Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— reče Katić. — Ali kad se digne... onda će zemlja prokukati od krvi, ali se ratar neće smiriti!... Neće dati ni zelenoj travci da se javi — zgaziće je! — Kad će to biti? — Kad?... To ne zna niko!...
” I odoše mu misli daleko, daleko za onim oblacima što se žbunaju po plavome nebu, kao mali jaganjci po zelenoj poljani... O čemu ti nije mislio!... O sebi, o ubistvu Stankovom, o Jelici, o Kruški... o svemu...
— Ti si Devo? — Ja, Jovane. Je li tu harambaša? — Tu je... Deva se uputi k njemu. Harambaša i družina zaseli po zelenoj travi, Deva vide da im je svojim graktanjem prekinuo kakvu lepu šalu Zavrzanovu.
Zavrzan je gradio takve šale da se moralo bežati... Noć se spusti vedra, tiha. Stanko se popružio po zelenoj travi, gleda nebo, a oseća lastak na duši... I san mu pade na oči kao detetu.
Dučić, Jovan - PESME
Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom. U zelenoj jasnoj pomrčini granja, Tu nađem Samoću, u ćutanju večnom, Bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja, I ogleda lice u
Afrika
zube od hipopotama; i potom se kroz žutu, bleštavu savanu upućujemo Svetoj Šumi, Komo-Tu; jednoj maloj šumici neobično zelenoj, neobično zbijenoj. Na pola puta nas sustižu četiri sveštenika, starca, u belim pastirskim odećama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
izjaše pred svoja dva reda konjanika, pa da pređe u kas, zatim u galop, i da najzad ćutke polegne po konju i juri po zelenoj travi, sve dok ne zavitla kao bičem, sabljom, po glavi.
Pred njenim pendžerima, ispod dva reda lipa, sve je bilo u žbunju jasmina, i jorgovana. A samo pri ulazu, na zelenoj travi, belela se peć, koja se ložila slamom, spolja, a u kojoj se pekao hleb, za gospodina Trandafila.
ukrašenim nojevim perjem, pada, u kola, pa se diže ponova, a zatim, zaljuljan, ispada iz kola i ostaje, nepomičan, na zelenoj travi. A i to se odigralo, brzo, kao leprš golubova.
prateći ga, uslužno, skakutali, da mu ostanu, u potiljak, bilo je grenadira u plavoj uniformi, pešadijskih oficira u zelenoj, sa crvenim reverima, i belim kokardama. Kostjurin je bio u nekoj crnoj uniformi, tesnoj, kao franceski frakovi.
Ta vitka, pregorela, crnomanjasta žena – koja je ličila na lepu Ciganku – bila je, u svojoj, raskošnoj, zelenoj, krinolini, vrlo ljupka pojava, već rano ujutru, a zanosna uveče, uz faraon i smeh.
Trifun se bio u Kijevu prvo pojavio u rosijskoj, pehotnoj, uniformi, zelenoj, ukrašenoj crvenim reverima. Višnjevski mu je, međutim, nabavio, za odlazak u Mirgorod, plavu kurtku, po modi knjaza
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Naprotiv, raška plemena, naseljena u zelenoj dinarskoj zoni, prostranijoj oblasti sa raznovrsnijim sredstvima za život mogli su znatno više povećavati broj svoga
To su bile u karsnoj Crnoj Gori: zatvorene depresije, polja i niz uvala, jasno ograničenih; u zelenoj zoni raških plemena to su bile naročito duboke doline, često kanjonske, ređe planine koje stočari lakše prelaze nego
čaroice (maškare o pokladama), o kojima se ništa ne zna u zelenoj dinarskoj zoni. Poneki put se može u Zagori čuti i koja talijanska reč.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
zajedno sa onim što se pred njim događalo, Aranđel Isakovič ustuknu u kolima, ne shvatajući šta to može taj čovek, na zelenoj poljani, u pripeci i žega, da neprekidno i tako ludo radi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
»Pošla majka s kolodvora, de-ja, de-ja, de...« U maneovski zelenoj travi, srpski doručak uz Vajfertovo odlikovano pivo.
Zauzvrat, da se nekako oduži domaćinima, napisao je za Književne novine »Sonet o Zelenoj reci«, a za Politiku napis o varoškoj Tvrđavi, koju bi svakako trebalo obnoviti. Ali svakog čuda za tri dana!
Milićević, Vuk - Bespuće
Za stolovima za igranje, vidjeli se pognuti ljudi; igralo se s vatrom i zanimanjem; s lupom padale karte po zelenoj čoji; nastajala trenutna tišina; sa zvekom padao koji put novac na zemlju; i od vremena na vrijeme dizala se svađa.
Radičević, Branko - PESME
“ ona vrisnu Pa pod lipu pade. O da čudna valjuškanja Po zelenoj travi, O da čudna ljuljuškanja, Da t' podiđu mravi! Laki vetrić osmenu se, Listak liska dirnu, Beli danak pokrenu
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pet puta su je vadili i spuštali na „bis“. Najzad, stiže i ta priroda! Na nežno zelenoj livadi, posutoj prvim prolećnim cvećem, žvakaćim gumama, starim novinama i zarđalim kutijama sardina, udišemo punim
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Od zdravlja i sreće nadimlju se grudi, Ustanite, deco, rujna zora rudi. CVETAK Ja videh cvetak mali U travi zelenoj; I istrgnut' ga htedoh U želji plamenoj. Al' on se tužnim glasom Otpoče moliti: — Ah — brate, dobri brale!
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
160. Bosioče, sitna tvoga lada, Od nedelje ja ne vido draga, U nedelju u zelenoj bašti Svaku sam mu stopu prebrojala, I u stopu neven zasadila. 161.
“ 213. Muška glava i šušnjata grana — Udri granom po zelenoj travi, List otpade, a grana ostade; Onakva je vjera u junaka. Dok poljubi — uzeću te, draga!
Ne čudim se patki potkovanoj, Ni bijeloj guski osedlanoj, Nit’ vukovoj kapi od samura, Ni međedu zelenoj dolami, Ni lisici ni njenu đerdanu, Ni pijevcu kovčali čakširam’; No se čudim zecu dimijama: Kud se vere, kako ne
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Možda to tako samo izgleda kroz granje, a nije u istini ?... Sede oboje, tu blizu nje, na jednoj zelenoj, uvučenoj duboko u šiblje klupi i... baš se ne vidi dobro šta čine...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
bilja (da to u vodu stave pa tom vodom da se okuplju, da ih se mane svako zlo i nevaljaština); dječica da se izvalja po zelenoj pšenici, da se pšena pojmi i ojača. Svi ga, brate, željkovahu, a mimo svijeh Crnogorčad ljuta.
dotle dopratio, pa kad ćaše da ih zorici preda, savlada ih san i umor, te oni pomenuvši Boga istinoga, polijegaše po zelenoj travi. Istočnjak vjetar dunu te stade šušanj vitijeh jela i borova — ali se Crnogorci ne probudiše.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Hajte, uroci, po zemljici, i po vodici, i po zelenoj travici! 2 Urok sjedi na pragu, uročica pod pragom; urok sroči, uročica odreče.
oduha, neka ti rukom omaše, neka ti basmom obaje, neka travom otruje, pa će ti laknuti, i zaspaćeš kao mlado jagnje na zelenoj travi.
3 Puž, muž, pusti babi rogove! Ako nećeš pustiti, Ja ću tebe ubiti, Na zelenoj travi Sekirom po glavi! KOŠUTI Bež’, košuto, strmo dole, Eto momka brzonoga!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
“ Pa se mlađan za njom stisnu, Dohvati je sade; „Jao mene!“ ona vrisnu, Pa pod lipu pade. O da čudna valjuškanja Po zelenoj travi! O da čudna ljuljuškanja, Da t' podiđu mravi!
Tu večernje vode huje tihom tugom, A žalosne vrbe šume zaboravom. U zelenoj jasnoj pomrčini granja Tu nađem Samoću u ćutanju večnom, Bledu, pokraj reke; tu sedi i sanja, I ogleda lice u modrilu
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na otvorenu, taj pritisak iščezava. U zelenoj prirodi, među drvećem i travama, osjećam da dublje i stvarnije živim. Obuzima me djetinjasta želja da načupam trave i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
»To je čovek — razmišljaše ona uz put — što se ne boji ni puške ni vlasti, nikoga do Boga. Ide sa svojom puškom po zelenoj gori, a sve živo beži od njega... Pravi gorski car!... On se ne boji zvera ni vampira, a ovi naši ovuda gori su od žena.
— Pucaj ! Ne daj ! Ua! — viču stotine grla. — Gru... gru... gru... — prašte puške po zelenoj gustoj gori. — Levo ! Stranom! Za njima! — viču kmetovi.
Žandarmi odmah skidoše Pantovca i prostreše ga po zelenoj ledini. Narod se okupi uokolo. Na blagoj, malo nagnutoj ravnici ležaše raširenih ruku i opruženih nogu, mrtav
Zver!... Zver pred hajkom!... A on je mislio da je tamo sloboda, u nemoj zelenoj gori!... I što mu je trebalo da se još okiva ovom ženom?...
i ne dovrši misao, jer ugleda mrtvoga Novicu, gde se otegao na zelenoj ledini, a oko njega se načetili žandarmi, koji su se vratili s puta. XXVII Na belom hlebu!...
Krakov, Stanislav - KRILA
Sve su kecelje bile krvave, a samo su bolničarke bile nasmešene. Potom se Duško našao u mračnoj sobi i na zelenoj svetlosti video kostur svoje noge. Okolo su prštale varnice.
Petrović, Rastko - AFRIKA
zube od hipopotama; i potom se kroz žutu, bleštavu savanu upućujemo Svetoj Šumi, Komo-Tu; jednoj maloj šumici neobično zelenoj, neobično zbijenoj. Na pola puta nas sustižu četiri sveštenika, starca, u belim pastirskim odećama.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
VIІІ Žitkovac, 9 avgusta u ponedeljak, 1876 god. Tri je časa po podne. Mene evo gde ležim potrbuške na zelenoj travi u hladovini, pod jednom brsnatom kruškom. Moj konj privezan za krušku jede u slast svoju zob i potresa zobnicom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
da se za hajduke zlo proriče u onoj godini kad kukavica iziđe rano te kuka po crnoj šumi, a da ih njezin glas po zelenoj šumi vrlo veseli, i da je to znak da se odmeću i skupljaju.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
“ A šta ti znaš, vuzle jedno vuzlasto, osim tog carskog čina na tebi?! Zelen si, dijete, zelen kô zelena grana u gori zelenoj. Pisarčić: Glupi su oni, Davide, ka' gluvo doba. Ne znaju oni ništa, ama baš ništa oni ne znaju!
! E, de-de sad kaži, nemoj vrdati! E, moj sinko! Zelen si, zelen kô zelena grana u gori zelenoj. Pisarčić (zacrvenio se): Ja sam kontâ nešto drugo, a i ta ti je na mjestu.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
čaršilijama, razgovara se a da, sav srećan, misli kako se sada ona, Jovanka, sa Stojančetovim kćerima, u njihovoj zelenoj bašti, na ljuljašci ljulja, peva. Najviše, najopasnije da se ona ljulja, izdiže.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Možda je ovde bob »simbol veze između sveta prirodnog i natprirodnog, živih i mrtvih« — kao i u »priči o zelenoj deci iz Vulpita koja izlaze iz rupe u zemlji i hrane se isključivo bobom« (Shіrley Toulѕon, The Wіnter Solѕtіce, London,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Koda je bila pitomo i plemenito dete, ali ružno dete. Na licu modro grošasta koža njena oca, bakalina u zelenoj kecelji, koji se preko te kecelje opasivao čeličnim lancem, i, reklo bi se, sa uživanjem koračao po radnji uz zveket
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Jedna žena, koja se odmetnula zbog turskog nasilja, ovako opisuje svoje mučenje u šumi: Hodih mlada po gori zelenoj, pasoh travu za petnaest dana, pasoh travu kakono i srna, i ne viđeh leba zalogaja.
(Perović Batrić) Šta se b'jeli u gori zelenoj? Al' je snijeg, al' su labudovi? Da je snijeg, već bi okopnio, labudovi već bi poletjeli.
u našim pesmama komparaciju: „Zakukaše kano kukavice“ Homer ovako razvio: „Kao kad kukavica u proljeće zakuka u šumi na zelenoj grani i kukanjem svojim razveseli srce rataru i, ovčaru, jer po tome znadu da je nestalo zime I došlo milo proljeće,
se toke na prsima i zlaćene kovče na nogama: sinu Miloš u polju zelenu kao jarko iza gore sunce — pak je prostre po zelenoj travi, prosu po njoj burme i prstenje, sitan biser i drago kamenje.
Otidoše kićeni svatovi, odvedoše lijepu đevojku; osta Miloš u gori zelenoj i sa njime tri stotine druga. Kad odoše svati iz Leđani, kralj doziva Balačka vojvodu: „O Balačko, moja vjerna
Tad Balačko spremi bedeviju, pa otrča drumom za svatovi sa šest stotin' latinskih katana. Kad su bili u gori zelenoj, kulaš stoji na drumu široku, a za njime Miloš Vojinović. Viknu njega Balačko vojvoda: „O Milošu, zar se mene nadaš?
Već me ču li, kralju Vukašine! Ti podigni mlogu silnu vojsku, izvedi je na Jezera ravna, pak zasjedni u gori zelenoj. U Momčila čudan nauk ima: svako jutro u svetu neđelju rano rani u lov na Jezera, s sobom vodi devet mile braće i
milo bilo, pa on diže mlogu silnu vojsku, ode s vojskom na Hercegovinu, izvede je na Jezera ravna, pak zasjede u gori zelenoj. Kad je bilo uoči neđelje, Momčil' ode u svoju ložnicu, pa on leže u meke dušeke.
Lov loviše po gori zelenoj, ni dobiše, ni šta izgubiše, no se svome povratiše dvoru, preda njih je išetao Lazo; care svraća Juga na večeru, Lazo
Vlah-Alija, što s' ne boji cara ni vezira: što j' u cara vojske državine, čini mi se sva careva vojska kao mravi po zelenoj travi; a ti, more; megdan da dijeliš!
na jalovu granu; iz nebesa sitan dažd udari, te se moja krila poopraše, i ja mogo s kril'ma poletiti, poletiti po gori zelenoj, sastado se s mojom družbinicom.
pera oblomiše, baciše ih u zelenu travu, od dobrijeh konja odskočiše, ščepaše se u kosti junačke i pognaše po zelenoj travi. Namjeri se junak na junaka, deli-Musa na Kraljića Marka; niti može da obori Marka, nit’ se dade Musa oboriti.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
svila A u Ljubišu koji je blizu Nosi se cveće iz aprila Usled proleća u Sahari Sada se nosi biser od peska A na zelenoj planini Tari Miriše smreka i pupi leska Usled proleća u Novom Sadu Izgleda nisu posla čista Jedan je platan
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— uvrijeđeno i ožalošćeno prošaputa Stric. — Pa dabome da je mrtav! Jasno je vidio sebe mrtvog na nekoj zelenoj poljani, a Lunja se nagnula nad njim pa samo gorke suze roni, jer zna da se Stric više nikad neće dići ni progovoriti.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Gore se zelene, mirisne trave se pomaljaju, seno buja, kosci se prigotovljavaju. Jaganjci bleje, po zelenoj travi skaču igrajući se, — sad svi zemljani radilci raduju se, k svakom poljskom poslu se potežući hitaju uraditi i
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pa bi se opet okrenuo i gledao na onu stranu kud bi prošla Zona u onoj njenoj zelenoj atlasnoj bundici i alevim šalvaricama, koje su za dva-tri prsta virile ispod žute satinske suknjice sa cvetićima.
— viknuše iznenađeni muški oko česme videći u kolima snažnom Maninom rukom oko pasa stegnutu žensku priliku u zelenoj bundici, s jednim manjim zavežljajem u rukama i drugim većim na kolima (u kome behu dušek, jastuci, i jorgan) kraj nje.