
Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom, tico, zbogom!“ On se stazi vrnu. „Stazo vita, nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes' me Sred miloga dvora.
Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom, tico, zbogom!“ On se stazi vrnu. „Stazo vita, nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes' me Sred miloga dvora.
(1843, dek.) DRAGI Petli poju, eto zore, Zbogom, draga, ja odlazim, Tuđe dole, tuđe gore Valja meni da polazim, Ta za leto, za čitavo Odo, zlato, ostaj zdravo!
“ Krasni moma ima dosta, Kô ti nigde i nikada, Kod tebe mi srce osta, Zato s' prođi svega jada, Zbogom, draga, ruku na, Verna budi kâno ja.
Pevaj, mila, pa mi danak budi, Jako zbogom, telo sanka žudi. Ovo reko pa odru poteko: Pomoz', Bože, pa sanka pokloni — A Bog čuo pa mi dušu skloni.
oblak jedan do drugoga, Krajem oblak u dva divna reda, Sredom duga, moja staza vita, Vetar pirka, nosi unapreda, Zbogom, zemljo! ko sad za te pita? Eno vrata, a eno nebesa, Sad ću druga da gledam čudesa.
Stojim, čekam, gle i nojce vođe, Bože, Bože, zaš ona ne dođe? Zbogom, noći, zbogom, stazo sveta, Zbogom i ti srećo moja kleta!
Stojim, čekam, gle i nojce vođe, Bože, Bože, zaš ona ne dođe? Zbogom, noći, zbogom, stazo sveta, Zbogom i ti srećo moja kleta!
Stojim, čekam, gle i nojce vođe, Bože, Bože, zaš ona ne dođe? Zbogom, noći, zbogom, stazo sveta, Zbogom i ti srećo moja kleta!
Sijaj, nade, u noći sunašce, Sijaj, nade, nemoj presijati, Zbogom, jadi, a davor, srdašce, O ne boj se, Bog će dobro dati, Dosta dana još će amo doći, I uzalud za te, srce, proći,
se srpske carevine, Srpske slave, srpske gospoštine, Oseti se poslednjega doba, Ta krasnoga na Kosovu groba. Zbogom, sunce, na zapadu jasno, Al' za goru zailaziš krasno, Tako krasno i u take slave Junačke su tada pale glave,
Oj Dunavo, ti me ne utopi, Ti me diže, privati obala, Zato tebi do nebesa fala, Reko onda pa ću i svakada, Ali zbogom ostaj meni sada!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
brani svojim oružjem, a još uvijek nije iskovana sablja koja može sjeći naše mjesečine, nasmijane zore i tužne sutone. Zbogom, dragi moj.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Znaš ti mene. Ja samo onako... dođoh da te vidim. A ti, eto, baš kad hoćeš, neću više, neću... zbogom! Ona mu ne pruži ruku, da se s njim rukuje, nego se odmače od njega i reče oštro: — Zbogom. Idi. — Eh, ljutiš se ti!
zbogom! Ona mu ne pruži ruku, da se s njim rukuje, nego se odmače od njega i reče oštro: — Zbogom. Idi. — Eh, ljutiš se ti! — potvrdi on udivljeno i, prebaciv motiku preko ramena, ode.
— Skupljaj pamet, Stanojo, mene neće biti više. Skupljaj pamet, jer ti nemaš nigde nikoga. Sâm si. Nemoj da piješ. Zbogom i — oprosti mi! Pogledah strica, a njemu se oči ovlažile, trepavice od nadošlih suza podnadule i brk mu igra.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako ih stigne, caricu otme od carevoga sina, pa mu reče: — Ti idi zbogom, sad ti praštam za ono što si mi u podrumu dao vode; ali se više ne vraćaj, ako ti je život mio.
Na to mu čoban odgovori: — Ako ćeš mi što dati, daj mi nemušti jezik, ako li mi to ne daš, a ti zbogom ostaj! Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani!
i tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: — Sad imaš nemušti jezik. Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš kome god, odmah ćeš umreti.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
(Uzme kapu, smešeći se.) Snao, neprijatelj reterira; čuvaj dobro pozicije, pobeda je naša. Zbogom, Makso, i želim ti bolju pamet, (Odlazi.) MAKSIM: Lepo si počela.
MAKSIM: Mago, zaboravila si za dete. MAGA: Ju, pravo kažete! Idem da vidim, šta siroto radi. Zbogom! Oh, teško si ga meni! (Odlazi.) SOFIJA: Šta bi radio, da ti je ovakva žena? MAKSIM: Opet je bolja od tebe.
MAKSIM: Nama bi inače bilo žao. SOFIJA: Možete se zacelo nadati. SVETOZAR: Dakle, ja se praštam. SOFIJA: Zbogom, Svetozare; pozdravi kod kuće. SVETOZAR: Oću, blagodarim. (Svetozar odlazi.) MAKSIM: Ti si skot!
No, ako dete naše damo da ga ubiju, onda će sve prestati. SOFIJA: Ko je taj lud, koji dete ište da ubije. Ajd zbogom! MAKSIM: Ha, jesam li kazao? No jošt se može pomoći, ako svojevoljno pristaneš, da se od mene rastaviš.
MAKSIM: Jedan je način, da sve na sebe primiš. SOFIJA: Idi zbogom, kako možeš to i pomisliti! MAKSIM (Nikoli): Eto vam vaše dobre žene! SOFIJA: Dobre žene ne prave se pustaijama.
(Sofiji) Želim da kocka na vas padne. SOFIJA: Kad nisam lepo obučena. SVETOZAR: Tko zna. Zbogom! (Odlazi.) MAKSIM: E, kume, bar ćemo i to čudo doživiti da vidimo dobru ženu.
MAKSIM: Ej, teško meni, prevariše me! JEVREM: Ajd’ zbogom! MAKSIM (bije se po čelu): Gdi se ja izbezumi za sto dukata. SVETOZAR: Ali kakova šteta proističe otuda za vas?
Kako ulučim priliku, taki ću gledati da skinem tu bedu s vrata. DAMJAN: Pravo bogme imaš. No mene poslovi zovu. Zbogom, komšo! Ne mogu se dalje zadržati. (Otide.) KUZMAN: Zbogom!.. Da vidim, oće li mi ovo pomoći.
DAMJAN: Pravo bogme imaš. No mene poslovi zovu. Zbogom, komšo! Ne mogu se dalje zadržati. (Otide.) KUZMAN: Zbogom!.. Da vidim, oće li mi ovo pomoći.
LjUBA: Drago će mi biti. MILAN: Ja se preporučujem. LjUBA: Službenica. MILAN: Zbogom, majka! STANIJA: Zbogom pošo! (MILAN odlazi.) STANIJA: Boga ti, Ljubo, što je tebi? LjUBA: Šta, majka?
LjUBA: Drago će mi biti. MILAN: Ja se preporučujem. LjUBA: Službenica. MILAN: Zbogom, majka! STANIJA: Zbogom pošo! (MILAN odlazi.) STANIJA: Boga ti, Ljubo, što je tebi? LjUBA: Šta, majka?
Bila je sest godina u Becu. Ovaj cvet malo mi se ne dopada, ali ne mogu bolji da nadzem. Sad zbogom.. (Poljubi se s Ljubom.) LjUBA: Zbogom. PIJADA (Staniji): Sluzbenica ponizna.
Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA
A zašto? ALEKSA: Iz najprostijeg uzroka. Nemam! MITA: Šta? I ti si mi doktor, advokat i učitelj bio? Zbogom! Takav prijatelj meni ne treba. ALEKSA: O, o, o, nemoj tako žustro! MITA: Muziku neću da trpim, znaš li?
BATIĆ (poljubi ga u ruku): Ja ću se truditi da ljubov tako dobrog oca zadržim. (Jelici.) Sluga ponizan. JELICA: Zbogom! BATIĆ (odlazi). MARKO: Viš, Jelice, ovaj nije iz rumana, al je zato opet krasan dečko.
MARKO: A, i vi ste od knjiga! To ste se rđavo na mene namerili, nego evo moje Jelice, od nje nećete moći uteći. Zbogom! Razgovarajte se dok ja neki posao svršim. (Polazi.) ALEKSA: Sluga nižajši. 6.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Ej, godine, nemjerljive, skupe! Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe! DRUGAR VJERNI Frkću konji, zbogom selo drago, krećem na put rastužena lica, a s
Ej, godine, nemjerljive, skupe! Zbogom, mala, iz Bosanske Krupe! DRUGAR VJERNI Frkću konji, zbogom selo drago, krećem na put rastužena lica, a s brežuljka, sa pašnjaka znanog, gleda za mnom drugar čobanica.
Tu ostaše moji dani plavi ispod vrbe, u prohladnoj travi. Zbogom žrvnji ispod krova siva, pjesmo znana iz djetinjstva moga, produžite do tišina zimskih zlatnu priču ljeta nestaloga.
kapu baci, sad su naša sva svjetska prostranstva, gotova je još jedna godina, dobili smo školska svjedočanstva. Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio!
Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! Poput čigre vrtiš se u krugu pod šibama svog srca nestalnog, kud ćeš, šta
vrtiš se u krugu pod šibama svog srca nestalnog, kud ćeš, šta ćeš, na koju li stranu u beskraju raja ferijalnog. Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio!
Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! U dvorištu lomača se pali, bukte sveske poput suva granja, burno plamte domaći
U dvorištu lomača se pali, bukte sveske poput suva granja, burno plamte domaći zadaci, ogledala našega neznanja. Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio!
Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! Nema časa, ocjene, prozivke, zvone glave poput prazna lonca, skinuli smo i
ocjene, prozivke, zvone glave poput prazna lonca, skinuli smo i mrskog stražara, budnu zvečku sa školskoga zvonca. Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio!
Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! Oborismo trošnu zgradu znanja, osvetnički, do zadnjega ugla, osta natpis preko
“ Zbogom školo, zbogom gimnazijo, lud je bio i ko te učio! A kad ipak voz konačno krenu, pomuti se sjaj ljetnjega dana, tamo
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Umro – dobro i to! Našla se tu, pa lepo, isplati je, kaži joj hvala, pa zbogom! Ali otkud sad dolazi tetka kao advokatov poverenik?
Poslužili smo se, popili smo kafu, pregledali smo kuću, nema zašta više da sedimo. 'Ajde, Simka, da pođemo. Ostanite zbogom. SIMKA: Zbogom! AGATON i SIMKA (odu).
'Ajde, Simka, da pođemo. Ostanite zbogom. SIMKA: Zbogom! AGATON i SIMKA (odu). POJAVA H PREĐAŠNjI, bez AGATONA i SIMKE SARKA (pošto su otišli): Ama, vi; ovi nešto šuškali,
'Ajde, Tanasije, 'ajdemo. Boga mi, jedva čekam da odem kući da se odmorim. 'Ajde, zbogom ostajte. (Ode.) TANASIJE: Pa jest, da se odmorimo. Zbogom! (Ode za Vidom.
Boga mi, jedva čekam da odem kući da se odmorim. 'Ajde, zbogom ostajte. (Ode.) TANASIJE: Pa jest, da se odmorimo. Zbogom! (Ode za Vidom.) POJAVA XI PROKA, GINA, TRIFUN, MIĆA, SARKA SARKA: Ama, šta je ovo, ljudi, sve neka šaputanja?
Nemam šta da brinem kad ste vi toliki tu. GINA: Pa jes', pravo kažeš. Zbogom, Sarka. SARKA: Zbogom pošla! GINA (sa Prokom ode).
Nemam šta da brinem kad ste vi toliki tu. GINA: Pa jes', pravo kažeš. Zbogom, Sarka. SARKA: Zbogom pošla! GINA (sa Prokom ode).
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Sve će dobro biti. — Ljudi smo... ti znaš... pazi majku i sestre — on se opet uozbilji. — Budi razuman i čuvaj se. E, zbogom, i srećan ti put!... Dotada nisam naročito pomišljao da mi se šta može desiti.
Čekaju da prime njihove stvari, ili da uzmu... možda poslednje zbogom. Pred kapijom zastadoh neodlučno. — Artiljerijski puk? — obratio sam se stražaru.
— Da je lično vidiš! — Da je lično vidim i o tome vas izvestim. — Tako je! Zbogom! — završi naglo i pruži mi ruku. Pozdravio sam.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Sad će raditi ozbiljno... sasvim se trgla... sasvim !... — E dobro, dobro... Zbogom! i kapetan ga propusti pred sobom. Kad se Gojko nađe na ulici, dahnu slobodno, pa okrete žurno, pravo ka Brezovcu.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Jedno drugom u rastanku govori: “Ostaj zbogom, moja ružo rumena!“ — “Pojdi zbogom, moj nevoljen sokole!“ Prid tobom je jedno polje širina, Iza polja jedna gora
Jedno drugom u rastanku govori: “Ostaj zbogom, moja ružo rumena!“ — “Pojdi zbogom, moj nevoljen sokole!“ Prid tobom je jedno polje širina, Iza polja jedna gora zelena, I u gori bunar voda studena, U
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ja bih se digo, i, kad bi ko leprš goluba, viknula i zaplakala, ko kad bi leptir šuško: Reci, zbogom, zori. Ja bih počast šinuo i tiho rekao: Tužno je biti muško.
Rešavam se, dakle, da odem u Komoran u dvadeset i devetu, da kažem zbogom i da uzmem svoje stvari, koje sam ostavio tamo, u svom stanu.
Sve to nije važno. Važno je da ovde zaista umiru deca kao što su i u Srbiji zaista umirala. Zbogom, želim vam veselosti. II MINHEN Kroz maglovito jutro, u klopotu železnih točkova, on se zacrneo u dubinama.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
»Nastavnik odmah uzima svoju porodicu, seda s njome u kola, otvori električni aparat i — zbogom. Za jedan dan mora biti u Loznici.
— Dabogda, sinko, da si to istinu kazala, no već ja sam moje svršila, neći ni s kim da imam zlu reč pa ni s vama. Zbogom, Julo, opet se ti razgovori s Glišom, pa mi odmah javite, jer momku nije do čekanja.
Zbogom, Julo, opet se ti razgovori s Glišom, pa mi odmah javite, jer momku nije do čekanja. Zbogom, Julo, pozdravi mi Kaju, žao mi što i ona ne beše da čujem šta će ona reći, no već svejedno i ti si rekla.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
IVKOVIĆ: Tako se čuje! JEVREM: Može! Može! IVKOVIĆ: Dozvolite, odoh ja da zakucam ovu tablu. JEVREM: E, ako, ako! Zbogom, gospodine Ivkoviću! IVKOVIĆ: Zbogom, gazda-Jevreme! (Odlazi).
Može! IVKOVIĆ: Dozvolite, odoh ja da zakucam ovu tablu. JEVREM: E, ako, ako! Zbogom, gospodine Ivkoviću! IVKOVIĆ: Zbogom, gazda-Jevreme! (Odlazi). VIII JEVREM, ŠEGRT JEVREM (vraća se i stane nasred sobe zamišljen.
JEVREM: Ta... idu... samo košta! SPIRA: Pa košta, ali vredi. SPIRINICA: Hoćemo li? SPIRA: Hajde, zbogom! PAVKA: Pa dođite! (Ispraća ih i vraća se.
onako posao! SRETA: 'Ajd' ja odoh! JEVREM: Pa dođi sutra. Zakon o neposrednoj porezi, reče? SRETA: Jes'! Zbogom! JEVREM: Zbogom! SRETA (odlazi).
SRETA: 'Ajd' ja odoh! JEVREM: Pa dođi sutra. Zakon o neposrednoj porezi, reče? SRETA: Jes'! Zbogom! JEVREM: Zbogom! SRETA (odlazi).
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Već je pola jedanaest uveče. Docne za selo u kome kmetuje ča-Milisav. Sreta uze »zbogom« i ode. Ode i Mića i ono nekoliko seljaka. Ostade ćir Đorđe i Tašula. — Gumari bre, što spiješ?!
— E, dakle, stoji? — Molim ve — reče Đorđe — svršena stvar, ako je za men’ pitanje! — E, onda zbogom, ja odoh. Odoh da se malo izmotavam pred decom. Zbogom! — veli Sreta i odlazi.
— E, onda zbogom, ja odoh. Odoh da se malo izmotavam pred decom. Zbogom! — veli Sreta i odlazi. — Tašula dete, ela jedno slatko, iska mi duša slatko od ružu; i jedna kafa turi za men’ u
Pa drugi put nemoj da nas zoveš radi takih gluposti! I svi se digoše i bez zbogom-ostaj odoše, krsteći se i čudeći. Samo čuješ gde vele: »E budale, ako ko boga zna!« — Mameluci!
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
— I to je sve što bih mogla reći O ljubavi, materinstvu, sreći; To je naše osećanje, kravlje... A sad zbogom, ćao, i uzdravlje!
POSLEDNjI DAN ZIME Kraj levog uva —severac duva, Zdesna, Kroz lužnjak, Stiže južnjak! Severac cvili: „Zbogom bili!” A južnjak, Junak, Kroz topal čunak Huči u suirak!
Rakić, Milan - PESME
Ti bi trave hteo; Svuda oko tebe buja trava gusta, I mirise njene ćuv donosi vreo. Ali bič fijukne. Zbogom, nado pusta!
Ti bi došla k meni i pogledom jednim Poslednje bi zbogom rekla starom drugu, I miloštom krasnom i poljupcem čednim Zbrisala bi tajnu neizbežnu tugu. Dođi! Čas je kucn̓o!
Možda nikad više! Zbogom. — Sneg još pada, Sve tragove briše, zavejava sve, I pod teškim belim pokrovom, bez jada, Ko ogroman labud, sva
Ah, zbogom, Gospo: evo veče pada, Sva raznobojna, mirno teče Sava, I sivomrka nad njom, Mala ada, Ko cvet vodeni nad talasom, spava
Ah, zbogom, Gospo, i praštajte meni, Stare mi oči pune suza sada, Dok dan se gasi na prolaznoj sceni I zavesa, ko noć, lagano pada
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sofka, cvokoćući i skupljajući odelo oko sebe, ma da je bila dobro obučena, diže se i pođe. | — Zbogom, tato! — priđe i poljubi ga u ruku. Oseti kako su mu ruke, prsti, sasvim hladni i teški.
— Zbogom! — Srećan ti put! — otpozdravi ga Sofka i osta svetleći, dok se on, odudarajući od alata, i nijajući se na njemu sigurn
Pandurović, Sima - PESME
I tada plačem, i radost me divlja Obuzme celu, zato što se patim Zbog tebe. Zbogom.“ Prošla si tiho s gospodinom onim. Jedno je dete danas došlo k meni.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ prihvatiše ostali. „Daj, ženo,... kamo to? Daruj mi popa!“ Joka predade već priručeni dar, nazunke jedne. „A sad zbogom!“ reče pop. „Pričajte se vi, a ja odoh da prokadim još đe-đe!“ „Da ti je sreti put!“ rekoše mu.
Ne znam što više, niti imam vremena. Zbogom, moj dragi brate. Tvoja sestra Elvira.“ „Jadna!“ rekoše ženske, kad Janko dovrši.
Adolf se obrtao, mašući maramom. Kad već bjehu jedva na vidiku, Janko zamaha kapom, vičući njemački: „Zbogom otadžbino. Zbogom prošlosti!
Kad već bjehu jedva na vidiku, Janko zamaha kapom, vičući njemački: „Zbogom otadžbino. Zbogom prošlosti!“ pa obrnuvši se k domaćoj čeljadi, pogleda na Stanu, a pogleda je tako, kao da bi joj rekao: „Đe si mi ti tu
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Dođe mi na pamet mati moja i mila sestrica moja Julijanka. Suze prolivajući, načnem govoriti: „Ostaj mi zbogom, o predrago selo, mesto roždenija roditeljnice moje!” Padnem licem na zemlju, ljubim zemlju i s toplim suzama kvasim.
mojom, s milom Julom i sa mnom dolazila, roditelje svoje na nji[h]ovo krsno ime, svetog Georgija, posetiti: „Ostaj mi zbogom, vrištući jedva sam izgovarao, — zemljo, duši mojej sveta, u kojoj sad leže kosti njene i moje Jule, slatke sestrice!
Bolje bi bilo da se nisam na svet ni rodio. Izgube ti moja žitija, lavsaik i otačnik sve poštenje. Od toga časa — zbogom [H]opovo i sva tvoja krasota. Gdi učenija nejma, ni latinskoga jezika, tu nejma ni života.
Ali ništa, s prebijeni leđi dobiti čest da se srpski Sokrat nazoveš, opet mnogo više dobijaš. Ja: „Idi ti zbogom! Ime je Sokratovo krasno i slavno! Ali se leđa po ulici ne na[h]ode.
Zašto proklet, i kakva te je anatema našla? „Što sam ti ja kriv? Tako su sveti oci ustanovili.” Idi ti zbogom! To nije nimalo pametno. Da naši arhijereji što takovo danas ustanove, kaži po duši, bi li im ko rekao da su pametni?
njegov stric Dionisije, koji ga je tu doveo bio da ga pokaluđeri, ne bi ga za glavu pustio, zato on naumi i bez „ostaj, zbogom!” doma poći. I budući da je sa mnom lepo živio, kaže mi što je namislio.
Ostanite, barem, te ručajte s nami, pak onda idite zbogom kud [h]oćete.” Oprostimo se mi i iziđemo iz njegove sobe. Reče on nešto latinski drugim decama, noja iziđu za nama i
„Ne gubite vremena“, vikne kapetan, „tu se lepše ruča nego u tartani; ručajte, pak ćemo zbogom putovati.” Dan je veliki ftornik, no svi smo imali različni[h] morski[h] posni[h] pripasa, poprženih sipa, ohtapoda,
” I ovde se s njim s velikom ljuboviju rastanem, ibo treći dan pođe zbogom. A mene rečeni gospodin opravi k bratu svojemu u Fokšane, pervom spatariju Teodoru Balsi, koji tu starosta bijaše i
Kakovo laskateljno predslućivanje! Kakova slatka besmertnago života nadežda! Zbogom, dakle, nek ostane, ne samo London i Pariz, nego koje mu drago na svetu mesto gdi ja ovu moju verhovnejšu želju
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Odlazi! — Oću, oću, kad veliš! Oću, odma, na ma’ s ovi isti stopa! Zar ja tebe da ne slušam, a? Zbogom. Kušmelj otide drugijem laktom trijema, pa naišavši na otvorenu trpezariju, prođe kroza nju i kroz malu đačku pa s
Ona naša ne govori ni sa Bakricom, ni sa Žlandrom... Kuda ćeš ti? — Iđem da provodim konja fra-Jakovljeva. Zbogom ćaćo! Pozdravi sve i ajde za rana! — Ne mogu, dite, ja sam umoran. Ovdi ću konačiti. Ustavija me kovač na večeru.
— A mogâ bi naokolo, ali je daleko... a nije daleko na dobru konju! — i otide. — Zbogom! — viknu Bakonja za njom i poteče u sav trk, pa se u trku obazrije, te vidje da se i ona okrenula.
— Čekaj me posli ručka iza mađupnice — prišapta Bakonja. — Ajte zbogom! Zbogom! Pošli zbogom! — veli svojima. I Tetka zastade dokle ne izađoše Jerkovići, pa mahnu rukom na stranca, da
— Čekaj me posli ručka iza mađupnice — prišapta Bakonja. — Ajte zbogom! Zbogom! Pošli zbogom! — veli svojima. I Tetka zastade dokle ne izađoše Jerkovići, pa mahnu rukom na stranca, da pričeka pred
— Čekaj me posli ručka iza mađupnice — prišapta Bakonja. — Ajte zbogom! Zbogom! Pošli zbogom! — veli svojima. I Tetka zastade dokle ne izađoše Jerkovići, pa mahnu rukom na stranca, da pričeka pred vratima.
— dakle, sutra ću biti u mantiji! E, zbogom! Bakonja nemilostivo tjeraše konja. Kad ga već morade pustiti da odahne, onda jače osjeti komešanje u sebi.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Sede na čergicu. Zar ovaj još uvek isto misli? — Đorđe nije izdajnik — reče izazovno. — I ti se spremaš da mi kažeš zbogom? — To je moja stvar. Ja ne čekam kao ti da me seljaci odavde iznesu na rukama i posade na presto. Zato si ti hrabar.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Vinogradi, zbogom umiljati, Zbogom grožđe, - neću te ja brati! Ao, berbo, tebe žalim kletu! Ta šta lepše od tebe na svetu?
Vinogradi, zbogom umiljati, Zbogom grožđe, - neću te ja brati! Ao, berbo, tebe žalim kletu! Ta šta lepše od tebe na svetu?
“... Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore; A u zoru s' zajuhuče, Udri opet ka' i juče. Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci naokolo, Zbogom kito moma mladi', Zbogom grožđe, zbogom vinogradi! ...................
“... Pa u krčmu, te do zore, Kolo igra, pesme s' ore; A u zoru s' zajuhuče, Udri opet ka' i juče. Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci naokolo, Zbogom kito moma mladi', Zbogom grožđe, zbogom vinogradi! .................................
Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci naokolo, Zbogom kito moma mladi', Zbogom grožđe, zbogom vinogradi! ................................. ............
Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci naokolo, Zbogom kito moma mladi', Zbogom grožđe, zbogom vinogradi! ................................. .................................
Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci naokolo, Zbogom kito moma mladi', Zbogom grožđe, zbogom vinogradi! ................................. .................................
Zbogom pesme, zbogom kolo, Zbogom momci naokolo, Zbogom kito moma mladi', Zbogom grožđe, zbogom vinogradi! ................................. .................................
Tu nek' mi se hladna kopa raka, Tu će meni zemlja biti laka“...... Zbogom ostaj, krasno Stražilovo! Mlogi te je u zvezdice kov'o; Mlogi reče: „Ao rajska sliko!“ Al' k'o ja te rad ne im'o niko!
Đ. Jakšić XVII JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka! P' onda zbogom, tamburašu! Zbogom, krčmo, za naveka! Ć. Jakšić XVIII Ljubim li te... il' me sanak vara, Što te udilj uza me dočara?
Đ. Jakšić XVII JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka! P' onda zbogom, tamburašu! Zbogom, krčmo, za naveka! Ć. Jakšić XVIII Ljubim li te... il' me sanak vara, Što te udilj uza me dočara? Ljubim li te...
Dođe doba da idem u groba... Zbogom žitku, moj prelepi sanče! Zbogom zoro, zbogom beli danče! Zbogom svete, nekadanji raju, Ja sad moram drugom ići kraju!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
One noći nije se moglo dalje, morao sam reći (kakav čemer rastanka!) jaoj zbogom, sva prijateljstva, sve simpatije, sva pobratimstva, sve ljubavi moje, zbogom, zbogom svima! Tada sam pobegao na groblje.
) jaoj zbogom, sva prijateljstva, sve simpatije, sva pobratimstva, sve ljubavi moje, zbogom, zbogom svima! Tada sam pobegao na groblje.
) jaoj zbogom, sva prijateljstva, sve simpatije, sva pobratimstva, sve ljubavi moje, zbogom, zbogom svima! Tada sam pobegao na groblje.
„Bože moj, dragi Bože moj, gde sam? Šta je ovo? Da li još živim? Ili sam zapao u đavolsko kolo? Tonem u ponor. Kraj. Zbogom!
„Zbogom. U bunar, sigurno u bunar, kao mačka. Ili možda jašem na jarcu, ili na grebenu, ili na vratilu, kao prava pravcata, gol
fiii... kvr... I sve tako juri vitlo, i meni juri kroz glavu. Oko sebe razbiram još uvek smejanje. „Zbogom, Nato, a mislim, — voleo sam te mnogo, ali moram da umrem, eto. I Leonu će biti ža... ža...
Mali smo bili, polazili u školu, u Beograd, rastajali se, grlili ga, plakali. On plače zajedno s nama: „Zbogom“, govorio je, „više me nećete videti.
Eto i maločas zadremao sam usred pisanja, pa isto, te kao što vidiš nema mi spasa, nema, nema, nema mi spasa. Zbogom! Poslušaj me: oženi se i budi i živi i umri bolji od mene. Zbogom! Zbogom! Zbogom!
Zbogom! Poslušaj me: oženi se i budi i živi i umri bolji od mene. Zbogom! Zbogom! Zbogom! Kad sam ono jutro primio pismo moga prijatelja i to preko nekoga grbavog dečka, čistača obuće dole
Zbogom! Poslušaj me: oženi se i budi i živi i umri bolji od mene. Zbogom! Zbogom! Zbogom! Kad sam ono jutro primio pismo moga prijatelja i to preko nekoga grbavog dečka, čistača obuće dole negde oko
Zbogom! Poslušaj me: oženi se i budi i živi i umri bolji od mene. Zbogom! Zbogom! Zbogom! Kad sam ono jutro primio pismo moga prijatelja i to preko nekoga grbavog dečka, čistača obuće dole negde oko
Hvala Vam srdačno, i zbogom...“ Čim sam dobio ovakvo pismo, ja sam na njemu zabeležio dan prijema, onako kako se to radi u svima državnim
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Na to mu čoban odgovori: — Ako ćeš mi što dati, daj mi nemušti jezik; ako li mi to ne daš, a ti zbogom ostaj! Meni drugo ne treba ništa. — Pa pođe da ide. Onda ga car vrati natrag govoreći mu: — Stani!
I tako tri puta pljunu jedan drugome u usta, pa mu onda zmijinji car reče: — Sad imaš nemušti jezik. Idi zbogom, ali za glavu svoju nikom ne kazuj, jer ako kažeš kome god, odmah ćeš umreti.
Car mu napošljetku odgovori da mu prsten ne može dati, a on se okrenu pa pođe i reče caru i carskoj kćeri zbogom. Kada mali pođe, a zmija, carska kći, pođe za njim. — Kuda ćeš ti? — upita otac. — Kako kuda?
Kako ih stigne, caricu otme od carevog sina, pa mu reče: — Ti idi zbogom, sad ti praštam za ono što si mi u podrumu dao vode; ali se više ne vraćaj ako ti je život mio.
I tako se brzo spreme, sednu oboje na onoga konja, pa hajde zbogom putovati. Posle malo, kad zmaj dođe i vidi da carice nema, rekne svome konju: — Šta ćemo sad?
Ižljube se, zbogom, zbogom, i ode svaki na svoju stranu. Najmlađi, bogac, išao dugo i dugo, i nigdje ti ne srete ni žive duše.
Ižljube se, zbogom, zbogom, i ode svaki na svoju stranu. Najmlađi, bogac, išao dugo i dugo, i nigdje ti ne srete ni žive duše.
Da si bio pametniji, i prije bi došao do njega, ali svejedno, samo kad je glava ostala čitava. Sad zbogom ti. A na rastanku da ti kažem još i ovo: tvoja su oba brata ubita, a ti sad idi kući, ali dobro pazi, nigdje na putu
To dobro upamti i toga se čuvaj. Više se nećemo vidjeti. Zbogom. Ižljubiše se, oprostiše, i svako ode na svoju stranu.
— Rekavši ovo ocu, obrne se k bratu govoreći: — Brate, zbogom, ja pođoh glavom po svijetu, čuvaj kuću i radi o koristi, oca poštuj; i evo ti ova bočica punana vode, drži je pri
Kad najedanput jedno devojče iziđe preda nj i zapita ga: — Zašto, brate, plačeš? A on joj srdito odgovori: — Idi zbogom, kad mi pomoći ne možeš!
Evo ti i ove trave što se njome liječi šljepoća, ako ti gdje ustreba. Zbogom! — Stani barem ti platim ajluk i da te obdarim.
Petković, Vladislav Dis - PESME
zvona jekom mnogom, Onda će pesnik dozvati tebe, mada si tamo gore, Da zakuka, da zaplače s tobom; a već dotle... zbogom!
moja, sliko snage moje, Živećeš sa mnom; sa radošću mnogom Ukrasi sebe i sve dane svoje; Al' vama, dela nepočeta, “Zbogom!
1914. NARAŠTAJ GROBOVA I SU3A Pođi mi zbogom, moja misli vedra, Prošlo je vreme za radosne priče: Surova smrt je otvorila nedra, Veliko zvono na saranu viče, Truli
Pođi mi zbogom, moja vero jasna, Možda te nikad ja videti neću. Svuda kraj mene kuknjava je glasna, Krvave suze po krvavom cveću, Potmu
Pođi mi zbogom, moja misli vedra, Prošlo je vreme za pobedne priče: Surova smrt je otvorila nedra, Veliko zvono na saranu viče, Truli
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
”Oh kako bi teško bilo ostavljati obrsie rodne zemlje Kada ne bi živela nada da ćemo ih uskoro ponovo ugledati, Zbogom, zbogom, dok se ne vidimo ponovo.
”Oh kako bi teško bilo ostavljati obrsie rodne zemlje Kada ne bi živela nada da ćemo ih uskoro ponovo ugledati, Zbogom, zbogom, dok se ne vidimo ponovo.
Uz “zbogom” gostoljubivoj kući farmera Brauna, najkraćim putem otišao sam u daleku šumu. U šumi su srećne ptice, probuđeni pupoljci
Ovakvim razmišljanjem o mom radu, moja majka je bila veoma srećna kada mi je ponovo rekla: zbogom! Sećajući se njenih reči, na rastanku sam joj rekao da moram poći tamo zato što je ”Kembridž veliki hram koji je
Samo je bilo pitanje kako je sprovesti u delo. Ali odgovor je bio jasan: trebalo je reći “Zbogom” Koriu. Prijatelji su mi, međutim, savetovali nešto prihvatljivije.
Uskoro posle 1842. godine, Džozef Henri je napustio svoj profesorski položaj na Prinston koledžu i rekao zbogom svojoj laboratoriji gde je načinio nekoliko sjajnih otkrića i gde je 1832.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
'Ajde, 'ajde, i zahvali prvo bogu pa meni što si se prehranila. —Zbogom! — pozdravi Cveta i zbunjena iziđe. Putem razmišljaše. Doseti se da nema ni toliko kolko je trebalo da se preko prebaci.
— A zbore da je bolji svoj kamen no tuđe drvo, — opazi djevoj ka. — Idi ti, idi! — ponovi odlučno. — Zbogom—te! — i mahne rukom prema gradu, pa se okrete i, ne osvrćući se više na nju, pođe k stoci.
— Ne branim ti da ideš... ma nadam se... A mislim da se nećeš pokajati. — Zbogom! — pozdravi ga djevojka, pričinivši se da je prečula njegove pošljednje riječi.
Polako silazi niza stuba. U grudima ga jako tišti, plakao bi. Otvori kućna vrata i ustavi se na pragu. — Morača, zbogom! — javi se. Žena ne odgovori. Paron Zorzi osluškuje.
—Nije sve tako, opazi devojka — Tvoji hoće da uzmeš prćijašicu... —Biće i toga kod mojih...ali do mene nije... —Zbogom Pavle! —Zbogom, Cvijeta! I rastadoše se. I rastadoše se zadugo.
—Biće i toga kod mojih...ali do mene nije... —Zbogom Pavle! —Zbogom, Cvijeta! I rastadoše se. I rastadoše se zadugo.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
I onako si sama, pa svrati koji put i da ručamo; svrati kao kod svoje kuće. SAVKA (već na vratima): Zbogom tetka! (Vraća se i, pošto je završila krojenje, umotava pantalone.
” A oni oko stola svi skidaju kapu: „Zbogom gospodin-Vaso!” – „Hoćemo li se videti sutra, gospodin-Vaso?” A meni, pravo da ti kažem, milo i onako prijatno mi kao
ANKA: Reći ću tako. PERA: Molim vas, tako recite. Zbogom! (Odlazi.) II ANKA, VASA ANKA (odlazi odmah na ogledalo). UJKA VASA: Dobar dan. Je li gospođa kod kuće?
ŽIVKA: Dobro, dobro. Ono što mogu učiniću. Zašto da ne učinim? KALENIĆ: E, onda, dozvolite da vam kažem zbogom, jer smo vas isuviše zadržali. (Ljubi joj ruke i svi se dižu.
JAKOV: E hvala, baš ti hvala. KALENIĆ: Molim vas, meni dajte dve. SAVKA (pošto su svi primili vizitkarte): E, zbogom, Živka. ŽIVKA: Pa de, de, ne budi nakraj srca! DACA (ljubeći se): Učini mi, Živka, sevap je!
Dakle, čim čujem kakva je situacija, ja ću doći... ČEDA: Ako je potrebno... KALENIĆ: Pa da, ako je potrebno. Zbogom gospodine; zbogom, gospodine Vaso. (Ode.) XV ČEDA, VASA ČEDA (Vasi): Ko vam je ovo, pobogu?
ČEDA: Ako je potrebno... KALENIĆ: Pa da, ako je potrebno. Zbogom gospodine; zbogom, gospodine Vaso. (Ode.) XV ČEDA, VASA ČEDA (Vasi): Ko vam je ovo, pobogu?
Ne volim da vam stajem na muku; znate kako je, svakome je lakše kad sam podnosi ono što ga snađe. Hajde, zbogom, gospa-Živka; pa nemojte vi to tako da primite k srcu. Zbogom! (Ode.
Hajde, zbogom, gospa-Živka; pa nemojte vi to tako da primite k srcu. Zbogom! (Ode.) XVIII ŽIVKA, VASA ŽIVKA (gleda poraženo za Natom). VASA (dolazi iz sobe). Ode li ti ta?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Ali ne i od obraza, gospodaru! Rekoh ti pred ljudima. Moja je besa tvrda a ne kao tvoja, viteže. Zbogom!.. Ona pođe put sela. Arnauti odmah vešto okružiše domaćina. Jer se menjaše u licu i sve upornije pogledivaše za ženom.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Mnogi žale tvoje mile šale Što u društvu tvome često čuše, Al’ ja žalim, što svak’ nije znao Biser tvoje duše. Zbogom, Jovo, prijatelju dragi, Mnoge rane u grob si poneo, Jer si Srpstvo ti ljubiti žarko Umeo i smeo. »Starmali« 1887.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
FEMA: Aport! (Jovan pođe.) Propopo. Johan, santurtur. JOVAN: Semener rotunder. FEMA. Pravo, Johan, pravo. JOVAN: (Zbogom, pameti!) (Otide.) FEMA (sama): Pogrešila sam što sam ga naučila francuski.
FEMA: Nobles kon nit biti paor. MITAR: E, kad kon nit, a ono zbogom! Pravo kažu ljudi da je moda ludilo kao kijavica: od jednog prelazi na drugog, a kad počne, ne ume da prestane.
Miljković, Branko - PESME
čudna reko spasa tražili vas zalud u mračnome spletu onesvešćenih čula na granici vas i iznenađenja nisu vas našli zbogom grade gde se prekida moje sećanje sada ste mrtvi i vaše je telo neopipljivo sećanje i topla pregršt zemlje pregršt Srbije
sećanje i topla pregršt zemlje pregršt Srbije i nas refren: Usta su bila ispunjena peskom i svi su ćutali zbogom grade gde se prekida moje sećanje zdravo čudna reko spasa VI Zvezdo crvena rano oblaka maramico krvi u noći
Krakov, Stanislav - KRILA
Mali oficir prihvati tu krvavu, već ohladnelu ruku, i njegove uplašene oči stadoše se vlažiti. — Zbogom... pozdravi... — čule se isprekidane, poslednjim naporom kazane reči. Suze su grunule niz prljavo lice malog ađutanta.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Šef sela je otišao, da nam ne smeta, ne kazavši nam zbogom, i mi smo ostali nasred dvorišta ležeći: više pod zvezdama no na zemlji; ležeći, i ne prekidajući razgovor.
“ ni dostojno „Zbogom!“ Toliko je teško da čovek pređe preko svoje netrpeljivosti. Sada je već bilo dockan, a ko zna da li bih ipak mogao.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Hajd’ idi, Vuče!... A kad mu vina Kapljica žarka grudi razgreje, Te već u srcu život zakuca, Potražite me... VUK: Zbogom, Stanoje! ISAK: Zbogom! (Povodeći se umorno, za Vukom odlazi.) TREĆA SCENA Na istom mestu. Glavaš i Radak.
VUK: Zbogom, Stanoje! ISAK: Zbogom! (Povodeći se umorno, za Vukom odlazi.) TREĆA SCENA Na istom mestu. Glavaš i Radak. GLAVAŠ: Pa, Rade?...
STANA: Smrt te ne čeka, Ti ćeš u gradu biti gospođa; A Boška čeka smrt... (Glasno.) Sad zbogom, ljudi! I dalje ćemo gorom lutati, Kad nam već puta kazat ne hteste! GLAVAŠ: Ni korak dalje!
Kad ne mož’ celu vojsku carevu, Ono bar jednu glavu za dlaku!... A sada zbogom!... Ja poslom odoh, A ti se sećaj časa stravičnog, Ne kô što piše knjiga debela: Narod će biti strašan sudija!...
KOLEBAN (spolja): Predaj se, Stanoje! GLAVAŠ: Još malo čekaj, Da zbogom kažem trošnoj kolibi Što je hajduku glavu čuvala, Kraveći zimi smrzle udove; A kad je, opet, žarka pripeka, Iz
P’ onda i tebi, staro klepalo, Što ti se obraz davno zbrčkao, Preživajući česte naloge, Trebaće jedno zbogom kazati... (Puca.) To je poslednje!... Sve gušći dim!... Više plamena! Isače, zbogom!... Ti skači tamo!
(Puca.) To je poslednje!... Sve gušći dim!... Više plamena! Isače, zbogom!... Ti skači tamo! Ja ću kroz ova vrata skočiti, Ovim ću putem krvcu točiti! ISAK: Zbogom, Stanoje!
Više plamena! Isače, zbogom!... Ti skači tamo! Ja ću kroz ova vrata skočiti, Ovim ću putem krvcu točiti! ISAK: Zbogom, Stanoje! Hvala na hlebu i na zaštiti, Pa me se sećaj, ako ostaneš, Po dobru mome i po zasluzi... Zbogom, Stanoje!.
ISAK: Zbogom, Stanoje! Hvala na hlebu i na zaštiti, Pa me se sećaj, ako ostaneš, Po dobru mome i po zasluzi... Zbogom, Stanoje!... (Skače kroz prozor.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
T.... Rasporedite da on sa dobrovoljcima ide napred, a vi za njima da ih poduprete ako zatreba. Idi te zbogom T........! Ako se otvori borba ja ću vas odovud pomoći artiljerijom. Krenemo ce.
Jedan stari Rus, što beše sa mnom u gomilici onih desetinu, ljubeći Kirilova obli ga suzama i reče: — Zbogom, dobri druže, zbogom hrabri stradalniče; ti si pošteno odslužio tvoju službu svetom hrišćanskom delu. Prosti...
stari Rus, što beše sa mnom u gomilici onih desetinu, ljubeći Kirilova obli ga suzama i reče: — Zbogom, dobri druže, zbogom hrabri stradalniče; ti si pošteno odslužio tvoju službu svetom hrišćanskom delu. Prosti...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
LVII Kad nam mili na put pođu, Puni smo žaljenja, Rukujuć’ se govorimo: „Zbogom, — do viđenja!“ Lepe reči, topla nada Iz grudi ih kreće; To velimo, to želimo A — biće, il’ neće.
Al’ kad mili u grob padnu! — Ni to ništ’ ne menja, — Zar ne smemo i tad reći: „Zbogom, — do viđenja!“ LVIII Već devet godina na ranama leže, Kô devet koprena, Odatkanih, opletenih nitom Uzdisajnih
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Možemo ići. Pri polasku pozdravismo mrtve. Išli smo ćuteći. Kod prvoga topa komandir zastade. — Zbogom, naredniče! — Zbogom, gospodine kapetane, i srećan vam put. Vojnici nas pozdraviše. Malo niže komandir progovori.
Pri polasku pozdravismo mrtve. Išli smo ćuteći. Kod prvoga topa komandir zastade. — Zbogom, naredniče! — Zbogom, gospodine kapetane, i srećan vam put. Vojnici nas pozdraviše. Malo niže komandir progovori. — Eto tako...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Marka Kraljevića, hrabrog vjeka diku, Dušanovu veličati stanem silu rubov, No samvika vozglašaše opet samo — ljubov. Zbogom, dakle, vitezovi! Kad samvika neće, Ja ću pjeti što je milo, ljubve brati cv'jeća.
Sagrevaju sva srca isto seme! Muhamedskom smrt strela moja pleću! Sad zbogom! Glede slatke sestrice me.” To nek’ je tako.
Tako sada zbogom, papa, Zbogom, mama i pameti, Nek preda mnom sluga klapa, Da mi tavnu noć prosveti, A vi ćete, her fon Krug, Bit
Tako sada zbogom, papa, Zbogom, mama i pameti, Nek preda mnom sluga klapa, Da mi tavnu noć prosveti, A vi ćete, her fon Krug, Bit mi noćas verni
Da je sav život jedan put za tamo, Svi bi stoletni umirali samo! Zbogom, o zbogom, ti mili putniče! Naći će tebe i otac i mati; Oni će tebe, ti ćeš njih poznati, I kad um ćuti, srce jasno
Da je sav život jedan put za tamo, Svi bi stoletni umirali samo! Zbogom, o zbogom, ti mili putniče! Naći će tebe i otac i mati; Oni će tebe, ti ćeš njih poznati, I kad um ćuti, srce jasno viče.
U nove ideš dvore, Gde zaova cveće bere, I nova majka stere Od sadi-platna put. Oj zbogom, krasna dušo, Pa srećna dovek budi, I odjek srodnih grudi Jošt primi: Srećan put! 1845.
Iza brega kad su stali, Sinci k majci povikali: „Oj premila majko, zbogom!” Odziv majke, kog’ čekaše, Mrtve gore im poslaše — Odziv: Zbogom, zbogom, zbogom!...
” Odziv majke, kog’ čekaše, Mrtve gore im poslaše — Odziv: Zbogom, zbogom, zbogom!... Međ gorama u dolini, Pokraj puta netrvena, U lisnatih drva tmini Uzdigla se siva stena
” Odziv majke, kog’ čekaše, Mrtve gore im poslaše — Odziv: Zbogom, zbogom, zbogom!... Međ gorama u dolini, Pokraj puta netrvena, U lisnatih drva tmini Uzdigla se siva stena Dvorca mala,
” Odziv majke, kog’ čekaše, Mrtve gore im poslaše — Odziv: Zbogom, zbogom, zbogom!... Međ gorama u dolini, Pokraj puta netrvena, U lisnatih drva tmini Uzdigla se siva stena Dvorca mala,
Šta ti sada slasti vrede? Što si meni zad’o bede?” Zacenu se: „Zbogom! — ,Zbogom!’ od groba se odzva njemu... Mlad Radivoj, vičan svemu, Dalje pođe stalnom nogom, — Svojim putem dalje
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A sada zbogom, đeco... ja odoh. (Vujo Odlazi.) KAP. ĐURAŠKO: Uzdravlju!... E, čuste li ga sad? BOŠKO: Mi čusmo jad! BOGDAN: Čusmo
BOŠKO: Idi, Bogdane, — kaži im Kakva nam zemlji preti nesreća, Pa nek’ se svaki muci doseća — Zbogom! (Boško i Bogdan odlaze.) KAP. ĐURAŠKO: A ja?... ja ću k njoj!...
Njega, kô brata svog, Još neko vreme moram štediti Za ljubav sveta — jer ga poštuje — A posle — videćeš! Sad zbogom!... DRUGI DEO PRVA POJAVA Skupštinska dvorana. Vladika Vavila, Radoš Orlović, Katunović i Vuksan. VL.
KNEZ ĐURĐE: Nisu zlikovci — Samo ih silna ljubav zanosi Za starim drugom svoje mladosti; Al’ sada zbogom! Sa mitropolitom Danas se jošte moram videti.
A sada zbogom! Sa vladikom se moram sastati. (Poljubivši je odlazi.) SEDMA POJAVA Na istome mestu. Jelisaveta sama, a zatim kapeta
KAP. ĐURAŠKO: Umreće! Sad zbogom! Odoh ti, zvezdo, volju vršiti Odoh mu vita rebra kršiti, Satrt mu život, smrvit pakosti, Ja u mrak odoh...
Odoh ti, zvezdo, volju vršiti Odoh mu vita rebra kršiti, Satrt mu život, smrvit pakosti, Ja u mrak odoh... Zbogom, Svetlosti! JELISAVETA: Hajd’ idi, idi!
Crnu je Goru ženi izdao. KATUNOVIĆ: Oh... ne mogu... Zar... da osvo...je?... (Katunović izdahne.) RADOŠ ORLOVIĆ: Zbogom, vojvodo! Videćemo se!
) Je l’ srpska puška to? Jeste, srpska je — e, njom ću gađati. (Puca, a gavran pada dole.) Katunoviću, zbogom: Sa srpskom puškom, srpskom desnicom Poslednjega ti ubih dušmana.... (Odlazi.) ŠESTA POJAVA Noć. U kneževom dvoru.
Svetlosti! Dušo! Jelisaveto! Zbogom!... JELISAVETA: Još živi on — Na usnama se ledi poljubac... Zapali sunce! Mrak! Ponoć! San!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
(Svi ga gledaju zabezeknuto.) Zbogom, jazo! Zbogom, gospodini moji! Zbogom i ti, vuzle jedno vuzlasto! S Bogom ostajte svi i ne zamjer'te na eglenu.
(Svi ga gledaju zabezeknuto.) Zbogom, jazo! Zbogom, gospodini moji! Zbogom i ti, vuzle jedno vuzlasto! S Bogom ostajte svi i ne zamjer'te na eglenu.
(Svi ga gledaju zabezeknuto.) Zbogom, jazo! Zbogom, gospodini moji! Zbogom i ti, vuzle jedno vuzlasto! S Bogom ostajte svi i ne zamjer'te na eglenu.
Bojić, Milutin - PESME
Bilog iz vijuga veje: Seća se danas strasne čežnje, gde je Sahranjen spomen na let belog jata, Što ode u noć bez zbogom i kradom, Još šum mu čujem kroz magline plave, No noćas pahne nekim grobnim hladom.
Jakšić, Đura - PESME
1856. JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka! P’ onda zbogom, tamburašu! Zbogom, krčmo, zanaveka! 1856.
1856. JOŠ... Jedan dim još, jednu čašu, Jedna pesma, jedna seka! P’ onda zbogom, tamburašu! Zbogom, krčmo, zanaveka! 1856.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
— Zbogom, nane! — veli babi koja se, kao uvek, odmah za njim vidi. Sa prekrštenim rukama ona ga otpraća, gleda kako će joj on, po
Ima samo da se javi, kaže čiji je brat, i sve će imati. Za sve se on unapred postarao. — I sad zbogom! Srećan vam put!
Ćipiko, Ivo - Pauci
Zovete me kad bolesnik već ne zna za se... Živine! Naglo, ne rekavši ni „zbogom”, iziđe iz kuće, i, istrgnuvši iz Ilijinih ruku svoga vranca, zajaši i odjuri trkom.
Rade pogleda u sunce. —Idem, Mašo! —Zbogom, Rad! — pozdravi žena i nadoda: —Napojićeš me još gdjekad, kad me put nanese... — A što ne bih?
Ne znaš ti, Mašo, što je to kad su djeca zdrava, a gladna... prođe te volja od svega. — Zbogom, Mašo! — i nasmijavši se na nju, ote joj se iz zagrljaja. — Zbogom, Rade!
prođe te volja od svega. — Zbogom, Mašo! — i nasmijavši se na nju, ote joj se iz zagrljaja. — Zbogom, Rade! — zajeca žena, i stoji kao prikovana na mjestu, gledajući za Radom kako se u suncu žuri, visok, vitak, rekao bi
uza uske stube s lijeva, i, izgubivši ga s vida, stavi novac u torbu, uprti se i ode iz dućana ne rekavši nikome ni „zbogom”. Putem tek je mogao da izdrži a da se ne rasplače.
Pa, uzevši iz Mašinih ruku đerdan, dade ga Božici: —Na, tvoj je! Bud' što moje propada, neka je tvoje na mjestu! —Zbogom, Mašo, zbogom! Opet ti fala! —Zbogom, Rade! ...
Bud' što moje propada, neka je tvoje na mjestu! —Zbogom, Mašo, zbogom! Opet ti fala! —Zbogom, Rade! ...Te noći prvim snom zaspi tvrdo, samo za kratko vrijeme, a kad se prenu, protegnu se
Bud' što moje propada, neka je tvoje na mjestu! —Zbogom, Mašo, zbogom! Opet ti fala! —Zbogom, Rade! ...Te noći prvim snom zaspi tvrdo, samo za kratko vrijeme, a kad se prenu, protegnu se i zijevnu, ali istoga
Rade sagne se i jednim krajem kabanice pokri maloga Ivu, i iziđe. —Zbogom! — zaželiše žene na odlasku. Rade, gonjen nestrpljivošću kojoj se i sam čudio, nije ni obazirao se na novu kuću, ni
— nukaše ga čisto bratski. — Zbogom vam! — Zbogom! — odvrati Ivo i gledaše za njom. Časom se zamislio i onda tiho iziđe iz ograde na put, pa poče naglo
— nukaše ga čisto bratski. — Zbogom vam! — Zbogom! — odvrati Ivo i gledaše za njom. Časom se zamislio i onda tiho iziđe iz ograde na put, pa poče naglo odmicati.
— Ne govori što mu drago! — uzvrpolji se don Frane. — Ne da štatut; sve je po njemu određeno...Pitaj oca! Zbogom!... Idem na objed ,— i svrne u kuću. Svijet se već bijaše razišao po selu i podne je dozvonilo.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
ću morati neprestano gledati njihova žuta lica, slušati njihove raspukle glasove i udisati kiselkasti vonj njihovih tela. Zbogom moja lepa, promajna kutijice na vrhu tornja. Rat je završen. Pobedničko slavlje se razgorelo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
) 75 (TO JE BILO - SEĆAŠ LI SE?) 76 (VEČE JE ODAVNO PROŠLO... ) 78 SUMNjA 79 MOJIM PRIJATELjIMA 81 (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) 83 FANTAZIJA U NOĆI 84 ISTOK 87 (POD NOGAMA MOJIM OTIMLjU SE VALI) 88 U SPOMENICU PRIJATELjU SIMI
Ostajte zbogom, teško mi je: Mladost i život san je, san! 1886. (SIVO, SUMORNO NEBO...) Sivo, sumorno nebo... Sa starih ograda
1886. (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) Zbogom!... Nikada možda neću Tvoj mili više čuti glas, Nikada neće ruka moja, Grleći tebe u
1886. (ZBOGOM!... NIKADA MOŽDA NEĆU) Zbogom!... Nikada možda neću Tvoj mili više čuti glas, Nikada neće ruka moja, Grleći tebe u samoći, Rasplesti tvoju gustu
Muzo, hajdemo njojzi, jer to je sestrica tvoja. 1888. OPROŠTAJ SA ŠAJKAŠKOM Ravna šajkaša polja, ostajte zbogom i dalje, Rastanka našeg kuca poslednji, evo, čas...
Dok Vesper na nebu svetli, Mi ćemo slaviti mudrost i tihi život svoj, A kad jutarnjeg Feba oglase daleki petli, Tad zbogom, druže moj! Dva verna i snažna roba pod ruke povesti mogu Potomka Romula hrabrog. Ah, to bar nije greh!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zato moram da se oprostim sa Kleopatrom i Aleksandrincima, sa kojima provedosmo ugodne časove. Zbogom Kleopatro, ti savršena i harmonična zbirko svih ženskih čari i svih ženskih mana.
Ono je Harc. Dalje na istoku su Sudeti i Karpati. Ova vijugava srebrnasta pantljika, to je Dunav. Zbogom ostaj, moj stari prijatelju!
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom tico zbogom!“ On se stazi vrnu. „Stazo vita nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes'me Sred miloga dvora.
Skoči lakom nogom, A tičica prnu, „Zbogom tico zbogom!“ On se stazi vrnu. „Stazo vita nes' me Preko oni gora, Pa sretna odnes'me Sred miloga dvora.
Stanković, Borisav - TAŠANA
STANA Jeste, jeste. Ta je. HADžI RISTA (ispija na dušak i polazi): E, sad zbogom. TAŠANA (zaustavljajući ga): Sedi, sedi, dedo. HADžI RISTA Da idem.
Da ne misle, ako su im gazde pomrle, da oni sada mogu kako hoće. Zbogom! (Prašta se.) TAŠANA (ga ljubi u ruku, i ispraća do izlaza). STANA (mu ponizno ostrag ispravlja i čisti koliju).
MIRON Da, da ja ću posle vas, ulicama, unaokolo. HADžI RISTA (klanjajući se Mironu): E sad da idemo. Sada zbogom, dedo. (Tašani): A do viđenja večeras,. Tašano. (U naručju s decom i ostalima odlazi.
) TAŠANA Da donesem vode da se umiješ i osvežiš? MIRON (pribravši se): Ne treba, ništa ne treba! Idem. Zbogom, Tašana! (Odlazi.) TAŠANA (sama od sreće izvaljuje se po minderluku.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Nikad se nije rukovala. „Ajd, zbogom!” klimne mi glavom; i tek se prodere na Josu: „Joso, ode gospodin. Je li tebi vrabac pod kapom?
Budi bog s nama! Da mi je nešto drugo... E, zbogom Nastase, i do viđenja u Americi — smeje se Srba. A gospa Nola otare znoj s čela i sede u krevet.
prodavao sita i papuče, davao časove, kobajagi, a ovamo ih sam uzimao i još se za to naplaćivao, stekao, i sad zbogom diko!...
zinu dobro i gutaju, i pevaju pesmu: da je tačno toliko manje prašine na drumu; kad se leti krave i ovce, vraćaju kući zbogom! suseda ćemo tek sutra opet videti, kad se uzvitlana prašina slegne.
Jevreji, kao i svi ljudi, požive, nauživaju se što bolje mogu, i zbogom! svi vidimo da nema staroga Fridmana, nema ga više da kupuje perece na kile i časti decu. Grci — samo umiru.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
“ Novinar: Pa hoću li to zabeležiti kao vaše poslednje reči? Ja: Nemojte. Napišite: „Zbogom i hvala na pažnji!“ Novinar: Zašto to? Ja: Jer sam tim rečima rad i ovu knjigu da završim. Zbogom i hvala na pažnji!
Napišite: „Zbogom i hvala na pažnji!“ Novinar: Zašto to? Ja: Jer sam tim rečima rad i ovu knjigu da završim. Zbogom i hvala na pažnji!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Neka istraju još malo u borbi, pa će nam uskoro stići i saveznička pomoć... Zbogom! Sa bagrdanskih položaja južna vojska odstupila je bez borbe, jer su Nemci probili na drugoj strani.
— Tanasije uze obema rukama jagnje i odmače ga od sebe. — Doneću vam jednu plećku. Zbogom, gospodin potporučnik. — Pst! — učini na Tanasija podnarednik topovođa.
Petrović, Rastko - PESME
O jednu jedinu krušku u šljivaku, I vetar će mu njihati noge u mraku, Zbogom! njemu je dobro i da se obesi U zrelom nekom voćnjaku Sred mraka Bez zraka, Zamro.
Zadremam večeras, gle, Zauvek, Pitaj ući: Da li to sviraju mazurku ili gavotu, Ili što drugo. Zbogom. U 111/2 opelo, crkva sv. Marka!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
ARSA Eto, hadži, i vidi! Pa sad? Šta da radim? (Policaji koji polazi): Čekaj ti. (Tomi): Zbogom, hadži! (Odlazi.) Graja se već sasvim izgubila u daljini. Veče pada.
) Eto ti gi! Sviriv! Radujev ti se: (Besno, sviračima): Svirite, bre! A s’g, ajde, ostaj mi s’s zdravje! Zbogom! I ćuti, ne tuguj, ne plači! (Pogruženo odlazi.
Šantić, Aleksa - PESME
'' A zar vam nije zavičaja žao? ''Žao je, brate... Bog mu sreću dao... No hljeba nema... Zbogom! Hljeba... hljeba...'' 1906. RIBARI Primite me tamo na ubogu lađu, I neznana stranca nazovite drugom.
Lišće pada, muklo gavran graknu lugom, Mrzovoljno sunce U tamu se zavi; Mi rekosmo: ''Zbogom!'' hladno jedno drugom. I uz otmen naklon ti kolence savi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
recite im: zbogom). deca su najuzbudljivije oličenje otadžbine, budućnosti, života radi koga treba umreti. I zato je Vasojević Steva mogao
Kad su bili kroz polje Kosovo, Miloš hoće gradu Vučitrnu, pa govori srpskom car-Stjepanu: „Zbogom ostaj, moj mili ujače, moj ujače, srpski car–Stjepane!
A kada se vina nakitiše, ustadoše tri Vojvode srpske, dobrijeh se konja dovatiše; reče Marko Ljutici Bogdanu: „Zbogom ostaj, Ljutica Bogdane! Da s' u zdravlju opet sastanemo i crvena vina napijemo!
Da s' u zdravlju opet sastanemo i crvena vina napijemo!“ Veli njemu Ljutica Bogdane: „Zbogom pošô, Kraljeviću Marko! Već te moje oči ne viđele! Kako si me danas prepanuo, nikada te poželeti neću!
Kada Marko sićan ferman primi, i kad viđe šta s' u njemu piše, on govori carskom tatarinu: „Idi zbogom, carev tatarine!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— povika Lunja. Lijan, njen dotadašnji „šef“u obavještajnoj službi, veselo odvrati. — U boj, dušo, u revoluciju! — Zbogom, šefe! Ne zaboravi me! — Zbogom, dušo, pamtiću te!
— U boj, dušo, u revoluciju! — Zbogom, šefe! Ne zaboravi me! — Zbogom, dušo, pamtiću te! I tako se rastadoše djevojčica Lunja i njezin „šef“, dugogodišnji poljar, beskućnik i vesela skitnica,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
pođe preko reke: bistrina i talas tiho poduzimajući kola i gde plivaju kola i konji, gde opet gaze, i tako s mirom zbogom prođoše onu golemu širinu vodenu. Stiže u svoju mu onamo zemlju, dođe u Ilirik.