Kostić, Laza - PESME
Nijesi l' zar svog praha bio sit oprostivši se zemne trpije, no, poput praha oca Srbije, u duše svoje uplete ga nit? Zar prahu da se duša pokloni u samrtni, u čas
zefira, bogu oluja, gospodu sfera zvučnoga mâ, bogu slavuja i bogu guja, gospodu tutnja gromovima: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
celiva blažena cika, paklenom strašću što piše raj, gospodu vriska očajanika, rušeći večnim nadama traj: ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
tišine živoga groblja, bogu poretka večnoga sna, bogu gospode, gospodu roblja, nemome bogu mukloga strâ, ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
seva britkih mačeva kad se povede poslednji boj, bogu što zvekom skrhanih negva pripevne gusli pobedopoj: ti, kletvo zemne omane, Ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
Bogu zefira, bogu oluja, gospodu sfera zvučnoga mâ, bogu slavuja i bogu guja gospodu tutnja gromovima: Ti, kletvo zemne omane, ti, pesmo nebnih snova, odnes' mu, sveti Jovane, i glase naših bola!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
većma mrzimo, koliko silnije ljubimo, i koliko više mrzimo, toliko većma ljubiti težimo; gorčastim sladosti zemne Strojitelnicama Roda Čovečeskog gospodstvujućim Ropkinjama volšebno ovo ogledalo posvećuje se Kras i lepota slavuja
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
i mrači krepkost ritmičkih figura, jer skladno radi hitre smrti presa, te poj se žuri da u metar svine vrhunce zemne, „nebesne ravnine“, Od palih reči tvorim li nebesa?
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
CIPELE Visoko su se, visoko ispele Jedne lakirane damske cipele, I pogledale, sa visine Sve te žalosne zemne istine Pune prezira, ubeđene sto posto Da je sve što je ispod njih — prosto I nedostojno nežne božice Koja ih je
Pandurović, Sima - PESME
miris blage ambre I istočnu radost, i ljubav, i strasti Gospodara starih ponosne Alhambre Što ispiše pehar kratke zemne slasti. U meni se strasti svih vekova bore.
Kada padne tama na taštine zemne, Veliki svod plavih sećanja treperi, A moje su želje i nežnosti spremne Da zagrle zvezde prošlosti u veri, U veri,
To su zemne sreće lomljivi ostaci: Nešto dragih reči na trošnom papiru, Jedne kratke, lepe strasti mali znaci, Dva srca što žele
I sâm, on nikada više ne zažèli Varku zemne sreće i nadanja svih. Tužan je i uklet svet što se vesèli; Sreća, to je groblje i zaborav tih.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
I moje oči, zemne slasti žedne, Upreše u Vas pogled dosta smeo; Taj smeli pogled kao da je hteo Da izda tajne jedne duše bedne.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Bajnoj to često traže po pustinji, Traže po čuvstva širokom prostoru, — Ni senke tvoje bez izumljenja Svesti zemne ne mogu da nađu.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Zato imamo dovoljno vremena da prošetamo po varoši. Ovaj veliki mauzolej, to je Soma; on čuva zemne ostatke Aleksandra Velikog i upokojenih članova kraljevske porodice.
Nijedan geolog ili paleontolog koji bi došao u London ili Berlin nije propustio priliku a da ne poseti zemne ostatke ove besmrtne životinje.
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Tek što sunce veličestveno zarnu svoju glavu iz nedra Aurore dignuvši, velikoljepni svoji zraci sve poverhnosti zemne predmete ozari, i životvornu silu na cveće i useve, i na pestrenovidne livade, kojih rosa kao dragoceni dijamant