Jakšić, Đura - PROZA
Posle pola noći diže se Aleksa da ide. „Kuda ćeš?“ pitam ga ja, a on mi zbunjeno odgovara: „Znaš, Grlice, prodali smo jednom Čivutinu naš vinograd, pa idem tamo da uzmem nešto malo hrane, a, ako može
„Al’ zašto ideš svakad u po noći? Zar nije bolje da dočekaš dan?“ On me pogleda zbunjeno; a posle se, valjda, dosetio, pa mi skoro izmenjenim glasom stade nabrajati uzroke zašto tako čini: „Vidiš, Grlice“,
Rumen na licu Milisavljevom ustupi mesto samrtnom bledilu; posle zbunjeno dodade: — Pa šta sam ja učinio?... — Kneže Radovane, nemojte ga mučiti, — primeti učitelj, — gle kako ga znoj probija!
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Sad ću ja, popo, sad! — protunjka Vuja, pa poče zbunjeno optrčavati oko konja, gledajući kako bi najlakše uzjahao. Pop se hitnu na vranca, pa podviknu oštro Vuji: — Sedi već
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I on se vukao i posrtao kao prebijen. Sve beše neodređeno i zbunjeno u mislima njegovim. On još nije mogao ni pojmiti, a toli razmišljati o događaju koji se desio.
— reče hajduk, pa stade mirno meriti popa od glave do pete. — Jesu... jeste... — reče pop zbunjeno. — Svakom su otvorena... ko traži saveta... ko...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona oćuta. Ja počeh da jurišam: — Poklon od mene, rospođice! — Takav! — reče nekako zbunjeno, uzimajući nanovo vez. — Kakav god vi hoćete. A kakav vi hoćete? Opet je ćutala.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Koje dobro, Nazo? — upitao je on. Ona ga pogledala, uplašila se i htela da pobegne ali se opet, zbunjeno, vratila. — Ete... — počela da muca. — Pa šta? — hrabrio je popa. — Hoću da se udadem. — Za koga?
Pare neka stoje kod mene. A ja ću da pišem vladici i čim on odobri, venčaću vas. Ona radosno, zbunjeno kao svaka isprošenica, prišla da mu celiva ruku, ali on je, grozeći se, odbio. — Neka, živa bila. Idi sad. Ona pošla.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
— E, da vidim! — Šta hoćete? — Kolo! — Dakle, kolo. — Vidite da znate! Sad poče ona kolo svirati, ali tako zbunjeno, prebrzo i šeprtljavo da Ljuba usta krivi, ne dopada mu se.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A kod mene, evo, sve je nešto zbunjeno, ispremetano i zamršeno i sva je moja inteligencija nekako grozno unakažena. Međutim, više nego svaki drugi ja osećam
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da zadobije njihovo poverenje? Pošto ambasador zastade, i, očigledno, očekivaše neki odgovor, Pavle mu reče, zbunjeno, da su oni, Serbi, i Črnogorci, iz iste familije.
Carica ga onda zapita, strogo: a da li je on knjaz? Preneražen, Pavle odgovori zbunjeno: Ne, knjaz nije. Knjaževi Isakoviči nisu. U njegovom nacionu, samo su Raškoviči knjazi.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
PAVLE: Jesam li vam potreban? ALjOŠA (zbunjeno): Ja mislim vi dođete, pa kad niste došli... PAVLE: Govorite, dakle, šta je; zašto ste me čekali?
PAVLE (malo zbunjeno i otežući): Da, da... izvolite! Uđite! LjUBOMIR (osećajući nelagodnost koju je izazvao posetom): Ja nisam imao nameru
Tako blizak rođak kao vi morao bi se obradovati. SPASOJE (zbunjeno): Morao bi: ne kažem da ne bi morao, ali ne mogu ja dozvoliti da se vi igrate sa mojim osećanjima.
VUKICA: A čime ste vi, tetkice nagradili darodavca buketa za tu pažnju? AGNIJA (kobajagi zbunjeno): Čime? Ničim, čime bih ga mogla nagraditi? VUKICA: Priznajte, priznajte ipak, morali ste ga tek nečim nagraditi.
Ničim, čime bih ga mogla nagraditi? VUKICA: Priznajte, priznajte ipak, morali ste ga tek nečim nagraditi. AGNIJA (zbunjeno): Pa, bože moj... nagradila sam ga jednim ljupkim osmehom. Čim drugim može devojka nagraditi kavaljera?
VUKICA (ocu očajno): Eto, kažem ja! SPASOJE: Šta to? VUKICA (zbunjeno): Kažem ja da moj verenik neće doći. (Pogleda u sat na ruci.) Koje je već doba, a njega nema. SPASOJE: Doći će!
Ah, vi? Otkud vi? PAVLE: Zar moja pojava još uvek tako iznenađuje? SPASOJE (malo zbunjeno): Nisam očekivao. PAVLE: Osetio sam potrebu, pre no što pristupim izvesnim merama, da još jedanput progovorim sa
SPASOJE (malo zbunjeno): Pa da... izvesno, jer to je jedan vrlo čestit čovek, verujte, to je jedan redak karakter. PAVLE: Verujem vam!
(Anti.) Vaša legitimacija, gospodine? ANTA (zbunjeno čeprka io džeiovima): Ja ovaj... nemam pri sebi... SPASOJE: To je moj rođak, ja garantujem za njega.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
“ Smešeći se zbunjeno, kao da se osećaše nešto kriv, Vuk Isakovič je bio tim nespretniji što je u ogledalu, pred kojim je stajala, video
Koračajući nesigurno, po daskama položenim po zemlji, priđe jednoj uzidanoj klupi i sede, videvši kako ga zbunjeno posmatraju, mesto da ga odvedu patrijarhu.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
“¹² Dete je deobom očigledno bilo zbunjeno jer su njemu, koliko otac i majka, isto toliko bliski i „stari tatko“, „bato“, „deda“ itd.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Okrsne se i ima šta da vidi: gledala ga je zapanjeno njegova rođena kći — studentkinja, da bi trenutak kasnije zbunjeno iščezla u reci prolaznika. Tačno je osetio da ona zna. Tog dana oni ručaju u tišini, niko reč ne progovara.
Milićević, Vuk - Bespuće
sjale su i lutale po tavanicama i kad se najednom njihove oči sretoše, njemu se jezik zaplete, pričanje posta smeteno i zbunjeno i naglo se završi, gotovo prekide. On ućuta i gledaše preda se.
I onda mu se oči same otvaraju i bulje nekuda u mrak, srce nemirno udara i odskače, a misao zbunjeno traži neki predmet. Stotina stvari prolijeće ispred njegovih očiju, stotina misli prostruji njegovim mozgom, misli
— Vi se ljutite? — zapita on. — Zašto? — reče ona i pogleda ga začuđeno. — Ja sam mislio... — kaza on zbunjeno, ljutit na svoje pitanje i pogleda očima u daljinu, kao da tamo nešto traži. Kako ga je bunilo njezino: „Zašto?
kad sjeđahu uporedo, dotaknuše se njihova koljena i oboje se pogledaše u isti mah; Gavre Đaković se osmjehnu, a ona zbunjeno obori oči.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šta je mene nekad okrenulo ovim putem? Bljesnu u starčevu oku škrta suza, a djed zbunjeno krenu pogledom po avliji, zaustavi ga na meni i nešto se prisjeti: — Skočider u moju sobu, tamo mi je ostao nož.
— Kakva je to pjesma, a? Misliš ti da se ovdje sastavlja antidržavni letak, je li? Pjesnik se probudi i zbunjeno se osmijehnu. — Ama, ponijelo me, đavoli ga derali. Znaš, nema ti ništa slađe neg ovako ... — Oporočavati vlast, a?
Komandantovo lice suzi se i potamnje kao da oblak naiđe. Zausti da nešto kaže, ali mu se ote samo jedno zbunjeno: — Ehe ...ma čekaj . . . — Ne čekaj, vala, više ni trena — nastavi zahuktali intendant.
Pridošlica se radoznalo zablenu u zamotuljak na stolu, zatim u komandira, pa opet u dijete i onda se zbunjeno obazre iza sebe kao da traži još nekog trećeg. — Nema je, Vidače, pobjegla.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ako mogu... — odgovori ti zbunjeno. Ja planuh. — Onda ne dolazi! — I htedoh da se udaljim. — Ne, ne... doći ću. Hoću!
Odjednom svi mi nehotice počesmo da je gledamo, pratimo njene pokrete. Ona to opazi. Bi joj neprijatno, te, zbunjeno, tobože nekim poslom, iziđe u kujnu. Uto se pred vratima čuše laki, veliki koraci. Majka mu đipi. — Otac ti!
svežine letnje večeri i blede, iza mrkih oblaka, mesečine čudno izgledali: govorili mnogo, drhtavo, čas veselo, čas zbunjeno. U tom joj najstariji brat zapeva.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Što beše dalje, za puta teška, ne priča pilot, samo se smeška, i naš se deda zbunjeno češka. VAŠAR U STRMOGLAVCU Žuri se mlado, staro, svi će u istom pravcu, vašar se danas drži u gradu Strmoglavcu.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Kako ne! Obradovaće se. — Kad hoćete možemo vas odvesti. — Šta to kažete? — upita starac, zbunjeno što je prekinut. — Gospodin hoće da vidi Pipa, tata. — Pipa? E pa hajdemo odmah — sigurno da još nije legao.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
SARKA: Ostavi, boga ti, to, nego šta je tebi, ženo, te si se prilepila uz taj zid kao taksena marka? GINA (zbunjeno): Kako da ti kažem...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Čujemo prasak pušaka i jezivi zvizak kuršuma. Ljudi se zbunjeno okreću tražeći neki zaklon. — Posluga drugoga voda, trčećim korakom kod onoga topa! — naredi komandir.
— Dajte mi njegovo ime! Ađutant se uzvrda. Poče da pipa po džepovima, kao da nešto traži. Onda napravi zbunjeno lice i reče: — Gospodine pukovniče, izgubio sam cedulju. — Lepo, bogami!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
« po dečjim pogledima oseti da ona stoji iza njega, pa odjednom prekide rad i priđe joj, gledajući preda se zbunjeno, ali mu još u očima igraše ona vesela vatra, koja ga grejaše u poslu. — Vi, odmor... da.
— Juče sam počeo, odgovara on naivno. — Zašto se vi kao čudite ? — Pa, znate... nama su predavali, poče ona zbunjeno: priprema traje najmanje mesec do... — Ha, metodika... prekide je učitelj.
Stojan priđe prozoru, pa odmah odskoči. — Eto ga! Gojko skoči s kreveta, obrte se zbunjeno po sobi, pa videvši da ga ne očekuje nikakav posao, vrati se i leže na mesto.
Predsednik ga dočeka zbunjeno, kao krivac, a Gojko već malo podigao glavu i gleda predsednika pravo u oči, kad mu traži kvartirinu.
— Ja moram, a drugi... ne znam, odgovori Gojko i zbunjeno pogleda u zemlju, mršteći se. — Svratite malo k meni, ako hoćete... progovori Ljubica, crveneći.
— Ne znaš kakva je ona njegova žena!... nastavi on zbunjeno, da bi sebe opravdao. — Rastrubila je po celom srezu i svima pokazuje nekakvu grivnu, šta li... što je otela onda...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Mehandžija se i pred njim duboko pokloni. — Šta ovo znači? — upitam mehandžiju zbunjeno. — Pa ovaj što uđe u mehanu, to je viši pandur, a ovo je jedan od najuglednijih građana, naš veliki bogataš i
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
u stranu, pa videći nejasno nekakvu dugačku i belu figuru, trže oči, saže se još više ruke mu zadrhtaše, i on stade zbunjeno i brzo da seče žuto vlaće. — Pronesi ga, Bože Spasitelju!...
— Tetice! ... vrisnu dete odjednom. Teta se već beše pribrala. Trže se na vrisak i skoči. Gleda nekako zbunjeno, kao krivac, ali u dubini same zenice sija sreća beskrajna, nevina, puna nekog novog, življeg, ozbiljnijeg značenja...
I on se to redovno javlja teti... Ali kakvo je ono lice ?!... Lep je, mlad, tankih crnih brčića, ali gleda zbunjeno, uplašeno... kao kalfa njihova suseda bakalina, kad ga ono poteraše žandarmi. Jest, baš isto onako, seća se!...
Osvanu zlokobni dan. Ala se teta promenila. Samo joj preleću one čudne oči preko predmeta, glavu obrće zbunjeno, besmisleno, pođe nekud, pa stane i vrati se. Devojke je neprestano nešto pitaju, savetuju, zadirkuju.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA (očajna): Jevreme, dućan! SRETA: Gazda-Jevreme, popravljaj situaciju! JEVREM (zbunjeno i tupo posmatra sve redom, on nikog ne čuje i nikog ne razume i najzad očajno uzvikne): Dole vlada! SVI: Dole!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
ISLEDNIK: Ajde, ne izvodi, nije ti palo pod astal! Nastavićemo detaljno u stanici! (Anđelko zbunjeno ustaje, kao da će poći sa Islednikom. Zatim se naglo otrgne, gurne stolicu Isledniku pod noge, i pojuri prema vratima.
Vodi me odavde, nek mi sude, pa u zatvor — među prave ljude! (Izlazi. Islednik za njom. Prosjak korakne za njima, zbunjeno, ali se predomisli i vrati se natrag.) MILE: Skreso bi ja njozi, da nije žensko!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— Eto male! Oćeš li da ti donesem kafu? — I izađe. Cvita uđe i zbunjeno nazva: „Valjen Isus!“ Bijaše opet u svečanom ruhu kao prije, osim što je obukla pleteni vunjeni gunjić.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Osramotio me, uzdahnu Aćim. — Ne, poći ću i ja... Volim božićne običaje. (Glupo se ponašam. Sasvim glupo. I zbunjeno.) ... Niko ne ustaje. Sa sveće, pobodene u prelomljen kolač, kaplje vosak. Slušaju kako kaplje i kao da zbog toga ćute.
Đorđe dugo stoji uz vrata, ne gleda je, pa se nakašlja. Ona se trže i zbunjeno upita: — On došao da podeli imanje? — Da podeli — huknu i sede na krevet. — A zar nas malo košta njegova škola?
Kafana i dale trešti od zabranjene pesme i udaraca krivih noževa o vrata i stolove. Ika raznosi rakiju, zbunjeno i usiljeno se osmehuje, i u hodu nastavlja da viče: „Ječam žnjela Gružanka devojka...
— Pucaj ti! — odgovori on. — Ne pogani oružje! — sikće Nikola bez pokreta i drži kolac u sneg zariven. Vojnici ga zbunjeno gledaju, pa, psujući mu žensku decu, priđoše mrtvom vojniku. Pucnjava se proredi.
— Mijate, sedlaj mi kobilu! — Srećan ti unuk! — trči k njemu, hoće da mu poljubi ruku. — Sedlaj mi kobilu! Mijat se zbunjeno klati pred njim. — Naslednik ti se rodio, čiča-Aćime... Gledaju se. Aćim ga ne vidi.
— Gde su oni što daju vodicu? Unuk mi se rodio. Kaluđer zbunjeno prihvati dizgine i belu kobilu povuče prema lipi. Iz konaka izmile i pođe k njemu nekoliko brada i mantija.
Zaprepašćena, Milunka ga zbunjeno gleda, pa se zaplaka: — Došao ti otac... Tola bez reči, kao da se ništa nije dogodilo, nežno podvlači dečaku peškir
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kad bi ga dečaci zaokupili da priča, samo bi zbunjeno slegao ramenima. A ako bi i počeo da priča, već nakon prvih reči imao je želju da kaže: video sam Zlatnu krabu...
— Pa, ništa! — promrmlja pomirljivo. — Lepa si i bez usta. Nikada lepšu nisam video! — zbunjeno saže glavu, uveren kako već svi znaju da nije ni mogao videti. Ta zar se nije tek pre nekoliko trenutaka rodio?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
- Onaj koji zateže uže!“ „U koju svrhu?“, zapita ga učitelj. „E, to ne znam“, odgovori zbunjeno mladi učenik, a ostali udariše u smeh. „Ja ću vam svima rastumačiti“, reče Pitagora.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Svilaru se učinilo da je sve ono bio samo užasan san... Onda kad je zastao bio kod kapije i pošto je zbunjeno prešao preko fabričkog dvorišta, onda kad je zastao kod gvozdene kapije da se vrati u fabriku i protestuje zbog
Ja se tržem, podižem zbunjeno glavu i divljim, nečovečjim krikom pitam, pretim: „Ko je? Ko je? Ko je?“ Ne bojim se nikog. Rvao bih se sa zemljom.
I dok je on žurno brisao vlažne oči, usiljeno i zbunjeno razvlačio usne u osmejak, ona je šaputala: — Ti si plakao. O poznaje se, poznajem; bogami, poznajem, plakao si.
I u isti mah jedan visok, elegantan i lep gospodin otmenog izgleda, zbunjeno skide šešir, pa je isprekidano i nerazgovetno odmah stao mucati nešto o tome kako se usudio da ide za njom i da je
Gospodine, — nastavih ja posle ovoga uvoda koji sam dosta nespretno i zbunjeno izgovorio zbog onoga radujem se — život je borba.
prosto na primer, pristali — nastavio je on živo i sećajući se one potrebne odlučnosti, pa se sagao i zbunjeno dohvatio punu šaku snega. — Bi li vi, kažem... je l’ te, tako nalazim da treba... bez velikog, izlišnog uvoda.
Bio je bled i neraspoložen. — Gde Vam je redov Obrad Dostanić? Zbunjeno slegoh ramenima i odgovorih da ga od juče nisam video.
Po koja uplašena od nas i pucnjave tica prne iz žita i zbunjeno leti pred nama i više naših glava. Malo posle lepo vidimo kameniti položaj sa koga nam dobro zaklonjeni streljački lanac
Ja se brzo pribrah, a mala Svetlana, još sanjiva, gledala je zbunjeno čao u mene čas u starog kočijaša, koji se dobroćudno starao da nam pomogne izaći, pošto smo se tu imali zadržati radi
Razumeš li me, Petre, verni moj pomagaču! A sv. Petar tresući se sav od ovog strašnog gneva Božijeg, i zbunjeno čupkajući bradu, jedva izgogvori: — Razumem te, Gospode. Dosadili su!... I opet zbi se tačno kako reče Gospod.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Pa... kad nije drukče, ono... neka bude tako! — prošapta Đurica zbunjeno. — Neću tako, no kaži odsečno, da znam! — Pa vidiš, valjad’, da pristajem... moram! — Dakle, sigurno? — Sigurno!
— Pa čekaj, bolan; ne reče mi kad da se nađemo. — Videćemo. Čekaj, molim te... ostavi me malo! — odgovori ona zbunjeno i, ne pogledavši ga više, odjuri i nestade je iza šumaraka.
— promrmlja ovaj nezadovoljan, jer beše gladan, pa hitaše na ručak. — Ništa, more, idi ti! — odgovori Đurica zbunjeno. I pop ih beše ugledao poizdalje, ali videvši da se moraju sresti, nemade kud, no produži pravo k njima.
— Ne udaraj se, molim te, naredićemo se lepo... — reče on, stupajući napred plašljivo i zbunjeno. Utom deda zavrištaše, a u kući zakuka žena. »Šta to njima rade ?... Otkud tamo drugi hajduci ?
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Fala, brate! — punom dušom govore mladome sucu, a njega ta riječ potrese do u dušu. Izlaze na ulicu, zbunjeno se gledaju, a oči im igraju, kao da hoće da u se sakupe svu rastrkanu svjetlost izgubljenih dana.
Ni piće ne može da ih razgovori: jednako se zbunjeno gledaju. Lazo ih posmatra i čudi se što se ne razvesele, a sva je prilika za to.
— Proći će! — tješi je Lazo. — Obiknućeš . A kada čuše Spasojeve korake niza stube, podigoše se i gledaju se zbunjeno, kao da su zatečeni u potajnoj ljubavi. — 'Ajdemo! — veli Spasoje zabrinutim glasom.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
ostarelog medveda”, a tumba se sa stranice na stranicu romana „teško, kao bure”; njegovo je ponašanje nespretno, često zbunjeno, rukovođeno čas gnevom čas servilnošću; misli njegove i premišljanja nisu ni naročiti, ni odveć duboki, - ali je svet
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pa zbunjeno i bolećivo pogleda na dete, potom na ženu. Tup izraz bespomoćnosti obli mu lice kao svakom komu je svejedno što će sa
— Ustani, prijatelju! — A? — odgovori mu ovaj najpre zbunjeno pa posle prezrivo. — Šta „a“?.. Ustani, ustani! — osorno pop ponovi, pa ga tače iskaljanom čizmom.
Ustani, jer nijesam Ciganin! E, Bog te milovao, zaboravio si na dobre stare običaje!.. — Šta govori ovaj gost? — zbunjeno promuca Arnautin još zbunjenijoj družini. — To, da je to mesto moje, bre sokole! — odgovori mu sam pop.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
tu sad robovi Šenlukom svoga bezobrazluka Vezira bude iz rahatluka! TREĆI TURČIN (zbunjeno): Ev’, ova žena dođe, te napravi čitavu bruku... A, vjere mi, mahnita je!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
U prvim redovima nema ni jednoga oficira; nekoliko narodnih starešina više viču zbunjeno, no što komanduju. Turke nismo iznenadili, oni su nas dočekali spremni s puškom u ruci, svaki na svom mestu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Deset ruku ima pedeset prstiju, a ne sto. Posilni, usluži gospodina kavom — pokazivao je prstom na sebe. Kosta me zbunjeno pogleda, mahnu glavom i nasmeja se. — E, izradi me na brzinu.
— U zabludi ste... Ja sam pošao — odgovarao sam zbunjeno. — Ona vam je sestra? — Moguće... kažu — govorila je rasejano. — Nju svi vole, mene mrze.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Pruža joj đerdan alemov i još druge neke skupocene darove; — pruža joj i ruku da ga poljubi, a Jelisaveta zbunjeno gleda u Đurđa.) KNEZ ĐURĐE: U ruku, čedo! To je običaj. JELISAVETA: Običaj? KNEZ ĐURĐE: Svetinja!
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Biće brzo podne... Zbogom! — pozdravi ga i pođe k izlazu. — Bog! — odvrati on zbunjeno i povrati se zamišljen k moru.
Njegova presvijetlost očito se prestraši, pa zbunjeno rukom maše da Ivo otstupi a nevična jahanju, na visokome samaru sa blazinom, nespretno na njemu klima. — Drži!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Šta je taj Dorotej mislio? Da je pred njim nekakva sebarska kurvica, neko tek napupelo devojče koje stoji zbunjeno između jučerašnjih dečijih igara i sutrašnjih muških zagrljaja? Šta li je taj prokleti vidar uobrazio?
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nju znoj mrtvački probi Od misli na krajnje delo. Dva-triput zbunjeno stade, I onda od strave neke, u živu žurbu se dade. Ona je žurila naglo kroz trnje i gustu čestu Dok mrtva umorna stiže
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Tih dana se desilo i ono sa služavkom Paulom. Pošto je ukćerila svoju polusestru, napušteno i zbunjeno dete, rešila je da usvoji i mladu služavčicu, koja ne vidi sunca zato što od maloće živi kao tuđe slušče, napuštena i
Mučilo ju je i te noći zbunjeno neko osećanje da ona s tuđim imanjem i odviše po svojoj volji raspolaže. Izišao joj pred oči muž, pokojni Todor,
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
se davimo ili očajnim i bezumnim naporima spasavamo; ličila nam je na zamršeni lavirint, u koji su nas ugurali te se zbunjeno teturamo, udarajući čas u jedan čas u drugi zid, i ličila nam je na neprohodnu džunglu, punu krvožednog zverinja, u koju
Ali — kad sam se jednom našao na ulici, pred vratima univerziteta, ja sam stao zbunjeno pred pitanjem: hoću li levo ili desno?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sveštenik nas je zbunjeno gledao. A ta zabuna njegova raspaljivala je našu maštu. — To su izuzetne prilike! — mucao je pop Momčilo. — Naravno!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
— Evo ti malo mora! — reče ribici i baci je u vodu. Ali, riba niti zapliva, niti radosno mahnu repom. Dugo i zbunjeno stajala je na jednom mestu. Onda polete kao strela. — Reci mi kako da dođem do princeze?
Uzalud su ga pomicali, ka sredini kreveta, dečak se stalno pribijao uz ivicu. Majka se zbunjeno osmehnu. Šta i da učini drugo, kad nije mogla da vidi da nasred kreveta kraj dečaka spava Princeza.
Poremetio se momak u svetu, to je! Ko je još našao vodu u Peščari? O kakvom on to ključu govori? Zbunjeno su ga gledali kako dan za danom izbacuje pesak iz duboke jame, bez odmora i predaha.
Oterajte je da ne kuži vazduh našeg srećnog Carstva... — dodala je, a doglavnici i savetnici zbunjeno su pogledali jedan drugoga, ali već sutradan iz dvora i iz srećnoga Plavog carstva nestala su ogledala.
Mesec zbunjeno skliznu niz zapadnu ivicu neba, poručivši kako ne bi smeo da zaobiđe svadbu livadskog svica. Zvezdama od razočarenja
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Je li ovo ta tvoja šiba, a? — Pa to je samo polovina moje šibe — zbunjeno dočeka Stric. — Dobićeš polovinu i ti i onaj tvoj drug!
Čitava družina prasnu u smijeh i sabi se u čvrst krug oko pocrvenjelog Strica, koji je samo zbunjeno zvjerao oko sebe kao da je pao s kruške. — Aha-ha-ha, došla za budalom, veliš! — Ko li je ta budala, ej Striče?
— Ehej, gdje si?! — viknu sad i Mačak malčice okuražen. — Evo me, Mačak, idem — odvrati glas. Lazar Mačak zbunjeno pogleda u Jovančeta. — Otkud patuljak zna da je meni nadimak „Mačak“?
— Predajem se! — Idi k vragu, kakvo predavanje! Bjež ovamo da se sakrijemo. Poljar zbunjeno zatrepta i jedva poznade Nikoletinu. — Uh, pa to si ti! Otkud ti samo ta puščetina? Noge su mi se podsjekle.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Neje pisano za men’ i za Kalinu... — Pa si pročeteja što je pisano?... — A ja si... — veli zbunjeno Mane — ete... iskam... ako je demek, k’smet... iz vašu kuću... — He-he! — osmehnu se Zona. — Ta kako đe sag bidne toj!