Obradović, Dositej - BASNE
Ko s nepravdom teče, s vragom rasteče; ko s tuđim uzdisanjem kuću zida, neće mu unuci u njojzi živiti. Ovo su istine tako javne, a tako poznate, da nije potrebno o njima više govoriti.
Gledali ga kosovi i zapitaju ga šta tu pravi. On im kaže da zida grad. Kadon ode te se sakrije, | onda jedan kos, ljubobitniji od drugih, pođeda vidi kakav je to grad, pak se uhvati.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
POVLENU Mudrac međ nama ćuti, ćuti jer vidi da onaj koji bi mogao pri sjaju zvezda koje sam pali Jerusalim da zida, narode da budi, truljevinu gori, mekinje mesi, međ svinjama spava.
Semenka mrazovca, semenka čička, semenka vodoplava! Semenka one kamenike, koja cveta iz nepobedivog zida, na severcu, koja se, možda i ljubičasta, plavi u sivom bedemu, čija senka pada na Grad i na polja oko Grada! 7.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Jedan je, bome, i potkači, te s noge na nogu stade odletati jadna čita niz potok, pa čak pored zida školskog. Deca alaču za njom — čitav urnebes!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kad oseti vlažnu ruku, on je prinese svojim suvim usnama i okvasi ih. I on stade kupiti vlagu sa zida... Kap po kap uzimao je na ruku, pa je s ruke usnama uzimao. Ali to mu još više razdraži žeđ...
Dučić, Jovan - PESME
Sklopi oči setne, U ishod uštapa, jedne noći letnje. MANASTIR Car zida manastir Svetih Arhangela, Na vodi Bistrici dug hiljadu hvata; Silni su mu stubi od albastra bela, Temelji od srebra,
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Neki dan, opet, prošao ovde jedan pismonoša pored kuće koja se zida, a ćuskija sa skele pup! pa njega upravo posred tikve.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Kad padne kiša i načini se blato, polože čismeni meštani po zemlji pored zida, koliko da čovek prođe, tulaju (kukuruzovinu), a krave naišle, pa valjda, kao beslovesna stvorenja, pomislile da je to
puta lopov stao pa ne zna u koju će avliju, jer čuje neko hrkanje, ali ne zna u kojoj to kući hrču, — pa ne sme preko zida ni u jednu kuću!
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali sad, kad se počela crkva i po drugi put da zida, diže, niko nije smeo da dira u nju. A i kao da behu došla neka naročita, teška, mutna vremena.
Afrika
Šetnja ima da bude pravo kroz brus–savanu, preko trave, do potoka i rečice gde Fransis Bef zida most i prokrčuje drum.
Oko mene savršen mrak. Neki čudni glasovi dolaze iz noći kroz razmake pletenog zida. Mislim šta me je to probudilo i šta sam se tako obradovao na svoje buđenje. Odjednom se setih Švajcarca.
To je bilo uvek tako ružno. Za mene će vam kazati ovde svi, svi: ,Onaj što jednako zida!' Svejedno. Ne tera mene na to neka čežnja za Evropom. Evropa izgleda bedno kad se gleda odavde, i ja je ne želim.
Žene u svilenim šarenim suknjama i povezačama navrh glave, kao Senegalke, sede u krug oko zida i primaju pozive crnih delija u plavim salopetima ili samo sa polucilindrom na glavi.
Tam–tam diže paklenu galamu. Iza onih što gledaju, još na onome ostatku prostora do žitnica i iza njih, do zida koji brani od zverova, mnogo ljudi koji se u grupama sami za sebe, tesno, oduševljavaju, vrte u krug, galame, i kidaju
Evo me opet između dva ogromna monumentalna zida Salea. Jedan je od džinovskih stena što ograđuju Okean, a drugi od ogromnih platana utvrđenja, bedema, četvrtastih kula,
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
Koliko sam mu govorila da pogodi za šupu majstore, koji razumevaju. Aja! Oće on sam da zida, da zaštedi. Sad imamo sugubu štetu. Sirota, sad ne mogu ni aljinu dobiti, da se jedanput i ja ponovim!
„Skup dvaput plaća.“ Pređe dve godine pravio je šupu, pak čovek neće da pogodi iskusne ljude, nego oće da sam zida, da zaštedi. MIŠIĆ: E, gledajte vi, kao da je ubog siroma! JUCA: On sam ne zna koliko ima novaca.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kad bi mu brat, i snaha, katolikinja, došli u posetu, Đurađ je imao običaj da kaže ženi: „Skidaj tu Šokicu, sa zida, da ne gleda šta Đurađ, noću, radi!
Novi drum, koji je bio počeo da se zida, u kamenu, silazio je, odatle, u ravan, sa vidika budimskoga, a pored njega, Isakovič ugleda neku uzbrdicu, zaraslu u
društva, celu noć nije prestajala, pa i kad prestade, pred zoru, Isakovič je morao da sluša, odnekuda, kraj sebe, iz zida, dubok, tužan, jek, nekog violončela. Učini mu se da mu je ta vrsta muzike, odnekud, poznata.
Evropa, zemlje po kojima su Serbi ginuli, Olandija, Šlezija, Milanija, ali je on, oficir carstva, zadržan između četiri zida u prostoriji jednog ormana. Nije više mogao, ni danju, da nađe sna.
Iz tog sna se probudio, kao okupan, čist, u duši, i veseo. Kad se Sunce rađalo izišao je na doksat, krijući se, iza zida, a zagledan iznad krovova u daleka brda, iza kojih je, negde, ostao Cer, na kom je opadalo žuto lišće.
Odmah potom vide da je budan. Primeti da mu to dovikuju, sa ulice, iza baštenskog zida, ili iz bašte, koja je još bila, ispod zida, mračna.
Primeti da mu to dovikuju, sa ulice, iza baštenskog zida, ili iz bašte, koja je još bila, ispod zida, mračna. Onaj ko je dovikivao, morao je znati, dobro, raspored soba, i prozore traktira.
Psovao je, serbski, glasno, kao dželebdžija. Ču kako neko, ispod doksata, preskoči preko baštenskog zida, i kako se cereka, a ču, opet, i Lađevičev glas: „Nema, Pajo, pile bez batina! Ni rakova bez mokrijeh gaća!
Čuo je neka kola, koja pođoše iza zida, na ulici, i smeh, koji se udaljio, i stišao, kao što se lavež pasa stišava izdaleka. Isakovič više nije ni legao.
Međutim, Pavle je zapazi, kako sedi, kraj zida, u nedoumici. Sedela je, ispod jednog ogledala, u plavoj krinolini, a držala u ruci crnu lepezu.
Knuta je uzalud šibala. Đurđe je, kad je na njega došao red, preskočio sve prepone, do „zida“, ali je tri puta, uzalud, pokušavao da natera kobilu, koja je imala boju kulaša, da preleti preko „zida“.
prepone, do „zida“, ali je tri puta, uzalud, pokušavao da natera kobilu, koja je imala boju kulaša, da preleti preko „zida“. Graja i vika bila je velika.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Druga pesma priča kako „krale Stepanine“ zida Dečane, „edna večna kuća“ „među Ipek i međ̕ Đakovica i zida je „neimare Petre“.
Druga pesma priča kako „krale Stepanine“ zida Dečane, „edna večna kuća“ „među Ipek i međ̕ Đakovica i zida je „neimare Petre“.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Nabavićemo mačke. One su navikle da budu zatvorene. Onaj jež je čitavu noć šmrkao oko zida. Izgledalo je kao da dete plače.
ostajali crteži izvesnih muških i ženskih stvari, tako da ste mogli biti sasvim sigurni da je on prošao kraj nekog zida ili kamena čim biste ugledali nekakvu gadost nacrtanu kredom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Čelo nje, duž zida bilo je u mraku polegalo nekoliko njih, bežeći od potera, izbivši tu, na glavni trg, obasjan ceo mesečinom, prazan i
Skriveni u tami, oni behu polegali duž zida da vide kako odbija, natežući dva gvozdena đuleta što se ljuljahu, nad njihovim glavama.
Uzalud mu pritrčaše i pokušaše da ga umire, uzalud ga položiše na šezlong duž zida, kao kladu. Neprestano je teško, besno dahtao.
Opkoljeni sa tri žuta zida, nagnuti nad stolom, punim jela i vina, umorni i otežali, padali su sve dublje sa svojim rečima, šapatom, uzvicima, u
Sa tavanicom iznad glave i posteljom belom svoje snahe ispod sebe, zatvoren u četiri žuta zida, oseti se potpuno odeljen od sveta. Drugo bi bilo da je bio negde napolju, u Zemunu.
Bio je uveren da će i ona ćutati. A sve će se dogoditi nekako kao u snu. Oboje, izmeću ta četiri zida, mogu mirno da čine što hoće.
Pri tome, pre uvek plašljiv, beše sad potpuno samopouzdan. Između ova četiri žuta zida, sve ono čega se napolju bojao, nije ni postojalo. Između ova četiri žuta zida smeo je da čini što hoće.
Između ova četiri žuta zida, sve ono čega se napolju bojao, nije ni postojalo. Između ova četiri žuta zida smeo je da čini što hoće.
vidi kad budu zajedno zaspali ovde, on oseti, kako je tih polumrak oko njih i kako ih niko ne vidi, između ova četiri zida Napolju je zavijao vetar, pun laveža pasa, i šumela je voda, koju je i on čuo, neprestano, pod prozorom.
Čak i ta deca za koju je znao da su tu, negde, iza zida, pa plaču i dreče, bude se u mraku i dozivaju mater, kao da nisu postojala. Nisu bila vidljiva.
Ipak su one bile prijatne donekle, ali ova četiri žuta zida, šum reke, senka postelje i peći, bili su užasni u svojoj neprekidnosti, nepomičnosti, skamenjenosti.
Prsti su joj, beli kao kreč, puzili svaki zasebno, grčeći se, sve bliže. Bila je sišla sa osvetljenog zida kao neka bela mačka, puzeći po stvarima i po peći.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Sačekaću napolju... — reče mlada žena sa dosadom i ode na svojim dugim bakarnim nogama u senku zida ka gustijerni. Napila se vode iz limene šonje vezane zarđalim lancem. Voda je bila mlaka i slankasta. Nije gasila žeđ.
U letnjim noćima iskradali smo se iz postelja i stizali čak do Sinanove tekije, tamo gore, na brdu. Pritajeni iza njena zida, virili smo kroz korov u derviše, koji su, premazani zejtinom. igrali sumanuto cele noći probadajući se iglama.
Negde su, grmeći, odlazili ekspresni vozovi, a njihovi zvižduci dopirahu čak do Sinanovog zida poput daleke jeke. To su drugi ljudi putovali na sever ili prema moru, a niko od njih nije ni sanjao da smo budni nadomak
), tako da je malo-pomalo podigao čitavu građevinu pomoću te nepoznate osobe, neku vrstu zida kojim je uspevao da se zaštiti od sopstvenog grada.
i samohrane prežive bez igde ikog svog, a profesor ih je sve slušao pušeći pod kakvom murvom ili u hladu nekog zida poluizgorele kuće.
pokušava da je uhvati s repa, i video je kako ga zmija sikćući ujeda, i čim bi ga ujela, pas je cvileći odlazio do tog zida na kome je čovek spavao, zubima je čupao travke pa se vraćao da nastavi bitku sa zmijom.
Srećom, na ovom mestu niko ne gubi život — samo kola i leto. Starci tada silaze sa svog zida i pomažu putnicima da se izvuku iz blata.
Bože, koliko mesa! A posle: dubok san pun mirisa lekovitih trava i svežeg kreča sa zida. Uspavljuju ih šuljanje nekih malih hitrih životinjica kroz travu oko kuće, škrgut konjskih zuba i tupi noćni odjeci kopita
Matavulj, Simo - USKOK
na boku starije zgrade, i koje zahvataše, s jedne strane, bedemčić, podignut radi odbrane, a s druge, jedan dio zida novije zgrade. Kuvar je noćivao s vojnicima, kojih ponjekad bješe i po dvanaest-četrnaest.
A kad mu dođe novac od kuće, daće ga knezu da mu zida kuću. Rođak mu reče da prije podne ide na Njeguše, jer vladika piše guvernaduru.
Veli: trista žutijeh cekina! I pokaza mi kesu zapečaćenu. Sad će, veli, da zida kuću u brastvu i da kupi zemlje. — I da se oženi — doda Gojača. — Teško i da se oženi, ali nije vjerovati!
Sremac, Stevan - PROZA
— Pa onoga mačora! Ama sam mu podviknuo s jednu cepanicu, a on kidnuo preko zida; neće mu skoro pasti na pamet da mi pravi fizitu. Ne znam samo čiji je, a ja bi’ lako s njim.
Radičević, Branko - PESME
čelo nabra, Još tužnim okom kano munja planu, Pa Milu svome da prestane manu, Te brzim krokom kroz izbu korača, Sa zida skida ubojita mača, Ogleda gvožđe skoro zarđalo, Pa dade Milu da pogladi malo.
strani; Za goru kada zađe sunce sjajno, Tad oni stignu, pa s njim zbore tajno, I sitne knjige počesto se čate, Sa zida mape na stola se late, Pa glede s' sela, vode i planine, I po njoj česte belege se čine.
114. Veće stiže Srb napolje, Ukraj zida nešto belo, Opet stade gledat bolje: Ništa drugo, žensko telo. Dođe bliže, šapnu: „Ko je?
Tako krčmi već dođoše, I unutra uniđoše, On u kuta tamo jedna Uza zida klonu ledna, Čelo tiska uza njega, Jer tu celi oganj legâ, Misli što bi sa njim sada, Misli, al' ne unazada, Jer
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
bosonog, zaprašen i šmrcav, pentram se preko djeda, preko nevidljiva živa brda, i gnijezdim se iza njegovih leđa, kraj zida.
Osokoljeni grajom kod džamije, sad živnuše i oni iz šljivika i sabiše Jovaša sasvim iza zida. Morao se svaki čas premještati i varakati da ga ne skine uporni strijelac s prozora. — Pazi poganca kako se uzinatio.
Poslije desetak minuta, izgreban, gologlav i samo u čarapama, Mikan dopuza uzduž zida do bratova zaklona. Jovaš je ležao nauznak, kao da se odmara.
Stjeran do zida, u neprilici, komandir izlazi u dvorište da zovne u pomoć staničnu kuvaricu, žensko je, lakše će se objasniti, ali,
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Stranom okrenutom publici, kuća nema zida. To omogućava da se prati razgovor koji će se, u drugom delu ove slike, odvijati u Hasanaginoj sobi.
Aaa, neće se ovo svršiti na ovome! HASANAGINICA: A tamo je bašta. Eno oraha, prelazi mu krošnja preko zida. Pod orahom sedim i vezem, a nogom ljuljam kolevku... Nizvodu cveće... pun potok oblaka...
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Uzdigoh se na prstima da što god spazim, ali od uličnog visokog zida ne mogah ništa videti. Ponekad bi se tek uzdigla čija kapa i ruka.
Bojali su se. Moje gospodsko odelo, hladno, ukočeno držanje uzdržavaše ih. Na podu, blizu zida, na asuri i starom pokrovcu beše bačen „jorgan“ — pokrivač, a iz njega uzdignuta i osvetljena sa strane svećom viđaše se
Dođi doveče ili lupi na kapidžik, baci mi makar kamen preko zida, te da ga metnem u nedra i ljubim... Oh dođi, dođi i javi mi se!“ ...
i ručak zgotovi, dok majka i otac idu u svatove, a drugo da se i ona, Nuška, toga dana provede: da iz naše bašte preko zida gleda svadbu i oro što će se igrati celoga dana. I Nuška je gledala celi dan.
Oni me rado primali, ne radi mene, već radi nje, naše gošće, Nuške, čije je belo, okruglo lice sijalo preko zida ispod granja i lišća.
— Da gledamo — šaputaše noseći me kroz baštu. I donese me do zida. Izabra najtamnije mesto, u ćošku do jabuke. Mene metnu na zid i okrenu tamo, svadbi, a ona osta iza mene.
izdiže, nasloni na zid, prigrli me, i, tako sakrivena iza mene, zagleda se u dvorište, svadbu: u one stolove do zida, ljude oko njih, starojka, svekra i ostale zvanice koji se, već zagrejani pićem, zavalili, raskopčali mintane, bacili
Nuška se jedva oslobodi. — Hajdemo! I skinu me sa zida, uze, prigrli još jače na grudi i pođe, ali krijući se, po senci, uza zid. Odupro sam se o nju.
A ona, ne zatvarajući vrata za sobom, svakome posebice donosi kafu u belim šoljama. Pa onda se, iza vrata, do zida, ili blizu peći, povuče, stane s prekrštenim rukama na pojasu i čeka da uzme šolju kad onaj ispije.
I tako, skupljajući sve što mu padne šaka, polako, pored zida ode nekoj svojoj kirajdžiki, podvodačici, da vidi da li mu je dovela što „novo“... I posle, ostalo?
— Poče je hrabriti i, da bi je uverio, silom, bolesno, poče da se smeši... Ona se jedva osvesti, uspravi sa zida, i, pribirajući se, odahnu: — Uh, sinko! Nemoj tako da se šališ.
— Ako. Sedi, ponudi me. Pošto sam se rukovao s tim njegovim drugom, Aritonom, sedoh na stoličicu sproću Mite, do zida. Kujnu i sve nas osvetljavala je lampa, postavljena na visokoj stolici.
Kostić, Laza - PESME
— Sad si mi lena: bolom si grehu zazora dala, svaka ti muka stotinu zala sa duše cepa; Svaka kumbara hramove zida, svaka ti kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi s vekova skida. Al' onda, onda! — Oh, ne sećaj me.
O mudra smrti, o samrtnička, živa mudrosti! Alfa je glava, alfa to je um, početak svega, dušin neimar, što y njoj zida budućnosti sjaj; a omega, jest, omega je kuk, sramota, trbuh, lakomost i blud, zidara umnog večni rušitrud — to omega
Vajaoca Minadira, što labirint kralju zida, de će kralju s ćerkom svojom posle smrti da počiva. Živo radi Minadire, danju, noću nema mira, neće biti take
Usami se, ne zna šta će, kosu mrsi, ruho kida, zamršaje srca svoga u lavirint sulud zida. Oštrim dletom bola svoga u bled kamen reže lica, svako lice ista lepa Valadila od Misira.
” diže ruke te sa zida, od postelje, sa dohvata, sa veziljska suha zlata nožičice jedne skida: „Divska koso, njivo divna, na tebe sam sada kivna!
Lalić, Ivan V. - PISMO
sakriva u ništa Dodiruje me na ivici bdenja Da me opomene, il da me menja — Tako u krošnji stabla koje lista Iza visokog zida gubilišta Pevaju ptice. Namera je ista. (18.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
On da govori o učiteljicama? On? Jer, kad god tako nekog matorog mamlaza priterate do zida, on vam istog časa iz fioke svog radnog stola izvlači nesrećne mlade učiteljice i sirote rudare, kao da su oni njegova
— Šta radiš tu, Sule? -— upitam, a on mi objasni da, oko sedmaka u sumrak, preko zida preleću ambasadorovi fazani, pa ih on ukokava u letu i tako se nekako prehranjuje.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Veseli odsjaj kao čigra iz peći skače, zida se maša, po razapetom krznu igra lukavog lisca Mudrijaša. Nad njim je okvir u vedroj boji, brezova kora, srebrna
“ KOD LIJINE KUĆE Sunčani krug se u zenit digȏ kad je Ježurka do lije stigȏ. Pred kućom-logom, kamenog zida, Ježurka Ježić svoj šešir skida, klanja se, smeška, kavalir pravi, biranom frazom lisicu zdravi: „Dobar dan,
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
NOĆ Noću kad biju promaje sa zvezda, kad korenje odozgo visi kao igle što drže slike s druge strane zida, ove noći kad bilje obrasta srebrom i plavi se fitilj mora u zebnji gasi, tebe o samu prizivamo noći!
Stojim na prozoru, ja carev gost i slušam žamor na ulicama iza dvorskog zida, razgovore sokolara pred ručak i skladne povike veslača u luci.
Bolnome bolnica treba iza tvrdog zida il u pećini u šumi bilo gde iza gde su i drugi bolni i vidar stoji na rubu provalije čuva od pada na dno svog
svetskog doba nastaje ravnoteža između unutra i spolja i svaka je ličnost vredna izbacuju se koprive iz reči i zida se krematorijum velik nasred polja i cveća u vizantijskom stilu mnogo će da košta krematorijum za junačke kipove
ulazimo u glavnu dvoranu dovde je mogla nečija ruka da nas vodi presto od gline tavanice nema između četiri zida jedna ptica luta onda naizgled neumesno na stolicu seda i čini pokrete svojim kljunom ćutanje se više probiti ne
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
JELISAVETA: Ko? TREĆA GRAĐANKA: Iz pištolja! TOMANIJA: Nije iz pištolja, nego iz mašinke! Sa pola zida opao malter od metkova! To ne može pištolj! PRVA GRAĐANKA: Uhapsili su jednog mladića iz Međaja!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata. Što se krijete u robijaški vrt i cvetate iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ne bi pošla na vrhunce, ko kraljevi i vođe?
Što bi se krila u robijaški vrt i cvetala iza zida? Još nas ima što volimo smrt i na vama visiti – od stida. Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata?
Razboleo sam se u noći kad je bura stigla, i ležao, dva dana, u groznici, između četiri zida, koji su fijukali. Prozori su celu noć bili žuti i tresli se, zvonko, kao nečiji ludi talambasi, a prasak i grmljavina
Gladan i žedan, sa dršćućim kolenima, idem od zida do zida. Lukovi, koji se previjaju tako daleko i visoko, kao ni jedan most nad vodama; stubovi, koji, na tankim
Gladan i žedan, sa dršćućim kolenima, idem od zida do zida. Lukovi, koji se previjaju tako daleko i visoko, kao ni jedan most nad vodama; stubovi, koji, na tankim drškama,
I poklonimo se u prašinu često, na rukoljub šaka da ti se pruža? Vojska da kliče sedome gospodaru a narod zida po pepelu i garu nakinđuren dvor i visoki zid? Na Lovćenu je sramota i stid. Na tvom licu lukavi bratski sjaj.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Jedan, kudrave crne kose, zažmirio očima, pa korača živo od jednoga zida do drugog i beleži stopama gradove koje je Džingis-Han pregazio, opisujući glasno junaštva i divljaštva njegova.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Između prozora veliko ogledalo u zlatnom ramu. U uglu između ovog zida i zadnjeg veća gvozdena peć, koja se loži spolja.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Mačka sluša pesme? Gle, gle! A što da ne? Zašto da ne? III Deda seo pored zida, Ko medved se zavalio u šarenu šamlicu. Šta li mu je ono u rukama?
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Hladne vode slabog saliniteta tada igraju ulogu prepreke, zida koji se stavlja nasuprot toplim i pokretljivijim vodama visokog saliniteta, a udari ovih u te prepone tako su jaki da
Rakić, Milan - PESME
Jer moja je duša silom duvna seda Što međ četir zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda, Nit̓ je koga znala, nit̓ nju kogod znao.
šalju svetlost svoju, I čovek vidi sjaj, oblik, i boju Dalekih zvezda što već ne postoje, Tako na mene sa mračnoga zida, Na počađeloj i starinskoj ploči, Sijaju sada, tužna Simonida, Tvoje već davno iskopane oči...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
njoj hiljadu svijećah; po zidu joj svud bjehu panjege, cijele se napuni naroda, tako isto i kuća ostala; svud mogaše iz zida viđeti đe virahu kâ miši iz gnj'jezda. Dok se jedna podiže zavjesa, treći dio od kuće otvori.
Dokle treći savrh zida vikni: „Čuj, narode, ne potopite se!“ U to rikni niz pazar rijeka; ili bilo muško ili žensko, svak, da gazi, uzdigni
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
sa mukom su se penjali gore kod matere i, još sa većim nestrpljenjem, tamo u sobi, ne sedajući već klečeći u kraju, do zida, a nogama odgurnuvši ćilim, da ga ne bi uprljali, čekali su da se svrši posluživanje, razgovor, pa da se opet povrate u
Naposletku i svirači uđoše. Pokloniše se pred Todorom i zbiše se i stadoše do zida uz kapiju. Čočeci skidoše čampare, pa i oni pristojno stadoše. Aščika brzo tada priđe Todori, pokloni joj se.
Već su okolni komšijski zidovi načičkani susedima, osobito devojkama, koje su dovedene da tako preko zida gledaju Sofkinu svadbu. Na kapiji ulaz je već bio zakrčen.
Ispod hladnjaka ležali su izvaljeni na jastucima ili sedlima. Dole u kraj zida bili su prekrštenih nogu i u red poređani svirači, zurlaši, bubnjari; a sproću njih, ovamo do kućneg zida, klečale su
Dole u kraj zida bili su prekrštenih nogu i u red poređani svirači, zurlaši, bubnjari; a sproću njih, ovamo do kućneg zida, klečale su žene, već zasićene jelom i pićem.
Saginjući se, počeo bi da joj pokazuje šta se ruši i kako će da se zida. Onda ni svekrva, kada bi ih tako videla, ne bi mogla da izdrži.
Deca, znajući da im neće dati od toga što kuva, počeše otvarati kovčeg do zida. I podupirući svojim glavicama njegov veliki, težak i star poklopac, izvlačili su iz kovčega komađe hleba, koje su
Pandurović, Sima - PESME
života bez boje, Zar, draga moja, jedino ne vrede Časovi kad smo bivali nas dvoje Sami, pod nebom il’ međ četir zida, Predani uvek voljno jedno drugom, Predani bez greha, bez sumnje i stida, Srećni u brbljanju i ćutanju dugom?
— Hladni vetri u naletu zlom Smračiti ga; i listovi sveli Valjati se prašinom i tlom? Koji put već čovek mučno zida Novu veru, ili novi hram; A vreme ih s površine skida, Da se nikad ne pomenu — znam! Ko to kuca?
Bilo je, dakle, doba kad se zida; Sad je drugo, kad se ništi i obara; Ako smo danas bez milosti, stida, Pa ko žali još ta osećanja stara!
Ko nam stare rane još može da vida? Možda tiho, plavo, razneženo veče... Ima l' koga da još svoje snove zida, U sudbinske sate reč smelu da reče, Kad ga avet večnih istina zateče Pred redovima zlih karijatida?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Oko zida avlije duboki opkop; preko opkopa most koji vođaše na glavnu kapiju. On pređe most i stani se pred kapijom, gledajući
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ a đavo mu onda iz zida odgovori: „Anatemate tebe i tvojijeh đaka! jer to ni ja dosad nijesam viđeo!“ Iz (pre-)puna čanka nije greota
Stanković, Borisav - JOVČA
Pod tremom i dalje pred kućom, kaldrma, sve do velike dvokrilne kapije na svod, levo, do koje se vidi i deo zida. Levo i desno oko kuće lisnate voćke. Uza stubove, i uz doksat, čak do krova, penju se loze, čardaklije. Letnje jutro.
JOVČA (pali, puši, i srče kavu; okreće se ženi): A ti... šta je? MARIJA (stojeći do zida, pognuta): Ništa. JOVČA Kako sinovi, snahe? Kako čivčije i berićet? MARIJA Pa kao što znaš, tako je.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
moleći me, da mu dopustim prositi milostinju po Banatu, zaklinjući se da drugda nejma za što kupiti soli; javlja mi da zida jednu kačaru i moli me saborno da ja budem kačari ktitor, jer im stoje burad i kace napolju.
Sat po podne, sunce pripeklo, niti daje tu više | stojati. Upazim na kraju predgradija široku ogradu zida, unutra zdanija i lepa cerkov.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Gledam, gledam, dok mi se oči poniše put greblja, a, tamo, on pomolija glavu priko zida, a izdreljija ovolike oči u meneka. A meni, brate moj, priviše se noge kâ dva konca.
A kad polažaše trpezarijom, držao se zida, gotov da zagrebe ako Srdar sjekne put njega: „A di si bija noćas, a, mali Jerkoviću, a?
Šta je to, pitam vas ja? Jesu li to škale priko zida obnoć, pa priko greblja ka slugama po svu noć, kad je... — Šta to govoriš Grgo? — prekide ga Bujas u čudu.
— Ja? — veli zaprepašćeni Balegan. — Ja tebe, dite moje? — Pa ti, striko! Šta spominješ škale i prilaženja priko zida, kad znaš da sam i ja bija u tome grišnom poslu? Dosta je da to čuje fra-Brne, pa onda svršeno je sa mnom zauvike!
I gle slučaja! Nakon njekoliko koraka, duž jednog visokog zida, naiđe na crkvu, u čijoj panjezi bješe kip sv. Frane. Iz crkve dopiraše pjevanje uz brujanje orgulja.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ni senku čak da baci sinagoga. Rupa mesto crkve: ni porte, ni boga. Nema kuće u vetru, zida, lupe vrga. Gde je veliki dan i mi sred njega mali, Ogromni toranj i sat koji nas prati Dok bežimo na Tisu koju
Veliko nam plavo nebo prošlost briše. Uz korovski miris: kiše nas umiše. Sunce nam u oku kule sjaja zida. Trepti srž borika, drhti vlat i hrašće: To stižemo padom mi na hodočašće.
Krišom oko bacam u dalj gde se sprema Nemi doček gvožđa, zida, stakla bela. Na rastanku: miris žila me oblači I zelena ruka tetoši i draga. Ja silazim, biljni svete, sa tvog praga.
Prazan sam i beo kao dno krečane. Najzad, crni svete, evo tvoga belca! Međ rebrima smet mi snežno granje zida. Iz mozga niz ždrelo usov leda klizi. Pun snega, naheren ko toranj u Pizi: Čkiljim kroz zamrzlo okno moga vida.
Ćosić, Dobrica - KORENI
U grudima kipi nešto gorko i vrelo. Skida fotografiju sa zida, preko kolena lomi ram, otvara peć, baca je u vatru, plamen bukti, gotovo je i s tim!
„Politika je mnogo pokvarena stvar“, potvrdio je glavom. „Šta imaš da mi kažeš?“ On skide lampu sa zida, prinese je ocu i pruži mu letak u kome su liberali ismevali Aćima zbog Vukašinove ženidbe.
Misao mu je izgorela u suzi što se odmah osušila u oku. Svalio se na krevet, pripio uz dasku do zida i smanjio. Simka je legla u krevet, uzmicala i trzala se od njegovog dodira, a on se dugo mučio i gušio u brzom, vrelom
Zid je hladno zaudarao na kreč a usek između kreveta i zida na staru prašinu, nakiselo, kao onda kad je prvi put, najgadnije je bilo to, dobro pamti...
— Ništa. — Je li opasno za nas? — Za vas?... Nije. Odlučno odbi da im ma šta više kaže, umorno se spusti pored zida i klonu glavom. Seljaci zanemeše sluteći streljanje. Tola ne savlada suvo, sitno rucanje.
golubova prhnu iza zidova uvis, prošara nebo rasečeno krstom i ulubljeno olovnim klobukom kubeta, pa koso opet pade iza zida. Nema kud, mora, i Aćim potera kobilu kroz odškrinutu kapiju, iako zna da se s konjem ne ulazi tamo.
Kad se posle sa imenom i flašom vodice popeo na kobilu, on već od manastirskog zida potera blagim kasom, ljuljajući se i jedva se držeći u sedlu. Pred selom zastade. Kako će kroz selo? Svi znaju.
I on nije imao snage da se pokrene sve dok se Aćim, kad je svanulo, gurajući druge, nije spustio na pod kraj zida i zgrčio. Zašto li ćute? trže glavom Raka. apsandžija, tri puta koraknu, pobode vrhove opanaka uza zid i načulji uši.
Ne bi ni smeo da kaže. One zore kad su pobijali vešala na pijaci, tu pored samoga zida, kad su svi sem Andre i Aćima glasno plakali slušajući treskanje sekira i maljeva, tada se nešto dogodilo u njemu.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Te večeri leže u krevet pun pitanja. Mesečina je kao srebrna vodica treperila po sobi. Jedino je između zida i peći bilo malo tamnije. Starac se pridiže. Nešto je svetlucalo iz mraka. Ubrzo odande dopre neki lagani zvuk.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Konak u kojem je bila i biblioteka; što je taj Konak porušio u znak svoje svakovrsne moći i dao da se na istom mestu zida njegovo zdanje?
On svakako sada nije hteo Vučiću: hteo je da ostane između četiri zida, zagledan u jasne a nepristupačne svetlosti. Nije razmišljao o tome šta se sve dogodilo od onog vremena kada je, 1815,
je ta žena uzeta u ispomoć kao i obično razmeštala Gospodarevu postelju, naišla je Ljubica, prošla pored nje, uzela sa zida, nad posteljom, napunjenu Miloševu kuburu i ubila Petriju, na mestu.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
- Trošni pep'o lako se ne budi. Kanda bruje topovi sa strane Gde sam mlade proživov'o dane. Il' se ruši, il' se nešto zida, Il' baš raja okove raskida? Sviće l' zora one sreće lepe Za kom srca i u grobu strepe?
O mudra smrti! o samrtnička Živa mudrosti! Alfa je glava, - alfa, to je um, Početak svega, dušin neimar, Što u njoj zida budućnosti sjaj; A omega - jest, omega je kuk, Sramota, trbuh, lakomost, i blud, Zidara umnog večni rušitrud To omega
Jer moja je duša silom duvna seda Što međ' četir' zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna, i bleda; Nit' je koga znala, nit' nju kogod znao.
šalu svetlost svoju, Te čovek vidi sjaj, oblik, i boju Dalekih zvezda što već ne postoje, Tako na mene, sa mračnoga zida, Na počađaloj i starinskoj ploči, Sijaju sada, tužna Simonida, Tvoje već davno iskopane oči! M.
Popa, Vasko - KORA
pred zoru U drvored na svoje mesto vrati PU3AVICA Najnežnija kći Zelenog podzemnog sunca Pobegla bi Iz bele brade zida Uspravila se nasred trga U svoj svojoj lepoti Zmijskom svojom igrom Vihore zanela Ali joj plećati vazduh Ruke ne
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
- Šta mislite, koliko bi naš oprobani pešak Piteas morao da hoda da sa jednog kraja tog zida stigne do drugoga?“ Učenici odmeriše još jednom stas učiteljev i njegovo stopalo i sazidaše u mislima zid označenog
„Pa morao bi ići ceo dan pored tog zida“, reče jedan od učenika. „Ne, deco“, odgovori Pitagora, „Morao bi ići danima“. „Danima!“, viknuše svi od reda.
„Nisam u stanju ni da zamislim toliku ogromnu dužinu zida“, reče Glaukos. Pitagora ga potapša po ramenu. „Moraćeš se, sinko, u mojoj školi priviknuti i na daleko zamašnije
“ „Aha“, reče jedan od starijih drugova Glaukosu, „ti hoćeš da sebi uštediš račun o kubaturi piramide i zida!“ „Ja?
Put saznanja daleko je duži od zida o kojem smo sada govorili. Na tom putu ne dolazi se nikad do kraja“. „Autos efa!“, potvrdiše svi u glas.
Nedaleko od njegove zapadne obale uzdizahu se libijski bregovi, kao kameni zid. Tu, ispod toga zida, prostirala se varoš pokojnika, a malo dalje prema jugu videli su se opet mnogi hramovi, i dolinski kotao sa grobovima
Ne znajući ni sam zašto, pristupi ivici gradskog potpornog zida Akropole. Tu se, preko njegove gornje ograde, otvarao dalek vidik do Pireja i Salamine.
Ispred stražnjeg njenog zida i ispred oba uzdužna zida stajale su po tri mermerne statue od kojih je svaka predstavljala po jednu muzu, tako da su
Ispred stražnjeg njenog zida i ispred oba uzdužna zida stajale su po tri mermerne statue od kojih je svaka predstavljala po jednu muzu, tako da su njih svih devet ovde bile na
Ispred sredine četvrtog, prednjeg, zida dvorane stajala je džinovska statua vladareva. Zenodotos gledaše oko sebe. Sve beše, hvala bogovima, u svom redu,
No čim ovaj ili onaj brod stiže do zida, dizalica, postavljena na tom mestu, ispruži iznenada svoje brvno, spusti užetom svoje čengele koje ščepaše lađu za njen
Zakucam onde. Vratar, natmureni kaluđer, otvara mi kapiju. Krstim se i ulazim. Na samom ulazu, pored zida, stoji tas za priloge manastiru.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja zastadoh, a on produži klateći se, pipajući i držeći se zida bez čije bi se pomoći srušio. Zatim uđe na kapiju pa se malo posle začu njegov promukli i pijani glas i isprekidani,
Pa njegova ogromna leđa zamakoše iza zida. A ja pobegoh ka Drimu pa se tupo zagledah u mutnu, kao oranje, vodu. Skroz mokre vrbe na obali, sasvim nagnute nad
Posle je kroz hodnik i dvorište pa kratkom nekom ulicom, sve pored visokog zida s mukom povlačeći noge u okovima, čije je lance pridržavao levom otečenom rukom, izašao pred islednika.
A sutradan pozvali su ponova Petronija Svilara u sobu kod islednika, gde su još trojica okovanih klecali pored zida dok su lanci zvečali, i svi su bili tamni, iznureni, skljokani kao i on, a isprekidane crvene brazde na obrazima gubile
Jer tamo, s one strane visokog i zelenim vrežama obavijenog zida, u drugoj avliji gospodskog selamlika Avdi-begovog, nasred trave, naslonjenu uz jedno usamljeno ćubasto drvo, kao sen;
sam satima na onoj terasi ili sam provodio na oknu velikog artilerijskog durbina, nameštenog na jednom platnu visokog zida što je delio selamlik od konaka, i upravljenog prema ogromnom mesečevom koturu koji je, finom i blagom svetlošću,
učini isto, sasvim isto, kad n ona raširi svoje ruke prema meni, pa se, obamro sasvim u onom ludilu, sruših sa visokog zida. Ja padoh i osetih užasan bol u glavi, ali se, i pored toga, munjevito dočekah na noge.
Tek kad je, posle nekoliko dana, sve prošlo, kazaše mi drsko da sam u snu pao sa onoga zida. I to s podsmehom jer su mi se usne još crnile od farbane vode.
Uostalom, fakt je, i oni to nikad nisu sporili, da se s one strane zida, u tajanstvenom selamliku Avdi-begovom, istinski nalazila luda lepotica zajedno sa jednom svojom čuvarkom.
Pošto sam odredio stražarska mesta i izdao potrebna naređenja, izberem jedno mestašce pored zida one kućice, legnem i ubrzo, jer sam bio umoran, zaspim.
sve što sam o tome znao, ona me je molila da nastavim, nameštajući se sve udobnije na širokoj seljačkoj klupi pored zida, i zadirkujući sa puno nežnosti malo kadifeno mače što se veselo igralo sa malim kićankama mufa u njenom krilu.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zarobio bih u ogledalcetu zračicu sunca, odrazio je s male površine stakalca negdje napolje, na mrku plohu samostanskog zida, na zbrčkana lica dviju domaćica što na povratku s tržnice razgovaraju na ulici, na njuškicu mlade mačke koja se trudi
Samo neznatan pomak ruke, i miš bi hitro prevalio desetke metara, preletio kao velik žut leptir s mirne površine zida na lice slijepca prosjaka na uglu, zatreperio u krošnji bagrema, pa naglo preskočio, zagnao se u mračnu hladovitu
Uzalud su bile Aničine energične batine, uzalud je stari Toma stalno obnavljao krestu staklenih krhotina na grebenu zida koji ga je dijelio od Egidijeva dvorišta.
S njima je umirao njihov pogled što seže do krajnjeg ogradnog zida na horizontu; a zastor horizonta spušta se neposredno za tom ogradom: drvena ljesa u dnu ograde vodi ravno u avliju
bezobzirnošću svetit će se za one časove zebnje koje je, odmah poslije događaja, blijed i prezav proveo među četiri zida svoje sobe. Drugi, nešto finijeg zrna, voljet će estetskije alire usamljeništva, doživotne zakriljenosti sjetom.
mirijade mikroba iz tepiha zakađuju njene svijetle trepavice i tek napukle pupove mlade trešnje u zaklonici dvorišnog zida.
povorci, pasti prosvirana šešira s perjem „pod ešarpom izvršene dužnosti”, a drugo je pasivno dotrajavanje sred četiri zida našeg tmurnog doma, i među našim altdajč kredencima, rastočena trbuha pod kordonom kućne haljine, iz koje davno upijeni
Vjerovao sam da bih mogao biti pjesnik kad bih se samo neprestano vozikao. Među četiri zida jedne zatvorene sobe nikad mi ništa vrijedno nije palo na pamet.
Ničega nema. Ni ljeskanja varljivog svijetla u daljini ni lepeta kakvog bijelog krila. Ničega, do ravne plohe zida pred mojim očima i beskrajne pučine noći preda mnom.
Hrana je mome uhu disanje tišine, hrana je mome oku nijema bjelina zida, hrana je mome srcu samoća. Svemu sam dao sebe. Primio sam u srce glas svake stvari.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Đe veliš? — Pa viđi ’vamo, bolan. Znam ti ja sad đe je! Radisav pođe tromo i, bacivši pogled dužinom zida, odjedared zastade i uzviknu: — Ene de, provaljen zid!... — Šta veliš, more? — viknu onaj s prozora.
— viknu onaj s prozora. — Zovi ljude, budi kapetana! — viknu Radisav i stade da trči tamo i amo pored zida, ne znajući da li da uđe unutra ili da stoji napolju. Za jedan trenutak uzbuni se cela sreska kuća.
Pred rupom iznutra ne beše ni jedne ciglje, ni jednoga većega parčeta od zida. Bilo je jasno svakome, da su drugi, s polja, zid provalili, da ih je moralo biti više i da je to veoma ozbiljna stvar.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Otac se naljuti na to, skoči, prihvati pušku sa zida, a sin, kad to vidje, pobježe. Uhvati zgodu i srednji sin. Ali i on prođe kao i najstariji mu brat.
Uhvati zgodu i srednji sin. Ali i on prođe kao i najstariji mu brat. Čim starac skoči da skine pušku sa zida, a srednji sin bjež̓ u nevidiš. Sad će pred oca najmlađi sin.
I od toga mjesta do onoga trna, kažu da ni danas nema zida u Carigradu (a da se on nije obazreo i da nije rekao: „Ovdje treba stati“, zid bi za njim narastao do trna).
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
su bile neispravne i baš u toku svečanog otvaranja, kojem je prisustvovao i stari car Viljem I (William I), veliki deo zida se srušio, zbog kratkog spoja.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
To bi radili celo veče. Starije žene sedele su na malim klupama duž zida; one su prele vunu, lan ili kudelju, šile ili vezle.
Svaki put kad sam odlazio od kuće do polja, ja i moje mazge smo prolazili pored nastojnikovog stana. Tu i tamo iza zida od lepo složenih drva vidao sam, s vremena na vreme, zlatne uvojke moje američke “Vile”.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Vetar je silno duvao, te se sklonio iza zida što je luku branio. U onoj vrevi i mešaniji Cveta se, potežući sina za sobom, jedva dovuče njemu.
čeljadi i viku dječurlije, gledali su u zraku svjetlosti što je odnekuda odozgo dolazila i zahvaćala komad obijeljena zida.
u zaklonici je tišina; tek kad jači udar vjetra nasrne na grane drugih tankih žbunova što u pukotinama manastirskoga zida rastu, one se povijaju i prigiblju zemlji, kao da koga k sebi mame a ono nekoliko borova—samaca uokolo neprekidno,
—Uđite za taom!.... Iz tamnijega dijela razvalina uniđoh u svjetliji već posvema porušen. Kroz pukotine posrnula zida nazire se more i čujem da se maestral javlja, a u zidu raste divlja smokva, — bog zna otkud je amo donesena, —i veselo
Mamio ga je dugi put, nepoznati ljudi i krajevi, pa, kad se u seminariju sve smiri, on se spusti preko zida dvorišta u varošku ulicu. Žurio je k onom pravcu gde je znao da će k moru doći. Zamoren, zaspao je u jarku na drumu.
Ivo Polić pope se na najviše mesto sivoga zida u bršljanu obraslo. S te visine pogleda u dvorište. Mrtve leže u popodnevnome suncu preturene stvari starih ostataka iz
Slab si! reče mu tiše.... — A gledaj pored sebe sirotinju golu i bosu, izgladnelu... Pogledaj kako se iza zida išćućurio Danilo Jovanov, taman šaka jada... Gledaj Jovana Milivojeva do njega!... Gladni, goli.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
zvezda će kasno da se javi dok stope se dečje tope kroz polja široka kao prvi sneg i stonoga lovi senke pale preko zida i trava raste do iznad njenog čela trava zaborava ili uspomena nije važno (3) nek teku reke nek teku reke nek
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
gore na sprat da Todori čestitaju praznik, oni s nestrpljenjem čekaju posluženje „ne sedajući već klečeći u kraju, do zida, a nogama odgurnuvši ćilim”; najzad, brzo silaze u kujnu, da dole sede, a kad varošani dolaze, „oni, držeći ispod sebe
Recimo u XXI glavi Sofka zapaža da „ovamo do kućnjeg zida, klečale su žene”, a u XXIII da su starci „tamo iza kuće, poređani uza zidove ležali”.
nemir zato što sadrži prostornu inverziju: mesto unutra, sa unutarnje strane, oni su poređani sa spoljnje strane kućnog zida.
u zloj Sofkinoj kobi počinjemo nazirati, pored svega ostalog, i gubitak onog jezgra porodične sreće između četiri kućna zida u koje nas - kao što je to u prvom poglavlju pokazano - ne uvodi niko drugi nego jedan dečak: pripovedač Mile iz Starih
]. Mada zna kako se kuća crni, dvorište širi, ispod dvorišta, opet, više zida visoka zajedno sa drvećem crni se njena kuća, leluja otuda i kao da nešto govori, oplakuje ga.
Evo te rečenice: „Opkoljeni sa tri žuta zida, nagnuti nad stolom, punim jela i pića, umorni i otežali, padali su sve dublje sa svojim rečima, šapatom, uzvicima, u
Navodimo celovit komad teksta s podvučenim ponavljanjima: „Između ova četiri žuta zida, sve ono čega se napolju bojao, nije ni postojalo. Između ova četiri žuta zida, smeo je da čini što hoće.
Između ova četiri žuta zida, smeo je da čini što hoće. Izgledalo mu je sasvim smešno da je ona bratovljeva žena, kad mu brat nije ovde, i još
vidi kad budu zajedno zaspali ovde, on oseti, kako je tih polumrak oko njih i kako ih niko ne vidi, između ova četiri zida”.
Ali ništa manje nije zanimljivo ni dvostruko ponavljanje sintagme „između ova četiri (žuta) zida”: jedanput na početku rečenice, drugi put, obrnuto, na samome kraju.
zidom, nalazi se u zatvorenoj prostoriji, pa dodir njenih čula kroz malen prozorski otvor sa prirodom s onu stranu zida - postaje znatno osetniji.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Trgujući židski, rana se ne vida: Na poštenju samo budućnost se zida. Danaske nam braća na prelomu pate, Teško im je reći: pomozi nam, brate Al’ mi razumemo i ko zbori nemo —
Omladina skupljena na vel’kim školama! Kad zatvori knjigu, digne drugu brigu — Zna šta narod zida na njenom podvigu. Iz duša si plevi korovljike male, Teše karaktere, diže ideale.
Miljković, Branko - PESME
nad zaboravom nema šta da se voli Neka niče cveće iz prokletog tla MOMČILO NASTASIJEVIĆ Umesto zvezde slavuj iz nekog zida što se od nje razlikuje tek oblikom i maštom.
Pokloniti sebe životinjama i cveću i snagu svoju dati gladi crnog korenja? U ovoj noći mene nije stid što pevam iz zida lepše no na slobodi. Sunce mi u peti bridi. Blešti zid na kraju puta što nikud ne vodi. Reč vatra!
Tako smo stvarno pretvorili u mit, da docnije posumnjamo u njega. Ali jedan pesnik koji je dugo stajao ispod zida u koji je bilo nemoguće posumnjati, valjda zbog njegovog gorkog ukusa i tvrdoće, prepoznao je svoje lice bezbroj puta
između elemenata i odnosa koji poravnavaju svet, postoji u čistoj mogućnosti kao čudo i vernost silama koje su iza zida. II To mogu da objasne samo vode koje ne teku, taj mirni lik kada prestaje vatra i zbivanje i počinje kristalizacija.
Dotle treba sačuvati svoje oči koje gledaju sa nekoga zida i čuvati se oslepljenja i zaslepljenja. Nisam prvi koji se plašim da ne oslepim zabrinut za dubinu svoga oka kad gledam u
A ništa nije teže nego gledati čitavu večnost sa nekog zida. I najviše nam pri tom nedostaje praznina gde ne struji krv i gde bismo smestili svoje predstave o eventualnom
Da siđe sa zida, rekao bi: ovo je predeo koji produžuje ljubav. 1957. ARILjSKI ANĐEO Anđele gorki praznine i snage, Kad ukaza se sunce
Držiš u ruci vatru kao da je To nešto stvarno, anđele sa zida, Na ulasku u zavičaj koji daje Lobanju trulu za zlato mog vida.
Krakov, Stanislav - KRILA
Senka lišća mešala se sa senkom sumraka. Vatra je puckarala pored porušenog zida. Garava manjerka lagano je vrila, i iz nje se dizala uvis para. Vojnici se primakli vatri. Oči su suzile od dima.
Malarični su urlali u vatri, i derali liste sa zida. Bacali su široke obloge od vate, i pokazivali bedno debelo meso sve izbodeno dugačkim iglama.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Šetnja ima da bude pravo kroz brus–savanu, preko trave, do potoka i rečice gde Fransis Bef zida most i prokrčuje drum.
Oko mene savršen mrak. Neki čudni glasovi dolaze iz noći kroz razmake pletenog zida. Mislim šta me je to probudilo i šta sam se tako obradovao na svoje buđenje. Odjednom se setih Švajcarca.
To je bilo uvek tako ružno. Za mene će vam kazati ovde svi, svi: ,Onaj što jednako zida!' Svejedno. Ne tera mene na to neka čežnja za Evropom. Evropa izgleda bedno kad se gleda odavde, i ja je ne želim.
Žene u svilenim šarenim suknjama i povezačama navrh glave, kao Senegalke, sede u krug oko zida i primaju pozive crnih delija u plavim salopetima ili samo sa polucilindrom na glavi.
Tam–tam diže paklenu galamu. Iza onih što gledaju, još na onome ostatku prostora do žitnica i iza njih, do zida koji brani od zverova, mnogo ljudi koji se u grupama sami za sebe, tesno, oduševljavaju, vrte u krug, galame, i kidaju
Evo me opet između dva ogromna monumentalna zida Salea. Jedan je od džinovskih stena što ograđuju Okean, a drugi od ogromnih platana utvrđenja, bedema, četvrtastih kula,
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
ISAK: Robovi ćute, A tvrdi kamen nema pozdrava. GLAVAŠ: Jesi li redom sve obišao? ISAK: Sve! Kroz pukoti sam zida debelog, Gde ključa nisam mogô dobiti Gledao njine blede obraze Na kojima je strašna očaja Duboke brazde urezivala;
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Grob je i to, al’ na njemu Duša moja crkvu zida. Grob je i to, i na njemu Od bola je piramida. Kad ja umrem, bol će pasti, Al’ će s’ bršljan širit’ jače, — A
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Raspoređivali su se ćuteći pored zida i leđima svojim zaklonili vrata. Radoslav i veterinar posmatrali su vojnike zgranuti, i čisto nisu mogli da dođu k
Neko kresnu palidrvce. — Još jedan plotun, pali! — Alah... Alah! — čuo se vrisak bula, s one strane zida. — Pali! Čaure su letele po sobi. Iz raznih dvorišta dopirali su glasovi preplašenog naroda. Svet ne zna šta je.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
ih koliko oćeš, ne boj se nimalo da ćeš ga ureći, jer od njega otpadaju uroci kao god što blato otpada od salitravog zida; ništa drugo nego da ga umesto strašila na slamu meteš, da vrane rasteruje, ali i tu ne bi bio od velike koristi, jer
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Desno od zadnjih vrata, kraj zida, stara drvena klupa i na njoj masa akata, koja su s jedne i druge strane poduprta po jednom ciglom.
Dužinom levog zida rafovi i u njima fascikule. Na svakoj veliko slovo „F” i razni brojevi. Ispred tih rafova sto i na njemu grdna knjižurina
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Čak, kad bi joj kazao da se noću iz svoje kuće, preko visokog zida, popne i dođe k njemu, tu, u baštu, da do njega sedi, leži, i da joj on — ne ljubi, već samo da joj svoju ruku metne
Ali ipak mirno ulazi. Mada zna kako se kuća crni, dvorište širi, ispod dvorišta, opet, više zida visoka zajedno sa drvećem crni se njena kuća, leluja otuda i kao da nešto govori, oplakuje ga.
Prekrštenih ruku, povezana dugom šamijom, u prostom mintanu, prostim šalvarama. Mati joj je tamo, oko zida i bunara, radila. Č̓a Marko sedeo u ćošku. Iz kuće, iz same kujne bila hladnoća.
I tako, držeći se za bradu, ispunjen tugom, setom, produži da se od kuće do suprotnog zida šeta, ide, da sluša kako iz suprotne [nove] kuće, preko ulice, razleže se pesma, veselje, burni klici i čak puške.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
C. l. upotrebljuje se i kao apotropajon. Kad se zida kuća, obesi se na jednom kraju nekoliko glavica c. l., »da bi se od kuće odbili nečastivi duhovi« (Brastvo, 8, 50.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Pop Vrane zguri se do zida, čuči... iščekuje... a komšijski klanci osobitim dogovornim zviždukom razgovaraju. Pop Vrane, u strastvenom zanosu, ne
—Pričekaj. Marko uđe u kuću i za sobom zatvori vrata. Razgleda se po kući, pa izvadi jedan kamen iz zida pri zemlji i uze iz rupice dobro uvezanu navlakaču, u kojoj novac držaše.
A djevojka, dok ga spazi, ponamjesti kao nehotice maramu i krene rukom da zagladi kosu. On se ustavi kod zida, nasloni se na nj, pogleda je i naglo izusti: — Još danas i sutra!...
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ona je ustala, lagano, i dalje bez traga uzbuđenja na licu, prišla prozoru i naslonila se na ivicu zida. Bila mi je okrenuta leđima. Gledao sam je.
odozdo uz lestve, a da ih naši ne primete, sve dok se njihovi gusti obrisi ne bi presuljali preko ivice nazubljenog zida i dok ne bi, divljački vrišteći, nasrnuli sa podignutim sekirama. Nastalo je gušanje.
Tamo su već bili svi značajniji ljudi Kule. Sedeli su za stolom pored desnog zida. Sto pored levog bio je određen za nas. Posedasmo ćutke, turobni, dremljivi i uznemireni nepoznatim.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1882. JEDNA NOĆ Na trošnoj klupi, blizu starog zida, Gde burjan raste; i predeo pust Pred mutnim okom gubi se iz vida, Sanjivi bršljan nikao je gust. Bilo je veče.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Stojimo pred beskrajnim, visokim gradskim zidom sagrađenim od ćerpiča, sušenih cigalja. Iz tog zida strče, u razmacima, visoke kule, a ispred njega se prostire širok i dubok rov. To je Stari Vavilon!
Prošavši pored desetine takvih ulica, dolazimo opet do jednog velikog zida. Njegova kapija je širom otvorena; kroz nju stižemo do jedne široke, trome reke.
Onaj, u obliku koso odsečenog vertikalnoga zida, koji polovi platformu, vrši bez sumnje ulogu meridijanskog instrumenta, jer je položen, kao što vidim po zvezdanom
Njena niska sedišta prekrivena su tigrovskim i leopardskim krznima, a na sredi glavnoga zida stoji mramorno poprsje Ptolemeja Filadelfa, osnivača Muzeuma. Ubrzo iza toga ulazi, no sa druge strane, Eratosten.
se opet ka Zlatnom Rogu, ulazimo u Fanar, staro grčko predgrađe Carigrada, dolazimo do debelog vizantiskog gradskog zida, obraslog bršljanom pa, produžujući put duž njega, stižemo do jednih širokih stepenica.
U glavnoj njenoj prostoriji videsmo ogromnu statuu boginje mudrosti, slobodnu kopiju Fidijine Atene Partenos; sva četiri zida bila su pokrivena policama za knjige i spise. Tu dobismo svoje počasno mesto.
Mislim da se nije pokajao što je matematiku zamenio arhitekturom. Sada se po njegovu planu zida, na mesto izgorele, nova, veličanstvena katedrala londonska, crkva Svetog Pavla.
sam god pokušavao da se uživim u moment prvog životnog daha na Zemlji, uvek mi je izgledalo da sam dopro do visokog zida koji opkoljava tajanstvenu baštu u koju nauka nije mogla da zaviri.
To isto osećam i sada, pa zato moram pognute glave da Vas provedem pored toga zida i odvedem u mrtvi svet, kakav je bila naša Zemlja pre onoga neshvatljivog čuda.
Stanković, Borisav - TAŠANA
U dnu bašte nazire se nekadašnji šedrvan, presušio, zarđao. Iza njega, po ostatku staroga zida vije se ladolež iz koga vire trošni, zemljom i travom pokriveni kamenovi.
Cela pozornica, iza kapije, bašte i kuće, sva je presečena novim zidom. Više kapije, u početku zida, stoje mala vratanca, kapidžik, a ostali zid je prav, pola od cigle a pola od letava, obojenih, posle oslobođenja,
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Po uskoj stazici od Lazarića grobnice dođe se, na severu, do zida između pravoslavnog i katoličkog groblja. Tu negde na ivici, tvrde ljudi, sahranjen je bio ljubimac sluga gos-Tošin,
S one strane zida spava njegova žena, Paula, Totica, bivša služavka i prisvojenica gospa Nolina. Takođe na katoličkom groblju, niko više
Ne, Pavle je slavan tip i čovek koji nešto zida, i nešto će za sobom ostaviti... Tamo, usred Londona, u bogatoj i kulturnoj kući, rodiće se danas-sutra neki mali
Ako zapne pre zida, lom je u kući. Odelo četkaju sve po dve žene: jedna prelazi četkom, druga prstima vadi perca i prašinu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
me je u Požarevački kazneni zavod, sa presudom koja mi je obezbedila dve pune godine razmišljanja izmeđ' četiri tamnička zida. Odista, retka pažnja od jedne države.
usamljen čuvar kule svetilje, koji posmatra bure na pučini koje ne dopiru do njega, čovek se izmeđ' četiri tamnička zida povlači u sebe, zbere sve misli te kao reflektorska žiža obasjavaju predmet na koji se prostiru.
snabdeo za tu sezonu, napominjući uzgred da rasprodaje staru po sniženoj ceni, i vidiš čoveka koji na našoj naivnosti zida svoju lažnu veličinu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— i pokaza rukom na jednu stranu zida. Mi posmatramo na tu stranu, ali ništa ne videsmo. Komandant zapita na šta misli.
nije moglo ući, jer je bila puna vojnika, te se zaklonismo iza zida. Komandant hrabri vojnike, kako će sada lakše ići jer silazimo i put nam je pod nogama.
Kod prvih kuća zaustavih konja. On izduži vrat, da bih mu opustio dizgine. Iza zida jedne kuće ugledah jednoga komordžiju koji je o drvo obesio zaklano jagnje i dere ga. — Je li ovo selo Strupino? — Ne.
Petrović, Rastko - PESME
Laž! Imaj hrabrosti da ti to bude poslednja reč. POSLE „OTKROVENjA“ VUK VUK I Mati me nije rodila ispod ovog ognjenog zida Ustima oprala oči, ja sam dopuzio do dojke Ali pružena i sad joj ruka kojom mi Sunce skida I vetar sam i jutro dariva
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ni ptice da proleti, ni psa da zalaje, ni lista da zašušti. Kad bi se bar odnekud pojavio neki miš, iz zida izašao patuljak! Imao bi s kim da se poigra, s kim da popriča: dosta mu je da priča sam sa sobom, majko rođena!
Je li čudo što u Plavome carstvu uskoro nije bilo zida sa kojeg se nije smešilo Caričino srećno lice, dok su se slikari nadmetali da na platno što življe i što lepše prenesu
Stanković, Borisav - KOŠTANA
MAGDA Ta je, kćeri. KOŠTANA (propinje se na prste, da bi, preko zida, mogla što bolje da gleda. Duboko udiše i miriše): Ala miriše gora!
Šantić, Aleksa - PESME
Preko zida i sad vise grane rotke, S kojih me plod rumen u detinjstvu zvaše; I meni je — kô da kukom navrh motke Snova svijam
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
I to bih joj, brate, oprostio! Kad sagradi Smedereva grada, onda stade pa i kule zida, pozlaćuje vrata i pendžere, pa nametnu namet na vilajet, sve na kuću po tri litre zlata, — to je, brate, po trista
Vlasima bogomolju gradi, da je gradi za sedam godina; načini je za godinu dana, evo ima šest godina dana kako zida pokraj crkve kule, a u kule nabavlja džebanu i po mraku topove privlači; vidiš, joldaš, da se nečem nada!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Same od sebe pružiše se Stričeve noge-drvenlije i začas iznesoše dječaka napolje iz razreda. Prolazeći uzduž zida on se oglednu na prozorčiću od nužnika i sam udari sebi žestok šamar.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kaži mi koji je napredak u tome ako jedan duvar zida a drugi pak razmeće? E da se može kad dokonati da ceo bude? Moji mili, eto svakog učenja pomalo vam iznosim napred, eda
U jednom sečivu nejma halata, ni kuće s jednom gredom. Kratka je reč, ama na mnogo izlazi. Temelj bez zida i koren bez pronikla nizašto je. Na vodi lađa i na suhu kuća bez unutrašnje mnoge sprave i dajaka nije cela.
Gosti me — častiću te. Ko ti skine đurdiju — podaj mu i dolamu. Jedan duvar zida a drugi pak razmeće. Tojaga što zna, što li smrdi, što li miriše. Gde je, tu je.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
u mraku što se vidi i čuje kako nešto razgovara s hadži—Jordanovim mačkom koji se polako šeće o čeramidama visokoga zida. — Što ti trebam?— prošapta Zona tiho i pažljivo. Vaska je razumela. Izmače se još malo i stade stražariti i paziti.