Obradović, Dositej - BASNE
u sve što čuju ili čitaju skroz da proniču, u svačem lažu od istine da raspoznavaju, i sverh svačesa pametno i zdravo da misle i sude!
najmanju obidu ne tvorimo; dobrodjetelj hoće da drugima pomažemo i dobro tvorimo; a zdravi nam razum krepko nalaže da se zdravo čuvamo da nam niko zla ne učini, i baš ako bi i hoteo, da nipošto ne može. Ovo je najbezbednije i bezbrižnije.
do česti ili kakove nibud važne vešti tiče, niko pametan neće drugomu za zlo primiti što se lasno u što ne upušta dok zdravo ne rasudi i sve okresnosti posla dobro ne pozna.
za neku veliku pogrešku vesma razgnjevat na svoga slugu: „Idi mi s očiju”, reče mu — „da nisam ovako srdit, bih te zdravo izbio.” A Platon moli komšiju da mu protuče slugu. „Tuci ga sam”, veli mu oni. „Ne mogu, jer sam odveć srdit.
Hiaa!” Trgne se ovi, vikne sluge, spopadnu svi koji motku a koji ajdamak, i izmažu zdravo našega pojača. Naravoučenije Koga k čemu priroda nije stvorila, neka se u ono ne pača.
Običavajmo, dakle, junost na dobro; od toga sve zavisi. 61 Muha Muha upadne u lonac s masnom čorbom. Tu se zdravo nahrani. Hoteći potom da iziđe, ne može, jer joj ugreznu noge. Počne mahaši s krili, pomoče se i krila.
one koji se sude, nego samo slušati što govore; no bez sumnjenija iziskivali su da njihov sudija človečije uši imade i zdravo pronicatelno rasuždenije, jer inače ništa im ne bi pomoglo što je slep.
koji sav život svoj s knjigami provode, pak se od nekih njih nahode takovi da ono što su najpre naučili i sebi jednom zdravo u glavu zavrtili, ako će biti krivo, mračno, nerazumitelno, očevidnoga protivorečija puno i, na kratko reći, sasvim
„Mισώ σοϕιστήν όστις ούχ΄αυτώ σοϕός: Mrzim mudraca koji sebi nije mudar.” 103 Lovac i drevosečac Lovac, zdravo vooružen, hođaše po gori za lovom.
samo da je sit, u slasti i veselju, on mora misliti da je samo za ovi život sozdat kao i ostala životinja; a inače bi se zdravo zamislio kad bi mu palo na um da ćedu ga onamo pitati šta je ovde činio.
Naravoučenije Telo naše dužni smo hraniti na takovi umereni način da je zdravo i krepko. Duša je naša u takovom sojuzu s telom da kad je ono zdravo i trezveno, i ona je takova, i sposobnije svoja
Duša je naša u takovom sojuzu s telom da kad je ono zdravo i trezveno, i ona je takova, i sposobnije svoja djejstvija črez um ispolnjava, ako je samo odveć silovite strasti i
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
piše meni Đorđe Petrović, veli ovako: „Vaše su kuće i crkva popaljene, no vaša se familija spasla u tamnavskom zbegu zdravo i mirno. Nemoj se brinuti, no gledajte vaše delo za koje ste otišli”. — Ovo sam pismo primio u Beču.
Istina bile bi proste, ali bi nas Srbe zdravo veselile; dok pred mrak 14. avgusta dođe Tatarin, donese nam od Karađorđa pismo, da on u Bogovađu ne može doći, no da
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Bude mu zdravo smešno, pa se smeje! Pop malo-malo pa tek pomrkne očima na nj. — Vala, brate, trebalo bi ovo i spavati — reći će pop
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
A što da se ne smejem!... Naradio sam se do mile volje!... Narodio sam, s tobom, punu kuću čeljadi, pa sve zdravo i veselo, pa viđeno i čuveno; pa ostao častan među ljudima i pred svetom!... I bog mi dao zdravlja do suđena sata!...
li igde boljeg života nego što ga mi proživesmo, ima li gdegod ovako srećnih roditelja da što rodiše oni i podgajiše sve zdravo i veselo!... — Nemoj boga srditi!... — Da pozovem čeljad!... — reče Jova. — Što će?... Neka deca gledaju svoja posla.
Je li bolje? — pita Stankova majka uvek kad Stoja ranu odavije. — Bolje je — veli Stoja ozbiljno. — Mlada krv, zdravo meso... Ozdraviće pre nego što mi i mislimo. Čekaj samo dok mu previjem ovaj melem što čisti...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Osorljiv i uvek hoće da bude na njegovu, tj. niko se nije ni usuđivao dokazivati što protivno njemu. Kada se zdravo naljuti, a on psuje aliluj. Tukao je samo šamarom, i to samo jedanput, ali, brate, kad odalami, od časa se prućiš!
Je li ti? Ej, momče! Hodi ovamo! Ono prljavo stvorenje pomoli se opet. — Je li se lađa još kad ovako zdravo zadocnila? — Ne znam — reče stvorenje. — Ne znaš? Smetenjače! Pa šta ti onda znaš? Šta imaš za piće? — Svašta!
Ej ti, slepi mišu! donesi još rakije... Kobila kao srna! Pa samo ovako savije glavu. On izvi ruku tako zdravo, kako bi otprilike izgledao konj sa slomljenim vratom. — Ama zar ti nemaš bolje rakije? Ej ti, pupavče!
U taj par gologlav Blagoje istrča iz mehane. Kapetan poskoči i dohvati ga za ruku: — Stani! On je teško ranjen! Zdravo teško! — Kako teško? Ko to kaže?... Evo, evo pisma!... Njegov drug Jole...
Hteo bi da izbegne odgovor, al' i đeda sasvim uporno gleda u oči i ćuti. — Mora biti — reče Arsen — da je Burmaz zdravo mazio! Znaš, jedinica mu je. Đeda kao da izgubi strpljenje: — Čuješ, ti, more, šta ja tebe pitam?...
Moram vam samo kazati da se bojim e ćete se pokajati što ste takav ugovor sa mnom zaključili, jer... ostajte zdravo! Sad ćete mi valjda dati ruku, jer ako mi je ne date, ne ostaje mi ni ta uteha da se srdim.
No o njoj nema više razgovora. Ona dolazi u „prijatne uspomene”. Ostaj zdravo Tvojemu pobratimu VIII pismo U N., 17. H 187.. O njoj nema ništa.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
ovaj Vuji Irošu... mužeskoga je pola... sinčić. Dobio sinčića, pa k’o jabuka, dete zdravo. k’o tresak! Kaže frau-Cvečkenmajerka babica da svoga veka još nije vid’la tako dete zdravo pa grlato...
k’o tresak! Kaže frau-Cvečkenmajerka babica da svoga veka još nije vid’la tako dete zdravo pa grlato... trinaest i po funti, kaže, teško, a dere se k’o mali bik... Čuje se još od vincilirove kuće larma u kući.
carskom katani u Galiciji, da smo svi, fala bogu, zdravi koje mi i njega pozdravljamo i molimo se bogu da se i on nama zdravo i veselo vrati, koje mi njega kao svog rođenog sina jedva čekamo da vidimo.
I pišite: da smo svi zdravi; bába kašlje i kr’ja k’o i pre i tut je zdravo; razbio onu finu stivu lulu kad se oblačio na jutrenje, pa sad samo ređa i psuje i ponekad kašlje, al’ je sad, fala
— Ako su na nemecki napisane — veli gđa Persa — onda će bolje biti da je pošljete Melaniji; ona zdravo dobro govori nemecki, pa će ona pročitati i Juli sve na srpski ispripovedati i protolkovati. — A ne, milostiva!
— O, molim... kako bi’ ja to želeo — veli Pera. — Ja ću, dakle, biti tako slobodan. — Biće nam zdravo milo. Izvol’te. Izvol’te kad god imate slobodna vremena od nauke — veli gđa Persa. — Vrlo dobro!
Sav ću se umotati u flor, boga mi, frajla-Juco! Ne znate vi još, frajla-Juco, kako sam ja zdravo čuvstvitelan... — I-ju! Ala je bezobrazan! (Stade Jula s radom i pogleda ga.) Sram vas bilo! Sevajte odma’ s te dére.
— ’Oću, mâmo. — Da nisi ozebla, ’râno? ’Oćeš da ti dam moju »šlofkalu«? — Fala, mamo! Toplo mi je zdravo — reče Jula, pa zatvori prozor, i leže u krevet, ali ne sklopi oka i ne zaspa cele te noći.
— Fala lepo! Moj pokojni nije mario za dinje. Uvek sam ih kradom jela u kujni s mlađima... Bio je nervozan na dinje zdravo. — Verujem, ima ljudi razne fele...
Te kuvaj ovo, te kuvaj ono. Zdravo je nježna, — kaže, — haglih k’o leptirova krila! Sve ja moram da radim, žao mi deteta; šta ćete, kad se za nešto više
— Ne daj bože! Nije táta tvoj bezdušan k’o taj gospodar Jova. — Mamo, slatka mamo, meni je zdravo teško! — A zar je meni lako, ’rano moja... Al’ gledaću što god mogu; moraće popustiti, nije on, rano, tako jogunast!
»Pokvareno prijateljstvo — pamtim kako mi je govorila uvek moja pokojna máma (bog da joj dušu ’prosti, bila je zdravo pametna žena!) — nije, veli ona, k’o kakva poderana štrimfla, pa da se može podštrikati! Aja, nema toga, Ćiro!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I sve, unesene u plač, krijući lica o grob, plaču, nariču. Matere malaksalo, starački, a mlađe jako, zdravo. Plaču mnogo, i nekako raskomoćeno, jednako oko groba nameštajući se ugodno, slobodno kao kod kuće.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kad Ljubina mati vidi da ni sa ovom ženidbom nije sigurno, poče se i sama za Ljubu brinuti. Našla mu je u D. jednu zdravo imućnu devojku. Ide Ljuba sa čika-Gavrom da je vidi. Miraz mu se dopada, al’ devojka ne. Obreče da će doći.
A i sa mirazom ne znam kako bi’ prošao, jer su zdravo štedljivi, a ja bez novaca ne mogu. Baš mi sad pade na pamet da sam jedanput u beogradskim novinama čitao gde neko
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Crvene varnice zdravo! Haj, zdravo crvene varnice!“ I najedanput, onako go, razbarušen, i užasan Jurišić, kome kroz glavu munjevito sinu
Crvene varnice zdravo! Haj, zdravo crvene varnice!“ I najedanput, onako go, razbarušen, i užasan Jurišić, kome kroz glavu munjevito sinu onaj vrtoglavi
Afrika
Kad se pojavim, one u horu počinju neku tužbalicu punu jecanja. Međutim tumač mi prevodi reči te pesme, i one znače: „Zdravo, zdravo, evo belog gosta, evo belog gosta, došao! Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo!
Međutim tumač mi prevodi reči te pesme, i one znače: „Zdravo, zdravo, evo belog gosta, evo belog gosta, došao! Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo!
Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo! Igrajte, igrajte, dajte nam vatre!“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva, improvizuju reči svojih pesama
Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo! Igrajte, igrajte, dajte nam vatre!“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva, improvizuju reči svojih pesama prema
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kićanke im se, pod kolenima, na čizmama, tresle, u kolu. Sve je to bilo u ono vreme, mlado, zdravo, stasito. Kud je nestalo? Njihov se smeh više u Budimu nije čuo. Sad se u Budimu gospodin Trandafil smejao.
Teodosije - ŽITIJA
pogled i klanjajući se, davahu mu oproštajni pozdrav, i milostivo sa suzama koreći ga i prebacujući mu, govorahu: — Zdravo, o gospodaru, zdravo! Raširi se sam bez nas, nasiti se, ti kamenosrdni, nemilostivi! A hoće li te primiti Gospod?
se, davahu mu oproštajni pozdrav, i milostivo sa suzama koreći ga i prebacujući mu, govorahu: — Zdravo, o gospodaru, zdravo! Raširi se sam bez nas, nasiti se, ti kamenosrdni, nemilostivi! A hoće li te primiti Gospod?
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Stanovništvo je zdravo i snažno. I pored vekovnog čitlučkog oblika privrede ostali su radni i vredni. Bugari su neumorni radnici, ali su
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Jao, da me neko ne ukrade zajedno s džakom! Pst, šušti trava, neko dolazi! Evo ga, zaustavlja se pored samog džaka. — Zdravo, rođače! — čuje se jedan debeli glas. Aha, to je vodeni miš. — Zdravo, zdravo! — cijuče neki tanak glasić.
Evo ga, zaustavlja se pored samog džaka. — Zdravo, rođače! — čuje se jedan debeli glas. Aha, to je vodeni miš. — Zdravo, zdravo! — cijuče neki tanak glasić. Dobro ga znam, to je sivi poljski miš. — Ima li šta novo? — pita on.
— Zdravo, rođače! — čuje se jedan debeli glas. Aha, to je vodeni miš. — Zdravo, zdravo! — cijuče neki tanak glasić. Dobro ga znam, to je sivi poljski miš. — Ima li šta novo? — pita on.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ataman je sedeo na jednoj od klupa zagledan u prozore naše gimnazije i grickao semenke suncokreta. - Zdravo, stari! - rekao sam. - Zdravo!
- Zdravo, stari! - rekao sam. - Zdravo! - okrenuo se i opipao me pogledom kao što Stanika opipava kokošku koju namerava da kupi. - Kod tebe nije sve u redu!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Ja se sad baš u moru kupam; to je vrlo zdravo, tako ovde kažu. Mlogo ljudi sam ovde vidio, sve vam sad ne mogu kazati, no kad se vratim, ispripovedaću vam.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Dojdosmo zdravo i u spokoju. Na putu prah razveja vetar, aki neku zavesu. Telo dšeri moje male, prvoroždene, sie v minutu može bit
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
se dete već začne, sva magijska pažnja i briga se posvećuje tome da se trudnoća održi i da se ono rodi normalno i zdravo.
je ranije, zbog nepovoljnih materijalnih, higijenskih i zdravstvenih uslova, bilo mnogo teže održati trudnoću i roditi zdravo dete, a to je trudnici ulivalo veliki strah od mogućnosti lošeg ishoda porođaja, odnosno strah da će roditi bolesno,
Da bi rodila zdravo dete, trudnici su zabranjene mnoge aktivnosti — od kretanja u određeno vreme, odlazaka na izvesna „opasna“ mesta, zatim
⁹⁴ „Valja se“, takođe, da se trudnica makar jednom pričesti, da bi dete bilo „zdravo i rumeno“.⁹⁵ A ako je dok jede gleda kuče ili mače, valja se da im ona baci po zalogaj, da ne bi rodila „presmakče“
stotinak magijskih pravila (negativnih i pozitivnih) kojih mora da se pridržava trudnica ako želi da ima normalno, zdravo dete, svega pet-šest su pozitivni magijski propisi (čini, „valja se“), a preko devedeset jesu negativna magijska
cilj magijskih postupaka i običaja prilikom rođenja jeste da se dete, pre svega, održi u životu, a zatim da bude zdravo i dugovečno. Najzad, nastoji se da se ovim postupcima detetu obezbede još i uspeh i svaka sreća u životu.
i celog života, velika pažnja se posvećivala upravo tome da se raznim simboličkim postupcima novorođenče predstavi kao zdravo, bogato, jako i srećno.
⁸ U Poljicama se tačno znalo kakvo će dete biti, odnosno koliko će biti pametno, zdravo ili dugovečno, prema tome u koji je dan, računajući od mesečeve mene, rođeno. „Kad se rodi dite 1.
Zbog toga se za dete koje je rođeno na neki svetac veruje da će biti jako, zdravo i srećno u životu.¹⁵ Za njega se kaže: „dobar ga dan donio“.
Zato kada se jedno od njih razboli, oba se deteta izmere, da bi ono bolesno ozdravilo, a zdravo da se ne razboli. A ako jedno od dva deteta umre, vrši se obred „otklapanja“ (kao i kod „jednomesečića“).
U Homolju pupčanu vrpcu seku preko „drenove palice pa samom jarmu, da bi dete bilo zdravo kao dren i izdržljivo kao jaram“.
⁷² U Peći i okolini odsečeni pupčanik ušiva se novorođenčetu u pelene da bi se ono održalo u životu i da bi bilo zdravo.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I kada je naš solidno naoružani, samohodni rođak kazao: »Zdravo, drugarice!« onoj divnoj staroj dami koja je bila reakcija, ona se jednostavno srušila u nesvest, pa smo joj dva i po
Ali znam ja šta ti misliš! Gde ćemo, kog đavola, sad da se parkiramo?! Nigde nijednog mesta u ulici . . . – Zdravo, deco! – Zdravo, mama! Zdravo, tata! Kako ste se proveli? – Sjajno! Šta ima večeras na televiziji?
Gde ćemo, kog đavola, sad da se parkiramo?! Nigde nijednog mesta u ulici . . . – Zdravo, deco! – Zdravo, mama! Zdravo, tata! Kako ste se proveli? – Sjajno! Šta ima večeras na televiziji?
Gde ćemo, kog đavola, sad da se parkiramo?! Nigde nijednog mesta u ulici . . . – Zdravo, deco! – Zdravo, mama! Zdravo, tata! Kako ste se proveli? – Sjajno! Šta ima večeras na televiziji?
Matavulj, Simo - USKOK
Janku bi tada zgodna prilika da dobro uoči djevojku. Na krilu joj sjeđaše zdravo muško dijete od nepune dvije godine, golijeh nožica, jer na njemu ne bješe druge odjeće do košuljice.
I starac Mrgud i babe smijahu se kao i omladina. To bezazleno, zdravo veselje obuze i Janka. Bog zna kad, čak valjda u djetinjstvu, smijao se tako i toliko.
“ — Otkud joj te misli!? — reče Janko uzrujan i brzo dodade: — A je li zdrava? Jesu li svi kneževi zdravo? — I premetnu govor na drugo. Dugo je trajao razgovor, a sve, otud, odovud, riječ dođe na Milicu.
Radičević, Branko - PESME
Puna rose i travice — Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo, Mili vetre, vetre blagi, Oj izvore, zdravo, zdravo! Zdravo i ti, momo, tudi, Da divna si, sele pusta, Odi amo, od' na grudi, Da t' poljubi braca usta.
rose i travice — Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo, Mili vetre, vetre blagi, Oj izvore, zdravo, zdravo! Zdravo i ti, momo, tudi, Da divna si, sele pusta, Odi amo, od' na grudi, Da t' poljubi braca usta.“ (1843, nov.
travice — Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo, Mili vetre, vetre blagi, Oj izvore, zdravo, zdravo! Zdravo i ti, momo, tudi, Da divna si, sele pusta, Odi amo, od' na grudi, Da t' poljubi braca usta.“ (1843, nov.
Zbogom, draga, ja odlazim, Tuđe dole, tuđe gore Valja meni da polazim, Ta za leto, za čitavo Odo, zlato, ostaj zdravo!
Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo! I vi drugi duž Dunava, I vi drugi de je Drava, I svi drugi tamo, amo, Amo da
Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo! I vi drugi duž Dunava, I vi drugi de je Drava, I svi drugi tamo, amo, Amo da se
Noga lupa, diže pra, Naokolo svuda stra. Noga laka, srce zdravo, Kolo leti, kolo đavo, Poskočica đavolica, Što je tela, to i smela, Al' je žeca odolela.
toči, Kaka čaša taka sreća, Dajde onu, ta je veća, Još i u tu vinca ledna, Meni treba jošte jedna — Braćo mila, zdravo, zdravo!
Kaka čaša taka sreća, Dajde onu, ta je veća, Još i u tu vinca ledna, Meni treba jošte jedna — Braćo mila, zdravo, zdravo!
— opet čašu, U ustima pesmicu, Vama, braćo, zdravicu, Po vinskima kapljicama Igram vesô među vama, Braćo mila, zdravo, zdravo! Vina dosta, to je pravo, I momicu belu, jedru, I plameni mač o bedru.
čašu, U ustima pesmicu, Vama, braćo, zdravicu, Po vinskima kapljicama Igram vesô među vama, Braćo mila, zdravo, zdravo! Vina dosta, to je pravo, I momicu belu, jedru, I plameni mač o bedru.
Bre, Apolo, golaću ubavi, Pegaza mi što pređe nabavi! Ao goljo, da ti kažem pravo, Tebe mlada žao mi je zdravo: Jedno momče — devet moma mladi, Ču li, dragi, to su veli jadi!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— poprijeti Car. — Hajde, ožeži! Dječak razvi pismo i poče: „Dragi đedo, druže Vasilije, budi zdravo ti na dvoru svome, a ja odoh Vrbas-vodi ladnoj, Vrbas pijem, a četnike bijem.
— Stanider malo, evo našeg Steve. Pridošlica izlazi iz kola i veselo pozdravlja: — Zdravo, Stevo, sokole, kako si mi? — Kako? Pa nešto bolje neg oni gore, veselnici, na brdu. — E, e, ti opet!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Od svačega ja moram prvo, a ona nadohvat, klečeći. I, kad se ja sit odmaknem, tek onda ona seda i jede mnogo, zdravo. Posle? — Mirno je, tiho. Čuje se kako mačka prede i kokoš u kujni kljunom bije po tepsiji i sahanima tražeći mrve.
On nešto jede, nešto ne. Krupan, koščat, crven, a lice mu jako čvornovato, puno uboda, ali zdravo i čvrsto kao kamen. Nude ga jednako. — Neka, neka... — odbija on. — Produžite vi. — Ama da vam nisam ja na smetnji?
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
| Ovo sam vreme čekao da ti veseo, veselo, veselom pišem, javljajući ti da se zdravo nahodim i mirno živim ne imajući nikakva posla s Fruškogorci nit’ sa Svetogorci, kanoti vi tamo.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Sam u sebi pomisli: »Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!« pa onda dugo po gradu tumarajući, nađe jednu kulu zdravo visoku, i vidi đe u jednoj sobi svijeća gori, on otvori vrata pa uz kulu te u sobu.
A ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao! — Kako si? Šta radiš? — Fala bogu! zdravo, kako si ti? — A šta ti je te plačeš?
carski zet uzme tri žene vezirskijeh sinova i sve njino blago, pa sa svojom ženom, vezirskim snahama i pratnjom dođe zdravo i veselo svom dvoru, gdje poživi zadovoljno do svoga vijeka.
No onaj čovjek sjaha s magarca, priveza ga pa uđe u hlad. — Pomaže bog! — Bog ti pomogao. — Zdravo, kako si? — Zdravo, hvala bogu, kako ste vi? — Hvala bogu!
No onaj čovjek sjaha s magarca, priveza ga pa uđe u hlad. — Pomaže bog! — Bog ti pomogao. — Zdravo, kako si? — Zdravo, hvala bogu, kako ste vi? — Hvala bogu!
Svrnuo da potraži malo vode. — Pomaže bog! — Bog ti pomogao. — Zdravo, kako si? — Zdravo, hvala bogu, kako ste vi? — Hvala bogu.
Svrnuo da potraži malo vode. — Pomaže bog! — Bog ti pomogao. — Zdravo, kako si? — Zdravo, hvala bogu, kako ste vi? — Hvala bogu.
— Zdravo bio, putniče! — odgovori mačka. Vojnik se začudi mačjem govoru, pa joj reče: — Koji vrag tebe nauči ljudskom govoru?
— O kako ga ne bih viđeo, on je moj prvi komšija. — Pa kako je, bogati, kako živi? — Vala bogu! Zdravo je, ali se bogme dosta muči bez ašluka. Nema zašto da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
i iznašavši najpre znake, kojim će plodove razuma označavati, i na posletku veličestveno pronađenje pečatnje tako je se zdravo pomogao, da pomoću ovi otkrivenja kod kuće sedeći i najudaljenije narode, njinu veštinu i znanje poznati i sebi ga
Lalić, Ivan V. - PISMO
Ovde. Sada. (18. II 1992) AVE MARІЅ ЅTELLA Zdravo zvezdo mora, Zdravo mala vatro, Uljanice božja U sve nižoj noći, Što svetliš na nebu A zariš u duši Ko žižak
Ovde. Sada. (18. II 1992) AVE MARІЅ ЅTELLA Zdravo zvezdo mora, Zdravo mala vatro, Uljanice božja U sve nižoj noći, Što svetliš na nebu A zariš u duši Ko žižak blizanac Na dnu
Uljanice božja U sve nižoj noći, Bezrazložna milost Gorivo je tvoje; Zato kažem zdravo Zvezdo mora, nado, I pri tvome svetlu Sabiram račune — Godine sve kraće, Daljine sve bliže, A sve skuplje reči: Zvezdo,
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
„Zašto deci ne poslužiš nanu, to je zdravo za želudac!“ (Misao moje bakute zabeležena u zimu 1969). Žurke su, u stvari, odličan način da shvatite gde se
kašljući i kijajući: — Koliko sam puta govorila da imam alergiju na naftalin, a oni opet posipaju letnja odela! Zdravo, deco …apćiha… samo se vi lepo zabavljajte! Nazdravlje! Osetih da propadam kroz rasušeni parket.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Živite, čujem, od skitnje, pljačke i svršićete naopačke!“ — To sluša lija, pa sudi zdravo: „Sad vidim i ja, jež ima pravo!
Dva su drugara u čudu stala. „Pogledaj, Žućo, visokog ždrala.“ „O zdravo, mirno, delije s mlina! — ždral se pokrenu sivi — Melje li žrvanj, šta radi Triša, kako se kod vas živi?
“ Tako im putnik veselo reče pa razvi krila duga: „Ostajte zdravo, Tošo i Žućo, ja ću u pravcu Juga. Jeseni svake ždralovi, eto, putuju na jug da traže leto.
“ Kraj vrta katkad čobanče prođe, goneći ovce zastane rado, proviri malo, pa ujku pita: „Zdravo, kolega, kako ti stado?“ PRIČA PIJANOG VODENIČARA Stub se dima sledio od zime, sinoć sam se sudario s njime.
“ „Tri vojnika, pa šta onda, što se dereš, luda glavo?“ „Eto bako, od radosti, sva tri su mi rekla: zdravo! Jedan reče: — Zdravo, momče! — Zdravo, brko! — drugi viče, a treći mi salutira: —Zdravo, druže pukovniče!
“ „Eto bako, od radosti, sva tri su mi rekla: zdravo! Jedan reče: — Zdravo, momče! — Zdravo, brko! — drugi viče, a treći mi salutira: —Zdravo, druže pukovniče!
“ „Eto bako, od radosti, sva tri su mi rekla: zdravo! Jedan reče: — Zdravo, momče! — Zdravo, brko! — drugi viče, a treći mi salutira: —Zdravo, druže pukovniče!“ „Čekaj, mali đavolane, drugovi se samo šale.
Jedan reče: — Zdravo, momče! — Zdravo, brko! — drugi viče, a treći mi salutira: —Zdravo, druže pukovniče!“ „Čekaj, mali đavolane, drugovi se samo šale.“ „Zato i ja s njima kličem: Zdravo, druže generale!
“ „Čekaj, mali đavolane, drugovi se samo šale.“ „Zato i ja s njima kličem: Zdravo, druže generale!“ NOĆ UOČI PROLEĆA Proleće svu noć vodom pljuskalo pod starom trulom branom, svu noć po našem
Pišu mi pismo „Drugaru fini, najbolji dečak to je u Kini, boljega nema. Zdravo! Izvini!“ Sutradan poštar, delija znana, donosi vesti s afričkih strana, šalju mi, kaže, dečaka vrana.
Rođena moja, deki će brzo kraj. Budi mi zdravo, zvončiću dedin plavi, čekaću pismo, brzo se starcu javi. Pozdrav ti šalje, najlepših želja pun Dedica Jovan, ratar,
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Koliko vi sve znate! — Kaliko se može! Hoćeš li doći posle? — Možda. Evo jedan naš prijatelj ide da vidi Pipa. Zdravo, prijatelji! — Otidi, Pablo, napred, da kažeš da dolazimo. Ovuda, kroz hodničić, dragi gospodine.
On ne kao da prezdravlja već kao da ide smrti; tako je izbolovan njegov osmeh, i tako je bez života ruka koju pruža. — Zdravo, dragi Pipo, sedi, sedi, molim te odmah i metni kapu... Tako. — Vi ste žena Pipova?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Bilo ih je iz raznih komandi. Neki se na usputnim stanicama skidali. — E, zdravo braćo! — rekoše kad voz stade. — Daj Bože da se opet vidimo.
Najzad povuče za oroz i revolver opali, a odozgo se sruči zemlja na njega. — Šta radiš to? — O, zdravo, tobdžija!... Eto, zanimam se. Dosadiše mi oni miševi, te sam jedva izmislio način da ih potamanim.
— Gurajte vi samo, stići ćemo vas... — Pa bre, nemoj da vi se zaglavi metak u cev kad mi jurišamo. — O, zdravo, Taso, zar si još živ? — Zlo ni u ratu ne gine! — dodaju drugi uz smeh. — Druže, sme li da se otvori?
— Nadam se, i daće Bog da se vidimo pod drugim okolnostima... — Zdravo! — Zdravo! Pogureni i mokri, zavrnutih šajkača, odmicali su pešaci, izvlačeći s mukom noge iz žitkog blata.
— Nadam se, i daće Bog da se vidimo pod drugim okolnostima... — Zdravo! — Zdravo! Pogureni i mokri, zavrnutih šajkača, odmicali su pešaci, izvlačeći s mukom noge iz žitkog blata.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Bože moj, kako se je to sve sjajno zamišljalo!... Znate već šta može misliti zdravo i veselo šesnaestogodišnje devojče. I selo joj je u tim snovima izgledalo drukčije, svetlije, i ljudi su bili meki,
Sad nastaje život, pravi život!... A ovo se dosad lutalo nekud po mraku... Dalje, dalje crna prošlosti !... Zdravo lepi, srećni živote!...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
25. Koj Lazara dariva’: Sve mu zdravo u kuću, Krave mu se telile, Ovce mu se jagnjile, Kokoške mu nosile, Pčele mu se rojile. 26.
88. Ovo je vino crveno, Popijmo ga veselo, Nek ne čuje sve selo, Da smo zdravo i veselo. 89. Pade listak naranče Usred čaše junačke.
Uroke ti voda odnijela, Mome čedu zdravlje donijela, Donijela zdravlje i napredak, Da mi bude zdravo i napredno. 238. Spavaj, spavaj, čedo prenejako, Uspavaj se u šimšir bešici.
Kuma švraku dugačkoga repa, A prikumka ticu ševrljugu, Starog svata iz osoja žunju, A djevera ticu lastavicu. Zdravo svati došli do djevojke, I zdravo se natrag povratili; Kad su bili na Kosovu ravnom, Progovara Sjenica djevojka:
Zdravo svati došli do djevojke, I zdravo se natrag povratili; Kad su bili na Kosovu ravnom, Progovara Sjenica djevojka: “Tiho jaš’te, gospodo svatovi, Tiho
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Steg dičan buna i ubica. O rode ti si izabranik njin. Klekneš li životu ponizna lica nisam više tvoj sin. ZDRAVICA Zdravo, svete, bledi ko zimski dan u strahu. Još je veseo narod jedan u krvi, pepelu i prahu.
1818. Za studentesu, Idu Lotringer JUGOSLAVIJI Nijedna čaša što se pije, nijedna trobojka što se vije, naša nije. Zdravo da si mi Zagorče crni, lukavi, zloslutni, tvrdoglavi, ja te volim.
Zdravo da si mi Zagorče crni, lukavi, zloslutni, tvrdoglavi, ja te volim. Zdravo, vi tamo gde je mesečina meka, svakog ću brata, što zaseo čeka, da prebolim.
Zdravo, vi tamo gde je mesečina meka, svakog ću brata, što zaseo čeka, da prebolim. Zdravo, svi, redom, gustih obrva, mutna oka, tužnih pesama, strašna braća.
Ista je naša psovka prva, nož i devojka nasred sela i stid domaća. Zdravo, naše obesne žene! Istom su suzom, bolom i strašću košulje i svadbe nam izvezene.
Suza sa oka još kanula nije, još telali mesto mrtvih viču. Zdravo, na domu mrki pogledi, mržnja i svađa. Zdravo, u sramu, pokoru, bedi, braća smo, braća! Zagreb, 1918.
Suza sa oka još kanula nije, još telali mesto mrtvih viču. Zdravo, na domu mrki pogledi, mržnja i svađa. Zdravo, u sramu, pokoru, bedi, braća smo, braća! Zagreb, 1918.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Dobar dan! — javi se on. — Dobar dan, pesniče! — odgovori jedan gledajući ga ispod oka, zajedljivo. — Zdravo, zdravo! — doda drugi s podsmehom. — Dobar dan! — prihvati treći, licem punim dosade, kiselo, s omalovažavanjem.
— Dobar dan! — javi se on. — Dobar dan, pesniče! — odgovori jedan gledajući ga ispod oka, zajedljivo. — Zdravo, zdravo! — doda drugi s podsmehom. — Dobar dan! — prihvati treći, licem punim dosade, kiselo, s omalovažavanjem.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— A, ti si, Milane... čekam ženu i decu. Priđe mu poručnik Milan i pozdravi ga. — Zdravo, zdravo! Eto vi’š... odvela decu kod majke da božićkuje tamo. Sad ih čekam; hoću da dočekamo zajedno novu godinu. A ti?
— A, ti si, Milane... čekam ženu i decu. Priđe mu poručnik Milan i pozdravi ga. — Zdravo, zdravo! Eto vi’š... odvela decu kod majke da božićkuje tamo. Sad ih čekam; hoću da dočekamo zajedno novu godinu. A ti?
— Hej, vina ovamo! — Kaluđeru, kolji jaganjce! — Svirajte, cigani! — Zdravo, družino! — Ura!!... I odjednom grunu orkestar, zahori se pesma, uzvici, vrisak... — Vina!... Kamo vina, kaluđeru !
— Zdravo! – zagrmi on krupnim, jasnim glasom. – Kako da me se ne seća... He vraga, a ja ti poslao pozivnicu u Beograd. Ne mari..
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ne kažem da su to bogzna kakve krivice, jer bolesnici i inače imaju rđave stomake, pa im je svejedno je li zdravo ili smrdljivo meso; ali zakon može tebe da uvrne samo ako ja hoću, a ako neću, može i da te ne uvrne.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Eh, gospodin-učitelj, — reče ćir Đorđe, a oči mu zaigraše kao pacov kad se uhvati u kljusu — za zdravo lepu stvar mi zboriš, ama nema mogućnos’; ti zboriš, ama selo što zbori? — Ama i selo to isto veli!
E-li sam ja sag vlas? — pita ćir Đorđe ozbiljno. — Ama jesi, kako da nisi! — umiruju ga svi. — E, pa lepo, zdravo lepo... Dakle, molim: e-li iz moju radnju, e-li će sag da iskusi strogos’ od zakona.
— Od danas da smo pobratimi! — reče Sreta. — I s men’! — dodade ćir Đorđe. — Zdravo, pobratime! — rekoše i Sreta i Đorđe. — Da bog dâ, pobratimi! — ogovara Mića.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
„Predugo se novi čovjek porađa”, Misli Laza, dok neko pita: „Pošto?” On babe poznaje iz Podgrađa: „Zdravo da ste Vuko, Magdo i Joško! Ma... šta se s ovim starcem događa? Pa... nije valjda... dotle došlo?
Moj divni kum, Đorđević Đoka, Kumašine, da si mi zdravo i živo! — Ljubim te u čelo, izmeđ dva oka, Ti ćeš ispraviti sve što je krivo.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ Krst i topuz neka se udare, kome prsne čelo, kuku njemu! Jaje zdravo dobije slomjeno. Što uzmognem, čućete hoću li!
Mrtvu glavu ne diže iz groba ni prekova bistra džeferdara. Zdravo tvoja glava na ramena, ti ćeš pušku drugu nabaviti, a u ruke Mandušića Vuka biće svaka puška ubojita!
Pandurović, Sima - PESME
U njegovo telo, čvrsto, zdravo, živo, Mnogi je mladić nožem ureziv’o Ime drage svoje, tužan, u samoći. A on je verno čuv’o ta imena, Dočekiv’o
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Ovaj ped zemlje što ga šaka vas čeplje, srce je srpskijeh banovina, kao što ste i vi cvijet naroda toga, pa dok je srce zdravo da ako ne pogine ni tijelo...“ „E ma lijepo li zboriš, Janko! Ne čuh te tako do sad!“ prekide ga Spasoje.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zdravljica se nanosili, dobre sreće nahodili, mladosti se mladovali, lijepa žitka naživjeli! Zdravo bio, a mladosti se nanosio! Kako ti sada napio, onako jaki bog čuo i u „amin“ zapisao!
Tako mahnit po gori ne skakao! Tako me braća ne izdala! Tako me grom ne ubio, a vi svi zdravo i veselo! Tako me živi oganj ne sažegao! Tako me zemlja suncu ne otela! Tako me konjska kopita ne satrla!
Uroke ti voda odnijela, Mome čedu zdravlje donijela, Donijela zdravlje i napredak, Da mi bude zdravo i napredno. 9 Baji, buji, moje čedo malo, Baji, buji, a narasti nani, Pa ćeš ići u svatove uji.
— svraku dugačkoga repa, A prikumka — pticu ševrljugu, Starog svata — iz osoja žunju, A djevera — pticu lastavicu. Zdravo svati došli do djevojke, I zdravi se natrag povratili; Kad su bili na Kosovu ravnom, Progovara sjenica djevojka: —
Kako ovi Božić zdravo i veselo proslavio, dabogda i unaprijed za mnogo godina u boljemu biću a u manjemu griju; a sad zdrav si mi.
Kako ovi orah tvrd, onako ti tvrdo sljeme i pod njime zdravo pleme. Da bog da ti vazda ovce blejale, koze vrčale, volovi rikali, a konji fruskali, čele rojile, a nevjeste mlade
— Što smo mu pomenuli njegove volove i njegove težake: volovi mu bili sretni i čestiti, a težaci zdravo i veselo! Što smo mu pomenuli u polju ralo i u brdu stado: ralo mu oralo duboko, a stado mu išlo široko, planina se
išlo široko, planina se prihvatalo, cvijetaka ukidalo, svome domaćinu svaki hajir i berićet donosilo, i od svaklen mu zdravo dolazilo!
braću i rođake, kumove i prijatelje, ove ovđe i sve druge koji nijesu ovđe one godine došli, a kad dogodine došli, nas zdravo našli, da bog da!
Dušmanu se nikad ne umolili ni pokorili, no junačkim oružjem vazda branili i ubranili, da bog da! I zdravo, braćo, svaki kao ja po dvije, da nam krivo nije.
Da bog da da zdravo do stare starosti a u svakoj radosti budu i pri zdravoj pameti i da vazda sjede pod kose sijede, u bogatu selu a
brate, zdrav si mi i ti, moj brate mili, vazda mi prvi odio i za sovrom ovako junačku i poštenu braću vodio; zdravo ih doma dovodio, a na domu zdravo i veselo naodio! Zdravo mi bio kao što bih i sebi želio!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ — „O! kako ga ne bi viđeo! on je moj prvi komšija.“ — „Pa kako je, Boga ti! Kako živi?“ — „Vala Bogu! zdravo je, ali se Bog me dosta muči bez ašluka: nema zašto da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu.
munja iz neba te sažeže đevojačku majku, i pod njom se zemlja prosjede, te joj kosti satopi, i tako carev sin s đevojkom zdravo doma odbježe, đevojku pokrsti i vjenča je sebi za ženu. I Bog mi te veselio! 20. POBRATIMSKI DAROVI.
A ona kad viđe da ga stići ne može, vrati se natrag, a oni čoek svojoj kući zdravo i veselo. Došavši doma pokaže ženi onu dlaku i pripovjedi sve šta mu se prikojasilo, a ona mu se počne rugati i
Kad on sve čuje, ražali mu se zdravo, pa joj reče: „Maćija je na tebe mrzila, a Bog te miluje; ja hoću da te uzmem; hoćeš li poći za mene?
” Pa- | storka je zagrli i poljubi se s njome i s njenom kćerju. Zdravo joj žao bude što oca nije našla kod kuće, ali polazeći dade i maćiji dosta novaca.
Onda đak s mirom i s Bogom oćera stoku i dođe zdravo kući, ali bez popa. 39. U CARA TROJANA KOZJE UŠI. Bio jedan car koji se zvao Trojan.
Sam u sebi pomisli: baš su to sve divovi izkorijenili i ponijeli! pa onda dugo po gradu tumarajući, nađe jednu kulu zdravo visoku, i vidi đe u jednoj sobi svijeća gori, on otvori vrata pa uz kulu te u sobu. Kad tamo al' ima šta i viđeti!
se dijete krsti bojeći se smrti, ali mu ne dade proročica govoreći: „Ne, ja znam što ću činiti, ako želiš da ti dijete zdravo ostane i dugo živi.
Najpotlje putujući stignu zdravo i veselo doma i vjenčaju se. 8. CAR HTIO KĆER DA UZME. Bio jedan car i carica. Ova carica imaše zvezdu na čelu pa
“ A ovaj mu odgovori: „Bog ti pomogao! kako si? šta radiš?“ „Fala Bogu, | zdravo, kako si ti? a šta ti je te plačeš?“ a ovaj mu odgovori: „E moj brate, usnio sam jedan san pa me teraše otac i majka
Sad carski zet uzme tri žene vezirskijeh sinova i sve njino blago, pa sa svojom ženom vezirskim snahama i pratnjom dođe zdravo i veselo svom dvoru, gdje poživi zadovoljno do svoga vijeka. 20. SVETI SAVA I ĐAVO.
“ — „O! kako ga ne bi viđeo! on je moj prvi komšija.“ — „Pa kako je, Boga ti! Kako živi?“ — „Vala Bogu! zdravo je, ali se Bogme dosta muči bez ašluka: Nema zašto da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu“.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Ako hoćete saznati o meni grešnom, to s milošću Božijom i svetom vašom molitvom zdravo i veselo dođosmo do svetoga i božastvenoga grada.
Stanković, Borisav - JOVČA
JOVČIN GLAS (nestrpljivo): Ama, što se ne otvara to?! (Lupa besno.) Ako ona, Vaska, tvrdo, zdravo spava, što drugi?... (Sviračima): Svirajte bre, silno. I ona da se probudi! (Bešnje): Otvarajte! Snažna svirka; goč.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Kažu nam k tomu da oni sveštenik vodi za đaka svoga sinovca. Taj isti dan prigodi mi se i drugi slučaj koji me zdravo uplaši. U cerkvi smo na liturgiji, kad eto ti uleze mlad momak.
na dobro uprave, nejma dobrote i vrednosti nad nji[h]ovom; no iz toga samoga uzroka, ako se na zlo upute, tu se valja zdravo na um uzeti; ibo velika hitrost, kad se na lukavstvo preobrati, veliko je zlo; ali zlu, pakosnu i lukavu pri Jeroteju
„’Ajde, krašani“, reče | mi, „sa mnom u Plavno. Ti znaš kako je ono lepo i zdravo mesto; onde sam ti ja s našim Meletijem protosinđelom na kapelaniji. Kuća crkovna ima za školu.
Iziđem iz sale i iz Marienhilfa bez obzira. Uljezem u grad i nađem moje domaćine jošte pri ručku, koji se zdravo ismeju čujući moje priključenije. „To je dobro“, reče mi gospodar Stojčo,“ sad si bez brige i ti i mi.
Pri lepom vremenu čekam ružno, a posle ovoga čekam opet lepo.” Vetar jošte zdravo duvaše, ali onoga prvoga zla — ni polak. Ovako razgovarajući se i šaleći, zaspimo.
A kad se već zdravo na one prve isrdim ljude, onda toprv počne|m se sam na sebe srditi, gdi toliki živiše i živu i danas bez ingleskog
Molim vas, iskarajte zdravo gospodina Tornbola. Gledajte samo njegov posao! Kako da meni nije dosta žao bilo s takovi serdečni rastati se
Ćosić, Dobrica - KORENI
Njegov protivnik na. izborima, trgovac i liberal Čakaranac, pružao mu je ruku i govorio: „Zdravo, Aćime!“ Nećeš više.
“ Svi su to čuli. Nekoliko grlatih povika odbilo se od počađavele tavanice. „Ja živim samo da taj dan dočekam. Zdravo, Čakaranče!“ Pružio mu je ruku, a ovaj je, zbunjen, neodlučno prihvatio.
— Zaguši se i malo poćuta klateći se. Ona i dale mirno stoji, prepolovljena mesečinom. — Neka se samo zdravo rodi. Mora da bude moje i ako nije moje. Samo mi kaži... Da ne mislim više šapuće. — Ubij me, zlotvore!
Šta bi Aćim rekao? Uzeo je dete u naručje i osmehnuo se sumnjivoj nadi. Zdravo je, krupno i lepo, uveravao je sebe. Daće mu svoje prezime. Potplatiće popa. Simka mora da pristane.
„Znam. Ali ovaj naš baš ga preterao. Ne volim tu džigljastu decu.“ „E, sad ti još i to smeta. Neka je zdravo i živo, a za to...“ Nekoliko puta tako, i razgovor bi se na tome i završio.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
prema Palilulskom groblju, na Tašmajdanu, kretala se pratnja, i sve što je među srpskim življem u Beogradu bilo zdravo i pokretno bilo je u toj pratnji.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo! i vi drugi duž Dunava, i vi drugi gde je Drava, i svi drugi, tamo, amo, Amo da se
Oj Slavonče tanani! Banaćane lagani! Oj Bačvani, zdravo, zdravo, Ko j' u pesmi veći đavo! i vi drugi duž Dunava, i vi drugi gde je Drava, i svi drugi, tamo, amo, Amo da se poigramo!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njegovi spisi su se izgubili, ali zdravo seme njegove nauke preživelo je hiljade godina da tek onda donese zreo plod. A kako je Demokritos došao do svojih
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
zadovoljan način riđi pešački potpukovnik, atletska figura i veliki četkasti brkovi, klasni drug pukovnikov, a „na zdravo“ ga zaboleo taban, pa ga čitavu godinu dana gadno sprečava da se, pored najbolje volje, vrati na „Dobro polje“.
A tada, srčano i kao podmlađeno, kao da najedanput sve ožive, dočekaše ovu konjicu uzvicima: „Živela konjica! Zdravo, sokoli naši!
nije razlikovala, pa je sve ukupno na gromki četvorokratni pozdrav otpozdravljala da se sve prolamalo sa: „3dravo! Zdravo! Zdravo! Zdravo!
Zdravo! Zdravo! Zdravo!“ I tu, kao nekim uticajem iz vazduha, šta li, ili što ga onaj četvorokratni gromki pozdrav najedanput opi i
Zdravo! Zdravo! Zdravo!“ I tu, kao nekim uticajem iz vazduha, šta li, ili što ga onaj četvorokratni gromki pozdrav najedanput opi i osvoji,
pozdrav najedanput opi i osvoji, tek i sam Jaćim i protiv svoje volje i načela zausti da i sam sa onim četiri puta „zdravo“ pozdravi ono vođstvo, kad se namah zagrcnu, baš kao petlić kad prvi put, pošto zaklepeta krilima, nameri da
I pre sviju, pošto se najednom zajedno sa ženom iz drugoga u prvi red progurao, zagrme Jaćim ono isto četvorokratno: „Zdravo! Zdravo! Zdravo! Zdravo!
pošto se najednom zajedno sa ženom iz drugoga u prvi red progurao, zagrme Jaćim ono isto četvorokratno: „Zdravo! Zdravo! Zdravo! Zdravo!
Zdravo! Zdravo! Zdravo!“ „Živele sestre Slovenkinje, čuvarke naše na dalekom severu pa svi ovo gromko prihvatiše i za Jaćimom se
Zdravo! Zdravo! Zdravo!“ „Živele sestre Slovenkinje, čuvarke naše na dalekom severu pa svi ovo gromko prihvatiše i za Jaćimom se povedoše, te
Pa grmi tako Jaćim: „Zdravo! Zdravo! Zdravo! Zdravo!“, najviše se njegova glasina čuje i razleže, i već ne dopušta nikome da bi prvi ugledao tablu
Pa grmi tako Jaćim: „Zdravo! Zdravo! Zdravo! Zdravo!“, najviše se njegova glasina čuje i razleže, i već ne dopušta nikome da bi prvi ugledao tablu gde
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Oprostivo je što ljudi vole sebe uprav onakvima kakvi jesu. U napasti sam gotovo da kažem da je to zdravo, da to odaje izvrsni smisao za realnost; pretpostavljati nekakvog drugog, irealnog, dočaravanog ja svome istinskome,
— Zdravo da ste, Egidio! — mahnula bi mu ona rukom s prozora, kao što odabranica u areni mahne iz počasne lože svom toreadoru.
Gore dolje, gore dole. Kad će već završiti ova noć! LXIX Opet sam sâm u sobi. Juče su odveli Radivoja. „Hajd' zdravo!” — oprostio se sa mnom. „Znaš, mnogo ćeš mi nedostajati. Bit ću jako, baš jako sâm bez tebe!” — rekao sam mu.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Najzad se pribra, pa priđe Đurici i pruži mu ruku. — Ene de, otkud ti, bre ?... Zdravo mirno! — Dalje, dalje — odgovori Đurica mahnuvši puškom, ne dajući mu ruke. — Idi, pročitaj mi onu hartiju za mene.
Razveseli se i on, pa stade da dira Pantovca. U neko doba stiže Đurica. Beše veseo, kao retko kad. — Ha, zdravo da si, mio obratime! Jesi li se umorio, bane? — uzviknu Pantovac pri ulasku mu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Sam u sebi pomisli: „Baš su to sve divovi iskorijenili i ponijeli!“ pa onda dugo po gradu tumarajući, nađe jednu kulu zdravo visoku, i vidi đe u jednoj sobi svijeća gori. On otvori vrata pa uz kulu te u sobu.
A ovaj mu odgovori: — Bog ti pomogao! — Kako si? Šta radiš? — Fala bogu, zdravo, kako si ti? — A šta ti je te plačeš?
carski zet uzme tri žene vezirskijeh sinova i sve njino blago, pa sa svojom ženom, vezirskim snahama i pratnjom dođe zdravo i veselo svom dvoru, gdje poživi zadovoljno do svoga vijeka.
A ona kad viđe da ga stići ne može, vrati se natrag, a oni čoek svojoj kući zdravo i veselo. Došavši doma, pokaže ženi onu dlaku i pripovjedi sve šta mu se prikojasilo, a ona mu se počne rugati i
— O, kako ga ne bih viđeo! On je moj prvi komšija. — Pa kako je, boga ti, kako živi? — Hvala bogu, zdravo je, ali se, bogme, dosta muči bez ašluka. Nema za što da kupi duvana, niti ima čim da plati kavu u društvu.
Jedan upita drugoga: — Kako si, braco? Kako živiš? — Dobro, bogu hvala, i zdravo; ali da mi nije tebe, još bih bolje, — odgovori mu.
mevleće — zemlja medresa — iuslimanska srednja škola mezar — grob mejtef — škola meraja — utrina, polje merhaba — zdravo!
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Čudilo me je samo to što je smatrala zdravo za gotovo da ja želim da postanem Amerikanac. Sutradan bila je nedelja i ja sam pošao u crkvu u delaver Sitiju.
Takođe je uzeo zdravo za gotovo da ću ispuniti sve obaveze koje sam preuzeo na sebe. To mi je laskalo, ali sam bio i suviše Orijentalac da
Nije bilo nikakvih natezanja, ali ništa nije uzimano zdravo za gotovo. I suprotno našim američkim običajima, pregovori su obavljani direktno između pronalazača i naučnih stručnjaka.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Iza njih stoji mladi sudac; službeno prisustvuje sastanku, jer istraga još traje. —Jeste li zdravo? — pita ih zabrjžuti otac. —Toliko što imamo dobra, — odgovara Spasoje, da upita: — A kako je na domu? Možeš li sam?
Možeš li sam? —Slabo... stoka tek što se drži... No svejedno, — reče življe, — samo da ste mi vi živo i zdravo! A znajte, zbore naši da neće biti zla, već će vas domalo pustiti.
Obiknu vjetrovima, tišini i suncu i, našavši se zdravo od poroda, ubrzo ojača. Ne bijaše joj no petnaest godina kad se jednom sama ukrcau čamac i preveze na drugi kraj.
prozirne kao čisto more nad bijelim žalom na plitku, a kosa joj je tamna i na suncu se prelijeva, i lijepo je uivičila zdravo joj lice. Kad se najednom sunce pomoli iza oblaka i zahvati joj glavu, pomisli: „Lijepa je i jaka je!
— Muči, ženo, to su naši muški posli! — prekide sanjiv pošljednju Zdravo, Marija Žižica i utrne svijeću. DANGUBA Pun mjesec s vedra neba razliva se selom, srebri čistine, obasjava vazduh
i duša, upokojena, zaboravlja na selo, kao utapa se u toplini i vedrini dana; regbi da je i ona dio toga dana kada se zdravo i besposleno predaje slatkoj prirodnoj bezbrizi.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Će go nađeš čorbadžija Spaso od grad. Dadi mu to. „Ti se pozdravil — da mu rečeš — aga mi Sulejman Lekovac so zdravo — živo: hata da mu ispratiš i sve ćemere so liri, so altani, so dukati.
voljno sedne, pa se okrenu ponovo zbunjenom Spasi: — Toj potur se napravi božem derviš: ja sam Suljkapetan — ruku ovamo, zdravo-živo, zemljak!... Ti mi nekad sačuva obraz, pravo je sega i ja da ti vratim... Svi ste slobodni Zemljaci sme.
— Jesi li Srbin, pitam, Ivane Vojinoviću? — Jesam, čestita molitvo naša! — Još jednom, Ivane Vojinoviću, pravo i zdravo, tako ti sve u napredak prošlo: jesi li Srbin?
— Ne može to biti ovoga svijeta, sinjoj kukavici! — zavapila ona i skamenila se na mestu. — Može... ti da si zdravo n to dijete pokraj tebe!... Može, Bogdana, na veliku sramotu našu. Viđeli smo svojim očima...
I za ime smo čuli: od juče ti je on zlosrećnik ne više Miloje, no Mustafa, sin Muhamedov... Ti da si zdravo!... Novi Turčin nikako nije dolazio svojoj kući u selo.
— Zdravo–živo ste, sinko? Nikad ništa toplije i svojskije ne čuh dotle. On me po upitu nežno pogleda, obazre se po sobi, okrenu
Stiskoh mu žurno jako žuljevitu ruku i rekoh mu kako umedoh, da smo ne samo živo–zdravo, no i jaki pri tom. On se prekrsti širokim krstom i grcajući, a sa prosvetljenim izrazom, poče da mrmori: — Pomozi,
— Kako si, pope? — Jeste li svi zdravo, pope? — ređali su se njihovi poz– dravi sa bacanim mu cigaretama, dokle se pred njim ne načini čitava gomila.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
„Žao mi je đav’la svog.“ Imaš pravo, imaš pravo, Ti već stižeš neku cel. „Mozak peći to je zdravo, To već vidiš i ti, je l’?“ Oh, što biva od čoveka! — „Ajd’, ne luduj.
Ostala mu duša čista, Srce zdravo, živi plam. „Srce moje — on sad veli — Rodu, svojti poklanjam.“ »Novi Trebević« 1892.
Kupuju se čizme zimske I po ledu da se gazi, Kupuju se tople bunde I šalovi i pervazi: Koža, vuna — to je zdravo! Svak se čuva — to je pravo! Al’ setite s’, glednuv’ dole, Dece gladne, bose, gole!
Oseća se u samoći — Al’ da nema jarka sunca Do veka bi bilo noći. On će ići svoje pute, Da poseje seme zdravo; On će trpet’ muke ljute, Al’ će reći što je pravo.
Verujete l’ veru Koja drži naše dive I po smrti živo, Pa da uz njih gremo? — Verujemo, verujemo! E pa davor, zdravo! Davor zdravo, Sarajevo drago, U tebi je njegova kolevka.
— Verujemo, verujemo! E pa davor, zdravo! Davor zdravo, Sarajevo drago, U tebi je njegova kolevka. Davor zdravo ti, Cetinje dičio, Gde ’no pesnik odoji pesnika!
— Verujemo, verujemo! E pa davor, zdravo! Davor zdravo, Sarajevo drago, U tebi je njegova kolevka. Davor zdravo ti, Cetinje dičio, Gde ’no pesnik odoji pesnika! Davor zdravo, Beograde beli Što mu grobak suzama prelivaš!
Davor zdravo ti, Cetinje dičio, Gde ’no pesnik odoji pesnika! Davor zdravo, Beograde beli Što mu grobak suzama prelivaš!
Davor zdravo, Beograde beli Što mu grobak suzama prelivaš! Davor zdravo, Dušanijo cela, (Dušaniji dušan će se naći) Koja slaviš i u srcu hraniš Dično ime Sarajlije Sime!
Zato jezik makar koji Ima s neba svoje pravo: Ko mu krati ovo pravo Taj se Bogu greši zdravo. Svi jezici neka žive, Raznim zborom Boga slave. To nek’ čuju, to nek’ znaju Svi narodi, sve države.
Ukrotitelj beše po dužnosti tiran, A lav u kavezu beše zdravo miran. Mislio je valjda: „A što da se ljutim? Sudbina me goni, pa hajde da ćutim.
A ja sam vam u zahuku (upravo u letu), Te njegovu šetnju zdravim — svaku pedesetu. Al’ je Abu- zdravo skroman, to već mnogi znadu U Novome Sadu, — On ne mari za svečanost, za poštu, paradu.
Miljković, Branko - PESME
Kako se zove pre nego se rodimo Spremni u tuđoj nadi i bezbolnom ognju sve to? Zdravo, o moguća zvezdo koju i ne slutimo, Il me zaboravi pesmo, jer želja je moja kriva.
naše oči neizmenjeno V Uzidali vas u zid nevidljivi i svi ste bili spremni da umrete jedni u drugima i bilo je tako zdravo čudna reko spasa tražili vas zalud u mračnome spletu onesvešćenih čula na granici vas i iznenađenja nisu vas
pregršt Srbije i nas refren: Usta su bila ispunjena peskom i svi su ćutali zbogom grade gde se prekida moje sećanje zdravo čudna reko spasa VI Zvezdo crvena rano oblaka maramico krvi u noći zaključanoj crnim ključevima gde su
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kad se pojavim, one u horu počinju neku tužbalicu punu jecanja. Međutim tumač mi prevodi reči te pesme, i one znače: „Zdravo, zdravo, evo belog gosta, evo belog gosta, došao! Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo!
Međutim tumač mi prevodi reči te pesme, i one znače: „Zdravo, zdravo, evo belog gosta, evo belog gosta, došao! Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo!
Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo! Igrajte, igrajte, dajte nam vatre!“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva, improvizuju reči svojih pesama
Smemo da igramo, smemo da ga pozdravimo, zdravo, zdravo! Igrajte, igrajte, dajte nam vatre!“ Poznato je da crni, u najviše slučajeva, improvizuju reči svojih pesama prema
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
I je li zdravljem dosta ugodno? TREĆI TURČIN: Ugodno je, babo, i zdravo je, samo što je noćas ružan san usnio: kao da mu je keruša dva zuba izbila...
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Muzika je čista suza, Koju nose krila rajska — A reči su zdravo zemske, Kad je tuga nadzemaljska. XXIX Ovaj pramen kose plave, To je kosa moje majke.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Činilo mi se tada, sve što smo imali snažno i zdravo izginulo je. Spuštalo se hladno, mračno veče. Oko mene neprestano pršte kuršumi. Očekujem da dođe neko da me iznese.
I šta posle... To je ono: „Sastao se ćar sa vajdom pa se rodila šteta“... Ja... ja... Dobro, kad je tako... Zdravo. Potpukovnik Petar vratio se ljut. — Prosto ne može čovek da razgovara sa tim ljudima iz štaba.
— Stanko, sad možeš ići — rekao sam i spustio sam se kroz strmi kanal. Na otvoru zemunice ugledah Kostu. — O... zdravo druže — Viknu radosno i lupi me po ramenu. — Milosave!... Dede pusti jednu salvu, u počast na-šega gosta.
Sad su me upoznali Dobro, onaj merzer ne sme živ da se pojavi... Zdravo! — I on prinese čašu da se kucnemo. Vojnik donese u porciji vruć paprikaš i stavi na sto.
Sad, ako je suđeno. Sve što imam, ovde je. U sanduku, pri vrhu, nalazi se spisak mojih stvari. Ostaj zdravo. — Zdravo se vratili! — poželi mu posilni. — Daj Bože! — i komandir odlučno pođe.
Sad, ako je suđeno. Sve što imam, ovde je. U sanduku, pri vrhu, nalazi se spisak mojih stvari. Ostaj zdravo. — Zdravo se vratili! — poželi mu posilni. — Daj Bože! — i komandir odlučno pođe. Jedna za drugom, raketle su bleštale.
— dozva svoga posilnoga. — Donesi još dve stolice. Komandir mu priđe i pruži ruku, gledajući ga ljubopitljivo. — Zdravo, druže Raco! Dede, molim te, pričaj mi šta se desilo. — Sedite, Džamiću, skuvaj kave...
Sto je bio postavljen. — Otkuda vi u ovo doba? — govorio je, brišući ruke. — Zdravo, zdravo! Vi ste sigurno na prolazu. — „S mišlju i personom“ došli smo kod tebe da večeramo! — odgovara kapetan Bora.
Sto je bio postavljen. — Otkuda vi u ovo doba? — govorio je, brišući ruke. — Zdravo, zdravo! Vi ste sigurno na prolazu. — „S mišlju i personom“ došli smo kod tebe da večeramo! — odgovara kapetan Bora.
— U bob smo gledali, doktore. Kao u svoju kuću! — dobacuje Kosta. — Zna se... „Ova je kuća bogata“. Zdravo doktore! — pozdravlja se kapetan Bora. — E, milo mi je kad imam tako cenjene goste.
— E-hej, polako! — savetuje ih veterinar. — Žurimo da ispijemo što pre. Zdravo, Kosta! Obojica nakrenuše i praznim čašama lupnuše o sto. — Džamiću, skuvaj četiri kave!
Ali moj osmeh kao da je naljuti. Ono zdravo oko joj senu, a između očiju pojavi se bora. — Dakle, ostaćete! — govorila je prkosno. — Ne, ne!
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
s Nemenikućama prođoše srećno; Avala s Porčinom kulom sa istoka javljala s’ gorda; K Dubokom više Ostružnice dođoše zdravo i mirno, Gde su počinuli umorom svladani, prelazu spremni.
članka neke moje pesme tesnim krugom serpstva koriti, kao što je i mene istog na to pobudio da se, kad sam stvar zdravo promislio, nisam mogao prvom ushištenju nekih mladih rodoljuba odmah i bez svakog uveta u naručja baciti, nego sam se
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Ha, u pakao!... Il’ tamo gde je mnogo strašnije, Međ’ zmije, guje, vukove, Kad u besnilu gladi očajne Sa sebe zdravo meso kidaju... Ha!... MIRA (klečeći): Babo! Ah, babo!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Samo se gdje-gdje bjelaska nov krov. Selo spava mirno, slatko, kao jedro, zdravo i osorno planinče kada ga mati podoji i uljulja.
— Nije dosta, Asan-beže, nije! To je pred večeru, pa ćeš bolje i slađe jesti. To je, Asan-beže, i zdravo u jednu ruku. — Drmnu' ga jope' štucom i podviknu': — Nek sjaše suharija da uzjaše subaša!
Sudac: Ti ćeš mene zar učiti? David: Ne dô Bog! To ne bi mogô ni u snu sanjati. Zdravo svanô, gospodine? Sudac: Ti da se sa mnom rukuješ i zdraviš?! David: Zdravo smo, 'vala Bogu!
To ne bi mogô ni u snu sanjati. Zdravo svanô, gospodine? Sudac: Ti da se sa mnom rukuješ i zdraviš?! David: Zdravo smo, 'vala Bogu! Kako si ti, kako je gospoja? Je l' ona zdravo? Sudac: Da tebi ne fali što? Jesi li ti potpuno zdrav?
Sudac: Ti da se sa mnom rukuješ i zdraviš?! David: Zdravo smo, 'vala Bogu! Kako si ti, kako je gospoja? Je l' ona zdravo? Sudac: Da tebi ne fali što? Jesi li ti potpuno zdrav?
Je l' ona zdravo? Sudac: Da tebi ne fali što? Jesi li ti potpuno zdrav? David: I mi smo, 'vala Bogu, svi zdravo i mirno, a tebi 'vala, koji se ti raspituješ za me, i za me i za moju vamiliju. (Okreće se pisarčiću.
(Okreće se pisarčiću.) Jesi li ti zdravo svanô, dijete? Sudac: Ama, šta je tebi, budalo?! Oklen si? Kako se zoveš? David: Ja se zovem, slavni sude, David
Doču jope' nekako carevina. Eto ti šikucije: „Pomozi Vog, Davide! Zdravo, mirno?“ „Dobro, 'vala Bogu, kako si ti?“ Tuj se upitasmo za zdravlje, dok šikucija poče: „Tebe, Davide, zar jope'
Dakle, kako je ime gospodinu? David (ustade, ustače kapu, opet je skide i pruži ruku pisarčiću): Zdravo mirno, gospodine Dane, ili... Sudac (iznenađen): Sakrament! Pogodi! Pisarčić: A, vrag mu babi, pogodi!
(Davidu) Kako se bude zvala? David: Čekaj, čoče, da se kô ljudi najprije upitamo za zdravlje, pa onda... Zdravo, mirno, gospodine? Kako si? Kako je gospoja? Je l' ona zdravo svanula? Doktor: No, kako ime, kako se bude zvala?
Zdravo, mirno, gospodine? Kako si? Kako je gospoja? Je l' ona zdravo svanula? Doktor: No, kako ime, kako se bude zvala? David: Gospodine dokture, nije puklo, već je niklo...
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Da ne sedi uzaludan, da štogod ne slomi dok se ne večera, naterali ga da piše, uči. Njegovo okruglo, dosta zdravo lice vidi se nagnuto nad tablom, a čuje se kako po njoj škripi pisaljka. Mlađi mu brat više je ličio na majku.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Dok ugleda gospodara, javi se: —Gospodaru! —Zdravo, Ilija! —Kupio ti sve dijelove od Petra? —Hoćeš prodati i tvoj? . —Nijesam radi toga došao. —Već?
Časom zagleda se u njeno vedro lice i u uzvraćenu crvenu gornju usnicu! — i pozdravi ih. — Zdravo! Dobro došao! — oboje mu prihvatiše i izrukuju se s njime. Gospodin se prijateljski nakloni. —Zar sada s puta?
Tada se ona sjeti da će se kava ishladi i zanudi ga da je popije. On je preko zalogaja upita: —A ima li šta novo? Zdravo se je, nu nerodica ubila je mali puk, a bome i vele, — bog sačuva!
Jahaše nagolo i neprestance mahaše nogama da natjera mazgu e bi bolje išla. —Zdravo, Jure! — prihvati Ivo i čisto mu bi jaše drago što ga je vidio. Mladić ustavi mazgu i htjede sjašiti.
— Zbogom! — reče napokon iznenada. — Pošli zdravo! — prenu se stari i bolje se opruži. Ivo pokroči k izlazu. Starac pogleda za njim i nanovo se javi: — Pozdravite oca!...
— I osam dana, taman sam sada sračunavao. — A nisi nemoćao?... — Tri dana, da ste zdravo! — Ča bališ!... U sve, simo i tamo, osam; a to ti odbijem, kako je i pravo... — Pa dobro! — potvrdi i sluga.
— Zdravo, gospodine suče! — i htjede da mu krupno lice dođe nasmijano. Sađe sa sjedišta; i sa sinom pođe u dućan. Pođe iza banka
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jedan je bio plećat i visok. Senku onog drugog, skvrčenu, krivonogu i grbavu i suviše sam dobro znao. Ono snažno, zdravo telo ne priliči monahu. Priliči vojniku i oraču, ali nikako ne i monahu.
Poklecali su pred njim i izrugivali mu se govoreći: 'Zdravo, kralju jevrejski.'“ Zatim Marka: „Vojnici ga odvedoše u unutrašnjost palate u takozvani pretorij, te sazvaše celu
Ogrnuše ga skrletnom kabanicom pa opletoše trnovu krunu i ovom ga okruniše. Tada ga počeše pozdravljati: 'Zdravo kralju jevrejski.'“ Naposletku po Jovanu: „Tada Pilat naredi da se Isus uzme i bičuje.
Potom su dolazili k njemu i govorili: 'Zdravo, kralju jevrejski.' I još su ga udarali po obrazima.“ Dok sam mu ovo govorio nije smeo da se odmakne.
Čak i iz dubokih bora na sušičavim, zelenim, zbrčkanim obrazima ostarelih monaha. Neuništivo zdravo blaženstvo gluposti jezerilo se u njihovim ugaslim očima i zar se tu nešto moglo učiniti?
moja, tako, ali šta posle, ništa, otrese prašinu sa dupeta, pogleda te mazno, ovo ti baš nije trebalo, i do viđenja, zdravo, žurim.
Ilić, Vojislav J. - PESME
priči proteklo je doba, Romani danas „uživaju pravo“; I ja je ne bih dizao iz groba, Da sedu prošlost ne poštujem zdravo. Sad što mu drago. Ja baš slabo marim Hoće l' je kogod čitati il' neće...
Ispriča kmetici redom sve što se od jutros zbilo, I gledi kmeticu nešto, pa, Bože, zdravo mu milo! Kmetica, snažna i sniska, vukući prepuna vedra, Zasuk'la rukava oba i malko otkrila nedra, Te kravar ušara
Reči ga kosnuše ove; Pobožan budući zdravo, rado je tolkovô snove, No smisô ovde je jasan. On smućen lagano sede, Počeša kukove lenjo, poražen od ove bede, I
Njemu se učini tade Da ovo lukavo dete sve tajne njegove znade, I razrogači oči. Amor se zasmeja zdravo, Hitnu se na njega blatom i ode na sokak pravo, Goneći svinju i prasce.
A ona, u raku zoru, Pevaše, kô nikad dotle, radeći po svome dvoru. I to ga bolelo zdravo. Hajd što je pevala, tešto! Al' ta veselost beše ovaj put sumnjiva nešto, Posle onakvih snova.
On vide da nije vajat no čardak na kome leži, Oseti nekakvu studen, a koža čisto se ježi; I glava teška mu zdravo. Onda mu na pamet pade Sva bruka što juče beše, i onda hukati stade.
Štujući odaje tuđe, Kmet se ne reši odmah da u dom klisarev uđe. Ali, zbunjena zdravo, i klanjajuć mu se nice, Klisarka navali s molbom, gradeći ljubazno lice, Da i kmet propusti, najzad.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ta zar ne piše u devetnaestoj glavi djela apostolskih: „A mnogi sabraše knjige i spališe ih pred svima; tako zdravo rastijaše i, nadvlađivaše riječ Gospodnja.
kad poče da se raspituje i o drugim svojim rođacima i poznanicima u Dubrovniku, ja mu smelo odgovorih: „Svi su živo i zdravo, i svi Vas najsrdačnije pozdravljaju!“ Bunić je raznežen. Ja mu saopštih moje želje.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
što se sjajiš, Puna rose i travice- Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo Mili vetre, vetre blagi Oj izvore, zdravo zdravo! PUTNIK I TICA BRANKO RADIČEVIĆ Divno gora lista, Divno sunce sija, Divno reka čista Zrake mu odbija.
sjajiš, Puna rose i travice- Dolo, stado, janjci dragi, Vrulo, cveće mirisavo Mili vetre, vetre blagi Oj izvore, zdravo zdravo! PUTNIK I TICA BRANKO RADIČEVIĆ Divno gora lista, Divno sunce sija, Divno reka čista Zrake mu odbija.
– uzdisaja; Kad me svoji zraci Prvi put celiva, Sunce mi je ognja Poklonilo živa, A tičice male Pesama mi dale. Zdravo, granje, što mi Pokloniste nada, I gorki pelenče, Što mi dade jada: Zdravo povetarče, Što mi dade vaja, Zdravo,
Zdravo, granje, što mi Pokloniste nada, I gorki pelenče, Što mi dade jada: Zdravo povetarče, Što mi dade vaja, Zdravo, cvetku, što mi Dade osećaja!
Zdravo, granje, što mi Pokloniste nada, I gorki pelenče, Što mi dade jada: Zdravo povetarče, Što mi dade vaja, Zdravo, cvetku, što mi Dade osećaja!
I gorki pelenče, Što mi dade jada: Zdravo povetarče, Što mi dade vaja, Zdravo, cvetku, što mi Dade osećaja! Zdravo, sunce jarko, Što mi dade plama, Triput zdravo bile, Vi tičice male Lagani pesama Koje stemi dale!
Zdravo, sunce jarko, Što mi dade plama, Triput zdravo bile, Vi tičice male Lagani pesama Koje stemi dale! O VIDOVU DNU MITA POPOVIĆ (ČIKA MITA) Sabljo moja dimišćijo,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Videste li mog Srbu posle mature? To je visoko, to je zdravo, to je lepo kao gora! Kad progovori, kad zapeva, tice zaćute i slušaju ga...
Ostavi me na miru, videćemo tvoja obećanja i tvoj rad, kad nas bude troje na brizi i na računu. Rodio se sin. Zdravo, lepo dete.
— Zar Pavle da ne ide na nauke? Ja ko će ako on neće? — Čija je to volja, i šta to ima da znači? Dete je zdravo, Roza i Jova imaju novaca koliko hoćeš, a Pavle ispraća drugove na stanicu, redom, i vraća se kući.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
sem konačnih, beskonačnih, uobraženih i poluuobraženih količina koje su, kao što vidite, do temelja zaljuljale naše zdravo rasuđivanje, bilo je u matematici i drugih bauka, aždaja, stonoga, psoglava, guštera, krokodila, gvozdenzuba, meduza,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Vodiš li koliko ljudi? — Pa, onoliko koliko nas je, dosta je. — Hajd zdravo! — Zdravo! Zakoračismo u planinu, snežnim stazama, preko nekih kamenitih prevoja, zatim se spuštamo, opet penjemo,
— Vodiš li koliko ljudi? — Pa, onoliko koliko nas je, dosta je. — Hajd zdravo! — Zdravo! Zakoračismo u planinu, snežnim stazama, preko nekih kamenitih prevoja, zatim se spuštamo, opet penjemo, sve jedan po
— Ja sam — progovori jedan dežmekasti čovek, u uniformi oficira. Sedeo je prekrštenih nogu. — Zdravo, brate Srbine! — viknu jedan. — Živeo! i podnese mi čašu vina pod nos. Zahvalim mu se i rekoh da tražim komandanta.
Na ulazu u kuću propustih komandanta napred i pokazah mu vrata. On uđe prvi. — Zdravo da si, brate Srbine! — uskliknu srdačno crnogorski komandant, s mukom se pridiže, i poče da cmače našeg komandanta.
— uskliknu srdačno crnogorski komandant, s mukom se pridiže, i poče da cmače našeg komandanta. — A i ti momče, zdravo! — i sa mnom se poljubi. Onda uhvati našeg komandanta za ruku, i privede ga svome mestu... — Šjedi na moje mjesto...
Šta ćete! Viđeli ste ovaj božji krš. Ni sami nemamo kruha... Pođite mi zdravo, đeco! — Ovaj bi mogao da zadiči i samo Cetinje — reče Dragiša kada smo izišli.
Njihov je pogled zamišljen, a lice ukočeno. Išli su žurno. Na čelu bataljona jahao je komandant. — Zdravo druže! — obrati mu se potpukovnik Petar. — Zar i ti? — Šta ćeš!...
— Zaista, ne bi bilo dobro! — klimao je glavom naš komandant. — Ja moram da požurim. Hajd’ zdravo! — potpukovnik Petar rukova se sa komandantom bataljona i potera kasom.
Ja sam Milojko. — Zdravo, Milojko? Gde je baterija? — Ovim putem pravo, pa na desnoj strani. Idemo i mi. Ovi se spremaju.
Petrović, Rastko - PESME
Svih zemalja granice obojene, gle, krvavo. Pustili bismo jedra na okean tiskan plavo, O drhtali bismo drhtali zdravo U azuru umornih bezmerno starih svodova.
Avaj ovako, topografski, neka ste samo zdravo Po sumornim prostorijama svojih bolova Gde, daljim predelima umrljane, sisate svoje prste, Gde nad nikad neviđenim
Avaj ovako, topografski, neka ste samo zdravo, Prilazeći ženama uveče da ih ljubite. Bacivši pogled na ikonu i na kartu sveta Vama se čini, kad prilazite ženi da je
Nek je zdravo, nek je zdravo, o, proleće, Mladić radosni, nek nam u kuću uđe plodonosno, U kuću uđe plodonosno. Jer seljanke i seljaci
Nek je zdravo, nek je zdravo, o, proleće, Mladić radosni, nek nam u kuću uđe plodonosno, U kuću uđe plodonosno. Jer seljanke i seljaci I kraljevi i
Kad izađem iz te kuće, naslonim se na zid, pogledam od gore do dole, duž ulice. Svete na sever, svete na jug! Zdravo svete na jug, najsrećniji od svih ljudi te pozdravlja - onaj koji je uništio svoj opstanak. Videh boga.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Pruži dečak ruku preko stola: — Zdravo, i dobro došla! — reče. Pruži ruku preko stola Princeza. — Čekao si me dugo? — upitno se unese dečaku u lice.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Tamo, sine, dobre sreće bio! Bog te zdravo i mirno nosio, od dušmanske ruke zaklonio, grdne rane i ruke dušmanske! I krepka ti desna ruka bila!
“ A Marko ih omilova rukom: „Dobro došli, moja đeco draga! Jesu l' zdravo Srblji vitezovi, i čestiti carevi i kralji?“ Čauši se smjerno pokloniše: „Gospodaru, Kraljeviću Marko, sve je zdravo, ali
“ Čauši se smjerno pokloniše: „Gospodaru, Kraljeviću Marko, sve je zdravo, ali nije mirno: gospoda se teško zavadila na Kosovu polju širokome, kod bijele Samodreže crkve, i oni se otimlju o
biđe Strahiniću bane, te mu selam turski nazivaše, pijan derviš okom razgledaše, pa mu mučnu riječ progovara: „Da si zdravo, deli-Strahin-bane od malene Banjske kraj Kosova!
Ako li mi bog i sreća dade te se zdravo u Kruševac vratim, uvatiću Vuka Brankovića, vezaću ga uz to bojno koplje — kao žena kuđelj' uz preslicu, nosiću ga u
“ Al' besedi Kosovka devojka: „Zdravo da si, kneževa vojvodo! Nisam nigdi na ograšju bila; rano me je probudila majka, — mi ranimo te vodu grabimo: kad ja
azdiji, po imenu mome: evo t̓ idem poginuti, dušo, u taboru čestitoga kneza; moli boga, draga dušo moja, da ti s̓ zdravo iz tabora vratim, a i tebe dobra sreća nađe, uzeđu te za Milana moga, za Milana, bogom pobratima, koj je mene bogom
po burmi, po imenu mome: evo t' idem poginuti, dušo, u taboru čestitoga kneza; moli boga, moja dušo draga, da ti s' zdravo iz tabora vratim, a i tebe dobra sreća nađe, uzeću te za Milana moga, za Milana, bogom pobratima, koj̓ je mene bogom
kopreni, po imenu mome: evo t' idem poginuti, dušo, u taboru čestitoga kneza; moli boga, moja dušo draga, da ti s' zdravo iz tabora vratim, tebe, dušo, dobra sreća nađe: uzeću te za vernu ljubovcu“.
“ Devojka se do zemlje poklanja: „Zdravo da si, delijo neznana!“ Al’ joj Marko poče besediti: „Draga sestro, Kosovko devojko, lepa ti si, seko, mlađa bila!
Kralj mu božju pomoć nazivao: „Božja pomoć, vojvodo sibinjska!“ Vojvoda mu bolje odaziva: „Zdravo, kralju od Maćedonije, zlatna kruno pod nebom na zemlji, jasna zvezdo na Maćedoniji!
crnom je zemljom sastavio; pa on uze dvije vojevode, odvede ih dvoru bijelome, ugosti ih u bijelu dvoru, pa ih zdravo doma otpustio, i bješe ih Rade naučio da ne drže vjere u Jerini.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Kad god bi ga gdjegod susreo, Nikoletina je dobrodušno gunđao: — Zdravo, brate Striče! Kad se Jovanče predveče vratio iz Gaja, Stric ga presrete na pašnjaku. — Šta misliš sad?
Ovaj vojnički salutira i pozdravi na engleskom: — Halo, bojsovi! (Zdravo, momci!) Nikov otac Mile, zvani „Majkel“, radio je dugo godina u Americi kao rudar, farmerski radnik i kauboj (čuvar
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
i stršeni će napredovati te neprijateljsku vojsku moriti i razgoniti, a Izrailju put krčiti braneći od zlotvora da zdravo i mirno prohode u svoj vilajet izdat im od Boga.
sa mnom se ne uzbijete, toliko od svoje mi dobrovolje hoću vam dati tu milost; — ciglo u jednoj haljinici da izađete svi zdravo iz grada napolje koji neće ostati pod mojom rukom, pak id’te kud vam je drago. Tako, znajte, više vam ništa ne govorim.
Teke isto taj ćivotić što ga nosiš, uzmi ga u ruke te ga drži i zdravo ćeš proći reku so tim kovčegom.« I tako on učini.
se od njega: napuni se sva crkva od onoga mu sveta hubava mirisa, a telo mu lepo žuto celokupno ležaše onako odeveno zdravo i čitavo kanda je jako položeno onde, ničim ni za trun ne porušeno, niti je bilo što pomolušavilo se za toliko vreme
I oni eto dotle svoju majstoriju kazuju odašto što prave da ono na duzen zdravo i celo iz ruke im izađe na videlo. Ama materiju prevrnuti na drugu stvar ne mogu: da učine od abe čohu, ni od sukna
U mudrosti Solomonovoj ovako se piše: »Sine, otvoraj ti tvoja usta božijim slovima i o svemu zdravo i pravo sudi.« I pak ovako kaže: »Snažna gospoda ljuta su, vina neka ne piju, da ne ovrtoglave i pravo tužnim ne uzmoći
Od prazna čanka i bokala, prazne duše, što je hvajda? E da može topljenik zdravo široku vodu preplivati? Nitko se izučen nije na svet rodio.
« Reče im: gledajte — i taki progledaše. I ostale mnoge je polečio da zdravo vide. I ako i sad oči kojim bole, nevidlji[v]im je nači[nio], neka malo prometanišu pred Hristovom ikonom, svesrdo
Negoli vino novo u nove mehove valja sručivati, te tako i oboje će zdravo ostati. Nego staroga čoveka, ka staru mešinu odbacite od sebe, i uzmite na sebe novoga čoveka, novi meh, da na Novo
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Ubavo si vidim, demek, zašto je toj! Preko čaršiju trče, ta da me u ruke celuju, „Živo-zdravo“ mi reknu... sal što se sramuju da za Manču, ete, pituju... A iz oči gi, ete, toj čitam!...
I to je ohrabrilo Manču. i prvi put kad prođe Vaska kraj dućana, a on bio sam, zovnu je. — Na dom, ete, zdravo li su vi? — zapita je Mane. — Zdravo! — odgovara mu Vaska, a gleda minđuše koje joj je Mane poklonio.
i prvi put kad prođe Vaska kraj dućana, a on bio sam, zovnu je. — Na dom, ete, zdravo li su vi? — zapita je Mane. — Zdravo! — odgovara mu Vaska, a gleda minđuše koje joj je Mane poklonio. — Što raboti čorbadžija... zdravo li je? — Zdravo!...
— Zdravo! — odgovara mu Vaska, a gleda minđuše koje joj je Mane poklonio. — Što raboti čorbadžija... zdravo li je? — Zdravo!... — A čorbadžika, što raboti ona?... — I ona si je zdravo! — A ti što rabotiš? Zdravo li si?
— odgovara mu Vaska, a gleda minđuše koje joj je Mane poklonio. — Što raboti čorbadžija... zdravo li je? — Zdravo!... — A čorbadžika, što raboti ona?... — I ona si je zdravo! — A ti što rabotiš? Zdravo li si? — Zdravo sam si!
— Što raboti čorbadžija... zdravo li je? — Zdravo!... — A čorbadžika, što raboti ona?... — I ona si je zdravo! — A ti što rabotiš? Zdravo li si? — Zdravo sam si! — odgovara Vaska. Tu Mane zastade.
zdravo li je? — Zdravo!... — A čorbadžika, što raboti ona?... — I ona si je zdravo! — A ti što rabotiš? Zdravo li si? — Zdravo sam si! — odgovara Vaska. Tu Mane zastade.
— Zdravo!... — A čorbadžika, što raboti ona?... — I ona si je zdravo! — A ti što rabotiš? Zdravo li si? — Zdravo sam si! — odgovara Vaska. Tu Mane zastade.
Posle duže pauze zapitaće Mane: — A... ete... Zone... zdravo li je? Što raboti? — Pa, sedi si... — Znam de... Može i da leži. — Hehe, — osmehnu se Vaska.
da je drugi ko kroz sam sulundar upao među njih, ne bi mu se tako začudile kao ovo sada njoj. — Zdravo li ste, živo li ste? — zapita ih zatvarajući leđima (i već ostalim) vrata za sobom.
(Da bi se, dabogda, tako i usta dušmanima zapušila!...) — Zdravo, ti kako si, Doke? — prihvati joj Tašana, pa se tek pogleda s Taskom, Kaliopom i Uranijom, jer im svima dođe čudno već
Znaješ li, Mančo, da te neće više da poglednu zaradi onija moji rečovi — kol’ko gi ubavo kaza!... Mori, tvoje „živo-zdravo“ neće prime više!... — veli mu zadovoljno tetka Doka odlazeći.