Jakšić, Đura - PROZA
Beše kao neka zavetina u našem Lukovu. Dan lep, planine se zelene, a povetarac nosi sa golemoga Rtnja miris od zdravca; po vrhovima planinskim igraju se zlatni i ružičasti oblaci,
Obradović, Dositej - BASNE
su u njima žabe; pređe u Cipar, preslovutu Greciju, Macedoniju i Dalmaciju, pak kaže kakve su tuda planinske žabe i zelene žabice što se i na drevesa penju, i kakvoga su koje vkusa.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
list, u hrastovoj krošnji s večeri na vetru, nikle iz vode, iz ptica, iz grobova i vukova, njegove reči, zlatne i zelene, cvetaju, bruje i rastu.
Kruševlja na Tataliju, od Laništa do Velike ravni, s Velike ravni do u Gubin dô, s visa na vis, durbinom zaokruži: zelene se, u nedogled, ogromne šumske mase: bukove šume prve, druge i treće klase.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
To su oči njegove, vrlo čudnovate oči: čas plave, čas zelene, čas sjajne, čas mutne, a dosta puta i krvave. One te glede nekako čudnovato, pa kad mu reči slušaš, ti jedno misliš,
Dučić, Jovan - PESME
Trava puna rose. Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen.
VEČERNjE Mala, snežna seoska crkva, na rudini, pokraj grozničave zelene reke. Rudina je neograđena, puna trave, i na njoj pase jedan krupan mlad magarac.
I kad su njegove kose, plave kao uvelo lišće, postale bele; kada su njegove strasne i velike oči, nekada zelene kao limunovo lišće, postale mutne; i kada je u svojim venama osetio jesen koja više nema svog proleća, on se vratio na
i osvetli šumu, da bi probudila svog dragog i pokazala mu na grudima svoje grivne koje nije u mraku video, i svoje oči zelene kao dve kupine u kojima se legu zmije. Žena ne vidi božanstvo kad između božanstva i nje stane čovek.
U Romaniji će Starina Novače I Pivljanin Bajo u ljutom Drobnjaku, Zalud dohvatiti za zelene mače: Podli će se pazar da svrši u mraku! A u tvom su nebu sve molitve naše, O večna predstražo i slavi i plaču!
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
sestru u kuću i punih sedamnaest godina, ne skidajući ni dan ni noć s kolena zakačke, bogzna te ne bi i opet došao do zelene grane, ali ga oči počeše izdavati.
Čisto ga gledam kako se oblači: džemadan od crvene kadife s nekoliko katova zlatna gajtana; povrh njega ćurče od zelene čohe.
Treba ja da vodim i tvoju brigu! On ide dalje, a kovač kao oparen trči popovoj kući i steže šinu. Nabavlja zelene šare u varoši pa ih sve masti, a ispod trapa, gdje hvata moždanik, podmetnuo dvije stare konjske ploče da se malo
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
šupu odneta, i duž tarabe, koja se pređe u leto sva zelenila i šarenila od ladoleža i vreže koja se uz nju puzala, i od zelene metle suncokreta i rodina kljuna, — duž te tarabe ne vidi se više ništa od svega toga do gola taraba, sa ovde onde
Zapeva onu staru nežnu pesmu: Raduj se, mlada nevo! Već čarne tvoje vlasi Od mirte venac krasi, Zelene mirte splet. Kićeni svati viču: Odbi se vita grana Od plavog jorgovana, Odbi se s granom cvet.
Afrika
Kolibri, ptice blještavo zelene i crvene, sitne kao insekti, lete sa cveta na cvet. Posle ovako poznog ručka treba produžiti dalji put pirogom niz
Velike mrlje zelene mahovine po njima, zarđale, uzbuđuju oko. Neki je putopisac rekao da je „Afrika očajanje za slikara“.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
U tom kraljevstvu tekle su reke bogate ribom, a duž tih reka prostirale su se beskrajne, zelene ravni. Leti su se te ravni pretvarale u žarke pustinje, a zimi u ledeno more, pokriveno snegom.
Ispred gradskih kapija, prostirale su se zelene utrine, gde su đenerali vežbali vojsku. U utvrđenja su bili uzidani ogromni topovi, i rikom tih topova, počinjali su
Gledala ga je svojim krupnim očima, koje su sad bile zelene i svetle, ispavane, ispod dugih trepavica, koje nisu bile riđe, nego tamne.
Sve što je mogao da čuje, i vidi, bile su njegove misli, ali su one proletale brzo kao laste, a činile su se zelene, crvene, a prskale su kroz njegovu glavu, kao varnice.
Tamo su nepregledne zelene utrine, Begej, vrbaci koji su zapupeli i procvali, plavo nebo. Njemu se činilo da u mislima oseća kako trava zeleni,
Kola su po toj glini jurila lako. A još lepše su se vozili po podne, kad su stigli na zelene trave, na bezmernim utrinama prema Vizelburgu.
Kad je Volkov ustao, Isakovič vide da je krupan, mlad, sa kosom smeđom kao slama – kad skide periku. Imao je blago zelene oči i lice nasmejano, a prilazeći, učtivo, oficiru, reče: „Horošo! Horošo!“ Pavle ga nije razumeo.
zna zašto – ko zna iz kog pakla ljudskih uspomena – reče joj da je lepa, ali da bi bila još lepša, kad bi imala krupne, zelene, oči, a trepavice boje pepela. Isakovič joj to reče, ni sam ne znajući šta govori, a sa prizvukom podsmeha.
Njene zelene oči bile su svetle od radosti. Pala je na Pavla – koji je bio zastao u ulazu, da se raspita, jesu li mu bratenci, gore,
Tisa, u vrbacima, koji se još zelene, uz Sunce večernje, koje zalazi. Žena mu se sad, u sećanju, u Tokaju, poče javljati, onakva, kakva je bila, u priči, u
Nije skidala oka sa Pavla i nije pokušavala da se u razgovor umeša. Svetlele su samo njene sjajne, zelene, oči. Kad bi se kola naerila, u tim, velikim, očima javljao se strah.
Jedan čin više. Čuo je, kaže, da se dobro rvao. Kad je prišao Pavlu, Pavle vide blage, zelene, oči, tog lepog, ostarelog, čoveka, kako ga, sa zadovoljstvom, posmatraju.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Naseljavaju četiri nahije: Katunsku, Lješansku, Riječku i Crmničku. Druga grupa zauzima uglavnom najvišu oblast zelene zone, između reke Zete i otprilike reke Lima. U njoj se razlikuju hercegovačka plemena i plemena „sedmoro Brda“.
Granice Turske i Venecije su se dodirivale. Masa iseljenika iz „zelene“ dinarske zone, naročito iz Bosne i Hercegovine, prodrla je u jadranske oblasti, na zemljište hrišćanske države,
Njome vijuga vrlo bistra Gračanica, na čijim plodnim i dobro obrađenim obalama ima dosta vodenica. Od Mramora počinju zelene livade.
Na glavi je kupovna mahrama, obično sivkasto-zelene ili zelenkaste boje. Devojke i neveste se o praznicima dosta neukusno ukrase: mesto „dolaktice“ nose tada kupovni
u zelenilu od kestenova, kadšto debelih, vekovnih, sa velikim krunama, i u drugom voću koje je oko sela i između sela. Zelene livade se prostiru između sela. Po dvorovima („avlijama“) nikad nema drveta. Retke su i bašte sa povrćem.
Na nogama su samo opanci, a na glavi šamija, poglavito zejtinjave i zelene boje. Dakle isto odelo kao oko Vranja. Vredno bi bilo ispitati da li u staroj nošnji koja je istisnuta nije bilo veza,
Ršumović, Ljubivoje - JOŠ NAM SAMO ALE FALE
OPET JE PROLEĆE MESEC MAJ, NA DRVEĆU PUPE ZELENE ĆUMICE ZA VOLANOM "LAYLANDA" SEDI ZMAJ NA LINIJA KALEMEGDAN — ŠUMICE.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Glavna kuća mu je bila na jedan kat. Njegov stan imao je četiri sobe. Jedna soba za posetu, „fizitu“. Divan od jake zelene čoje, i šest takvih stolica, sto i ogledalo „rokoko“ sa izdeljanim siradama, ogledalo još i pozlaćeno.
Gospođa Soka namalana je u polovini veličine; nije nužno bilo u celoj, jer je bila mnogo veća od gospodara Sofre. Zelene fine svilene haljine, dugačke kožne žute rukavice, o vratu đerdan šestostruk krupnog bisera, ruke upola prekrštene, a u
pedeset godina star, srednjeg stasa, suv, lice okruglo, nos „na nebo vopijušči“, usta uvek na smej gotova, oči sitne, zelene, lice uvek na ironiju ili šalu gotovo. Duhom pretežniji od gospodara Sofre.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
bio neki ribar koji je, izvukavši mrežu tog dana, video da je puna riba što se praćakaju čudnovate, srebrne, crvene, zelene, neverovatne. Tako je i njemu treperilo pred očima pri pomisli na iduće dane.
Durbinom, već su se lepo razaznavali stražari na zidinama, pojedine kuće i zelene krune drveća. Nad poljanama je lebdela mlečna magla, što je konjima dopirala do kolena.
malo prestala i kad počeše lepi jesenji dani, nad praznim, žutim poljima, nad vrbacima, u kojima se pojaviše beskrajne, zelene žabokrečine, noću, kad je mesečina dolazila sa šume što se prostirala uz brdo, ona se pojavi jašući na motkama, jašući
Dok je prolazio među bedemima, pod ogromnim svodovima kapija i jahao na most, na vodu široku, pred zelene vrbake i velika nebesa, ruka mu je visila, držeći sablju, bez snage. Bio je i to svršio.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Obično se detetu poželi da bude živo i zdravo i da „dočeka zelene vence“.⁷⁴ Glavni događaj na ručku jeste kazivanje imena.
Sa srpom ću da te isečem, sa oganj ću da te izgorim, sa vodu ću da te udavim, pa ću te raspratim po bistre vode i zelene trave!“ Ovo se ponovi tri puta.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
ZA ALKOHOLE Tražim pomilovanje za alkohole crvene, žute i zelene, slabe i jake, iz zemalja magle, iz zemalja sunčane pene, za njihove slatke opsene, za ni na nebu ni na zemlji čardake.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
—Nije loša — reče kelner — ali biće bolje da uzmete mlado jagnjeće. — Litar kutjevačkog »burgunca« i dve zelene salate. Salate, ako može, odmah!
Ali čovek nikad ne zna šta ga čeka u životu... Zahvaljujući nekoj optičkoj varci, Zamak nekadašnjih grofova, posednika zelene doline s obe strane reke, udaljavao se kao da je začaran što su se duže vozili kroz vlažna, tamna polja. —Stvarno?
List zelene salate naboden na viljušku stajao je u ženinoj ruci, tačno u visini stegnutih zuba devojčice. Niz salatu se cedilo ulje.
držanja, visok i još uspravan, mada je uveliko prevalio šezdesetu, šetao je senovitim drvoredom pokraj smaragdno zelene reke dostojanstvenim i odmerenim korakom, poput sopstvenog spomenika koji samo čeka na njegovu smrt pa da bude izliven
Sremac, Stevan - PROZA
kafane, a posle i iz bojazni da ne mora plaćati tâkom pocepanu zelenu bilijarsku čohu, i sad pod starost nositi zelene jegerske pantalone — zbog svega toga bio je gazda Radisav na sina ljut kao ris, ali isto tako i pritajen kao ris; i
Radičević, Branko - PESME
“ Kod Rajka su obojica bili, Častili se, rujno vince pili, Uzjahali mamene konjice, Hvatili se zelene gorice. Jezde gorom oni obadvoje — Al' je nešto čudan Radivoje, Vas se nešto junak promenio, U misao neku
jadu, Pa se vešto na noge dignuli, Dve-tri straže njima ukinuli, Pored grada prošli stranputice, Hvatili se zelene gorice, Tu zapali zgodno u potaju, Ako Turci nagnu zavičaju.
Oni vide jade pred sobome: Dim se digâ ka nebu vedrome Sa svi strana sa ravne zelene, Ta šumama divno okićene; Onde selo, tu gori palanka, — Ala, brate, žalosna uranka!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
korak daljine od sinovca, seljak je toliko galamio prepirući se s njim kao da se nadvikuje s nekim ko se nalazi čak u dnu zelene doline podno njihove kuće. — Sakrivaj kravu, jesam li ti još sinoć kazao. Kad vide da nema ovaca, eto njih i na kravu.
— Ako ga ja ne bih sad našao, pljunite mi u brk. I kako tada progovori i pokaza prodorne zelene oči, Marko više ne ućuta nit poniknu pogledom.
Pred sneveseljenim putnikom nema više duboke zelene doline s nejednakim raznobojnim krpama njiva i polomljenim ogledalima rijeke nanizanim uz vrbike.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Sve je tiho, nemo i mirno. Samo pokatkad zaćarlija vetrić sa Pljačkovice i Krstilovice, donoseći svežine i mirisa sa zelene i šumne Ćoške. Čaršijom se čuje žuborenje vode što teče olukom, a na ćepencima dremaju momci i drugi besposličari.
Slušam viku drugova, gde me zovu da idemo na reku i sečemo zelene vrbe. Vidim majku, kako pogurena ide po bašti i bere razne trave, pa sve to sa uskršnjim jajem i srebrnom paricom meće
Trgoh se i pogledah nebu. Ono čisto i plavo. U daljini preko ograde zelene se bašte i vinorpadi. U čistom i suvom vazduhu klikće ševa i lastavica.
Ležite, a miriše ovlažena prašina. Mesec sija, te se crne stare, zelene već obrasle mahovinom ćeramide na kućama. Čisto ne smete da dahnete.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
koliko ima vremena da te čekam, — i reče joj suviše: — Hajde u ono jezero onamo, zacrepni vode zelene, i od onoga drveta što pjeva grančicu očebrsni, i kad dođemo do tvoje braće, namaži ih da ožive.
Kad se drugi put zatrubi, oni se stanu primicati, ali se ljudi nijesu viđeli nego samo zelene grane pred njima kao gora.
Lalić, Ivan V. - PISMO
nego krajem jula Kada je letu pedalj do zenita, A hlorofilu aršin do rasula U metastazi žutila i ruja, Tamnije kada zelene su boje U vrtovima, a strnjika suva, Tamnija donja amplituda bruja Vetra što obnoć u vremenu duva.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
na brzaka neki došljak koji posle lepo sedi pred kafanama i posmatra druge Beograđanke, dok one, nesrećnice, pune zelene paprike mlevenim mesom, a potresnim istinama glave svojim ćerkama — trećim Beograđankama, koje će se takođe načisto
Jasno? — završi svoju govoranciju naš maršal Peten. — Otvarate vatru sa položaja, a zatim, na znak zelene rakete, počinjete sa povlačenjem prema koti 247, gde vas zarobljavaju pripadnici Crvene armije i regularnih snaga nove
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Pali se neven nevolja smutnih: ima ih belih, plavkastih, žutih; neke su crne, tmurno zelene, ima crvènih. - Metež u Dobru: pamuk dobrote gužva se. Vene dušin integral.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Platno je prava njiva, po njemu četkom ori, zelene mrlje posij, nek boja prosto zbori, nek slika kupus-bašte pred svakim okom gori.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
DO KRAJA VEKA VELIKA SKITIJA SLOVENI POD PARNASOM Glavari su nas na južne doveli strane od bezverja pijane, od snage zelene, da mramoru grizemo bedra, da batinama kvarimo planine, da stada luda po moru teramo.
se priča kako duboko u ložnice zalazimo, no gledajte: mi samo pratimo gospe u zlatnim odorama kad s večeri siđu međ zelene stubove i na blagoslov podignu ruke. U stvari snujemo zaveru.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pogled sa huma na selo i okolinu beše čaroban, zanosan. Pod njima se zelene gusti zreli voćnjaci, treperi šarenilo po gradinama sa povrćem, viju se čardaklije po nekoj usamljenoj dunji ili šljivi, a
treperi šarenilo po gradinama sa povrćem, viju se čardaklije po nekoj usamljenoj dunji ili šljivi, a iz te sniske zelene gustine izdvojio se ponosno u visinu po neki brest, ili se izvio tanahni jablan...
Po potesima se žute požnjevene strnjike, ili se zelene podotavljene livade po sniskim lukama, ili se crne preorane i zasejane njive...
Beše im nezgodno nastavljati dosadašnji razgovor, a o drugom čemu nisu hteli govoriti. Siđoše u rečicu, pored koje se zelene podotavljene livade. Zadahnu ih miris sveže, zelene trave, po kojoj su već počele da se kupe rosne kapljice.
Siđoše u rečicu, pored koje se zelene podotavljene livade. Zadahnu ih miris sveže, zelene trave, po kojoj su već počele da se kupe rosne kapljice.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
“ 105. Šta se sija kraj gore zelene? Da l’ je sunce, da l’ je mjesečina? Nit’ je sunce, nit’ je mjesečina, Već dva zlatna roga od jelena.
118. Oj javore, moj rođeni brate! Puštaj grane do zelene trave, Da se penjem tebi u vrhove, Da ja gledam niz more galije; Sjedi l’ moje drago na galiji, Vije l’ mu se
Ako b’ te dragom trgala, Dragi je od men’ daleko: Preko tri gore zelene, Preko tri vode studene. 123. Savo vodo, pozdravi mi dragog, Nek’ ne kosi trave pokraj Save — Pokosit će moje
bore, Da se uspnem ja na tvoje grane, Pa da vidim na moru galije Sve galije od suvoga zlata, A mog dragog od zelene svile!“ 147.
255. Diko moja, visoki jablane, Ja ću tebi salomiti grane! 256. Nisam znala, zelene mi trave, Da moj dika ima oči plave. 257. Ovim šorom šake blata nema, sve švaleri na čizma razneli. 258.
miljenica, lepotica dolama - muška i ženska gornja odeća, obično s rukavima, duga do ispod kolena, od ljubičaste (mor), zelene ili crvene čohe; dolamu su nosili janjičari, a kasnije postaje deo svečane narodne nošnje donosac (vokativ: donošče) -
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Pečate plave i rumene žute i crne i šarene, ljubičaste i zelene. Pečate ustava i prava, zakona i štatuta, privilegija hiljadu puta, obećanja i fermana, pohvala sa svih strana, naroda
Brod pred nama izišao je pre nas i sad savija, ostaviv za sobom uzburkani, penušavi trag talasa. Zelene, plave, rumene svile u vodi trepere sve do neba i teških surih brda iza nas.
Moja mati je, kad je pao mrak, među vozovima punim trupa, trčkala uz crvene, zelene fenjere, uz lokomotive iz kojih je izbijala para, kao iz zmajeva, i, najzad se gorko zaplakala. Vikala je i moje ime.
Tako prolaze dani. Išao sam da vidim zelene sfinge i zamrzle basene u dvorcu Belvedera. Tamo sam, nekad, u proleće, mislio da je ljubav tužna stvar.
Nigde na svetu nije ovako duboka voda i ovako široko nebo. Veliki vrtovi u kojima cvetaju svetiljke, zelene, žute i crvene; njino svetlucanje u vodama, polako diže ceo Pariz u providan, jutarnji zrak. Kiša se jedva oseća.
One su zelene, zarasle mahovinom; prozori su im bez stakla, i ljubičasti od vlage. One su jedine bleđe i svetlije šare u mraku.
Tek treći dan digao sam glavu i gledao kroz prozor. Žute, modre, zelene, i crne vode, jurile su prema obali. Ostrva su bila nestala, a more se prelivalo preko brda, i zasipalo krov.
Te crkve, tamne, zelene, sa zvonicima šiljatim, kao vrh ogromnih kopalja, posipaju po svima poljima neku maglu, koja je teška, prekodan žuta, a
U blizini sela Govino, gde su bili logori, pod ogromnim masivom brda Pontokratora, zelene se masline na imanju pukovnika Vulgarisa, a među njima, opet, četiri groba. Malo dalje, u kukuruzima, opet dva groba.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Video je duge, zelene livade i po njima tihe, lepe vijuge Turijine, kako su se, po onoj ravnici, rasprostrle... U jednoj vijuzi, u luci
Dućandžije iznose male zelene stolice, opletene rogozom i s provaljenim sedištem ili odvaljenim naslonom ili okrnjenom nožicom — već kakva je čija
Zadrhta mu punačka, glatko obrijana brada, usne mu postadoše crno-zelene, ruke mu se zatresoše, novine mu ispadoše iz ruku. — Šta je ovo!?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Stigoše golubovi, otresiti Čaplje, labudovi i nesiti, Papagaji, šljuke, pingvini I češljugari, koji žive u Kini, Zelene žune, kreje, slavuji Od kojih proplanak ko klavir bruji, Soko i jastreb, učena sova Koja zna osam hiljada slova,
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Leđa, do tada zatvoreno zelene boje, postaju mrka, katkad crno-sjajna; bokovi i trbuh postaju srebrnasto beli sa metalnim sjajem.
Druge su razgranate kao granato šiblje; poneke su sastavljene iz jedne jedine stabljike. Neke su od njih zelene, druge su crvenkaste boje ili mrko-žute, ili sasvim mrke.
to živopisno dopunjuje šarenilo svih mogućnih spektralnih boja: crvene kao krv, ružičaste, ljubičaste, oranžaste žute, zelene, plave u svima niansama. Koliko je sve to lepše i čarobnije od onoga što se vidi na površini mora i na suvoj zemlji!
Pandurović, Sima - PESME
I zato, valjda, uvek volim dane Kad oblaci beli plavim nebom plove I bacaju senke na doline one Nemira i suza; kad zelene grane Ljuljane vetrom nemirom prozbore O taštini sviju nada, sviju moći, Kad se čudni vetri u šumama hore Horovima
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Prema ikonama uza zid bijaše povelika trpeza, zastrta zelenijem pokrovcem; za njia divan, također zelene boje, a rubovi mu i nasloni izrezano po ukusu prošloga vijeka.
Stoka je već u torinama, čeljad večerala i pospala. Pod vedrim zvjezdanim svodom, proza zelene česti, kao tajanstveni uzdasi nevidovnijeh bića, ćuhole ljetni lahori i raznose pojanje slavuja.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(— i tu prelomi slamku). Dabogda ne dočekala zelene vence! (zakletva devojke). Onako mi živjelo što je od moga srca palo! Sutrašnji dan ne dočekao!
(ime bajalice) da izbije vetrove valovite, nagazne, natrapne, namerne, vodene, pljuskane, crvene, bele, moraste, žute, zelene, plavovinaste, crne, rozne i kafene.
Duva preko korenitih kukuruza, preko tankih konopalja, preko klastih ječmova! Preko pšenice belice, preko zelene deteline!... Duva vetar! duva vetar!
Alasima (ribarima) Sve se njive zelene, a alaske crne, Alas kapu nakrivio, u me’anu gledi: Čunovi mu vodom plove, a ispolci zveče, Kesege mu kolo vode, a
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kad se drugi put zatrubi, oni se stanu primicati, ali se ljudi nijesu viđeli nego samo zelene grane pred njima kao gora.
Lisica došavši svojoj kući metne ždrijebe u košaru, i stane ga timariti: svaki dan mu je donosila travice zelene i vodice studene, ali kad bi god polazila po travu i po vodu, svagda bi prikričila ždrebetu da pazi na njezin glas i na
otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice”, pa ni na kakav drugi glas da ne otvora vrata na košari. Jednom dođe vuk koji je više puta slušao kako lisica
otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.” Ali ždrijebe pozna da to nije onaj tanki glas lisičin, pa mu ne šće otvoriti, a vuk kad to vidi, sakrije se
otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.” Ždrijebe poznavši glas | njezin odmah joj otvori, pak stane pripovijedati kako je neko dolazio i govorio kao
otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.” Jadno ždrijebe prevari se pa otvori vrata, a vuk njega za vrat te ga uvali i svega pojede, samo glavu i rep
Kad poslije dođe lisica, po običaju stane zvati: „Kobo, kobilice! otvori mi vrata: nosim ti studene vodice i zelene travice.” Ali niti se ko javlja niti vrata otvora.
koliko ima vremena da te čekam“, i reče joj suviše: „Hajde u ono jezero onamo, zacrepni vode zelene, i od onoga drveta što pjeva grančicu očebrsni, i kad dođemo do tvoje braće, namaži ih da ožive.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Treba i večeras da se nađemo! Ko zna šta bi sve moglo dispadne! IKONIJA: Ne lipši magarče do zelene trave! GOSPAVA: Bolje malo pogledni ovu brazletnu! Šta kažeš, a? On mi kupio! CMILjA: Stvarno je prekrasna!
MILE: Ne treba na to gledati tako usko! PROSJAK: Muve su zunzare, i to prvoklasne, uranjene, dlakave, zelene, prelivaju se u zlatno, u svim nijansama! IKONIJA: Prodaješ mamce? PROSJAK: Mamce, i to odlične!
IKONIJA: Potpuno ćelav. JAGODA: Ma kaki ćelav! Kosa mu gusta, proseda, grugava. CMILjA: Oči zelene. JAGODA: Neće biti zelene. Kao varnice, vatrene! IKONIJA: U stvari vodnjikave, vidi se alkoholičar.
JAGODA: Ma kaki ćelav! Kosa mu gusta, proseda, grugava. CMILjA: Oči zelene. JAGODA: Neće biti zelene. Kao varnice, vatrene! IKONIJA: U stvari vodnjikave, vidi se alkoholičar. Sam je reko ne pije, ima jetru.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Na njenoj okrajici skrkle se vrbe, a od njih ništa dalje ne vidi do opet zelene česti i vrhu njih gvozdeni krst na zvoniku.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
PRAZNINA Razbežale se reči sve iz mene: Kao od bata nekog kad za časak Nestanu ptice sa grane zelene (Al ostave u sluhu šum i prasak).
Ćosić, Dobrica - KORENI
Šta li je imala da mu kaže? Ona je nešto znala, mislio je često dok je lomio zelene simite što su se pušili belim, ljutim dimom.
I Elen. Gde li je sada ona? Oči padoše na krevet. Ovu čegru je majka tkala. Bio je na raspustu. Zelene grane. Ugasi šibicu. Mora da se smiri i sredi. Brzo šeta po sumračju od prozora do kreveta.
Ustajao čim se kafanski petao oglasi, brzo upadao u čakšire i kožuh, stavljao šubaru na glavu, ogrtao gunj, iz zelene testije ukleštene između kolena, kao da gusku kolje, sam sebe polivao i pljuskao vodom po licu.
Ona su nevina kao i pilići, i nisu kriva što su prozori od šarenog stakla i što su na. zelene lestvice pobodene crvene i plave kugle pored putanjica s varoškim cvećem koje ne miriše, i što ne znaju šta je livada.
Apsandžija ne zatvara vrata, on ostaje u njima, od njega odlazi pust hodnik, samo nekoliko brezovih metli i dve velike zelene testije, a tamo u dnu — komad dana. Mekog, jesenskog dana, i nekog razgovora žena.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Šarančić pođe na put još pre zore, ali starca nije bilo lako pronaći. Duboko u mulu češljao je zelene brkove. Ugledavši ga, mali šaran se prestrašeno pokloni, i reče: — Ti si najstariji, morao bi znati kako da pomognemo
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Na uličnim prelazima ka Trgu Republike blesnu pa trnu kružne svetiljke: crvene, žute, zelene. One ne gone mrak nego prenose naredbe: kad se zapali crvena baklja, ljudi staju, a kad se zapali zelena, hodaju.
i zato nikada ne učini ono zbog čega svakog dana stigne u trouglasti park pod kestenovima: nikako da pretrči, dok gore zelene baklje (ili crvene, njega to ne obavezuje), taj razmak koji je, jednom, davno, već pretrčao, nikako da pređe tih
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Trava puna rose... Tužno stoje vrbe iznad vode mutne, Hladni vetri mrse zelene im kose. Na zapadu negde polumrtav bleska Ugašenog dana zadnji bledi plamen.
Popa, Vasko - KORA
mu u krunici Prenoći I tako Dogoreva pikavac Na donjoj usni nemoći Na kraju sveta KESTEN Ulica mu propije Sve zelene novčanice Pištaljke zvoncad i trube U krošnji mu gnezda svijaju Proleće mu prste kreše Živi od pustolovina Svojih
mi zebu Otimamo trenutke Od bezobzirnih testera Ruke se tvoje tužno U moje ulivaju Vazduh je neprohodan 4 Šušte zelene rukavice Na granama drvoreda Veče nas pod pazuhom nosi Putem koji ne ostavlja trag Kiša pada na kolena Pred prozorima
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Njene poljane su sočno-zelene, more je vedroplavo, vazduh mio, iako nestašan; njegov veseli dah podmlađuje kopno i more. Sa blagoslovenog tla
Pogledaj samo ove krasne jagode, ove zelene krastavce i sočne artičoke! Okuvane i prelivene zejtinom, one se tope u ustima, a lako ih vari i najnežniji stomak“.
„On će nam“, reče administrator, „zacelo doći u pomoć“. „Kada?“ „Kad na vrbi rodi grožđe!“ „Ne lipši, magare, do zelene trave!“, vikahu većnici jedan za drugim. Administrator ne znade šta da im odgovori.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
prožima ceo svemir čini mu se: da će svakog trenutka ugledati anđele kako izleću iz gustih, visokih šuma i sleću na zelene, cvetne obale voda.
Sutradan maršuje kolona i spušta se, najzad, u pitomu ravan. Otegle se zelene, beskrajne livade i čuče veliki plastovi kao šubare. Toplo je, oseća se dah mora, i nebo je mirno, plavo, blago.
ali je njegov nemirni pogled lutao na sve strane: čas po uglovima sobe gde se niz ukusne police od cveća spuštale zelene vreže lozica i ruža puzavica, čas na toalet načičkan skupocenim bočicama od kristala, a čas na elegantni sto pisaći sa
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
koja u uglu već godinama bezglasno živi, u ustajalom zraku i duhanskom dimu, pružajući bespomoćno na sve strane svoje zelene dlanove poput neke storuke Niobe. S prozora se pružao pogled na uski zaljev i luku.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
voćem i žitom, brdašca, što su mu pogled milovala još od detinjstva mu; mame ga one ravne i nepregledne, pokošene zelene livade, po kojima se belucaju čopori stoke i razleže onaj jednačiti, poznati mu zvon medenica, koji mu dušu razgaljuje..
Tamo daleko, na kraju potesa, izdiže se veliki go hum, po kome su se prostrle zelene Pašine Livade. Po vrhu huma vide se jasno gomile seljana, sa belim košuljama i crnim gunjevima i jelecima, kako se žurno
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Lisica, došavši svojoj kući, metke ždrijebe u košaru i stane ga timariti. Svaki dan mu je donosila travice zelene i vodice studene, ali kad bi god polazila po travu i po vodu, svagda bi prikričila ždrebetu da pazi na njezin glas i na
ždrebetu da pazi na njezin glas i na njezine riječi: „Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice“, pa ni na kakav drugi glas da ne otvara vrata na košari.
vrata, pa stane i on svojim krupnijem glasom vikati: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice.
pred košaru, stane po običaju na vratima tanko govoriti: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice.
stisne što je većma mogao i počne vrlo tankijem glasom: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice.
Kad poslije dođe lisica, po običaju stane zvati: — Kobo, kobilice, otvori mi vrata; nosim ti studene vodice i zelene travice. Ali niti se ko javlja niti vrata otvara.
Kad se drugi put zatrubi, oni se stanu primicati, ali se ljudi nijesu viđeli, nego samo zelene grane pred njima kao gora.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Mene su privlačile njegove skoro bele trepavice i obrve, vragolaste zelene oči i žute pege po licu. Rodio se u Hobokenu i razumevao je donjonemački dijalekt svoga oca, ali je uvek odgovarao
Ljudi su se bavili istim poslovima kao i nekada u ovo doba godine. Prilaz kući vodio je preko zelene poljane gde su nas dočekala širom otvorena vrata, znak da se očekuje dragi gost.
Ljudi su se bavili istim poslovima kao i nekada u ovo doba godine. Prilaz kući vodio je preko zelene poljane gde su nas dočekala širom otvorena vrata, znak da se očekuje dragi gost.
odgovorio je na to Niven tešeći me, a ja sam, ne mogavši da sakrijem svoje razočaranje odgovorio: ”Ne lipši magarče do zelene trave.” Niven je očigledno bio iznenađen i upitao me: - Šta vam to znači?
Na to sam ga upitao: - A na šta drugo da mislim? Užasno mi je kad pomislim na one strašne zelene fluorescentne vakumske cevi, o H-zracima, fluorescentnim zastorima, skeletima ruku, stopala i rebara.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pogledam se. Gle, sve je na meni izmenjeno, rast, odeća, osmeh, lice. Jedino su još oči ostale mojih pradedova, zelene slovenske oči, i još odblesak kose i boja brade neizbrijane toga jutra.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Na noge mu nazuli nove crvene jemenije, a na glavu natukli fes sa bednom čalmicom i još smešnijom kićankom od zelene nepredene svile. Bože, smešan i bedan se učinio seljacima njihov Miloje onako prerušen.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
motriš bez prekida) Vidiš, zemlja-mati i prima i daje, Po njivama klâsi zlaćano se sjaje, Čuješ drage tice kroz zelene gaje. Ratareve trude priroda priznaje, Platiće mu znojak, neće želet’ hleba — Kako ne bi radnik imao što treba!
Miljković, Branko - PESME
kucajući Prodre kroz materiju i takne beskraj njen nagovoreni cvet Njeno biljno iskustvo: presipanje jednog sveta u drugi Zelene vradžbine biljni đavo cvet a ne svest Njena bezbolnost dodirnuta čudesnim Vrati zrno u zaborav Oslobađa me boga njena
Krakov, Stanislav - KRILA
Masna kecelja i kosa zalepršale se i kraj stroja. — Gospodine oficiru, gospodine oficiru... Male zelene oči su podrugljivo žmirkale: — Beži od stroja, gade grčki... Na čelu se razglegli opet zvuci muzike.
Radost je bila na površini, i do nje se uvek dolazilo. Po jezeru su ludovale ribe. Šume su bile mirne i zelene, no kroz njih se provlačilo sunce, I igralo po proplancima.
Imao je kuk prostreljen. Šmrkao je tiho, i tražio da pije. Potom je tužno gledao zelene vrhove borova. Komandant puka naredio je da se oficir, koji je vršio prepad na selo, optuži za upropašćene rance i
Lišće je šipraga bilo tamno i neveselo klimalo na njih. Ali se zelene ivice na vrhu planine veselo smešile. Penjali se. Sa zaravni su gledali ceo zaliv pod sobom i trvđave Karaburuna, i
Neko je napolju udarao u balalajku. Svuda su između šatora promicale zelene bluze ruskih izviđača. Kraj logora je bio odsek crvene zemlje, i niz njega su neprestano vojnici strčavali.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kolibri, ptice blještavo zelene i crvene, sitne kao insekti, lete sa cveta na cvet. Posle ovako poznog ručka treba produžiti dalji put pirogom niz
Velike mrlje zelene mahovine po njima, zarđale, uzbuđuju oko. Neki je putopisac rekao da je „Afrika očajanje za slikara“.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Po gori mirno?... A po selima?... RADAK: Nesreća! Deset je dana kako putujem Kô senka neka gore zelene. Obilazeći carske drumove, Rasmatram sela, gledam tragove Kuda su besni Turci jurili, Pa svugde krv...
(Glasno okrenuv se Stani) A kud si, stâra, tako naumna Po neprohodu gore zelene? A i večeri suton senasti Pokriće skoro uske stazice, Kuda pastiri — samo ponekad — Sa belim stadom mirno prolaze.
“ Reci slobodno, „Kako je turski konji gaziše, Tu bledu glavu!...“ Ili drukčije: „Kroz hladan suton gore zelene Gredô sam danas živim očima Nasilja turskog remek žalostan: Pomamnoj četi mahnit vojvoda Kroz goru vuče tanku
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Jelen v gorah poskakuje, sova hitro vozljetuje. O zlatoje proleće! Dreva plodna već cvjetaju i dubrave zelene; drenki rani povjest daju, nejma zimnog vremene. Grif si krila raskriljava, glasom svojim vosklicava: O zlatoje proleće!
1857. Jovan Subotić XVIII PRATER Hajd’ u Prater, u krilo zelene prirode, tamo Vlada lepota i mir, struji vedrina i hlad.
Vasa Živković MLADOJ NEVESTI Raduj se, mlada nevo! Već čarne tvoje vlasi Od mirte venac krasi, Zelene mirte splet. Kićeni svati viču: Odbi se vita grana Od plavog jorgovana, Odbi se s granom cvet.
Sva drevesa i kamenje I zelene trave, Sve dubrave i sve stene I pećine stare, Svi vi meni pomozite Ovde tugovati, I do željne smrti moje Sa mnom
Bojić, Milutin - PESME
(II knjiga Samuilova, XI, 2, Z) Strast je zakliktala na lešini Vere, Strast što čini usne modre i zelene, Strast što sedi kose i što nedra dere.
Jakšić, Đura - PESME
1856. PUT U GORNjAK Od Velikog Sela do samoga Ždrela Kô da j’ vila neka ćilim razastrela Od zelene trave i svakake šare, Da sebi domami umorne bećare; Pa doklen ti vila lakog sanka bira, Hlađan potok slabe noge ti
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
, pelena, kadulje, sleza, GZM, 20, 1908, 347); uvobolje (parenje v., SEZ, 13, 344; GZM, 4, 164); čmička na oku (sok od zelene v., SEZ, 13, 379); krastâ kod stoke (istucano lišće, іbіd., 429). Istucana zrna v.
U staroj granici do Đurđevdana ne unose se u kuću nikakve zelene grančice, a na Đuđevdan okiti se njima i kuća i crkva; docnije, ako zapreti grad, krsti se tim grančicama put oblaka i
Puhor od k. koja je sagorena na živoj vatri daje se stoci (S. Trojanović, Vatra, 68). Oko detinje kolevke meću se zelene k. (»da bi dete bolje spavalo«, SEZ, 16, 171). Naročiti Hejlkraft ‹= lekovita snaga› ima k.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ona je sjedela na klupi, u osjenu cvjetnih stabala; do nje stajaše brat. Ispod nogu im prostiraše se sag zelene trave. Izdaleka, kao laka muzika, dopiraše do njih brujanje vodoskoka. Brat ga pretstavi. Ona se diže.
Devojka se okrete i pogleda ga:— Dođite za namom, ko zna kad ćemo se već viditi! Zakloniše se među vazda zelene česmine. — Gledajmo se malo, a nimamo puno vrimena! Koja je ura? Ivo izvadi sat i reče: — Blizu je deset!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Gledao sam vojnike dok su se spremali da pođu u rat. Lauš ih je divno opremio. Dolame od zelene čoje, sjajne pancire, bakarne kalpake sa perjem, ogrtače, nova koplja sa bleštavim vrhovima, nove mačeve oštrih sečiva,
A onda odjednom blesne ljubičasta svetlost i ja se nađem u polju sred sočne zelene trave, među krupnim cvetovima čiju boju nisam u stanju da odredim jer se menja: čas je crvena, čas žuta, čas zelena.
Ilić, Vojislav J. - PESME
se diže, I tako s njime pred bogove stiže I nebo grmnu od smeha i jeke, Kad stupi umorni starac, ukrašen čitavom bašto Zelene kukureke... 1885. LADA Studena zima je prošla. I večno ljupka i mlada, Na snežni Koledov presto majka se podiže Lada.
krpe na crnim ritama spava, I sanja sutrašnji praznik: kô lica anđelski čista Oko Isusa Hrista Mnoga se skupila deca. Zelene palmove grane, I zveket zvonaca jasnih svečanost kazuje njinu, I dete disaše burno, i u snu zapeva jasno: Osana
A to je ovako bilo. Kô svakad činio što je, Kravar okrete glavu i oči obrati svoje Put guste zelene šume. Al' danas začuđen stade Kad njegov pijani pogled na cvetnu obalu pade.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Tu, na njegovoj desnoj obali, leži Dalj. Tako sam, posle dvogodišnjega otsustvovanja, ugledao opet zelene šalukatre moga očinskoga doma, i u njegovu dvorištu primio ogromni ključ njegovih teških gvozdenih glavnih vrata.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Jelen v gorah poskakuje, sova hitro vozljetuje. O zlatoje proleće! Dreva plodna već cvjetaju i dubrave zelene; drenki rani pocjest daju, nejma zimnog vremene. Grif se krila raskriljava, glasom svojim vosklicava. O zlatoje proleće!
Znam sad što ću, pisati hoću djeci malenu, ljepu, šarenu, knjižicu. MAJSKA PESMA NIKANOR GRUJIĆ Već se polja sva zelene, Topliji je sunčev sjaj, Sve su voćke odevene, Hajdmo, hajdmo dok je maj, Hajdmo svi u gaj!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pred njima srebro, cveće; u tri ugla sobe zapaljene su velike zelene porcelanske lampe; toplo je, i potpuno mirno. Njih dvoje razgovaraju, pametno, ozbiljno, tiho.
ogranka jedno drugom u susret, omotaju se jedan oko drugog, usprave čvrsto, i odmah se za njih hvataju nove, slabije zelene grančice. To je jedno danonoćno nadrastanje i putovanje. Jedna žilava konkurencija svemu živom i mrtvom.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
To mora lepo izdavati!« »Još kad pođu u vizitu.« »I kad se aufpucuju, hi, hi hi! A kakve su po snagi?« Ugasito zelene, gospože, upravo ovakove kao što je vikler gospodične Sirene. (Sirena sakriva oči.) »Teško njima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Osećamo već topli dah. Odmičemo sve više jugu i vazduh je topliji. Vidimo i zelene livade, iako je još januar mesec. Na jednom prenoćištu zatekosmo italijanske vojnike.
Onda šibovi oleandera i nara, a na brežuljcima gorostasne zelene maslinove gore, smokve i narandže. U sredini toga zelenila je mnogoljudan grad od belih visokih kuća.
Po nemu se zelene puste livade kao oaze, i ovde, onde, izdiže se po neko kitnjasto drvo. Napred se isprečio Kukuruz, grbav i čvornovat,
Petrović, Rastko - PESME
“ JEDRILA Topografski radnici, sokoli moji, sokoli, Dok geografske karte tiskate Mislite na zemlje udaljene. Zelene i plave boje gora i stena sa prstiju sisate A sa Azije oštrih mirisa bole vas grudi i Afrike.
Pa gle, pa kako! U gore, u divne zelene gore, U strašne zelene gore, Pa gle! Ta u gore do nebesa zidane, U gore, manitamo od života bezmernih.
Pa gle, pa kako! U gore, u divne zelene gore, U strašne zelene gore, Pa gle! Ta u gore do nebesa zidane, U gore, manitamo od života bezmernih.
Kroz tvoje ruke protiču vode I zato, gle, sve reke su crvene, A još su samo oči mi zelene Da po njima mog brata malog papirni čunići brode.
) da li priroda onda mora da me prizna, ali je prevazilazim. Kao ogromna plazma sred dahtanja, žvaćem oblake zelene šuštave, sva moguća društva i slave su komika tada; pa da opštim, zaboravim da dajem ugovorene znake, već se utapam u
gde je slikano cveće, poljubiću je tako često na prsi, jer se sanja o devojkama koje zadrhću rano, i kojima je uz oči zelene dano da im noć odnosi glas kao šešire, kao pad teške hladne vode.
I otad sam se kupao u pevanju Mora u kom zvezdani i mlečni natapaju se trazi, Proždirući zelene azure gde, u posmrtnom plivanju Opčaranome, neki davljenik zamišljen slazi.
Šantić, Aleksa - PESME
U snu gleda carske nizame i horde, S mjesecem barjake zelene i gorde, I borija turskih čuje jasne zvuke... Sanja... No đaurska truba pisnu neđe.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ponavljanje opisa naših junaka deluje kao nagoveštaj turske nesreće, a više puta popovljeni stih „Marko veže za jele zelene“ pojačava — nesumnjivo — sliku turskog poraza.
ponavljanju čuva isti red (na primer, u pesmi Janko od Konjica i Ali–beg u Savinim odgovorima na Pavlova pitanja da li se zelene lugovi posavski, da li ima trave oko Save itd.
Ja ću đeci, mojim šurevima, hoću njima ruho prom'jeniti, a u tursko ruho oblačiti: oko glave bijele kauke, a na pleći zelene dolame, a na noge meneviš-čakšire, o pojasu sablje plamenite; prizvat sluge i kazaću junak neka sluge konje
tridest sluškinjica nek ti drže skute i rukave, raniću te medom i šećerom, okititi tebe dukatima savrh glave do zelene trave; udri sade Strahinića bana!
30 MARKO PIJE UZ RAMAZAN VINO Car Suleman jasak učinio: da s 'ne pije uz ramazan vino, da s' ne nose zelene dolame, da s' ne pašu sablje okovane, da s' ne igra kolom uz kadune; Marko igra kolom uz kadune, Marko paše sablju
Nijesi li jasak učinio: da s' ne pije uz ramazan vino, da s' ne nose zelene dolame, da s' ne pašu sablje okovane, da s' ne igra kolom uz kadune?
care Sulemane: „Moj posinko, Kraljeviću Marko, ta ja jesam jasak učinio: da s' ne pije uz ramazan vino, da s' ne nose zelene dolame, da s' ne pašu sablje okovane, da s' ne igra kolom uz kadune; dobri ljudi o zlu govoriše: na jadnoga Marka
“ Baci koplje crni Arapine da udari bolesna Dojčina, al' se doro boju naučio, kleče doro do zelene trave: visoko ga koplje preturilo, te udara u zemljicu crnu, — pola koplja u zemlju nagnao, a pola se odlomilo bilo.
Raspe kralju svilena šatora, zelen šator od zelene svile; na njem zlatni dvanaest krstova, trinaesta jabuka od zlata, — u njoj sjaji bescen kamen dragi.
Umalo ti junak ne poginu. Mol' se bogu za daidžu svoga, ti bi junak jutros poginuo“. Pa me diže iz zelene trave, baci mene na konja malina, pa me spremi bijelu Sibinju; i tebi je pozdrav opremio.
kad dođe k braći svatovima, po imenu zeta dozivaše, dozivaše, pa ga ogrtaše, ogrnu ga kolastom azdijom, savrh glave do zelene trave pokri zeta i konja dorata (ja kakva je, — jada dopanula!
Šarac-Mahmut-agu i kod njega starac-Merdan-agu, obojici savezao ruke, pa ih daje Jeroglavac-Marku, Marko veže za jele zelene. Ondar Stojan iza glasa viče po imenu od Zadra Todora: „Đe si, pobro, od Zadra Todore?
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Gore se zelene, mirisne trave se pomaljaju, seno buja, kosci se prigotovljavaju. Jaganjci bleje, po zelenoj travi skaču igrajući se,
zapajana s nebesnim kapljami, u vis rastući razgranato, — a sad samo ostala jedna pavitina divlja, tako da ni divlje zelene vinjage ne vidi se na njoj. Kamo carstvo, kraljstvo i veliko na glasu gospodstvo naše?
Brzo došlo, skorije izmaklo se. Bez utirišene s oranjem zemlje, ako malo i ukaže se niklice zelene, al' i od male pripeče sunčane, taki i presahne. U poslu da je vruće srdce. Nebo je visoko, a zemlja tvrda.
eto iznese, te bez vlage suha bašča sa cvećem prorasti po božijoj volji i bezvlažna zemlja cveće i nove rasljike zelene plodi i u bezrodnoj mnogo jesenje povrće nasporava se. Kadar je Bog u svemu, te štogod hoće, taki ono i bude.