Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Spustimo se k Rakovcu, no stranputicom naokolo, jer sam ja tu poznat bio, pak ti sve izmeđˊ Fruške Gore i Dunava put Zelengrada. Udarimo na Osek, pređemo u Slavoniju i, idući k Pakr[a]cu, u jednom selu sluči nam se nešto čem se nismo nadali.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
— A odakle si? — Ja? Je li? Iz Bukovice, iz Zelengrada... — Ma ti si rišćanin? — Ja? Je li? Nisam, ni dao bog, nego sam iz Zelengrada, a u Zelengradu nema rišćana, a nema
— Ja? Je li? Iz Bukovice, iz Zelengrada... — Ma ti si rišćanin? — Ja? Je li? Nisam, ni dao bog, nego sam iz Zelengrada, a u Zelengradu nema rišćana, a nema ik ni u Medviđoj, nema ik u ta dva sela, a sve ostalo, znaš, sve je po Bukovici
— A kako te zovu? — pita gvardijan. — Mene, je li? Zovu me Grgo... — Čegović? — Prokasa! Grgo Prokasa, znaš, iz Zelengrada... — Ne bi nam falilo nego još da ovake životinje uzimljemo u službu! — reče talijanski fra-Duvalo. — A zašto ne?
Uvedi ga, Škeljo, i istari dobro!... — Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Ma da nisi ti onaj iz Zelengrada što može skočiti iz bačve u bačvu? — pita ga Srdarina. — Kako to? — reče gvardijan.
— odgovori Naćvar. — A odakle bješe i čegović? — Bija je iz Zelengrada i zvâ se Grgo Prokasa... Harambaša i drugovi mu pogledaše jednog okoštog pandura, koji zavrti glavom.
Harambaša i drugovi mu pogledaše jednog okoštog pandura, koji zavrti glavom. — Ja sam, duovnici, iz Zelengrada, ali u nas nema toga prezimena... Manastirci se zgledaše. — A kažite mi, kakav bješe na oči taj čoek?