Radičević, Branko - PESME
Beli danak eto veće svanu, Jarko sunce zemljici ogranu, Da l' i tebi, tužno srce moje? Ode jutro, eto veće pladne, Eto veće i večeri ladne, Tio veče kao juče
Kud poglediš, svuda krasno cveće, Cveta, miri, svu livadu kiti, Kako mora još iznutra biti! Valjda med se po zemljici lije, Jer košnica ne mož' ga da skrije.
Obraščića, usničica krasi! Devo, devo, da l' ćeš biti moja! Zlaćano sunašce gle već planu, Beli danak zemljici ogranu — Srce moje, ti se bez pokoja.
Eto leže, gle i jadne, Na zemljici svuda ladne, Nji, što munja od sudbine, Udri čojstvu sa visine. Sve na putu što bijaše, Polomiše, pokraše, Udariše
Ala, Bogo, ko da te ne fali! Što strašivo, veće poljem beži, Što slobodno, na zemljici leži, Još se samo nekoliko brane, Al' nijedan nije tu bez rane, „Dovde ruka njina je otela, Sada neka i odbrani
Kad starosti sivoj klisurini Jedanputa budeš na visini, Kada glava tebi snežna klone, Ka zemljici slabo telo tone, Da s' prisloniš uz borove mlade, Da poglediš životu nazade, Da poglediš sa ti snežni gora, Okle
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Zvijezde trepere, mjesec putuje, a dolje u mlakoj tami, na svojoj voljenoj zemljici, čovjek spokojno uživa u dobroj komadeški pite.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Prvo na šta naiđem u toj zemljici (hajde, baš da je tako klot zovemo) beše neki politički zbor. „Lepo, boga mi; kud ja da natrapam na to čudo!
„To je divan i obrazovan narod!”, pomislim u sebi i pozavidim toj idealnoj zemljici. Tu, valjda, ni moja pokojna strina ne bi huknula ni predvidela kakvu opasnost.
— Lepo!... Sad ga ne ismeva niko, vole ga ludi; a i žalimo ga, jadnika! Dopade mi se nešto da u ovoj zemljici živim što duže vremena. Učinio sam s mnogima poznanstvo. Neki krasni ludi. Mirni, tihi, krotki, kao golubovi.
doneo tamo nešto malo misli i nešto malo otrcanih ideala, što ih nasledih od starijih; ali se i to malo izgubi u toj zemljici, i ja se, kao hipnotisan, predadoh slatkom dremežu, pa mi to poče goditi.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Dva oka dva uroka; jedno vodeno, drugo ognjeno; uzeh vodeno pa zalih ognjeno. Hajte, uroci, po zemljici, i po vodici, i po zelenoj travici! 2 Urok sjedi na pragu, uročica pod pragom; urok sroči, uročica odreče.
po drvetu, po kamenu, po crnoj zemlji — za najviše na’raniti: i carsku, i kraljevsku, — i tičicu u gorici i mravka u zemljici! (Uzimajući hleb — kolač): Pomoz’, bože, dve pole, četiri četvrti, osam komada, trista i osam dobrih časa!
Ćosić, Dobrica - KORENI
S tobom je nešto mnogo gore. E, mnogo je nas na ovoj zemljici koji nismo na svom mestu i s raznim drugim kako ne valja. Ti ćeš biti veliki gazda. Pored Morave neće ti biti ravnog.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Nema broja, ni imena, U Visini zvezdam' svima, Kamo l' broja i spomena U zemljici grobovima! Milione progutala j' tama, Crna tama mnogih tisućleća, Niko ih se više i ne seća...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kad je došlo Ružičalo, Izišlo je Cvet-devojče Na grob oca i matere. Na sve strane svet zapeva Za milima u zemljici, A najbliže Cvet-devojki Sedi Momče golobrado, Krst rukama zagrlilo, Glavu na te naslonilo, Niti jeca nit’
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
ne sluša cara čestitoga, za vezire nikad i ne misli, za carevu svu ostalu vojsku a koliko mrave po zemljici: taku silu u Turčina kažu.
Husejina slugu, udari ga po desnom ramenu, razdvoji ga na sedlu bojnome, bojno sedlo na konju doratu, a dorata na zemljici crnoj, i još zemlje malo zavatio! Javnu mu se Starina Novače: „Be aferim, dijete Grujica!
Kad nastalo leto osamn’esto, pisat pođe carevi vezire, pisat pođe po zemljici carskoj i on kupi na carevu vojsku: gde s’ u kući četir’ muške glave, od četvoro uzima trojicu; gle s’ trojica, uzima