Jakšić, Đura - PROZA
pa koji tim tužnim poljem prođe, lako će pogoditi da se tu pod zemljom grle otac i sin... Pa ko zna, možda je njemu milije bilo ono dete pod zemljom, negoli mi na zemlji?...
Pa ko zna, možda je njemu milije bilo ono dete pod zemljom, negoli mi na zemlji?... Za njime je plakao, a nas ljubio... Tajna je to!... Astronom gleda u zvezde.
Strašno!... Dolazilo mi je kao da sam živa sahranjena, kao da sam sto hvati duboko pod zemljom. Disanje mi beše teško, a krv se po žilama jedva micala. Tako me je zastao Aleksa.
Obradović, Dositej - BASNE
Mnogi bi monasi voleli da Turci zemljom obladaju nego da njih nestane. je li to ljubov k bogu i k otečestvu? Ali što oni mare kad su se oni oca i otečestva
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
donesu iz kvartira i strpaju u stražaru kod škole u Ašanji, pak odande iza dudare po 12 nji̓ strpaju u jednu rupu, i zemljom zaspu. Zatim, da je jošt veća propast i žalost, udari nekakva bolest u sav ovostranski narod te pomre.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Budiboksnama!... Ovako ja tebe, pa sada neka ti deveruju hladne guje pod zemljom; ja ću uzeti Jelicu i bez tvoga deverstva!... I bio je tako miran...
A i kud bi moglo! Nebo je visoko, a zemljom hode dušmani. Šuma je branila slobodu, neka ona očuva i nejač! Drenova Greda bila je sklonište.
Dučić, Jovan - PESME
Najzad, mnogoglasno, Dole, pod zemljom! Negde u dubini Jednakim ritmom, kao muklo zvono, Ogromno srce začu se u tmini: Udari mirno, tiho, monotono.
Sam, kraj mirne vode, u noći, ja stojim Kô potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka. Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni.
Razvije jutro kao plamene, Hiljadu belih krila po moru, A svetlom zemljom prospe znamene, I reči svud po belom mramoru. Tad su pred tajnom što je morila, Sva usta stvari progovorila.
Sto očiju svojih moja duša smela Otvara pred nekom zemljom nedoglednom; Nikad ne zahvati dvaput s istog vrela, I dva sna nikada na uzglavlju jednom.
I prokletstvo nemo Reči, što sad čame, neprotumačene? Tugu trave putem kud sad ne idemo? Ko zna plač idola pod zemljom? Ko znade Kletvu molitava zamuklih? I rane Nepamćene sreće i prestale nade? I gorčinu jedne suze ubrisane?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nađe se i nekakav šaljivčina koji nazdravi „crkvenoj popadiji”, ali Krsta Zamlata isteže šamarom i sastavi ga sa zemljom, a uvrijeđeni narod graknu: „Udri, posvetila ti se!” Sve ide dobro i svi se dobro nadaju.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
I svakim danom je sve više i više pokrivala. Čas sušenim korenjem duvana, čas prućem, trnjem, crepovima ili zemljom... kako je gde našla i stigla. Bila je vredna. Svi su se prosjaci nje bojali. Naročito na groblju.
A ostalo, što ne bi mogao da obuče, krio bi po uglovima te svoje kolibe ili zemljom zatrpavao bojeći se da mu ko ne uzme ili ukrade.
A bila je vredna. Ubrzo ona onu Tajinu kolibu, sobu, jače i bolje učvrstila prućem i zemljom; iznutra počistila, pa odnekud nabavila i sudove, posuđe, te je uredila kao neku kuću. Čak mu je i jelo gotovila.
Samo se uvijao svojim krpama i dronjcima od odela... Čak i zemljom koju bi mogao oko sebe rukama da dohvati i nju je na sebe bacao...
Sluge bi se tada sklanjale. On bi ušao k njemu i kad bi ga, ma presvučenog, no još umrljan zemljom kako je jurio po čaršiji, valjao se, video tako ispruženog na postelji, gde kao uvek gotovo mrtav leži i samo blesasto
Afrika
Viđena gde bilo, ovako osenčena zelenilom, ovako skrivena po padinama, obojena zemljom iz koje je izašla, i vremenom, ovo bi bila jedna od najlepših primorskih varoši.
udubljenju između šume i iznenadne crne stene u vodi, urođeničko selo dugih tamnih slemena od stabala sasvim niskih nad zemljom. Zbijeno i izdubljeno ovo selo izgleda kao kakav zaspali krokodil koji bi glavom bio nad talasima i telom iza stene.
Da čak prvo putovanje kroz jednu zemlju više upozna čoveka s tom zemljom no i jedno iduće, koje još slabi i prvobitno stečena ubeđenja.
Njegove nove, čiste kolibice obojenje su crvenom afričkom zemljom a na samoj sredini sela jedno ogromno drvo pokriveno je ružičastim cvetovima.
“ Piroga nastavlja brzakom do Monge. Selo mnogo veće, zgrade trošnije, starije, ulepljene zemljom što se sasušuje i otpada. Kraj sela nešto što treba da je groblje.
Ona, je izvrsna igračica, puna groteski i šala. Čas je sasvim na jednom, čas na drugom kraju; čas visoko nad zemljom, čas polegla po njoj.
On sok od voćke meša sa zemljom i lepi na rane. Onda imam želju da mu i drugi ananas poklonim, a zatim i sve naredne, jer ne vidimi kako ću ih više
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Pobogu da si mi brat! Pa ga je i zagrlila, oko pasa. Lepo je, kaže, sa Pejom živovala. Trunuće, pod zemljom, mlada, ali će trunuti, sa njom, i taj Garsuli, nakaza. Ubi ga njen rođeni. Ubi ga!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
razliku između svojih napora i velike misije, namenjene Srbiji, koju oni smatraju: „junačnom, plemenitom, slavnom“, zemljom odakle će izgrejati „sunce srpske slobode“.
To je, zajedno s onom ravni oko jezera ispod sela Caridvora i Drmeni, najplodniji deo kotline. Kolika je potreba za zemljom vidi se i po ovome pojavu na ravnim obalama i nizinama.
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
NA POČETKU 20 II. POSLE POČETKA 21 III. NA SUNCU 22 IV. POD ZEMLjOM 23 V. NA MESEČINI 24 VI. PRED KRAJ 25 VII. NA KRAJU 26 VRATI MI MOJE
klin Neko drugi klešta Ostali su majstori ŽMURE Neko se sakrije od nekoga Sakrije mu se pod jezik Ovaj ga traži pod zemljom Sakrije mu se na čelo Ovaj ga traži na nebu Sakrije mu se u zaborav Ovaj ga traži u travi Traži ga traži Gde ga sve
POD ZEMLjOM Mišić tame mišić mesa Na isto ti se hvata Pa šta ćemo sad Zvaćemo sve kosti svih vremena Popećemo se na sunce Šta
smilja dosta slatkih trica Ništa neću da čujem ništa da znam Dosta dosta svega Reći ću poslednje dosta Napuniću usta zemljom Stisnuću zube da presečem ispilobanjo Da presečem jednom za svagda Staću onakav kakav sam Bez korena bez grane bez
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mi se osmehnusmo, a ona ponovi ono o Emilijanu. Čudno je bilo misliti da neko ko je već čitavu večnost pod zemljom boluje od kijavice, ali Rašida reče da je za dečake kakav je Emilijan sasvim normalno da ih spopadaju kojekakva čuda.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sav beo i ćelav. Već je preturio šeset. Ali on je još stari Šamika. Prodaje kuću za kućom, zemlju za zemljom, putuje, kupuje, servira dame, svakoj obriče da će je uzeti, i kad to kaže, sam se smeši; i, ako ne uzme, mora se
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Isprekidan lavež pasa i isprekidan poj petlova, još od ponoći, ali dalek. Tup udar kopita, međutim, kao pod zemljom, čuje se jednako, u blizini, pod snom.
Sad ih je zamišljao u bratovljevom domu, velikom zdanju od drvenih greda, ispunjenih nabijenom zemljom, na obali Zemuna, pred kojom su iz vode stršile lađe, šarene, ofarbane, kao neki drveni labudovi, sa previjenim gušama
Svojim krovom od greda, što beše skinut sa jedne velike žitarice, nabijena zemljom, nadvisila je bila sve staje i obore u okolini, pa se činjaše kao neka prepotopska lađa.
Pri logorovanju, mučio ih je kopanjem jaraka, kraj kojih moradoše ostati ležeći, dok su pod zemljom paljena burad puna baruta. Iznemogli od tih vežbanja, oni su se neprekidno peli kroz šumovita brda.
Izašav iz Bavarske, koju su smatrali neprijateljskom zemljom, ušao je u Virtemberg, sav u procvalom drveću, mirisnim šumama i brdima, tražeći zgodno mesto za zimovanje, gde bi
Sedeći do grla u travi, oni su se dimili, kao neki bezbrojni, mali dimnjaci što se pod zemljom primiču sve bliže. U varoši koja je pred njima, u bregu, bila nepomična, mrtva, izumrla, gorelo je na dva mesta.
Padajući iz nesvesti u nesvest, prekidala je to jutro svaki dodir i sa nebom i sa zemljom. Ležala je nepomično, tamna kao lešina, oznojena, u postelji. Pa ipak se, pred podne, opet povrati.
na jastuke, ona je pojurila još jednom, u mislima, po praznini svog ženskog života, što je, kao i te grede nabijene zemljom, kao i to žito na tavanu, pod kojim se pojavila tavanica, kao i njene haljine što su bile razbacane po sanduku, bio sav
kolima, zamišljen, on uostalom i nije gledao taj svet, već goveda i obore, i krovove zemunica, jedva dva‑tri pedlja nad zemljom. U sebi, prodavao je sve to i kupovao, mrmljajući.
Isprekidan lavež pasa, poznat mu i uvek isti, čuo je opet, i tup udar kopita, u blizini, kao pod zemljom. Umoran neizmerno, ćutljiv, kao zanemeo, razrogačenih očiju, ležeći zavaljen, Isakovič je unezvereno gledao kako ga u
ga je zadržavalo očajnog, zamuklog, suludog već od patnje i tuge, među tim baruštinama i vodama, što se isparavahu nad zemljom, koju je od milošte zvao Novom Serbiom.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Zato porodilja strogo pazi da ne dođe u dodir sa osnovnim izvorima života — hranom, zemljom, vodom, i da ih svojom nečistoćom ne „uprlja“.
Za porodilju je opasno ako joj mleko dođe u dodir sa osnovnim elementima: vatrom, vodom i zemljom. Zato u mnogim krajevima postoji zabrana da mleko porodilje kane u vatru, inače će joj presušiti.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
samo pesme šume, za one čija srca plode mirisi i žubori vode, čija su naručja puna samo oblaka, koje kao ptice nad zemljom prave gnezda i vodeno cveće lepote rode.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
stanju kada je moguće prizvati bilo koje od dragih, izgubljenih lica na ovu Terasu, čak i one koji leže duboko pod zemljom. Ali ona je bila još živa!
— ne bih nadživeo sve one što su mi radili o glavi — siroti mrtvaci tamo pod zemljom — oni to sve nisu dočekali, za njih to uopšte nije postojalo! Hodati, hodati, hodati — do besvesti!
Matavulj, Simo - USKOK
“ I zamahnu na me, gospodaru, ali nemade kad spustiti, jer ga sastavih sa zemljom. — Aferim ti ga, sokole — viknu neko iz gomile Donjokrajaca. Na to se Bajice mašiše pušaka.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Ćopićeva seljačija iskonski je sapeta i inertna, srasla sa zemljom, prepuštena sudbini, neuništiva. Elementarna lepota i beda njenog postojanja iz istog su korena.
sama, ide dalje od tog objašnjenja, naslućujući u seljačkom paštenju prizor hiljadugodišnjeg čovekovog stradanja na zemlji i sa zemljom. Neposredno iskustvo i dečji uvid u prilike odnose prevagu nad sociološkim tumačenjem uzroka i posledica...
Čovek u neposrednom dodiru sa zemljom početak je i kraj svekolike ljudske pustolovine, prauzor svih sudbina. Tu je tajna njegove neuništivosti: Sve se meni,
Lepo i smešno dva su vida čudesnog. Čovek prohodi zemljom omađijan, a već iza prvog zavijutka sam vrag zna šta ga čeka: možda zbijen muslimanski zaselak ušušuren u zelenilo,
Milićević, Vuk - Bespuće
On se sjećaše pričanja starih ljudi da ta crkvica bijaše sazidana na ruševinama jednog, od Turaka spaljenog i sa zemljom sravnjenog manastira, čiji se temelji poznavahu u travi između nejednakih kamenitih krstova i grobnih ploča.
Radičević, Branko - PESME
gosom u travu; Skoči Turčin Nedeljku po glavu, Al' je Srbin začas već na nogu, Pa se moli onom veljem Bogu I vije se zemljom i travicom A bratimi s puškom ubojnicom, Te iz trave junak posegnuo Puškom malom Ture pod pazuo I sasu mu zrna
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
što bi kazao moj djed, predobri duševni starac čija me ljubav grije i ovdje, na ovoj opasnoj granici gdje se kida sa zemljom i tvrdim svakodnevnim životom. Pa ipak ...
— zaurla Rožljika tako ranjeno kao da se zauvijek oprašta s kućom i zemljom hraniteljkom. Na, evo ti je džab-džabe, nosi je, najedi se!
Druga granata zasu bateriju zemljom i gelerima. Ležeći potrbuške, Marko se odiže na ruke i pogleda lijevo-desno oko sebe. — Jesmo li svi čitavi, a?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
I ko zna dokle bi to tako trajalo, da Jovan odjednom ne đipi, nagnu se nad zemljom i oslušnu; pa kad ču kako voda izdaleka dolazi, ono njeno milenje, tih žubor, baci od radosti cigaru, zgrabi ponovo
Na podu groba behu poređani ostaci strinini: glava, ruke, rebra... A više njih, naslonjen na budak, sav umrljan zemljom, natuštena čela, razbarušene, zemljom posute kose i golih, crnih, kosmatih grudi, stajaše Stanoja i gledaše u strinine
A više njih, naslonjen na budak, sav umrljan zemljom, natuštena čela, razbarušene, zemljom posute kose i golih, crnih, kosmatih grudi, stajaše Stanoja i gledaše u strinine poređane kosti.
Ruke mu 1 50 drhtahu, a ponekad tek vrcne suza niz umrljano mu i zemljom posuto lice. — Što plačeš, more? On podiže glavu.
Čeka da se ja osmehnem, pa onda ona. U desnoj joj se ruci beli nova korpica, a u levoj „kosirče“. Prsti joj ulepljeni zemljom, kako je po njoj skupljala zrna.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
Gra(h) i kupus zemljom upravljaju. Evo vreme zlatno i veselo, Kad nam nije zabranjeno jelo! Evangelska carstvuje svoboda, Zbacivši jaram s
Oni se zovu Turci dok Turci tom zemljom vladaju, a kako se pravi Turci vrate u svoj vilajet otkuda su pro|zišli, Bošnjaci će ostati Bošnjaci i biće što su
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: A kako Že da ga preliju sas zetinom i sas zemljom? VELIMIR: To može i kod kuće biti. STANIJA: A da se celiva? VELIMIR: Opet kod kuće.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
NAJBOLjE FLAPSOVE NUDI VAM „INKO-FLAPS“ PREKO SVOJIH PREDSTAVNIKA U ZEMLjI I POD ZEMLjOM! ANEX-MANEX INTERCONTINENTAL! BRZO BRAJBLOVANjE VEZNI S IŠIŠTRAVANjEM ŠTRAPANZLI UZ MENjANjE I RASTOLEZANjE ŠEKLOVA I
— reče — Otkud vi ovde? — Došla sam da pozajmim jednu knjigu iz psihologije…— odgovorih. — A vi? Bio je sravnjen sa zemljom: — Mislim da ti dugujem objašnjenje... — reče odvodeći me u kupatilo.
se, naravski, svih Luletovih gafova, izreka i slučajeva, a s njega pređoše i na ostale frendove rasute po zemlji i pod zemljom, pa spomenuše tu i čuvenog momka, nekog Dunđerskog, o koga su se grebali još kao klinci ...
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
udesnica, u čajanju ždralka, u prozoru treperavo tanka. Ni pram magle ni trinina trinka. S vertikale - zemljom do Soluna! bruj pčelinji, plemenita buna, rascveta je - ona nerodiljka...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Crveni Vrabac ptica je čudna, cvrkuće, leti, vječito budna, Neznankom zemljom dan i noć. Gdje god se nađe, tu sreću čara, veselje širi i čuda stvara, prostire svoju čarobnu moć.
“ — vrapci će nato, pa na put krenu čitavo jato. Tu ti je vojska vrabaca bila, zakloni sunce milion krila, čitavom zemljom društvo se prosu da sakuplja zrnje za dobrog Ćosu.
Do zore bar na našem stolu da bude dar.“ Krenuše braća, sve brda ječe; „O, hoja-hoja, veseli zeče!“ Pod zemljom vode Rudara puti gdje alem-kamen u tami ćuti, milion ljeta on tamo snije, milion ljeta voda ga mije.
Kasnije, u zrelo doba, čitavom zemljom, širom, deda je putovȏ vozom, čuvenim našim „Ćirom“. Odžak se dimi, pištaljka svira, a babe viču: „Evo ga, Ćira!
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Jer su nam stope zemljom ranjene i srca o vratu vise neokajana, jer sikću još guje u kostima i neisplakani znojevi pod kožom peku jače no biser
I vuk je kroz kobi pitom postao, a trave u podrumima mog dvora podivljale podižu kamen. Sa zemljom me rastaju, uzvišenosti u ljute skutove sam izgnan.
Taj narod što lebdi u gunju il zbijen pod zemljom grli pčele! Ja treba da se vratim gradu koji me posla, koji vidim kad sunce provuče ruku kroz krzno oblaka i na
u dnu šume u kamenolomu kad se poslednji kamen odvali prst što blista posvećeno i svedoči da sunce prolazi pod zemljom pokunjeno al će da se vrati kao kaženik lep na neimenovanom proplanku i drugi: večeras nastaje oseka lepote ispod
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ogromni vrhovi ocrtavali su se prema zvezdanom nebu i kao džinovi se nadnosili nad crnom zemljom. A zvono kao da je jecalo. Pogledah u pravcu sela, daleko dole, odakle su svetlucale vatrice kao iz kakvoga ponora.
Ali, videće ga!... Sad se vraća, zastade, eno ga gde leže i on. Odahnuh malo. Vojnici se slepili sa zemljom, kao da su ukočeni... Odjednom grmnu složan plotun i laka prašina se diže duž celoga stroja.
Nebo se zamračilo i munje svitnuše. Teška oluja, dižući ogromne oblake prašine i povijajući drveta, spusti se nad zemljom. — Kaže komandant, dok stoji toranj, dotle da ostanemo...
Osećam kako mi se muti po glavi. Ovi ljudi kao da su potpuno izgubili pojam o životu i smrti. Živeći ovako pod zemljom, oni se kreću kao žive lešine, čekajući samo čas da budu rashodovani. Ali su i pored toga raspoloženi za smeh i šalu.
Ama de! — odvrati Tanasije. Kroz rovove su nosili mrtve. Glava u jednoga prepolovljena, i krv se izmešala sa zemljom, a na mesto glave vidi se samo bezoblična masa. Ruke su još mlitave.
Rano majčina... Ko mi te uze!“ Kao odjek posle one strašne grmljavine topova i pobedničkih poklika, razleže se sada zemljom lelek majki, sestara, žena. — To ti je naličje rata — veli Milutin uča.
Onda se pesma orila, a talas oduševljenja vitlao nad zemljom Srbijom. Ljudi nisu imali ni maglovitu predstavu krvavoga razbojišta.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A, mesto svog života, znam da, po vidiku, taj osmeh rasuh, nad svakim telom, golim, i, nad zemljom ovom, kroz koju Arno rudi, pun zvezda i zraka, moj se šapat sliva, u izmoždene grudi, jer se, u proleću, sve to opet
Trideset godina da čekam da mi se javiš i zenicom tvojom, groznom, nad zemljom zaplaviš. Talasaj, miluj, spavaj – kao jarak sad čeka zavičaj, da trulim, i da se nikud više ne vinem, živ.
A, čini mi se, jedna jedina, takva, blista kap, nad peskom pustinja, i tla, nad zemljom, daleka. Zaista, zrak sam samo?
Njihovi rovovi bili su mesecima pre toga iskopani, i duboki. Pokriveni redom balvana, pa zemljom, pa redom balvana. Pri povlačenju, u rovovima su ostajala samo mitraljeska odeljenja, i strelci, najbolji.
Sva ta magla, iza koje se naziralo nebo, bila je neizmerna i beskrajna! Zelena brda, kao ostrva nad zemljom, nestajala su još u svitanju. Bio sam zaostao iza ostalih.
rastu, zvezde trepere, i kako će Izar, uskoro zelen i modar, kao krila orlova koji se spuštaju sa Alpa, kružiti nad zemljom, koja će i ovde biti topla, prolećna, blagoslovena, I kako će, posle, učiti Evropu jednoj novoj ljubavi, nemačkoj
Sad se to retko dešava. Inače, sve ovo ljubakanje po tramvajima, pod zemljom, i na ulici, dosta je ljupko. Nije to neobuzdanost. To je prosto ovdašnji, razvijen osećaj za reprezentacijom.
Sudba mi bludi po nebu ovih dana, blaga i mirna, kišom oprana, kao ruka nekad po telu dragana. Nad zemljom više ne miriše krin, u proleću, oštar, bludan, ženski. Rascvetane voćke stiskam na rebra, kroz vazduh blagoveštenski.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Stradije i čestitati ministru predsedniku na tako mudrom i taktičnom vođenju politike sa tom susednom i prijateljskom zemljom! — reče ministar oduševljeno.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Trepere milo sićane zvezde, htele bi ma kako da osvetle gustu pomrčinu što se nad zemljom prostrla, ali su slabački njihovi zraci, tupe su njihove strele za gustu koprenu mraka, kroz koju se tiho potkrada
ode da natoči, a devojke počeše da pevaju: Uzabra' stručak do zemlje, Dado' ga dragoj do mene, Zakle' je nebom i zemljom: »Voliš li još kog', sem mene?« »Ne volim nikog, sem tebe, A odsad neću ni tebe.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Jedan mali vetar dune suncu u lice I ono se ugasi, drhtavo, kao lampa... ŠTA SUNCE PUŠI Kad nad zemljom zatreperi jara, Kad Vardar sa svim pritokama presuši, A sunce, daleko od grada, ostane bez cigara, Šta ono tada
RADOST PUTOVANjA Kad jesen zemljom prospe ruj I vetar donese prastari bruj, Odnekud se javi skladan glas: „Kucnuo je čas! Jedini spas Je u putovanju!
„Ako je šta mnogo, ovo je mnogo: Javna sramota i pokor javni!” O, kad bi imao čime i mogo Sve tri da ih sa zemljom sravni! U ušima mu huči talas krvi: Da su mu ruke debljine hrasta, Pa da ih jednim udarcem smrvi!
Zatim ću nabaviti kalašnjikov, Ukopaću se u dubok rov I svakog ko naiđe drumom glavnim Sa zemljom ću istog časa da sravnim!” „Za piće, za provod, za dobru klopu Maramu bih sa glave dala!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
i uspravnim obalama što se dižu iz mora na veliku visinu, sa dubokim kraterima, rečicama, potocima i vrlo plodnom zemljom, gde rastu palme, eukalipte, kesteni i lavorike, sa mnoštvom toplih izvora, daju vrlo živopisnu panoramu.
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
Gospodstvovao si zemljom otačastva ti i u svim dobrotama uzveselio si uručene ti hrišćane i mužastvenim srcem i željom pobožnosti izašao si na
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
u šerbet kupaju; o Stambole, svečeva palato, istočniče sile i svetinje, — Bog iz tebe samo begeniše črez proroka sa zemljom vladati! Što će mene od tebe odbiti?
Nestalo je groblja oko crkve, po šestinu u jedan kopamo. Po Crmnici Turke isjekosmo i grad Besac s zemljom izravnismo.
Pandurović, Sima - PESME
grobom našim širiće se cveće; Poklopac neba sanduk nek nam bude; Bleštaće zvezde, k’o nadgrobne sveće, Nad rosnom zemljom naše crne grude.
Ječe trube Pobedu smrti što nosi trofeje: Uvele nade iz stvarnosti grube, Cepane snove, do one aleje Što guši zemljom život.
Izgažena trava, i sela se dime... Kad svemoćni pomor, u kome se kole, Satire i pali, i ruši i veša, Prođe ovom zemljom u Sudbine ime, — Mrtvo, pusto osta istorijsko polje, I prostrt je tužno svuda leš do leša.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ viknu neki. Janko se povrnu i sagnu da prihvati, a u taj mah dvije puške sa strane planuše i sastaviše Janka sa zemljom. Bjehu dvojica drugova Imbrovijeh, što doskočiše gorom, ispod mergina.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
pa se okrene na onu stranu, gde joj je dragi, i drmne granom, govoreći): Ja drmnuh granom, a grana zemljom; zemlja svim svijetom; sav svijet mojim suđenikom: crkao, pukao, dok do mene ne došao!
Hajde, nesretna nesretnice, nebom te i zemljom kumim, u morske širine, u morske visine, u duboke dubine: gdje pjevac ne pjeva, gdje krava ne riče, gdje ovca ne
VALTAZAR: Taj car što se rodio, vladaće i nad nebom i nad zemljom; zato svi idemo da mu se poklonimo. MELHIOR: Svi idemo da mu se poklonimo i darove odnesemo kao caru i bogu našemu!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kaluđer bojeći se da konji što ne učine čoeku, pritrči k njima iznenada, i zakle ih nebom i zemljom da svaki stane na svome mjestu, te konji stadoše. Onda kaluđer tače štapom najpriđe čoeka, pa konje redom.
ovome carevu sinu da ide na vojsku, pa bojeći se ženi i đeci dozove svoju opaku mater i reče joj: „Zaklinjem te nebom i zemljom i svijem što je na svijetu: čuvaj mi ženu i ono što rodi, doklen se ja vratim.
Onda muž rekne svetu: „Idite, braćo, polagano kući mojoj, eto odmah i mene, | samo hoću da je ja sam zemljom pokrijem tako sam joj se zaverio.
“ Onda svet ko ode ko ne ode, a muž se spusti u raku, pa vikne ženi kroz zaklopac: „Ustaj, prokletnico! Eto hoće zemljom da te zatrpaju.“ „A jeli moj prednjak?
Sveti Sava - SABRANA DELA
Manastir sveti ovaj sa igumanom poveravam onome koji vlada ovom zemljom, velikom kralju koji bude u nekom vremenu; njega da ima za osvetitelja onome koji bi hteo da prekrši bilo koje
ne želeći ljudske propasti, postavi ovog samodržnog gospodina, nazvanog Stefana Nemanju, carstvovati svom Srpskom zemljom.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Kud nesta davni zvuk od pada čaše?... Ne samo kosti pod zemljom: i muzika je trula. Ali gde truli to što je bilo A u zemlju ne ode (Niti ikada imaše kost u sebi, drvo, bilo)?
Ćosić, Dobrica - KORENI
— E, Moj Tole... Brat Vukašin sahrani me dupke sto aršina pod zemljom. Osećao sam ja da mi neko zlo dolazi, ali nisam mislio da je od njega... — Meni umre jedan... Levi...
Zamirisao je crni luk i svojim dahom i sasušenom zemljom u beloj bradici žilica. Tu, u večitom mraku, u kaci punoj pšenice, mirno borave njegovi dukati.
Nije me voleo. Kopao je bunare i ja sam mnogo puta zaželela da u nekom ostane zatrpan zemljom. Govorio mi je da ličim na majku i da ću i ja biti kurva kao ona.
Onda je svanulo. Opet je mrak. Iz daljine čuje glasove i viku, muklu i iskidanu kao da zapomažu ludi zatrpani zemljom. I Simku čuje. Isterao je iz kuće. Nije. Gurala Mu ruke u gunj i vukla ga. To je bilo kad se vratio iz Palanke.
„Nevin sam, ljudi!“ uzvikivao je Đorđe putem do Palanke, a noć je vrila od kreketa žaba. Kreket se rasuo zemljom i nebom, činilo se da i zvezde krekeću zvonko i otegnuto, a panduri su mu odgovarali: „Nisi nevin čim si Aćimov sin.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Ali bolje da je ne nađeš, jer ćeš živeti samo za druge. — Tražiću je i naći! — Mali čistač se namršti. — Makar pod zemljom! — Opomenuo sam te! — Oblak se nežno osmehnu, ali dečak nije bio u stanju da posluša njegov savet.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Bilo je hladno pretproleće, još su, pod zemljom, trajale zimske tišine, košava je promicala bez svetlosti, Vasa je nosio odsečenu glavu Marka Čarapića da je sahrani
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Il' nebo možda dalje putuje, Da moju kletvu više ne čuje; Pa zvezde plaču, nebo tuguje, Poslednji put se s zemljom rukuje! Pa zar da neba svetu nestane? Pa zar da zemlji više ne svane? Zar da ostane Tama?... I hod se čuje...
Sam kraj mirne vode, u noći, ja stojim, K'o potonji čovek. Zemljom, prema meni, Leži moja senka. Ja se noćas bojim Sebe, i ja strepim sâm od svoje seni. J.
„I evo Ti se teškom kletvom kunem; Zvezdanim plavim nebom nada sobom, I zemljom, gde ću mrtav sam da trunem, Životom svojim zemaljskim, i grobom, „Životom večnim - i raspetim Bogom Da neću više
Popa, Vasko - KORA
se Uz vratolomne mrve Krunice dremeža Belu su koru probile U JAUKU Visoko je suknuo plamen Iz provalije u mesu Pod zemljom Nemoćni lepet krila I slepo grebanje šapa Na zemlji ništa Pod oblacima Nejake lampice škrga I nemušto zapomaganje
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Nađoh je porušenu, iako ne sravnjenu sa zemljom, no u njoj nađe smrt čuvar zgrade. Tužna srca pođoh u obližnju Kosmajsku ulicu i, preko ruševina zgrada koje su
je bila najbliža, sagleda nedostižne skulpture kojima je Fidija predočio raspru Atene i Posejdona o vlast nad atičkom zemljom.
U tom slučaju stoje prave koje spajaju Mesec sa Zemljom, odnosno sa Suncem, tačno upravo jedna na drugoj. Trougao, ograničen ovim telima, pravougaon je, a njegov pravi ugao
„Tim načinom“, reče on, „našao sam da je onaj ugao trougla, ograničenog Zemljom, Mesecom i Suncem, koji leži na Zemlji, samo za 3 stepena manji od pravog ugla“.
ako se Zemlja kreće oko Sunca, onda se Sunce mora u toku godine prividno kretati po nebu, jer mi ga, obilazeći sa Zemljom oko njega, viđamo u toku godine na raznim mestima zvezdanog neba.
ako se sa Zemljom krećemo oko Sunca i posmatramo kretanje planeta koje takođe obilaze Sunce? Da na to pitanje i ja sam odgovorim, nacrtah
Neka poruše Koloseum do temelja i sravne ga sa zemljom, njegovi dorski, jonski, korintski oblici stubova, njegovi svodovi, što svi zajedno u svom harmoničnom akordu sačinjavaju
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
A kad starog narednika zemljom zatrpaše neki ljudi, onda stric Sekulin, seljak iz okoline, uze njegovu ruku svu mokru od suza, pa ga, celog puta sagnute
A posle se ideja o božanstvu transformirala, i to moraš znati, i božanstvo su potražili nad, prirodom, umesto pod zemljom. Tada je ognjište, tj. otadžbina, izgubilo svoj značaj.
Tada mi se učini da letim nad zemljom i da s vrtoglave visine, dole ispod mojih nogu, osećam beskrajnu, nedoglednu daljinu.
Ko je? Ko je?“ Ne bojim se nikog. Rvao bih se sa zemljom. Smrvio bih je. I strašnom snagom stežem čelo; uzalud tražim jednu jedinu misao: ne znam ništa, ništa ne znam, samo
Sve se najedanput ispunilo pijanom radošću i smeh, zdravi, snažni pobednički i veseli smeh života pronese se zemljom. Zasmejaše se snegovi i zarumenjene kamene tvrdinje, glasno i burno zasmejaše se potoci; sve je oživelo, sve je udisalo,
se blago penjao gore i topio u suncu, već onaj drugi što se bučno razlivao, punio prazne prostorije i strašno treštao zemljom.
Ajdemo brže. Zar nije bolje bilo u ratu: humka i drveni krst, a pod svežom zemljom, krvavo, još sveže i toplo telo. Ja sam, međutim, rekao: — Vidiš, ova jadnica ne može da preživi svoga muža.
Među palim vojnicima, leđima naslonjen na točak topa i krvlju i zemljom po licu umrljan, više je sedeo nego ležao jedan ranjen, krupan i riđ bugarski vojnik, koji je teško disao i kome spasa
i utrobe odletahu u vazduh i zaustavljahu se na granama visokih drveta; mozgovi se prosipahu i mešahu sa prašinom i zemljom, ali je baterija odolevala mnogobrojnijem neprijatelju. Samo što je, svakoga časa, topovske posluge bilo sve manje.
Srbe silni neprijatelji; zemlju im opustošiše, iz nje ih proteraše, mnoge pobiše, a sela i varoši popališe im i sa zemljom sravniše.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
kao dojenče u naručju kroz proljetne večernje bašte, pod mrkim granama lovora, između lijeha što mirišu nakvašenom zemljom. Otkidala je rascvale grančice i stavljala svježe latice na zažarene vjeđe, na usta.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
na breg ugledaše omalenu seosku kuću, koja na onom kraju do njih beše od brvana, a na protivnom, gde je soba, olepljena zemljom i zakrečena. U onoj maglastoj tamnini kuća im izgledaše kao plast sena, razvršen i razvučen.
Gotovo, svršilo se... A posle, šta biva posle ?... Ko će to znati... Samo zatrpaju zemljom, — pa kao da nisi ni bio...« »Ali ja hoću da živim!...
Neće, veli, da se postidi pred Đuricom, što mu nije kuću lepo spremio... Kad bi gotov sa zemljom, spustiše mu dugačak cerov kolac. Uze ga u obe ruke, pa stade da pobija.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Devojka mu na to reče: — Onda možeš ostati ovde i živeti sa mnom u ovome dvoru, pa budi car nad ovom zemljom. Čim je Petar koraknuo na ovu zemlju, zaboravio je i na oca i na pomor.
je nađu, jer kad prijeđu divlju planinu i veliko more, onda će ih sresti gvozdena planina, koja je svezata sa nebom i zemljom; nego na kraju te planine ima lijeska i u njoj tri mladice: da ukrše te mladice, pa da prekrste na planini, sama bi se
Sad prijeđu preko mora i otidu dalje. Najednom srete ih gvozdena planina, koja se svezala s nebom i zemljom. Sad carev sin pita: — Šta ćemo? Sve smo nekako prešli, ma tu nećemo.
pa ode prvi Onda muž rekne svetu: — Idite, braćo, polagano kući mojoj, eto odmah i mene, samo hoću da je ja sam zemljom pokrijem, tako sam joj se zaverio.
Onda svet ko ode ko ne ode, a muž se spusti u raku, pa vikne ženi kroz zaklopac: — Ustaj, prokleptico! Eto hoće zemljom da te zatrpaju. — A je li moj prednjak?
Petković, Vladislav Dis - PESME
Jedne noći, pri plavom sutonu, Smrt naiđe i raširi krila Nad tom zemljom, i opet utonu U predele nepoznatih vila. I utonu.
Nad zemljom je suton; a svud po pučini Tišina se digla da spokojstvom leči: I u tome času meni se učini, Da zvuk jedan dođe, nosi
K'o sumrak zemljom, k'o mirom lepota, Duh opet ide onim starim putom, U hlad mog groba, u raku života, S crninom mojom.
Kako gost nezvani, ogrnut u priče, Ranjene mu grudi baca posred blata; I crna šamija na domu ga viče, I traži ga zemljom grobova i rata. Kao kule stare stoje misli crne, Omiljena mesta sa dubokim plačem.
Ja vidim danas, pri pojavi svake Nevolje, da se iz podzemnog mraka Zao duh diže, k'o mrtvac iz rake, Nad zemljom bola, kolevkom junaka.
Dok su odjeci, što hod njegov šalje, Vukli se za njim po satima poznim. Kroz tamu, zemljom, k'o tamnicom mrkom, Slomljenog daha, uzburkanih grudi, On je zastaj'o i jurio trkom Ko prva mladost, kao vetar ludi.
” “Šta ćeš ovde, ko si, uzdanico smrada, Gomilo bakšiša i kolevko blata! Bog sakatih danas prestao da vlada Ovom zemljom plača i veselog rata!” I potmuo jauk bogatih pandura Šiba vazduh strastan... a dan crven teče.
I uteših se što me i sad dira San i danima, gde ću jednom leći Sa njenim pismom k'o sa zemljom veče. 1914. NARAŠTAJ GROBOVA I SU3A Pođi mi zbogom, moja misli vedra, Prošlo je vreme za radosne priče: Surova smrt
Nekako preneh svoj život nag I nadu na zoru da opet svane. Nad mojom zemljom nadvi se žalosna vrba, A tuđina mene primi sa slobodom Srba.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Kada joj je bilo šesnaest godina nekakva zarazna boleština harala je zemljom. Njenog oca su bili pozvali da obavi poslednju pričest bolesnika na umoru, a za vreme njegovog odsustva ona je sama
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
ognjišta u staroj Srbiji i da dođu u Austriju, gde su rado prihvatili da žive u zemunicama i kreću se kao krtice pod zemljom, samo zato da bi mogli uživati političke slobode.
“Sigurno tako mora biti,” - rekao sam, jer – “uzemljeni oscilator udružuje se sa zemljom.” Kada sam kao pastir na pašnjacima svog rodnog Idvora zabadao nož u zemlju i udarao po njegovoj drvenoj dršci, znao sam
S druge strane, hipoteza da se etar kreće zajedno sa Zemljom, vodi nesavladljivim teškoćama. Bila je to zaista vrlo zapletena situacija.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Boke, čija dva rata čuvaju podignute tvrđave, djevojka u misli sažali jadnu omladinu što ondje, izdaleka dovedena, pod zemljom živi, željna svjetlosti i raspuštena života; i toga časa osjeti slast nezavisnosti.
Miljković, Branko - PESME
Zdravo, o moguća zvezdo koju i ne slutimo, Il me zaboravi pesmo, jer želja je moja kriva. Pod zemljom će se nastaviti trajanje započeto. O sve što prođe večnost jedna biva.
O milosti za ono što sam bio u snu. To paklena mi ljubav u nedoumici. Noć slepih šiljkova me prikova za tlo. Pod zemljom mračni predeli se mešaju. Pomeraju se mora užasi se premeštaju sa jednog mesta na drugo mesto zlo.
Zatvoren je taj predeo u sebi. Ta mesta nemaju svoja sunca. Pod zemljom to oblik sna moga spremaju. SONET To su reči uvek iste koje kasne gorku ljubav i svet.
ODBRANA ZEMLjE U srcu ljubav jača od smrti U glavi misao veća od glave I to je odbrana zemlje Strašni su ratnici pod zemljom, vojnici odbrane, Zaliha snage spremna ako živi klonu I to je odbrana zemlje Velika reč ni iz srca ni iz glave Već iz
uči gradove da budu braća Velikome Gradu Koji venčava Šumadiju i Zagorje Međusobno i sa budućnošću Istraživači pod zemljom, u smrti, vojnici i rudari Istraživači u vazduhu, pevači i ikari Istraživači pod vodom, pesnici nesvesnoga Tražite,
znam tvoj koren Ali iz kojeg zrna senka tvoja niče Biljna lepoto dugo nevidljiva u semenci udaljena Našla si pod zemljom moju glavu bez tela što sanja istinski san Zvezde poređane u mahunu Sve što je stvoreno pesmom i suncem Između moje
čini potrebnim i kada me nema Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo Što ničeš iz pakla jer nema drugog sunca pod zemljom O biljko gde su tvoji anđeli slični insektima I moja krv što vezuje kiseonik i vreme POHVALA SVETU Ne napuštaj me
Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta Lekoviti rečnik bilja u uvali. Kroz potajne gore goren lek ti je. Da zemlju zemljom ljubiš vek ti je. Al ako je u oči poljubiš nek ti je Prozračan poljubac ko prazni kristali.
poljupcima prelistava Preostale dane udžbenik svetlosti ZAVOĐENjE Kako da se poslužim Onim što peva i leti I nebo je pod zemljom Nečeg se boljeg seti O gazi sve što lazi I pesmom smrt prevari Šta će sa nama biti Zapevaju li stvari Ni dve reči se
Ne rekoh li: vatru vrati na mesto pravo, A poljupcu je mesto u paklu. I hlebovi se pod zemljom školuju; Ja bih se želeo na strani zla tući; Pa ipak, po milosti istorije, Povraćajući i ja ću u raj ući.
Krakov, Stanislav - KRILA
Suviše su blizo granate padale. ”Poginuće” šaputali su za njega. Najzad se skrio u duboku rupu iza sanduka i džakova sa zemljom. Odjednom je svega nestalo u crnom vihoru.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Viđena gde bilo, ovako osenčena zelenilom, ovako skrivena po padinama, obojena zemljom iz koje je izašla, i vremenom, ovo bi bila jedna od najlepših primorskih varoši.
udubljenju između šume i iznenadne crne stene u vodi, urođeničko selo dugih tamnih slemena od stabala sasvim niskih nad zemljom. Zbijeno i izdubljeno ovo selo izgleda kao kakav zaspali krokodil koji bi glavom bio nad talasima i telom iza stene.
Da čak prvo putovanje kroz jednu zemlju više upozna čoveka s tom zemljom no i jedno iduće, koje još slabi i prvobitno stečena ubeđenja.
Njegove nove, čiste kolibice obojenje su crvenom afričkom zemljom a na samoj sredini sela jedno ogromno drvo pokriveno je ružičastim cvetovima.
“ Piroga nastavlja brzakom do Monge. Selo mnogo veće, zgrade trošnije, starije, ulepljene zemljom što se sasušuje i otpada. Kraj sela nešto što treba da je groblje.
Ona, je izvrsna igračica, puna groteski i šala. Čas je sasvim na jednom, čas na drugom kraju; čas visoko nad zemljom, čas polegla po njoj.
On sok od voćke meša sa zemljom i lepi na rane. Onda imam želju da mu i drugi ananas poklonim, a zatim i sve naredne, jer ne vidimi kako ću ih više
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Oficir viče: »seci amove... boga... sveca...« Turske granate pršte svuda oko nas zasipljući nas zemljom i prašinom sa sviju strana. S leve strane doleću i kuršumi.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Zasijaju zračne staze, Kâ da s’ u duž zvezde sjate, Vidiš svoje kako slaze, — Same duše — al’ poznate. Raj sa zemljom zagrli se, I hladnoća sa toplotom; One međe rastope se Među smrti i životom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Osmatračnica je bila kao mala tvrđava. Krov je od debelog, izolučenog lima. Odozgo su nabacani džakovi ispunjeni zemljom, zatim kamenje, onda opet džakovi, a povrh svega šiblje, da bismo se zaklonili od pogleda neprijateljskih osmatrača.
— Priroda... Bog, sasvim svejedno, ovaplotio je mrtvu materiju, nadahnuo je živim dahom i život je prostrujao zemljom. Sporedno, je li biće svesno ili nerazumno. Ubijaju se podjednako među sobom.
— A šta mu ga znaš — upade Živadin — možda je život jednih uslovljen smrću drugih... — Naravno. I smrt lebdi nad zemljom od praiskonskoga početka — nastavlja Ljubisav.
Drugih novosti i nije bilo. Svi smo živeli manje-više pod istim uslovima, ostavljajući za sobom jednolične dane pod zemljom. Potpukovnik Petar, iznuren već ratnim naporima, pobolevao je češće. Ali u bolnicu nije hteo da ide.
Protezao se u cik-cak. Strane okrenute neprijatelju bile su zaštićene izbačenom zemljom. Na izvesnim odstojanjima nalazile su se u bočnim zidovima duboke jame, kao jazbine.
— A gde su vojnici? — Oni su u zaklonima pod zemljom, jer merzer svakoga časa gađa. To može i sad da nas snađe — setih se, ali ne rekoh ništa komandiru.
Zastali smo naskoro pred nekom podzemnom pećinom, tri, četiri metra pod zemljom. Iznutra je dopirao težak zadah masti, kože, ljudskog znoja, sve izmešano sa mirisom zemlje.
Odeta je svirala na klaviru. U sobi je bilo toplo, dok je napolju rominjao sneg. — A mi trunuli ovde pod zemljom — veli sa izvesnom melanholijom Vojin. — Tako je trajalo do mraka, kada smo se razišli.
Ljudi su se skrili u lagume, odakle ih povremeno izvlače mrtve. Ili se pod zemljom razleže jauk ranjenika... Sunce je utonulo u bezdan iza planina. Još samo svetao odblesak zrači u visinama.
Ratne zastave su savijene. Jedna generacija priklonila je glavu. Iz zemlje natopljene krvlju niklo je novo pokolenje. Zemljom je prostrujao novi život.
Naš vođa pogleda nas značajno, pa će reći: — Svaka stopa zemlje ovde natopljena je krvlju. Selo je bilo sravnjeno sa zemljom. Posle sedamnaest godina, što predstavlja četvrtinu čovečjeg veka, o tome se ne zna ništa.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kam' blaženstvo u vazduhu? Be li svijet a pod zemljom? Sebi živi na svijetu, Svetu radi, ne nadaj se: Nema hvale po zaslugi Nit' života posle ovog!
Grob skida lance dugosužnom robu, Ćuti nasilnik, nit’ oružje zveči Prava da gnječi. Tražiš jednakost? Ta pod zemljom vlada. Tu svako čina preimućstvo pada; Kralja il’ roba, ništetna il’ slavna Sudba je ravna. Tražiš li bratstvo?
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Što laska i kazuje Đavolskim smehom uveravajuć: Da je u njemu milost božija, Pod zemljom da je baš pravi raj. Zašto bi varô?... Ako ne zato Da mu izvrše paklen umišljaj? (Kapetan Đuraško dolazi.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Osnažite svoja krila, pa se visoko pod nebesa dignite i krilite zemljom i svijetom. Oglasite svojim crnim gukom i jaukom na sve strane svijeta nesreću moju golemu i pogibiju kraljevine moje i
osluškujući, sa neizmjernim strahom i zebnjom, kako bijesni noćni vihori urlaju i potresaju, rekao bi, i nebom i zemljom, lomeći i kršeći sve pred sobom. Katkad mećava utoli, vjetrovi se smire, stišaju.
zimskoj noći studeno vijanje gladnih vukova, miješajući se sa urlikom i lomnjavom pobješnjelih vjetrova koji potresaju zemljom, noseći kao nevidljivi divovi na svojim snažnim plećima grdne smetove, i razbacujući ih ražljućeno na sve strane...
Samo imam ono nešto krezube babetine, i tu njivicu kuruza što sam imô, pa mi ovaj lopov satra i sa zemljom sravni. Osušili se jadni kuruzi, pa kad prođem pokraj njivice, obuzme me tuga i žalost.
Jakšić, Đura - PESME
Il’ nebo, možda, dalje putuje, Da moju kletvu više ne čuje? Pa zvezde plaču, nebo tuguje, Poslednji put se s zemljom rukuje... Pa zar da nebo svetu nestane? Pa zar da zemlji više ne svane? Zar da ostane — Tama?... I hod se čuje...
Nastasijević, Momčilo - PESME
POGLED 1 Pogled je — gine oko. Nesitom utol mrenje. Nestati — to moj put. I mesec samrtno kad žut, táme to zemljom vrenje — bubri u dojke, ljubi on.
3 Mi horno, ruku pod ruku; na srcu toplo, škripi pod nogama sneg — zemljom nam zastrta svila. 4 Pa proleće nad nama plavetna raširi krila; sa tajne spade skrama, snom buknu u biljku klica,
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
verovanje da je žaba na zemlji u stvari vila u svetu pod zemljom, ZNŽOJS, 10, 1905, 261 id; žaba postaje vilom, LMS, 147, 1886, 136, gde reč oroz treba izmeniti u ona).
Kao opšta načela važi ovo. Sve što se seje treba sejati u punom mesecu (SEZ, 32, 13). Seme kome rod raste nad zemljom, treba sejati prepodne, a kome raste pod zemljom, posle podne (ZNŽOJS, 16, 266).
Seme kome rod raste nad zemljom, treba sejati prepodne, a kome raste pod zemljom, posle podne (ZNŽOJS, 16, 266). Srećni dani za sejanje su ponedeonik (SEZ, 40, 331), sreda (ZNŽOJS, 16, 266; 23, 210),
1958, 543); u Aleksinačkom Pomoravlju slično vračanje zove se: »lera« ili »lero« (poslednji struk svi zajednički zagrnu zemljom, okite ga najlepšim cvećem i listove mu zavežu onoliko puta koliko žele da imaju kola, a zatim na gomili »zakrste«
Ćipiko, Ivo - Pauci
Sigurno pokojni Niko nije oporučio nikome ništa. Poznaje on seljake ušće, a poznaje i Iliju: pohlepan je za zemljom, poturčio bi se za nju. Dok gazda razmišlja, Petru bježe oči na željeznu kasu „vertajmovaču”: kako je visoka, čvrsta!
Putem Rade razmišlja o dugu: — Sila ga se božja nakupila, nećeš nigda kraju! Istina, primaklo se sa imanjem; zemljom najživlji je u selu; izašlo je na očevu ali koja vajda? Pa kako da obradi svu zemlju?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
taj skromni pobožni čovek, ne odobrava ovaj neprirodni brak, i da će se sve to, ipak, loše završiti, da se već nad zemljom raškom nadvija crni gradonosni oblak nesloge.
Vojnike sahranjuju u plitko iskopanim rakama, tek toliko da ih pokriju šljunkovitom zemljom. Da li od mene imaju koristi? Ne znam. Ponekad kažem Dadari da mi se čini kako se broj razbojnika ne smanjuje.
Najzad, oni su živi, zar ne? Nose i dale glave na svojim iždžigljenim šijama, ne trunu pod zemljom kao oni koji nisu imali sreće da prežive, pa ako i nema ničega drugog do ovog sparnog letnjeg vazduha i ove ljute
Sada ju je grom spljeskao sa zemljom i zapalio. Zvono je palo dole među zapaljene grede i u prvi mah nam se činilo da je nekim pukim slučajem ostalo celo.
' Ali niko ni na nebu ni na zemlji ni pod zemljom nije mogao otvoriti knjigu niti je čitati. I ja sam gorko plakao što se niko ne nađe kadar niti da otvori knjigu niti da
Dimitrije Ali dan promiče, blagi septembarski dan sa pitomim suncem odozgo i toplom zemljom odozdo i mi postajemo najzad umorni i pospani.
Sažalio se bolećivi starac. A ja kažem: gubavce, sušičave i jurodive treba slistiti sa lica zemlje kao kužno smeće, da zemljom ne razvejavaju boleštinu. Nema za njih leka. Leči ih samo zdravi, ljuti čelik mača. Šta radimo besnoj paščadi? Ubijamo.
Ali ja uobražavam da sam nepokretniji od mrtvog Prohora čije kosti leže pomešane sa glibavom zemljom pod manastirskim hrastom. Kosti su mu već potamnele, vlaga se uvukla u njih i lagano ih razjeda.
Moja iskustva u ljubavi su sasvim površna, kušao sam samo mrvicu od te panaije koju je dobri bog prosuo zemljom da bi i sirotinja kljunula koje zrno slasti kad joj je već odredio da guta pelen i čemer.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
oproštajnu posetu, zatekao sam onde nekoliko radnika gde opravljaju i doteruju stepenice Propileja, zatrpane vekovima zemljom. Pod udarcima njihovog dleta i čekića. odletala su u vazduh parčeta tog klasičnog kamena.
Ušli smo u nepregledna zgarišta, predgrađa koja je požar sravnio sa zemljom. Samo drevni Valensov akvedukt uzdiže se, tužno i veličanstveno, iznad ove pustoši.
Nije li tako?“ - „Tako bi to bilo kad ne bismo i mi leteli zajedno sa Zemljom. Ja, u ostalom, mogu lakše da zamislim da se Zemlja obrće, a ne da se oko nje obrću sve pa i najudaljenije zvezde.
Upoznali smo se samo sa Zemljom, Marsom i Venerom. I to ima svojih naročitih razloga: ti članovi našeg planetskog sistema su jedini pravi svetovi u
Stanković, Borisav - TAŠANA
Iza njega, po ostatku staroga zida vije se ladolež iz koga vire trošni, zemljom i travom pokriveni kamenovi. Od svega samo što na staroj češmi teče voda i do nje vidi se kako se skoro zasađena i
Već ga i nema. Sve pokidaste. MARA (vraća se iz bašte sa cvećem, iščupanim zajedno sa korenjem i zemljom). SLUŠKINjA (uplašeno): Pa što ga sasvim čupaš? (Pokazujući na Tašanine sobe): Pa posle možda mene da grdi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Na žalost, između ta dva mira nikakve veze. Nebo se u tom kraju ne seče sa zemljom, vodom, i ljudskim staništima. Ono lebdi otsečeno, daleko, tuđe.
zato možda i nemaju državu… Lepo kaže jedan veliki rabin njihov: Jevreji žive i traju procesom ugljena pod zemljom, koji nastaje strahovitim pritiskom, razvija zato strahovite energije, koje se posle pretvaraju u svetlost i toplotu...
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
pravcu Koračaj ljubim ti korake Crvena gospođo Žičo SOPOĆANI Rumeni mir snage Zreli mir veličine Od zlatnih ptica pod zemljom Do silnog voća na nebu Sve je na domaku ruke Divno su klekli oblici U zenici majstora (Vreme je ujedalo) Mlada
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Zemlje; da su planine uvek više no doline; da jezera, bila ona plitka ili duboka, moraju sa svih strana biti opkoljena zemljom, i mnoga druga korisna znanja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Osetiće bar vazduh sa svojih planina i videće nebo nad svojom zemljom. A hoće i malo širine i vazduha. Na ovome ostrvu su skučeni.
Mračno zvezdano nebo ćuti. Strahovita tišina lebdi nad zemljom. Sve nam se čini da i priroda uzmiče pred strašnim prizorom, koji će nastati sa osvitkom dana.
Neki od njih i ne slute da će sutra u ovo doba ležati pod zemljom. Pričaju da su mnogi uoči borbe predvideli svoju smrt. Pa su ipak jurišali...
Jer mi smo voleli. Mi smo se oduševljavali ljubavlju. Ali hteli smo da ljubav nema ničeg zajedničkog sa zemljom i materijom. A on nam je tako bezdušno razgolićavao stvarnost u svojoj „Metafizici ljubavi“.
Dimovi šrapnela razvlačili se nad zagrejanom zemljom i kao neka prozračna zavesa lebdela plavkasta magla nad dolinom. A otuda dopirali jurišni usklici: — Ureee!... Ureee!.
Lakše mi je. Vidim već jasno one debele grede iznad moje glave, a između njih proviruju džakovi sa zemljom... Ali naskoro sam osetio kako se vlažno platno sve više zagreva i pritiska me kao užareni oklop.
Petrović, Rastko - PESME
Jarki pastiri naše paše, I tolka čežnja, žal i tuga Nad zemljom tamnom kud projaše Svodom zasvetli nova pruga. PREVODI PIJANI BROD Kako silažah onda lenivim Rekama, Ja ne osećah
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Svuda oko nje bila je tama. Nije mogla da razabere gde je, dok joj jedna od saputnica ne reče da su pod zemljom, jer ih je plju— sak zahvatio i poneo. Kako je daleko bila svetlosna čaša neba! Kako nedostižan Cvet!
Pun svetlosti, oblak je i dalje stajao nisko nad zemljom i od njega je sve, najednom postalo blago i tiho. Uzalud su vetrovi pokušavali da oblak ponesu sobom.
Na tebi je da zaroniš, da ih nađeš, da raspoznaš. Odabereš li travku života, nema ti spasa: večito ćeš zemljom lutati — skliznu zmija iza stene i nestade, a Lepotica pođe u susret svojoj sudbini. Ko zna koliko je išla!
Veća od prekomorskih lađa bila su ta stopala. Kako im umaći ako reše da se pomere? Sravniće te sa zemljom, a da ne primete ni da si postojao! Iz takvih snova Car je izlazio sav sleđen od užasa.
Priče o lepoti Zlatokose širile su se zemljom kao požar. Ko zna da li ih je vetar raznosio ili ih je reka sobom valjala — tek ljudi su preko mora i planina, preko
Ali, kad zvonjava istanji san i strpljenje ljudi — iskopana bi duboka jama, u nju bačeno zvono i zatrpano zemljom i kamenjem. 3a časak im se učini da su se oslobodili bede, ali tek što pade poslednja lopata zemlje a zvono se oglasi
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Šta nismo činili. Ali ne ide. Gore, u šumi, izvor mu nije više čist. Počeo je da se meša sa zemljom i trulim lišćem. Nije više onako jak, silan i čist kao ono kada ga ti pronađe i sprovede ovde u česmu.
Šantić, Aleksa - PESME
1913. BALADA ''Kaži mi, dete, što si se pokrio Zemljom i travom? Zar ti hladno nije?'' ''Ne, mati. Ovde tako toplo mi je Ko da uz naše ognjište bih bio.'' ''Preni se.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
je pomagan od vila posestrima, to je — u stvari — vera u beskrajnu moć čovekovu, u njegovu sposobnost da ovlada nebom i zemljom i da stane u prvi red kao umni i divni graditelj sveta.
meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin zemljom vuče; što Momčilu taman džeba bila, kralj se pod njom ni dignut ne može.
meće; što Momčilu zlatan prsten bio, tu Vukašin tri prsta zavlači; što Momčilu taman sablja bila, Vukašinu s' aršin zemljom vuče; što Momčilu taman džeba bila, kralj se pod njom ni dignut ne može!
Kad to čuo Oblačiću Rade, on potrže trostruku kamdžiju, te udari Đurđevu Jerinu: koliko je lako udario, sa crnom je zemljom sastavio; pa on uze dvije vojevode, odvede ih dvoru bijelome, ugosti ih u bijelu dvoru, pa ih zdravo doma otpustio, i
poteže tešku topuzinu, pa udara sa Kladuše Muja; dok je njega triput udario, s Tadijom je njega rastavio, a s crnom ga zemljom sastavio, pa mu sveza naopako ruke.
Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE
BAR — VLADAR E PA SAD JE DOSTA reče Kosta Glavni čistač kamenog mosta GDE SI VIDEO ŠAKO JADA DA PUTAR NEKOM ZEMLjOM VLADA LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI Ljudi više ne žive u brizi Ko nema u glavi ima u knjizi Svi ljudi zajedno znaju sve
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ček da zavirim... u, pa ovo je otišlo duboko pod brdo. — Bog te pita koliko. Samo je otvor zasut zemljom, zaustavila je ova kukrika. — Ko bi znao šta unutra ima! — uzbuđivao se sve više Jovanče.
Odjednom se začu prasak suva granja, Stric iznenađeno viknu i za tren oka nestade ga pod zemljom. Lunja skoči. — Ode Stric, upade Stric! Dečaci se strčaše oko jame.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
je da se sva strese; ako li se dotakne k planinami, zadime se; svojim tek nazorom zakoleblje tolikom i takvom golemom zemljom, te svu podnebesnu iz temelja pokrene, — i stupovi joj ostaju nepokretni. Zapreti moru i presuši ga.
od straha strepi nebo i zemlja i vode, i svako mu se koleno poklanja na nebu i na zemlji, i ono što je dole, pod zemljom, — ne kroz koje anđele, serafime li, ili preko koje druge mu sluge, ali sâm sobom k nama nedostojnim govori svršujući
Al' u pismu nije tako, niti je u njemu što sa zemljom, s bunjištem li ujedno zbrkato sa smešavinom. Ama je li tek sveto pismo, a nisu đačke koje nevaljale podžepnice, — ono je
A drugi je pak hvalio cara i govorio da je od svega ponajsilovitiji car zaštono on i zemljom i morem, vlada nad svim ljudma u svomu carstvu, i što mu je volja, to čini.
Pak zapovedi građanom, te posuše je zemljom odzgor, i visoko se onde brdo učini. Zato i imenuje se ono brdo od ono dobi Litostroton jelinskim jezikom, a po
pak oduhe ne može zdesiti kud bi pak izlezao, ta i vrti se tam-ovam silovito navirući kud bi prošao: zato potresa zemljom, dokle kud zgodi koju duplju te opet izleze napolje.
prokaže našto izlaze, niti bi mogao inače ono carsko gospodstvo dostati da bude prvi do cara vezir i nad svom onom zemljom zapovednik. Niti bi mu pak sva braća došla na poklonjenje, tražeći u gladnu godinu žita od njega.
vrlo se obsnažaše i svi ostaše veseli da skačući strčaše dole s bašči i sva gradska vrata što bijahu zasuta sa zemljom izpootvoraše ih.
Pak ko tome za proviđenje i upravu sa zemljom i s ljudma jošte veštinu, višu svest, mudrost i razum priknadi im za progled i rasuđivanje o svemu!
Liše, kako je i što je dole pod zemljom i gore u nebu svrh li gornjih nebesa, to baš niko živ ništa o tome ne može saznati od prostih ljudi što gde ima, ništa