Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
— Ete — smejao bi se on stidljivo i pokazivao na zdravac, — zelen, ubav!... — I svakom, čak i deci, razdavao bi. Pored toga gledao je, pogađao po borama lica i čela, ko
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Pri polasku na venčanje mlada, između ostalog, treba da stavi u nedra još i bosiljak i zdravac, pa će imati poroda, veruju u Homolju. Od voća najčešće se koriste jabuka i višnja.
Da bi dete bilo zdravo, daje mu se ime Zdravko, Zdravac, Zdraviša ili Drenko.⁸² Druga grupa zaštitnih imena jesu jaka imena, koja kao štit odbijaju zlo, urok i bolesti od
za sise“, zatim paprika, koja je „neizostavna pri magičnom isterivanju babica iz porodilje“, kao i bosiljak, pelin, dren, zdravac itd.¹³² Najzad, kao vrlo rasprostranjen i efikasan metod lečenja od babica koristi se bajanje.
kupanju, a ne prosto higijenskoj meri, vidi se iz toga što u vodu treba da se metnu beli oman, bosiljak, selen i zdravac, da bi porodilja bila „zdrava i srećna“.
s vodom prvo se stavi „trava podubica (da dete produbi, da može stajati u detinjem dupku što pre), zatim: morač, dren i zdravac, da je dete zdravo i napredno“.
Posle toga nastaje gozba, i veselje traje do kasno u noć. Za vreme šišanja, u Gruži, običaj je da dete drži zdravac u rudi. U Sretečkoj župi kum ovako blagosilja dete: „Bog neka te poživi!
Turner, V. W., The Ritual Process: Structure and Anti-structure, Harmondsworth 1974. Tucakov, J., „Zdravac u narodnom životu i stvaralaštvu istočne Srbije“, Narodno stvaralaštvo, 66—67, Beograd 1978. Tэrner, V.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Tu, među cvećem, ispod ruža, stoji voda, a po njoj pliva crveno jaje, zdravac, dren i druge lekovite trave. Svlačim se i kupam. Pucnji i veseli glasi prolamaju jutro.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
VRBA 43 ŽALFIJA 43 ŽUČENjICA 43 ZANOVET 44 ZDRAVAC 44 ZEBRICA 45 ZIMZELEN 45 ZLATOGLAV 45 ZOVA 46 IVA 47 IVANjSKO CVEĆE 47 IMELA 48 JABLAN 48 JABUKA 48 JAVOR I
drenjina, devet zrna rpaxa« ZNŽOJS, 7, 1902, 155); kad porodilju »savladaju babice« i ženskih bolesti uopšte (3 drenjine, zdravac i bosiljak, SEZ, 19, 99; GZM, 4, 143). Kad je dete kilavo, privija mu se na mošnice istucan peršun preliven sokom od d.
Tejom od z. ispiraju se usta, kad bole desni (SEZ, 14, 228). ZDRAVAC Storchѕchnabel (geranіum macrorrhіzum). Zdravac. Z.
Tejom od z. ispiraju se usta, kad bole desni (SEZ, 14, 228). ZDRAVAC Storchѕchnabel (geranіum macrorrhіzum). Zdravac. Z. je biljka koja simvolizira i dočarava zdravlje i napredak, i ima u sebi apotropajsku moć.
, vidi se iz toga što se, iako se tom prilikom bere i mnogo drugih bilaka, to idenje zove idenje u zdravac (cf. SEZ, 19, 121; BV, 9, 183; v. i malo dole). Z.
Od njega se pletu venci, kojima se štite ljudi i stoka (BV, 9, 1894, 183; Tih. R. Đorđević, Idenje u zdravac, Karadžić, 4, 1903, 208 id). Kroz takav venac muze se mleko od ovaca (TRĐ, 1. s.).
Žalosna vrba. U Gruži »se sadi samo pored vode i u groblju« (SEZ, 58, 1948, 333). Zdravac. U Gruži dete, dokle ga kum šiša, drži u ruci z. (SEZ, 58, 1948, 264).
Kad porodilji presahne mleko, veruje se da će ga povratiti ako pije izvorsku vodu u koju su stavljeni navala, mlečac i zdravac (GEM, 28—29, 1965—1966, 181, Resava). — V. dole ѕ. v. paprat. Netek ili nedirak (іmpatіenѕ nolі tangere) — v.
Pre sejanja zakopava se (nasred njive) »golemo cveće«, ili zdravac i koren od koprive (SEZ, 16, 259; 19, 361; 70, 541). Prva pregršt semena ne baca se u prvu brazdu, nego preko njive,