Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Zna li iko da kaže šta je ovo? Šta je da je, pučina sigurno nije! Dao bih glavu da je ovo zemunica! Ako nije zemunica, onda je trap! Mi smo ovde pod nekim poklopcem! Je li to poklopac sanduka ili lonca?
Zna li iko da kaže šta je ovo? Šta je da je, pučina sigurno nije! Dao bih glavu da je ovo zemunica! Ako nije zemunica, onda je trap! Mi smo ovde pod nekim poklopcem! Je li to poklopac sanduka ili lonca?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Šta veliš, pobratime? — upita Zeka Stanka. — Pa... dobro... — Jest, jest, zemunice!... Možda zemunica nije dobra kao koleba, ali je u ovo vreme pametnija od kolebe — reče Zavrzan. — Onda, zemunice! — reče Zeka.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
drugog i kao važno hitali negde puzeći i kotrljajući za sobom sa svim sitan, fini i perlast pesak kojim je nepatosana zemunica bila posuta i koji se prelivao.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zavaljen na jastucima u kolima, zamišljen, on uostalom i nije gledao taj svet, već goveda i obore, i krovove zemunica, jedva dva‑tri pedlja nad zemljom. U sebi, prodavao je sve to i kupovao, mrmljajući.
iz kuće, najgore je bila prošla, trčeći koso, niz brdo, kraj trnovitog žbunja, nabasala je, u mraku, odmah kraj prvih zemunica, na veliku jamu, punu blata i pleve za zidanje, i upala, do grudi, u nju, vrišteći od užasa.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Preko nje su položene grede s jedne na drugu stranu, onda izvestan sloj šaše, a preko toga ona izbačena zemlja, te je zemunica spolja ličila potpuno na svežu humku. Otvor je bio prema strani gde je top.
— Ama, kako da ti kažem... čim trpi tu džukelu pored sebe, onda znaš... i ovako, i onako... Moja zemunica mi je izgledala sada kao neki salon. Vojnici donose vodu kofama i umivaju se.
Nismo se još dobro ni odmorili, a naređenja su počela da pristižu. Te dezinfekcija odela, te kopanje zemunica za ljude, te podizanje štala za konje, pa parkiranje topova i kara, dovlačenje građe i drva za ogrev sa četiri časa daljine.
Krakov, Stanislav - KRILA
BOMBE Sa vatrom ne prilazi napisao je neko olovkom na daščici. Tu je bila zemunica u kojoj su kraj sanduka sa bombama, posilni na žaru varili čaj za oficire.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
sa stanom na Vetreniku... sedamnaesto brdo odavde... des-desno od jaruge, čet-vrta zemunica sleva. Tamo... dođi, majčin sine, d-a mi se pre’staviš — i kapetan „Fikus“ se svom težinom navali na dežurnog.
Od njih smo bar na položaju mirni. Stanko okrete naviše, ka rovu. Čuje se neki žagor. — Ovde je zemunica komandira treće čete. Od saobraćajnice kojom smo išli spušta se strm nagib.
— Hajdemo!... Posilni!... Otvori onu moju paprikaš konzervu, i podgrej na barutu. Donesi čaše za vino, konjak. Zemunica prostrana i oblepljena slikama golišavih žena, isečenih iz raznih časopisa.
— Tako... Idite odmah i lezite. A vas dvojica — komandir pokaza na Dragana i mene — pođite sa mnom. Zemunica komandirova bila je osvetljena. Na stolu su ležali njegov revolver i šest bombi.
Gospodin poručnik je naredio da se gađa razornim zrnima. On se nalazio kod drugoga topa, gde mu je i zemunica, a ja sam bio kod ovoga. Opalili smo po dva metka.