Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Koga, kume? — Pa Strahinju! — Vala, niko ga nije gonio — odgovori Živan i još jednom zevnu. — Vala, ti si ga oterao! — Nuto-de! — učini Živan i popridiže se malo. — A počem? — Što ne daš momku devojku?
Stamena zapali zublju luča na ognjištu, pa ode da prostre gostima. Vuja se malo promigolji, zevnu jednom-dva, kao čovek kad čuje da se spominje spavanje, pa tek zavara oči popu i domaćinu, ustade polako i iziđe napolje.
— Tu gospodin ministar duhnu na sveću te je ugasi, pa ovako već svučen sede na krevet, zevnu žestoko i nastavi: — Škole nam u tom već odavno idu naruku; sve od reda liferuju činovnike — ljude zavisne od vlade...
Aaa! — I gospodina ministra poče osvajati dremež. Opet zevnu i leže, pa kroz san, izgovori isprekidano i bez veze: — Aaa!... U državi mora biti... sve činovnik...
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Tu Ježić uđe, pliva u sreći, šušti i pipa gdje li će leći. Namesti krevet, od pedlja duži, zevnu, pa leže i noge pruži. Sav blažen, srećan, niže bez broja: „Kućico draga, slobodo moja!
“ Polako ide dedica Triša, prostire kožuh pod prvi dren, pa glasno zevnu, a onda leže s rukom pod glavom, setan i snen. U polju dotle Žuća i Toša stali, ne čuju sa mlina huk.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A gde je mama ?... što sam ja sâm u sobi... ona uvek dođe da me probudi«... Podiže ruke i protrlja oči pesničicom, zevnu jedared pa htede opet da legne, ali kao da se nečega seti, trže se, pogleda jasno po sobi i njegovo vedro nevino lice
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Pogledavši na ulicu on se počeša po glavi, zevnu dobro i obrte se Radisavu, koji još stajaše pred vratima sa ulice. — Ma viđider, Rade, ’vamo pod prozorima.
— Ma viđider, Rade, ’vamo pod prozorima. Nešto mi se noćas jednako pričinjavaše neka lupnjava. — A-a-a-a... — zevnu Radisav i pogleda ga sanjivo. — Đe veliš? — Pa viđi ’vamo, bolan. Znam ti ja sad đe je!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Žuri kao luda. Otvori vrata i uljegne u kuću. Samotan i prazan prostor zevnu joj pred očima i užasom je potrese. Meka mesečeva svetlost prodre pred njom do na kraj kuće, sve do kreveta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Zašto me zbog toga budiš! — Zar nisi spavao noćas? — Kakvo spavanje — on protegli ruke i zevnu. — Igrao sam farbla cele noći. — Kako si prošao? On se samo nakrenu malo na jednu stranu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Moj brajko!... Smeje se poručnik Mišić. — Svaki misli „sproćom sebe“ — on zevnu i protegli se. — Je li, bogati, gde te raniše? — U nogu... — De, majku mu, toliko znam. Svaki dan te previjaju.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
A put sve strmiji, kao da planina beži u nebo. Najednom, nestade puta i ispod dečakovih nogu zevnu ponor. Nađe se dečak na steni ne većoj od marame, kad ču nekakav pisak, neki jauk.
Nekako bi došao do princeze. Kako je strašna kamena šuma, kad ka njoj pogledaš iz svoje kule ka tebi ponori zevnu. A gore visoko u kuli samuje začarana princeza. Sede dečak na krevet, na samu ivicu, i utiša se.
Vodu ispod jezika sam proguta i kliknu, okrenuvši se ka Smrti: — Šta sada? Ali, tu gde je Smrt stajala zevnu praznina: Smrt kao da je u zemlju utonula. A Varalica? Još i danas svetom hoda.
Ali, dečakovi prsti bili su jači i tamo gde je kasa tvrdila da leže biseri i dijamanti — zevnu praznina! Kasa ojađeno jeknu, a stolica kojoj je nedostajao naslon nasmeja se na sav glas.