Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
To ćemo učiniti sad, odmah! Pa ustade i viknu: — Vojko! Vojko se zaneo, slušajući priču Zavrzanovu; prenu čim ču Zekin glas. — Čujem, buljubašo! — Odaberi družine koliko ti treba, pa otidi na Drenovu Gredu.
Nagone nije, i kome se živi neka ide!... Sve je ćutalo. — Ostajete svi? — upita. — Svi! Zekin glas posta najedanput nežniji. — Onda, braćo... — reče — da se oprostimo!...