Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Pa da tu tako sam, zgrčen presedi ceo dan. Pitate ga: — Šta radiš, more? — Gledam si. — I počne da se krije ispred vas. — Šta gledaš?
Petku... XV MASE Srednjeg stasa, ali onako presavijen i sa napred ispruženom glavom izgledao je mali, zgrčen. Čim počnu da dopiru u varoš zvona sa crkve iz Šapranca, meni se uvek, uvek kad god sam čuo to njihovo tiho,
uvek kad god sam čuo to njihovo tiho, prostrano, grobljansko zvonenje, zajedno s tim zvonima pričinjavao i on, gde onako zgrčen, gegajući ide ispred sprovoda, vodi, kao pokazuje mu put za groblje ispijajući sa sladošću cigarice koje kupi uz put.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
I kolona po jedan produži put. Samo Jurišić, gologlav, bled, nabranog čela i zgrčen osta onde... A kad stiže zadnja patrola i on obode konja Na zavijutku okrete se i baci još jedan pogled.
Dakle osveta, užasna, krvava osveta.“ I onako zverski zgrčen, stegnutih zuba i pesnica... on jurnu među onaj svet, ali u sred one gužve najednom zaboravi šta je hteo.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Do nje je bio on, muž joj, a usta mu poluotvorena, ali usled palih, zamršenih brkova, zubi mu se nisu videli. Zgrčen, upalih ramena, sa suvim, jakim rukama, kosmatim grudima, prosedom kosom, spavao je do nje. Ona se tresla.
Lalić, Ivan V. - PISMO
1975) ELPENOR On ležao je moru na domaku, Razbijen kao lutka, iznenađen Bleskom praznine u naglom pomaku, Prekorno zgrčen; tako je i nađen, Krčag iz kojeg vetri miris žeđi, još vlažan ispod probijene gleđi; On ležao je preračunat,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
reče on i udali se sa nekim značajnim osmehom na ustima. Stojan, koji stajaše više učiteljice, isto onako naježen i zgrčen kao i Gojko, obrte se i ode u školu mašući glavom nepoverljivo i šapućući u sebi : »Ja, bratiću, tako je to; vidim ja!..
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Sluga stoji na pragu od kujne, temenom se oduprevši o podvratnik, leđima jako pribivši se o prag. I tako zgrčen, kao priklješten, drži u jednoj ruci bisage a u drugoj veliku i tešku postavljenu gunju.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(zakletva devojke). Onako mi živjelo što je od moga srca palo! Sutrašnji dan ne dočekao! Tako zgrčen na tvoja vrata ne dolazio! Tako magareću glavu ne nosio! Tako mahnit po gori ne skakao! Tako me braća ne izdala!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tola sasvim tiho, šištavo zvižduće i prutom požuruje volove. — Dok su mala, i muška deca nose đinđuve — reče Đorđe zgrčen iza Tolinih leđa. — Samo su sitne ptice šarene. Gavrani su crni. Ni orlovi se ne kite. — Gazda sve može.
— A, zato... zato ti... — iščupa se iz Simke. Postaja još nekoliko trenutaka zagledana u zgrčen gunj; iz nje, oseća, nešto lako i brzo otiče, pa pođe za domaćičkim poslovima. ...Misliš, neće da dođe?
Đorđe u odelu leži na krevetu i, zgrčen kao gundelj, hrče. Simka stoji naslonjena na krevet i gleda u njega, slabo osvetljenog vatrom iz peći; nikad joj nije bio
Do u kasno jutro ležao je Đorđe zgrčen i zatvorenih očiju. Stideo se dana. I morao da pomisli: ima pravo otac. Pravedno je da Vukašinu i njegovoj deci ostane
— zvera Aćim oko sebe. Narednik ga opsova i udari kundakom u rebra. Nikola klimnu glavom. Starac, zgrčen iza kase, podiže se i otrča niz put.
I ona je zvezda pala kad je umrlo dete. Kako je mogao onoliko da muči Adama? Kolena mu se lome, i on se, zgrčen, svali na travu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i krvave usne njegove lako su zadrhtale, lice se zgrčilo u bolnom izrazu, bezumne oči molile za milost, ali on, zgrčen pod pogledima onih očiju što su sijale divljim besom, ne izusti nijednu reč i jedini osećaj što ga obuze bio je: da je
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nešto zapucketa, kao one dečje žabice, i onda se sruči čitav pljusak strahovitih eksplozija. Stisnutih vilica i sav zgrčen, stajao sam pribijen uza zemlju. Dah mi je stao. Nešto se slomata pokraj mene. Za njime drugi, treći. Raketla sinu.
Ti ostaješ ovde — on se okrete jednom od svojih vojnika: — Zovi posilnoga gospodina kapetana. Unutra uđe Džamić, sav zgrčen i preplašen. — Gospodin kapetan ima nešto da ti naredi! — obrati mu se nemarno Bora. — Donesi još dva litra vina...
Petrović, Rastko - PESME
Tu međ konzervama je zgrčen i jedan amor hrom, Čije su oči pune suza sa ogromnih vizija Horizonata. Gle, jahač na konju kom, Milice, sad tepaš
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ubrza Varalica korak. Skoro se skotrlja niz planinu i spazi kućerak žene sav zgrčen na mesečini, zastade kao okamenjen: šta ako gaje Smrt prevarila i nadjačala majku? Šta ako dete nije živo?