Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
DEVA 60 12. GORSKI CAREVI 65 13. PRVI MEGDAN 76 14. PROKLETA KUĆA 81 II DEO: OSVETNIK 89 1. PAUK 90 2. JELICA 96 3. ZEKA 102 4. POTERA 109 5. SIMA KATIĆ 115 6. KRUŠKA RADI 120 7. RASCEP 126 8. TVRDOGLAVSTVO 132 9. PROŠEVINA 138 10.
Kruniji se odsekoše noge. Ona sede na krevetac, osećajući kako je pamet ostavlja. 3. ZEKA Severozapadni deo Mačve pokriven je samim barama.
— Slušaj!... Slušaj samo kako brblja! Ta tvoje će junašvo učiniti da se čak i Surep raspriča!... Zeka je pogledao sad jednoga sad drugoga. Stanko mu je od prvog pogleda pao na srce. Divio se pouzdanoj ruci i sigurnom oku.
A što pitaš? — Mišljah pismen si, te da pročitaš ova turska slova. Ja mislim da ovde piše ime begovo. Zeka se naže nad jatagan, pa pokazujući prstom srmali šare reče: — Ovo ne umijem čitati; ali pogledaj ove pjege, njih znam.
I opet nasta šala. Otpočeše junačke igre... Nasta prava graja: nadskaču se Stanko i Zeka. Ali im se srca razigrala, pa ne daju jedan drugom preda se. Skokovi su bili užasni, ali skaču jedan drugom u stopu...
— reče Latković, pa sede. — Zeko! — viknu Zavrzan. — Čujem. — Hajde preskačite Klempu! — Kog Klempu? — upita Zeka naivno, a svi se zasmejaše. — Onoga što je obesio uši, pa sedi. — Pa zar je njemu ime Klempo?
On sede na zemlju i poče pričati priču o jednoj pametnoj devojci, što je imala kriv nos... Dok je on pričao, Zeka je jednako posmatrao Stanka. Nešto ga je vuklo k njemu, kao da mu je brat rođeni.
Zavrzan ne može biti miran, stade zadirkivati Zeku: — Ama, slave ti, kako ti je to ime? — Kao i tvoje — odgovori Zeka. — A kako se prezivaš? — Selaković. — Po prezimenu bih rekao da nisi rastao na jednom mestu...
— Po prezimenu bih rekao da nisi rastao na jednom mestu... — A ko je od nas i odrastao na jednom mestu? — pitaše Zeka. — Nama ne bješe suđeno mir da mirujemo nego da se seljakamo i prebijamo od drveta do kamena!...
Nikome!... Stari vaši, kao i ja, pobjegoše, da im bar crijeva ne krče ako zulum moraju podnositi!... Zeka je govorio lepo, rečito... Čisto se otimao pogled čoveku da ga gleda. — Tako je, Zeko — reče harambaša.
S tobom će ostati Stanko. Ti ćeš mu u svemu biti na ruci, u svemu, razumeš? — Razumem, harambašo. Zeka korači. — Harambašo! — Šta ćeš? — Ostavi i mene ovdje!... — Što?
Noć je bila tiha. Bahat njihovih nogu odjekivao je. — Bože, ja lijepe noći! — reče Zeka. — Lepa! — reče Nogić. — Šta li sam ovakijeh noći proveo sjedeći!... — Sad ćeš i više.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Pomislih da nije loše dati ocu znak da sam tu i zapevah: „U šumici zeka leži, spi...” a Rašida se zakikota. - Pogodio sam - rekoh. - Kuče! Kladim se u sto dinara, da je kuče ili zec?
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Guramo je od pijace Đeram niz Bulevar ispred počasne tribine, slušajući aplauze kojim nas obasipaju. Bangavi Zeka viri kroz skalu, tačno na onom mestu gde piše Hilversum P, i opisuje nam šta se događa napolju.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
„Dosta nam je maca, meca, kuca i zeka!” — ova parola je, u jednom trenutku, izbačena kao čarobno uputstvo za osavremenjivanje dečje pesme.
Nadahnut pisac zna da miloštom i ljupkošću ozrači sve čega se dotakne, a onima ostalima se čini da će im sama reč zeka uneti u pesmu ono čega nemaju u duši - razigranost, duhovitost i dražesnu privlačnost.
U sledećim stihovima oseća se ritam skakutanja i poigravanja, primljen i naučen od dugouhih: Skoči zeka iz jendeka, Pa po snegu lako prti. Za njim skoči drugi, treći A za trećim i četvrti.
Gledao ih lovac stari, Pucati mu beše žao. Uze listak knjige bele Pa je zeke — nacrtao. Zeka, zeka iz jendeka, danaske si srećan bio! Danas ti je — dece radi Stari lovac oprostio.
Gledao ih lovac stari, Pucati mu beše žao. Uze listak knjige bele Pa je zeke — nacrtao. Zeka, zeka iz jendeka, danaske si srećan bio! Danas ti je — dece radi Stari lovac oprostio.
U vreme kada je Gornji Milanovac bio razvijen privredni i izdavački centar, u gradu je izlazio list za manju decu Zeka.
Neverovatno, da se taj nesporazum desi baš meni; a opet, nikome se ne može dogoditi ono što mu ne priliči. Zeka je, nešto kasnije, prestao izlaziti.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kao mlad licejac javio se 1862. istorijskom pripovetkom Zeka kapetan, i u toku šezdesetih godina dao još dva ogleda iste vrste: Spomeni iz Srema (1864) i Serdar Mitar (1866).
Radičević, Branko - PESME
En' odunda buči trka, Svaki svoga konja žuri, Koji vrana, koji mrka, Al' pred svima jedan juri, To je, dragi, zeka tvoj — Blago meni, da si moj. 3.
“ V Sluga ode, al' ne more, Ne kte on mi da pričeka, Brzo slazi odozgore, Al' već gotov stoji zeka, Pa kada ga vide pusta, Razvedri mu malo lice, Još kad uzja, a konj usta 'Nako mamen upropnice, Kô da cela tuga
XXIX Dan četvrti eto beži, Kad al' pored neki luka Njegov zeka mrtav leži, A na njemu kolan pukâ. Ma nikakve na njem' rane, Pa oko njeg' sluge traže, Idu, glede na sve strane;
Lati s' gore, pa drž' kroz grmenje, Te preskaka klade i kamenje; Jošte nago preko jarka neka — Tu je mene ištetio zeka; Jeste konjic jarak preturio, Al' je prednju nogu salomio.
Ali stiže za mnom drusto moje, Vidi drusto šta je i kako je, Vidi drusto zeka slomljenoga, Svak mi od njih nudi konja svoga, Još me svaki od nji zapitkiva: „Šta je, Rajko, a za Boga živa?
“ „Zbogom!“... „Zbogom!“... Oni se rastaše... Tu vremena više ne bijaše, Već Mileta latio se zeka, Odmila je konjic van sebeka, Vrišti, igra, bije nogom lakom — Al' de ne bi pod takvim junakom?
Ali sada pogledajde amo, Pogledaj im oca Murto-bega, Pod Turčinom doro mi se slegâ, A Milenko ustavio zeka, Pa Turčina na mač britki čeka; Turčin gađa, puca puška mala, Ali puška misli da je šala, Baš u glavu Turčin Srbu
Probio se kroz Turke do Cvete, Bije junak, čini Turkom muku, Probi, razbi, pa Cvetu za ruku I diže (je) na svojega zeka, Pa odbija Turke od sebeka.
Kao vuci juriše Turcima, Već Milete eto među njima, Svoje zlato stiskô uz sebeka, Pa on goni iz kreševa zeka. On odanu, ali kako lako Može biti za časak inako; Ta zrno je to puščano slepo, Pa ne znade što divno i lepo; Ta
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu jagnje luta sa runom sjajnim po šumi gustoj, stazama tajnim i mirno sluša divljine huk, a stari zeka, u sjeni breze, prastaru priču unuku veze: „Živjeli nekad lija i vuk ...
Zečeva tamo armija vrvi, sve je pod sivom zečijom penom, obučen zeka odranog juri, varen se zeka smeje pečenom.“ Istom ti mačak srdito skoči, očima kreše, varnica kiša.
Zečeva tamo armija vrvi, sve je pod sivom zečijom penom, obučen zeka odranog juri, varen se zeka smeje pečenom.“ Istom ti mačak srdito skoči, očima kreše, varnica kiša.
Šta će vam carstvo Velikog Zeca, njegova vojska u silnom broju? Najbolji zeka uvek se nađe kada ga stigneš trkom, u znoju. A mome mačku također velim: miševa carstvo za njega nije.
Maskiran zeka u pseći frak! Sad vidim i ja: svetu je smak!“ Na svadbu krčmar kreće kod znanca, osedla kravu umesto vranca, pa
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kad je, sa svojim golaćima, poginuo i Zeka Buljukbaša, Stojan je, u crnoj tišini, preplivao Zasavicu i otisnuo se u izgnanstvo.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
jodlovanju“ Zadušnice — dan posvećen mrtvima; božja služba za pokojnika zaptija — žandar, stražar zbitije — događaj zeka — mala zelena puška zeman — vreme; vek, godine zijanćarast — koji pravi štetu; prema zijanćer — štetočina zorli —