Radičević, Branko - PESME
vas imadem svet, daleko kad je, dragi, lice tvoje, Zaludu nebo širi zvezda splet, Krasote zalud lisna gora svoje, Zefira zalud šapće laki let, Uzalud cveta onda cveće razno, Kad onda sve je, sve je meni prazno.“ 12.
zvoni u uvu njezin zvuk, Slavuja glasak preumilno zveči Kroz noći kade plovi bajni muk, Umilno vrelo žuboreći ječi, Zefira jošte lakokrili puk, Kad njija u veče rosni trave stas: Al' umiljati j' bio njezin glas. 16.
bija tica glasni puk, I puneli su gaja zlačne svode, Mi slušali smo njegov nježni zvuk I dalje naše upraljasmo ode; Zefira tad smo slušali mi zuk I gledali smo kako umilno brode Po valovi kristalovitog vrela Na suvom listu što je zima
kljuni; I dalje vrelo zveči kojekuda A međ sobom cveće s' nježno buni: Sa njim bi ono ići dole telo, I pita se, od zefira bi li smelo. 31.
40. U jedan ma se bija meni tako Dogodilo u tugujućoj duši: Šuškanje zefira po lišću lako Jesenji dišljaj njegov što osuši, Mišljenje meni oduzô je svako; I zatim s jednim pomislom me skruši, Po
Kostić, Laza - PESME
HIMNE I MOLITVE PEVAČKA IMNA JOVANU DAMASKINU za Srpsko pevačko društvo pančevačko Bogu zefira, bogu oluja, gospodu sfera zvučnoga mâ, bogu slavuja i bogu guja, gospodu tutnja gromovima: ti, kletvo zemne omane, ti,
Bogu zefira, bogu oluja, gospodu sfera zvučnoga mâ, bogu slavuja i bogu guja gospodu tutnja gromovima: Ti, kletvo zemne omane, ti,
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Od udara ovog svevišnjega bezdne hladne zasute atomom, koje dosad ime ne poznaše do sna hladna i tišine mrtve, ne zefira, ne luče, ne glasa - sad ih moćna potrese desnica, te joj n'jeme iz mračne utrobe podjeknuše svemogućom slavom;
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kô ravnim poljem zelen klas, Pod krilom od zefira, Sumorni spomen stresa nas U času blagog mira! I tavni spomen sreće zle Žalosti suzu sprema, I tajnom rečju zbori