Obradović, Dositej - BASNE
Ovi ga proda jednom ciglaru, gdi neprestano noseći zemlju i cigle, i ne imajući takove zeleni kao pri daščovanu, jošt više o promeni počne moliti.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Sve to zatvaram svojim rebrima, i taj zvuk, I tvoju mračnu glavu koja svetli u meni, I polumesec od snega, i brda zeleni luk Koji se u zenitu samom svetli i zeleni 3.
I tvoju mračnu glavu koja svetli u meni, I polumesec od snega, i brda zeleni luk Koji se u zenitu samom svetli i zeleni 3.
7. Vidiš li kako, na izmaku zime, ona siva obala Dunava na jednom mestu počinje da se zeleni? Može li se to saterati u rovove? Može li to stati pod ove kape? Može li se tome, urlajući, komandovati „Lezi!
preko reke, gledam onu sivu obalu koja postaje sve zelenija, i u meni, spaljenom do temelja, ovo sivilo počinje da se zeleni! 8.
U Gornjem zograf lađu pozlaćuje, u Donjem čamdžija lađu katraniše. U Gornjem, u senci visokih čempresa, zeleni i zlatni, plave se pauni, u Donjem, u senci dudova i vrba, guščar tera guske kroz kokoške.
Šta to, i kad su budni, i kad spavaju, jedni drugima, u vrevi i graji, dokazuju i osporavaju zeleni i crveni papagaji? Čuvar miševima hrani kopce i sove, kofom cuboka hrani krokodila.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
sjaje im se jabuke kao mesečina; među njih se ugnezdio belokorac, ručica mu od slonove kosti, a međ ušima mu se preliva zeleni smaragd... Duga „tančica u ruci imađaše preko trideset srebrnih pafti, a kundak joj srmom uokviren.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ili možda?... Koješta! I tu noć sam sanjao. Sanjao sam: a ja kao idem nekom livadom. Sve se zeleni kao jed, i u vazduhu nešto miriše, i negde kuka kukavica, a, opet, ispod nje — ja ne znam otkud — ali ispod nje izbija
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A posle, bacao ga je u brigu i njegov barometar u kući, jer onaj zeleni žabac u onoj staklenoj tégli na prozoru, pokazivao mu stalno od nekoliko dana kišovito vreme. — Pa, šta ste rešili?
— Gledaj samo, molim te, kako se kapricir’o obešenjak jedan zeleni, pa baš nikako da se popne uz lotre, nego me gleda odande bezobrazno k’o kakva buljooka Čifutkinja!
Grom te spalio, obešenjače zeleni!« Tako ga je grdila gđa Sida, ali on se ipak nije penjao iz merdevine. — A... je si l’ što smislio?
Afrika
Mali plavi proplanci su do same vode, gusto zeleni žbunovi, i u zatišju uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino
Iz sredine one seoske kuće nikla je palma i odnela celu kuću uvis. Od tla zemlje do najviših grana postoji takav gusto zeleni splet lišća, loza, paprati, šiblja, lijana, da je nemoguće i zamisliti da čovek načini korak napred.
Moje ruke i lice takođe su garavi, žuti i zeleni od tog bila. U tako strašnom stanju stižem u jedno četiri po podne ponova u Boake.
Liče vrlo na sne u Mankonu. Na stazi ka Banfori sretamo duge povorke žena sa kalbasima na glavama. Zeleni sveži buket lišća napred i pozadi, jedina je njihova odeća. Lišće pridržava jedna mreža od crnih uzica kojom su opasane.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Njemu se činilo da u mislima oseća kako trava zeleni, kako drveće pupi, kako se nebo plavi. Želeo je da se još jednom po toj travi vozi, da bude živ sa prolećem u toj
Tamo, na suprotnoj strani, pružali su se neki, zeleni, brežuljci i gubili u tamnom, još tamnijem, biljnom svetu. Isakoviču se učini da, tamo, već, kišu vidi.
Kako, dug, dug, red jablanova, nepomičan, stoji. Kako step beskrajni, ukrajinski, zeleni u večernjoj rumeni, u kojoj se sve smiri. Sve su to – pomisli Pavle, zamišljen – neki Isakoviči, i oni.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
dva varijeteta su vezana za dve oblasti, koje se geofizički a naročito klimski znatno razlikuju: za šumski travni i zeleni pojas sa sporadičnim karstom i za goli, kršni, potpuno karsni južni pojas; osim toga u prvom bogatstvo vode, a u
I inače je pološka oblast slična ovim dvema kotlinama, naročito pećkoj Metohiji. Klima joj je slična njihovoj: spada u zeleni pojas Balkanskog poluostrva, koji prestaje s njenim južnim obodom, pa odatle nastaje prema jugu goleš i letnja sprljenost
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Misliš? - šapnula je a onda mi se obesila o vrat izjavljujući da sam genijalan. Zeleni zečevi! To je priroda morala da izmeni i onda niko ne bi uspeo da uhvati ni jednog jedinog zeca.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Po ustajaloj površini, kao paučinom prevučenoj, zeleni konjici i male muhe, uzletahu jedva vidni. Sredina Rajne, međutim, nosila je, mnogo brže, neko granje, jasno vidno, dok
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
videli ste kapije Lenjingrada sa mirisom Dostojevskog i pariske ulaze koje čuvaju konsijerži, u Engleskoj su se zeleni travnjaci poput tepiha peli iz polja uz stepeništa — nigde ni traga onim kantama za đubre na kojima ste prvi put
Skuvala si kafu i uključila televizor. Neka nedeljna utakmica. Gledala si u zeleni ekran preko koga su tamo-amo trčali zgodni mladići. Onda si pogledala kroz prozor na ulicu. Pustoš. Nigde nikoga.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
danas, naporedo sa njenim značajnijim imenima i pravcima, uključuje se i ta brdovita oblast sa one strane Rudnika, taj zeleni trougao između Kragujevca, Milanovca i Kraljeva, i stoji kao vrelo čudesnih ritmova, kao zavičaj nevinih slika i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
1890— —1891; Slike iz učiteljskog života (Beograd, 1890), Od srca srcu (Beograd, 1893), Rajske duše (Beograd, 1894), Zeleni vajati (Beograd, 1895), Stari poznanici (Beograd, 1891 do 1896, tri knjižice), Male priče, I—II (Beograd, 1902).
Milićević, Vuk - Bespuće
što se kreće; da otisne oko niz polja, puna boja, izrezana i ispresijecana međama, puna ječma što se žuti, zobi što se zeleni, rijetkih, malih crvenkastih kukuruza, gustih, sirovo zelenih konopalja, i šarenih bara i košanica.
Radičević, Branko - PESME
opet se osmeva, Pa što bilo, to i bitisalo, Ni na um nam više nije palo, Obojica divno pomireni, Latismo se gore i zeleni, Pograbismo puške, te o ramo, Pa se veri i tamo i amo; Bože mili, da l' veće miline, Da li ima što na svetu slađe
tuna, U to doba, di juče bijaše, Vedro nebo, kô juče stajaše Sjajno sunce, kô juče, bez truna, Kito stroma, i zeleni žbuna, Obarajte lisne grane vaše, Jednom ona poda vami staše, Nema više nje sad, nema tuna.
OPROŠTAJ OD KARLOVACA U tebe je, breže, rđav glas, Na tebi nema nikakvi kras, I osim što zeleni strom Na grobni digdi seni** dom, Ti sasvim stojiš ovde nag — I opeta si meni drag.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Teleća čorba! Greje trbuh, smiruje živce, pripitomljava! Pristaviti dva litra ladne vode, staviti vezu zeleni, paradajz, jednu baburu, glavicu crnog luka, malo soli i bibera. Dva žumanceta i lonče kisela mleka.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Samo onaj zeleni list na ustima me čudno i neugodno diraše ... A inače ništa nije bilo čega sam se ja toliko plašio. Ni zapevka, ni
Kostić, Laza - PESME
sve bi muke na me sele. Al' ovako, sve jednako, dok se mlađem pehar peni te mu zbori: „Žen' se, ženi dokle ti se svet zeleni!” ja, osaman u seleni, od jeseni do jeseni pevam srcu: mirno veni! Blago meni! — u Krušedolu, 1892.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
A recite i sami, ima li šta lepše od tegli, onako lepo poređanih, a unutra krastavčići, papričice, zeleni paradajz i sve ostalo što uz to fura! I sad, šta je vrednije po vama?
—O uslovima ... —Ah, da! Kad sam ja stigao u Beograd, imao sam jednu torbu, a u torbi. .. —... zeleni džemper, englesku bluzu, trofejni parabelum, knjigu Kako se kalio čelik, košulju — komada jedan, konzervu margarina ...
se otvaraju i matori ufurava u ogromnim količinama, noseći najblesavije stvari koje su ikada ikome utrapljene na Pijaci Zeleni Venac! Zajedno s njim, kujnu ispunjava i oblak vinskih mušica. —Duni mi u lice! — vrišti maman.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
S ivanjskim cvećem, livado, istraj! U smernoj tuzi romori gora. Zeleni breže, dugom zablistaj i plamen svuci niz lice stvora. Sa usne usna latice spira: cvati mi, cvati Roѕa canіna.
Sa čelnih doba prosvetluca gleđ i vidno bude: lepo li se kob nad brežjem žuti dok zeleni žeđ i s iskon-neba glad se svetli. - Zob uznemirenja smućuje nam svest, drmusa zvezde, Mesečevu mlađ.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Lisac, nečujna sjen, na njemu šešir, i torba neka, a glas mu mio i zameđen: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake fele, rumene, krupne, sitne i bijele, izići malo, sada si sam, puna je
Krči mi trba, svrbi me zub! Spremiću jutros doručak lijep, čitavog Pijetla, ostaće rep, zeleni repić — ja nisam grub. Krči mi trba, svrbi me zub!
ljepotan pravi, zeleno perje na repu četka, kad, eto, spolja — Lisac se javi: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake fele, rumene, krupne, sitne i bijele, puna je torba da ti je dam, iziđi
“ Uzalud Mačka doziva drug, daleko bješe zeleni lug. Stari se Mačak za lovom vije, Pijetlića svoga ni čuo nije. . . . . . . . . . . . . . . . . . .
“ Priskoči Mjesec, bjegunac laki, poljubi ruku čestitoj baki i krenu s njom u srebren dvor ... Taman se zavi zeleni bor ... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
BAJKA O DOBROM ĆOSI Na kraju zemlje planinski lanac, diže se gora, zeleni džin, u gori leži duboki klanac, tamo se krije čarobni mlin. Ko mlinu dođe u suton siv, otud se više ne vrati živ.
VUKOV OGLAS Vučinić Vujo, pevač na glasu, (znaju ga dobro svi koji pasu, peva operu „Tosku“), u tihoj šumi Zeleni Bor osniva moćan pevački hor, muzičko društvo „Kosku“.
Pošao sam srca razigrana, vodi cesta preko naših sela, gaj do gaja, zeleni brežuljci, naša škola, osamljena, bijela, dok je gledam, putnik usporio, nešto mi se brzo umorio.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
koje podnosi veličanstveno silovanje, trpi, drhće na tankoj stabljici od upornoga rada što je u njemu; od toga drhću i zeleni listovi iznad cveta. Zatim pčela izleće, izgleda zanesena, luda, juri pravo napred na novi bokor bilja, u novi cvet.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Još su gole tihe ravni I pesma se još ne hori, Samo smreka zeleni se U dubokoj, tavnoj gori. Al' kad topli, blagi vetrić Sa žarkoga juga pirne, I zableje beli janjci Kroz doline naše
bere; I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas u meni dušu stresa, k'o lahor što stresa krilom Zeleni viti klas. GRM Munjom opaljen grm na surom proplanku stoji, K'o crn i mračan div.
mnom potok vije se i krade K'o sjajna pruga, svetao i čist, I baca iskre na grančice mlade, Na šaren cvetak, na zeleni list. Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja — Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Na blagoj padini prema nama, između zlatnožutih kukuruzišta, blistali su zeleni vinogradi. Pirkao je jesenji povetarac. Sunce zracima svojim kao da je milovalo krcato vinogorje.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
«... I on pritiskuje bravu... vrata se kreću... ... Sede neki ljudi... u magli... igraju mu koturovi pred očima... zeleni sto... A onaj na vrhu, s dugom razdeljenom bradom, sed, dostojanstven... ala je neobičan !... A njega nema !...
A oko njega sve ćuti, zeleni se i živi snažnom mladošću... Vrhovi drveća zasvetliše se, pređoše u otvoreno sjajno zelenilo...
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
ostavila, Drugi svojoj drugarici dala, A treći je niz vodu pustila, Pa je njemu tijo besedila: “Plovi, plovi, moj zeleni venče! Te doplovi do Đurđeva dvora, Pa zapitaj Đurđevu majčicu: Oćeš, majko, oženiti Đurđa?
146. Bor sadila lijepa djevojka, Bor sadila, boru govorila: “Rasti, rasti, moj zeleni bore, Da se uspnem ja na tvoje grane, Pa da vidim na moru galije Sve galije od suvoga zlata, A mog dragog od
186. Paun pase, trava raste, Gora zeleni; I gora se listom sasta, A ja nemam s kim. 187. Savila se bela loza ninova, Oko toga bela grada Budima; To ne
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
o kursu franka, pustite me da, još jednom, stanem uz jedno drvo što pupi i štapićem izudaram po njemu brzojav: da trava zeleni, i da se setite večnosti. IV PARIZ (2) Mora se pisati satira.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
možete, a?« veli profesor i opet ga onako đavolasto pogleda: »pa ded baš da vidimo u kojoj su Vas meri interesovali zeleni i plavi«, veli profesor i smeši se zadovoljno.
»Justinijan!... zeleni i plavi!...« Kako se to još jutros nije mogao setiti, te se bar ne bi morao dosad ovako mučiti.
Nastupi leto. Divno, toplo, blagosloveno leto na selu. Zeleni se i šareni mirisna cvetna trava po ravnim dubravama, viju se po njoj rojevi pčela radenica, fijuču kose i cakiću
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Od te plemenite mirođije Život čistiji ukus dobije. Zastruje, iz ko zna kakvih dubina, Zeleni žmarci ce vitamina; Gricneš ga: s vrhom se jezika slije Listić električne baterije.
Seljaci s juga, drug do druga, kao na smotri, ili u stroju: tu svako krčmi baštu svoju. Još juče, kraj potoka, zeleni struk tonuo je u težak muk: zemlja je kroz četvrtasto, šuplje vreteno šiknula u zeleno i u crveno, na stabljici —
kukuruza, sredovečni, Puni i jedri, zubati, mlečni; Nosevi pod kragnom: svi su, naime, Obučeni ko usred zime. Zeleni kaput, rujna brčina, Kukuruščina iz Vrčina Naslonjen na šašku kao na štulu Potajno puši svoju lulu.
Rotkvice, šargarepe, patlidžani, zeleni lukac, grašak rani. Prolaze godine kao dani. Dušanovačka me pijaca hrani.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
4 MLADENCIMA Srećni ženici i mladenci, srećni ni (nam) zeleni venci! Neka stareju i beljeju kô stare planine, neka cvetaju kô prolet, nek' venu kô jesen.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Da mi je da sve pijace — Dušanovačku, Bajlonovu, Jovanovu, Zemunsku, Palilulsku, Kalenićevu, Senjačku, Cvetkovu, Zeleni venac — da sve to ovde, nâstal! Sa sve piljarima, domaćicama i tezgama! IKONIJA: Nisu to više pijace kao nekad!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
smo u školski prekrasni domovi poljski, okruženi s predivnim baščama, preispolnjenim svakim rodom voćnih drevesa, lozâ i zeleni koje blagopolučna Azija rađa.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Neki, mnogo dragi, što ih vežu lanci, Zure iz mog tela kao iz apsane. Ko mi sprži travu: njen zeleni smiso? Ko mi splasnu vode pa stojim sred mulja I udišem vazduh koji sam već diso?
Otkud u svodu sad toliko boja: Za potiljkom se eno čak zeleni Nebeska ravan sa koje ka meni Silaze beli drumovi bez broja?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Ne, onda kad su se prvi put sreli. Vukašin je pred ogledalom četkao zeleni redengot i ćutao a on mu je govorio da sada treba da pokaže šta zna i koliko vredi, i da treba odmah da se oženi; on
Otkad pamti, tocilo više niko nije upotrebljavao. Tanki zeleni lišaje vi bili su prekrili njegovu nekad od psećeg jezika glatkiju površinu, tocilo je bilo veće i od najveće pogače,
Gazdica Đorđija za trgovinom u Beograd odlutao, a starina Aćim za seljačku pravdu tamnuje gde se legu guje i gušteri zeleni. Dvor im čuva Mijat, verni sluga. Hoćeš li da ti odgudim pesmu što sam je spevao za večni spomen prerovske pogibije?
Beli zidovi kuća posiveli su u strahu od pustoši i rušenja. Na odžaku se zeleni lišaj. Spekle se i zgrčile ćeramide kao stari, bačeni opanci. Na jasenovima lišće je crno.
glavice maslačka postadoše žute, uplakane od duge noći i čekanja sunca, on se sagnu i poče da ih kida, a njihovi zeleni vratići obliše se belom krvlju. Gleda u žuto da ni o čemu drugom ne bi mislio. Broji dukate.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
List jasena poverova da s brezom nešto nije u redu. »Biti žut Dok su u šumi svi zeleni — sumnjivo je i krajnje nedolično. Trebalo bi pripaziti na nju, videti šta smera, šta hoće!
Zato je čula da u 3emlji Vetrova postoji zlatna ptica. Onaj ko tu pticu uhvati dobiće sve što poželi pa i zeleni kamen. Jedino što nije čula kako se stiže u Zemlju Vetrova, niti kako se hvata zlatna ptica!
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nadgledao je leje sa povrćem u kojima je, kako je pisao prijateljima, bilo i razne zeleni za kujnu, kao što je nadgledao i podrum u koji su, iz Karlovaca i Zemuna, iz Feneka i Vrdnika stizala, kao poklon,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Onamo, 'namo, za brda ona, Kazuju da je zeleni gaj Pod kim se dižu dečani sveti; Molitva u njih prisvaja raj. Onamo, 'namo!
Popa, Vasko - KORA
ljubi Senku svoju ne udaje I vetar lepotom daljina vara Bode podatna bedra Iskusnih noći i nevinih talasa Smeh svoj zeleni ne ženi I vazduh ujeda Stena koja ga je rodila Ima pravo Bode bode bode KROMPIR Zagonetno mrko Lice zemlje Ponoćnim
vezuje krila Oči otvaraš dobra Sklanjaš me nemo Noć me iznenadna traži U dnu drvoreda Platan cigaretu pali 9 Otrovni zeleni Časovi marširaju Preko našeg čela Putujemo iz tela Ćutanjem koje vuku Pogledi naši ludi Između očnih kapaka Stežem ti
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Ogromna peć, sazidana od crvenih cigalja, zračila je prijatnu toplotu, a zeleni džbun imele, okačen na gredu tavanice, svoj sveži miris, ne manje i spremljena jela poslagana na peći, da se ne ohlade.
Na drugoj obali reke vidim Tuilerije, pored njih Luvr, a preko njih, izvan same varoši, zeleni brežuljak Monmartr, a na njemu nekoliko seoskih kućica i vetrenjača koje tromo obrću svoja krila.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kandila u obojenim fenjerima od lima, one bi dugo ostajale tako nepomične, i gledale kako nemo jecajući žmirkaju plavo-zeleni plamičci, i obleću čele oko zejtina i voska, izazivajući uspomene na svoje drage i ispitujući svoje savesti,
— Ali.. ako te čuju... — Neka me čuju. Nije otadžbina samo zemlja, teritorija, zeleni lugovi, bistri potočići i zvonici. Otadžbina je i Pravda, i Uprava, i Sloboda i Sigurnost i Blagodet. I Pravda.
Gusti, zagušljivi i smrdljivi zeleni dimovi obavijali su rovove pa se utvarski vukli, vitlali i povijali pod pobesnelim vetrom i po izrivenoj, crnoj i
Iz trena u tren vitlo leti sve brže, vetar vitla sve luđe. Najedanput crveni, žuti i zeleni kolutovi zatreptaše pred mojim očima, pa se sve te boje sliše u crno, i preda mnom grozan, crn kao ugarak, razjapi
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U rana jutra susretao je domaćice koje se vraćaju s tržnice s torbama prepunim zeleni, krvava mesa, britkog poriluka, a one su sa svojih tvrdih četvrtastih lica prezrivo gledale na tu bijedu od čovjeka
Lišće kestenova u drvoredima već se prekrivalo predjesenjom rđom i s njih su se trunili na pločnik zeleni buzdovančići. Pokoji bi pao na glavu Slinku, kao da ga neko skriven u krošnjama gađa.
Smještaju se u kola. Viktor sjeda za volan, pripaljuje novu cigaru, namješta zeleni šeširić, zeleni šeširić s runolistom, uvlači u kola i posljednju nogu. Zvonko sjeda pored njega.
Smještaju se u kola. Viktor sjeda za volan, pripaljuje novu cigaru, namješta zeleni šeširić, zeleni šeširić s runolistom, uvlači u kola i posljednju nogu. Zvonko sjeda pored njega.
Kad bi berba završila, pozatvarali bi se zeleni kapci na kućici, i mi smo odlazili. Kretao je karavan mazga natovarenih kovčezima i tuševima, prebacivao se preko bila
Nezapamćenu popularnost postigao je šlager Zeleni čovjek, za koji je riječi napisao veoma čuveni pjesnik, poznat po svojim sveizražavajućim šestercima.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
A tamo pored reke, po dnu same kotline, pružio se zeleni potes u daljinu, čak do kačerskih planina, koje su, ovoga jutra, zavijene u gustu belu maglu.
Sve treperi od sjaja sunčeva i zeleni se veselo, svetlo, radosno... Oči se prikovale za tu lepotu, koju prosta seoska duša ne razume, ali je tako oseća i
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
na lepotama prirode kada ste nekog divnog majskog dana, posmatrali rascvetale voćke koje su se pružale u nedogled, kao zeleni somotski prekrivač od beskrajnog broja voćnjaka nekog blagoslovenog kraja?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
četiri crna vetra I savija ga od podneva do ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on zna kuda Svoj zeleni svitak („Kosovo poslanstvo“) Ovakva celokupna transformacija u oba pravca moguća je zato, dakle, što se u poetskome
knjiga, a crveno cveće, to je crveno vino na pričešću: Visoka jela do neba Puštila grane do zemlje, Na grani listi zeleni, Na liste cveće crveno.
Što su im listi zeleni, To su mi knjige crkvene, Što im je cveće crveno, To mi je sabor u crkvi. Nije, doduše, rečeno da je crveno cveće
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Arnauti počeše da se zgledaju. Samo Kariman Košutan stade da gricka svoje usne, da podrhtava u licu i zeleni: kroz divlji svoj nasleđeni nagon on oseti, on jedini u svoj ovoj gomili, da je ovo samo strašno preziranje, upućeno
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
S Bogom, stari druže, — Od sad grobnik tleni! Neka ti se bršljan dugo Nad grobom zeleni. »Starmali« 1886. LAZA NANČIĆ Mlada snaga, srce puno žara.
Miljković, Branko - PESME
razvenča sa suncem Žica od vode prodenuta kroz uši bolja je nego crv Otišao Izašao na vrata kojih nema u svim vodama zeleni psi me traže Ovde niko ne dolazi odavde niko ne odlazi, tople laži poljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde se
je stvoreno pesmom i suncem Između moje odsutnosti i tvojih biljnih ambicija noć Koja me čini potrebnim i kada me nema Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo Što ničeš iz pakla jer nema drugog sunca pod zemljom O biljko gde su tvoji anđeli
Krakov, Stanislav - KRILA
III PREPAD Nad rekom su još visili poderani zastori magle. Ribe su dremale po škaljama. Pod kamenjem se zgurili zeleni rakovi. Svitalo je. Šume su u magli bile plave kao začarane. Po klancu plivaju duboke senke. Hladno je od njih.
— Uh, uh, u naše... slepci... — Povećaj odstojanje, povećaj odstojanje, — vapijali su zeleni svetlosni signali u zraku.
Oblaci, crveni, žuti, beli, crni i zeleni. Kao da stotine kratera vulkanskih baca svakog trenutka pakleni plod iz sebe.
Bolničari se pomaljaju, i prihvataju opružene ranjene sa slame. Poneše i njega, ranjenika sa juriša. Mali zeleni kamioneti sa crvenim krstom stajali su na još zaleđenom putu.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Mali plavi proplanci su do same vode, gusto zeleni žbunovi, i u zatišju uske kratke plaže, mnogo žuće i mnogo blistavije od zlata (kad stavljam reč: zlato, to je jedino
Iz sredine one seoske kuće nikla je palma i odnela celu kuću uvis. Od tla zemlje do najviših grana postoji takav gusto zeleni splet lišća, loza, paprati, šiblja, lijana, da je nemoguće i zamisliti da čovek načini korak napred.
Moje ruke i lice takođe su garavi, žuti i zeleni od tog bila. U tako strašnom stanju stižem u jedno četiri po podne ponova u Boake.
Liče vrlo na sne u Mankonu. Na stazi ka Banfori sretamo duge povorke žena sa kalbasima na glavama. Zeleni sveži buket lišća napred i pozadi, jedina je njihova odeća. Lišće pridržava jedna mreža od crnih uzica kojom su opasane.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
momkom oko glave, Momke okom streljaju lepotice plave; Gledaj kako svirac duvajući crveni, U lepota cveće na grudi se zeleni; Gled[aj kako] s igrača znoj r'jekama teče, U momaka od ljubovi serca gromko ječe!
Bio sam ti ukraj gaja s one holma strane Gdi potočić ispodmiva šumarica grane. Jedno mjesto zeleni se usred gustog hlada, Okruženo sa tri strane kao svodom grada; Odovuda pod zaklonom bistra voda šušti, Tu i onde s
U mestu prijatnom, tihoj pustinji, Gdi slavuji poju, šuma zeleni, U žalost pogružen i sveta udaljen Suze prolivam. Ujedinjenije pita moju žalost, Niti serce moje zna za drugu
Ljubi, terpi, serce moje, To je jadno stanje tvoje; Drugom se ruža rumeni, Meni s' tavni pelen, ah, zeleni. 1817. Mihailo Vitković SIMA MILUTINOVIĆ SARAJLIJA MOTO na serpsku pervu Pjesnaricu Serpska moma Il'
A drugi, rođen s većima silama, A k dobru nevešt skloniti se Turčinu zlobnu za odmaščenje, Kak' lav razjaren zeleni leti v les, Na rasputice, planine, v doline, Za plenom svojim, čalmom sjajnom; Napada bogate dvore bujno.
marta 1855. Tvoje se druge kupe, Oj, lepa devo ti, Ruzmarin cveće svaku Kiti zeleni. Pod vencem i ti, mlada, Dočeka danas sve, Ali ne kao neva Svate kićene. A svaki suze roni.
1847, 36—7, u ovakvoj Slavončevićevoj redakciji: VAPAJ U mestu prijatnom, tihoj pustinji, Gde slavuji poju, šuma zeleni, U žalost pogružen, od sveta odaljen Suze prolivam.
Dok se meni zeleni Srpskog luga stan, U tuđinskom prezirem Raju ljubve san: Srpstvu verno služiti, Krv za srpstvo proliti Zavet sveti
štampao je pesmu Grobni cvet, koja glasi: Niči, niči, irine beli, I razvijaj divan cvet, Ja ću tebe tužan plesti U zeleni venca splet. Niči, cvete, čelo glave Zapušćenog groba tog. Gde počiva draga deva, Celo blago srca mog.
Bojić, Milutin - PESME
O, sunce, o, noći, vama ispiveni Udovi se grče, bez krvi i soka. Kao urma što se večito zeleni, Daj mi moć da sišem jezera duboka Ispod vrela peska. Moja duša plače I plamene suze teku mi iz oka.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
koje su, penjući se do gornjeg sprata, razgranjujući, šireći se i mešajući se sa lišćem i drvećem iz bašte, činile jedan zeleni svod koji je od kuće naniže jednostavno, gusto, protezao se a samu kuću kao polovio i činio da se inače tamni donji
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
daj da u snu vidim svoga suđenika«. Potom metnu venac na glavu i kažu: »Zeleni venče, ti ćeš se osušiti ako ne dovedeš mog suđenika da te skine« i s tim vencem legnu spavati, pa će u snu videti
U selu Polici (Hercegovina) ima jedno mesto što se, po jednom visokom, uvek zelenom hrastu zove Zeleni Dub. Priča se da je pod tim hrastom zaklano jednom dvoje nevine dece, pa je nož kojim su zaklana obrisan o drvo, i od
strukovima raznobojnim poljskim cvećem vezuju po nekoliko strukova zajedno (prave »kola«) — »da bi se uzeli mladi i ,zeleni̓ kao što je kukuruz«, i bacaju uvis i ukrštaju motike — da bi k.
Pjesme, 1, 679), bob ne služi za gatanje, nego je simbol semena iz koga se dete začelo: »Oj, na delu, na golemu, bob se zeleni. A ko ga je posejao te se zeleni? Ranko ga je posejao te, se zeleni; Ruža ga se nazobala, srce je boli«.
A ko ga je posejao te se zeleni? Ranko ga je posejao te, se zeleni; Ruža ga se nazobala, srce je boli«. Možda je ovde bob »simbol veze između sveta
A ko ga je posejao te se zeleni? Ranko ga je posejao te, se zeleni; Ruža ga se nazobala, srce je boli«. Možda je ovde bob »simbol veze između sveta prirodnog i natprirodnog, živih i
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Samo da dođe ta blažena kiša! — uzdisahu žene. — Drukčije za nekoliko dan' ni struka zeleni! Po bunarima i lokvama nestade ubrzo vode, pošto su se baš obilno škropili vinogradi.
Sve ka po sirovoj koži... Ovdje se mrska, a kod njega doma, da je bilo i kapule! Oni, bolan, i ne jidu nego kanule i zeleni; isto ka i živina! Majstor međutim ne slušaše veseloga mladića, već se slatko zalagao i silno se znojio...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Umesto kalpaka, kamilavka. Na zastavi koplja veliki zeleni krst. Ispod pancira dolama od jarko crvene čoje. Na hrptu grebene, kraj oskoruše u cvetu, stoji konjanik, moj konjanik,
smesta pogube jer ga je namah spopalo besnilo čim je čuo to grčko ime Dorotej, koje mu škripa u ušima i nateruje ga da zeleni od jeda. A i mantiju skrojenu po grčkom uzoru nije mogao da podnese. Ja nisam mislio tako.
Odista sve je ovde sazdano kao u dečjem snu: žuboravi potočić, slap, vir, okomita litica, zeleni pašnjaci, gorostasni hrastovi. Predeo je svež. Omamljujući.
Ilić, Vojislav J. - PESME
bere, I peva sumornu pesmu o tužnom rastanku svome; I čudni njegov glas U meni dušu stresa, kô lahor što stresa krilom Zeleni viti klas. 1885. ELEGIJA Prestaću i ja skoro.
Preda mnom potok vije se i krade Kô sjajna pruga, svetao i čist, I baca iskre na grančice mlade, Na šaren cvetak, na zeleni list. Uokrug mene tišina je samo, Kroz brsno granje bledi mesec sja Ja bludim dalje... Al' kuda? i kamo?
I nežna kô njeno lice Izniče stabljika tanka u mladoj proletnjoj travi, I na njoj zeleni listak i cvetak azurno plavi Nevine ljubičice. 1890.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Koliko je puta Sunce prošlo kroz proletnju ravnodnevicu, toliko je proleća granulo. Po toku tropskih godina zeleni i opada lišće, procvate i svene cveće. Siderične godine broje korake naše Zemlje, a tropske, kako otkucava njeno bilo.
Ali je zato po mojoj celoj slušaonici prostrt meki zeleni ćilim. Tu ćemo sesti. Sat na tornju patrijaršijske crkve izbija devet i četvrt, vreme je da otpočnem svoje predavanje.
Stada se odmaraju na paši, drvlje i bilje zeleni, tice izleću iz svojih gnezda, a njihova krila slave tebe... Ti si, Sunce, stvorilo godišnja doba, zimsku hladnoću i
U Egiptu je granulo proleće. Dolina Nila zeleni se, između žućkastih peščanih mora. Na levoj granici zelenila i pustinje, jasno se razabire trouglasta crna mrlja.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Od pelena gorka Dobio sam jada, Od zeleni grana Dobio sam nada, Cveće mi je dalo Nežna osećaja, Mirni povetarac Suza – uzdisaja; Kad me svoji zraci Prvi
Volim tice Lepo poje, Volim polje Zeleno je. Volim šumu, Njene vise, Listala je, Zeleni se. Volim potok Kad u gori, Kroz pavite Zažubori. Volim reku, Jezerance, Bele ovce I jaganjce.
Volim potok Kad u gori, Kroz pavite Zažubori. Volim reku, Jezerance, Bele ovce I jaganjce. Volim drvo Kad zeleni, Volim nebo Kad rumeni. Volim sunce Kada grane, Volim danak Kada svane. Volim ljude Kada zbore, Mudre, lepe Razgovore!
TEŽAKOVA PESMA U PROLEĆE JOVAN GRČIĆ MILENKO Zeleni se mio breg, Sve na njemu živo; Dosta ga je beo sneg Zimuske pokriv'o! Blagoslov je u zori, To je s neba dato!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kao kamen je ležao Rista na njima. Prošla je godina dana od Ristine osude. Proleće ogranulo. Zeleni se trava, zeleni se reka, sunce greje nežno kao da miluje.
Kao kamen je ležao Rista na njima. Prošla je godina dana od Ristine osude. Proleće ogranulo. Zeleni se trava, zeleni se reka, sunce greje nežno kao da miluje. Na kući majstor Kostinoj dve rode, ali bi prikladnije bilo da su dve vrane.
Dva dućana se snabdevaju u varoši i jedna kasapnica. Zajedno s kočijašem skida gospa Nola kotarice s jajima, zeleni, živinom, rakijom, brašnom, seljačkim peškirima i ćebićima. U svaku ruku dohvati po butić, i prenosi ih do mesarnice.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
« Ružne? To ja nisam rekao. »Ta da su plavetne.« Pak zato, gospože, ima vrlo lepi plavetni i zeleni dama u mesecu, tako lepi kao što su kod nas najbelje gospoje i devojke.
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
ruku četiri crna vetra I savija ga od podneva do ponoći U ponoć nebo preleće I odnosi u kljunu nekud on zna kuda Svoj zeleni svitak (1958—1971) ĆELE-KULA ĆELE-KULA Kula smrti Na čeonim kostima se presijava Strahovito pamćenje Iz očnih
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
je đak bio kobasičarev sin, a odmah za njim kasapinov, zatim sin jednoga bakalina, pa piljarev (i to otkako je, sem zeleni, počeo slati piliće i ćurke), a tek u poslednjoj klupi sin grobarev, sviračev, kočijašev i uopšte sinovi oceva
– Ostavi, bre Janko, jedanput te tvoje narodne mudrosti! – gunđa opet Bora. – Dosadi mi tam' na zemlji sa tvoji Zeleni vajati, pa hoćeš sad valjda da mi kažeš da je Nušić Adamsko koleno? – Ima reč Vojislav Ilić!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Jednu su nazivali „Zekuša“, pošto je u onim njenim šarama preovlađivao zeleni ton, a drugu „Šarulja“. One su stalno plovile u cikcak, a po tragovima u vodi uočismo da i naša lađa isto tako krivuda.
Petrović, Rastko - PESME
u ponor, Sa njima prastari hrastovi i bela krda i sveo bor Pod kim se skuplja slovenska gospoda na dogovor; Bor, divni zeleni bor, Dedova mojih zeleni bor.
hrastovi i bela krda i sveo bor Pod kim se skuplja slovenska gospoda na dogovor; Bor, divni zeleni bor, Dedova mojih zeleni bor.
opojnim mirisom truljenja: Nadimlju zato brda, nadimlju gore stenja, Pod koje pođe kadifena gospoda na dogovor; Bor, divni zeleni bor, Dedova mojih zeleni bor.
zato brda, nadimlju gore stenja, Pod koje pođe kadifena gospoda na dogovor; Bor, divni zeleni bor, Dedova mojih zeleni bor.
uglačanih reka, Sve do čudnih jezera kojima nebesa silaze u ponor, Silazeći maticom svojom ko šibljiku odnese i zeleni Bor Kome je žurio negda gospode zbor na dogovor; Taj bor, taj divni zeleni bor, Dedova mojih zeleni bor.
maticom svojom ko šibljiku odnese i zeleni Bor Kome je žurio negda gospode zbor na dogovor; Taj bor, taj divni zeleni bor, Dedova mojih zeleni bor. MESEC PUN Vыhožu...
šibljiku odnese i zeleni Bor Kome je žurio negda gospode zbor na dogovor; Taj bor, taj divni zeleni bor, Dedova mojih zeleni bor. MESEC PUN Vыhožu...
Ali tvoje grudi! Jadne tvoje grudi: sama tuberkuloza. U dečaštvu džbunjak zeleni sveži, U mladićstvu što ga nemilosrdno obrsti koza.
Ubiću kakvoga gnusnog sanjalicu, mesto senki zasaditi mu zeleni vrt po licu; to krv iz mene govori! Sitosti, sitosti, svuda na hiljade!
Sad daleki svitaj produbljuje zeleni istok, I Atlantik je toliko širok i duboko je u našoj žudnji tako, Šarloiku i Odiseju da zapevamo, kad bi ko plako.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Čudi se što joj ostarili otac i majka, drugaricama se lice sparušilo, trešnja kao džinovski, zeleni oblak nad kućom lebdi. — Ah, trebalo bi o tome razmisliti!
Kao zlatna kiša pljuštali su pokloni. Car je blagonaklono klimao glavom. Kao crveno-zeleni plamenovi jurili su carevi doglavnici i bili svuda i u svako vreme.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
pokazao redak smisao za sklad boja: crveno ruho, alatasti konji i riđi brci u jednih junaka; u drugih zeleno ruho, zeleni konji i smeđi brci; u trećih crno ruho, vrani konji i crni brci; u četvrtih belo ruho, beli konji i plavi brci.
Pomamljen od bola, starac je pripisao zeleni mač, odjurio na čaire, poseo golu bedeviju i kao na krilima poleteo da osveti sinovlju smrt.
ravno, i ja viđeh devet Jugovića i desetog starog Jug-Bogdana: oni bjehu u pola Kosova, krvave im ruke do ramena i zeleni mači do balčaka, ali su im malaksale ruke sijekući po Kosovu Turke“.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Da je bila puna, hajde de, još bi se od nje moglo i čuti nešto pametno, a ovako — virnem unutra kao u neki prazan zeleni bunar, a odozdo kao da neko šapne: — Hu nema ništa, natrag veselje! — Pa dabome da nema.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
razliko dejstvuje: mekša i tvrdi, sladi i gorča, bojali čini, miris i zločest zadah primeće cveću i travama; ubeljuje, zeleni, žutka, crveni, crnpurasti, plavetni i prešaruje; na papradi sladi, na pelinu gorča, a neke nakisele ukazuje...