Radičević, Branko - PESME
“ Tako moma pesmu doče, Sunce jarko plamtit poče Da deklicu krasnu zgleda, A ugledat lipa ne da. Moma vezla — gotova je, Tura vezak pa ustaje, Gleda brdu, dvorom šeta, Al' odozgo jedna
Ja je zgleda, zatreso se lako, Ja je gleda, ali se ne mako, Planu srce baš u živi plamen, Opet osta kao stanac kamen, Sretnom
Al' se brgo iz zabune trgo, Pa se živo drugoj stazi vrnu, Pa polete njome unapreda, Ali samo lipe vite zgleda, Samo lipe, samo nojcu crnu. Bože, Bože, dakle baš zanago Da ne vidim što je srcu drago!
srca moga, Vrni zlato meneka nazada, O dones' ga samo, stazo, sada, Samo sada, samo jedareda Da ga jošte moje oko zgleda, Bože, jednom još je amo stavi, Pa me onda, ako oćeš, smlavi.
Ko da s' gora cela pomaknula, U ljude se drva prometnula, Tako ljustvo ka mene nagrnu, Ja ga zgleda, pa od strâ pretrnu, Nije šala, moj premili druže, Taka čeljad, a tako oruže: Ovaj nosi sa Olimpa kamen, Onaj,
Zagrlili s', oborili glave, Pa suzice rone ukraj Save. Kad i zgleda, onamo poita, Pa i vako mlađane zapita: Što plačete, što cvilite mladi, Kaki su vas zadesili jadi?
spremaju se živo, I evo ih, već se opremiše, Već se kreću, već se približuju, Međ prvijem stari Mustaf-aga, Fata zgleda: „Ala, grješna l' ti sam!
Ja prošeta pored njeni dvora, Ona stoji tužna kraj prozora, Malo čedo drži u naruče; Kad je zgleda, srce meni puče. Ona pruži ono čedo svoje: „Nije l', dragi ovo lice tvoje?
66. Sreća moja vi ste sada. No da sve vam kažem pravo: Kad vas ono zgleda tada, Prepado se mlada zdravo, Jer pomisli baš zanago Da mi uđe staro drago. 67.
95. Vrata čedo ne zabravi, Valjda beše to slučajno, On s' u izbu plao savi, Zgleda svoje sunce sjajno Ono leži za nj nezgodno Al' za dosta zgodno. 96. „Što je oto?
Pa okolo glenu bela, Mogaše joj videt muku Na očima, šta j' je tela; Šta je, da je, već se ne da, Jera majku veće zgleda. 67. Mama dođe, zborit stade: „Zdravo, Herr von — ne znam kako! Već iz šetnje, već nazade? De bijaste? Okle tako?.
101. Kako ode unapreda, Oh, pusto li svud bijaše! Kako vrata jedna zgleda, Kako dalje ne smejaše, Kako nakraj stra ga prođe, Te otvarat vrata pođe. 102.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Njega pitaj, on je gazda — odbrunda šironja i mače glavom put strica. Intendant se ćutke zgleda s dvojicom svojih pratilaca, pa priđe seljaku, rukova se s njim i onda poče, negdje od sredine, kao da je prvi dio
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
— šapće i strepi... Al kakva ono utvara bleda Međ narod stupa? Narod se zgleda: Ko je i šta je? Niko je ne zna niti poznaje.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Pazi, junače, pokaži se! — Vala, gospodin' kapetane, samo molim Boga da udari na me, ja l' da ga moje oko zgleda na domak pušci... poče Đokić. Kapetanu se dopade odgovor, pa veselo zasija očima.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
„Hoće l' svanuti?“ - šapće, i strepi. Al' kakva ono utvara bleda Međ' narod stupa? Narod se zgleda: Ko je i šta je? Niko je ne zna, niti poznaje.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Obala uzavrije od sile svijeta. Jurina družina trže se u duši i sve se zgleda: red je rastati se. I nanovo suze, zagrljaji i poljupci. Ivo u onoj živoj vrevi stiskaše Marijinu ruku.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Mili bože, na svem tebe fala! Da se kome onda pridesiti i očima jade pregledati: kade pade krasna poglavica, a zgleda se mloga porodica, u junake krvca uzavrela, pa se staše darivati darom, a njinijem darom nemilijem: iz pušaka crnijeh
Kad je zgleda Mali Radojica, lijevijem okom pogleduje, desnijem se brkom nasmijava; a kad vid’la Hajkuna đevojka, ona snimi svilena
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Pa šta ćemo sad? — prepade se Stric i sjede na zemlju. Jovanče se samo zgleda s Mačkom i šanu mu: — Moramo s njima u pećinu, drugog izlaza nema.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Onde, na stupcu imaše prilika spraljena na obraz svetoga mučenika Teodora. Pak zgleda ga neki Arapin, Turčin; iz luka sa strelom streli k njemu, te ga zgodi baš u rame!
Drugoga gde tako sročna mesta za fursat zgleda risitna nesnahodno se je nigde kako tu! ... Ako tko ima o ortakluku, o kojoj trgovini, putu, hesapu li komu, kapari,
im zgledljiva puta ne spreča: ni kuće, ni kakve debele zidine, ni šuma, ni gora; a ni cela zemlja, ni sve nebesne visine zgleda njihova ne zasecaju.