Crnjanski, Miloš - Seobe 2
bilo ni dreke, ni tužakanja, ljudi mu nisu prilazili, ni toliko da vidi jasno izraz lica, nego je većina, naslonjena o zidine, kao nepomična, stajala.
A crkva zidine!“ Tu gomilu je vodio neki fenrih Sava Jocič. Grozdinu je bilo milo da čuje da mu je gost došao samo na dan, dva, u
Ima, kaže, pašport, da se seli, pa će i crkvu da seli. Vikao je: „Ljudi crkva jesu, a crkva u kojoj se Bogu služi, zidine!
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Doživeše tako čitava čuda u noći. Svi koji su prošli žbunje oko logora, prođoše i vrtove i zidine oko grada. Upadali su u varoš, kao kurjaci, kroz strme hodnike, uske i vlažne kao oluci.
Kad se prevrnu čun, zidine Beogradskoga grada, nad vodom, izvrtoše se i, za časak, u očima mu ostade samo nebo. Zatim, jedan tren, proticala mu
Zatim je opet nastajala gusta šuma, gore u planini, a za njom, kao ogromne kamenite zavese, stenje, vrhovi, vrletne zidine.
U moru trave, obasjane Suncem, opkopi i zidine varoši, zasađene drvećem, lebdeli su mu pred očima svako jutro. Zagledan u visoke i šiljate crkvene zvonike, on je
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
—govorila je, razmičući nisko poleglo granje. — Stari manastiri, stare tvrđave, stare zidine, staro kamenje, starci... Sve same stare, polovne stvari! – Zar ti nisam lepo rekao da ostaneš dole?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
a od imena svoga grada učinili sinonim mira, ljudi koji će za svoju slobodu isto tako kao i nekada ponovo stati pod zidine grada i grudima dočekati mnogo jaču silu...
Milićević, Vuk - Bespuće
S kolikom je radošću ona ostavila hladne samostanske zidine; koliko mladosti osjećaše u sebi kad se je osjetila slobodna, riješena molitvenika , krunica, svetih slika; nemajući
Radičević, Branko - PESME
Al' se jadan mene vidiš tude, A kraj tebe do dve vode ladne Čine mi se kô da plaču jadne, Ne prskaju t' ponosne zidine Kao otpre od velje miline, Već se eto mimo tebe žure Da što pre te jadnoga prejure, Da ne glede tvoje lude muke,
Gledaj samo kraj ove rudine De se bele iz šume zidine: To su dvori Žeravice Rajka, To su dvori mojega babajka. Dođi k nama, svak te rado čeka, Jer si, vidim, putnik iz
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Dim se vije, mota — i koluti jure U kapiju tvrdu i zidine sure. Ko je ovo momče? Koji jad ga slama? I šta traži noćas od Božijeg hrama?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ne znamo gde nam počinje zemlja, a svuda je kraj. Zidine s imenima našim padoše, reka ih odnela. Vojske i putnici preko nas prolaze, niko da k nama dođe.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I eto, odrastao je, a druga nije stekao. Da li je uzalud prošao majčin blagoslov?... Činilo mu se, da ga sumorne zidine njegove sobe s prekorom gledaju, i on je taj prekor osećao jasno, kao na javi. A zbog čega?...
Da li je taj prekor stoga, što on namišlja da prekine sve veze s drugovima svoje tihe samoće, ili mu te neme zidine čine prekore u ime one dobre duše, u ime majke njegove, koja mu je tako mnogo dobra želela, koja ga je tako iskreno
Pandurović, Sima - PESME
prošlost tu se glede mrsko, K’o varvarske čete i borci što paše, Braneći davno, od najezde, drsko Te hladne kule i zidine naše.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Eto što nam pričati mogu te zidine mrke i gorde. Prosta im gordost! Sudbina je slâgala i raslagâla, lomila i premetala stihije njine, ama se održaše na
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
koje nigde ne presuši, zove Crljeno jezero (zato što je oko njega crveno kamenje); više ovoga na bregu poznaju se nekakve zidine, za koje se ovde priča da su ostaci od Gavanovih dvorova, pod kojima se zemlja provalila i ono jezero postalo.
samijem brdom, ima jedan okrugao brijeg, obrastao rabićima, i drugom kojekakvom šumom, i na vrh njega nalaze se nekake zidine u zemlji, a niže toga brijega izvire u polju smrdljiva bara.
pripovijeda se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina, ispod izvora Jaričine; ondje ima i sad bara I zidine od stare crkve, za koju govore da je bila načinjena na grobu Markovu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Frane. Iz crkve dopiraše pjevanje uz brujanje orgulja. Od crkve protegla se kuća, mrke zidine, sa gvozdenijem prečagama, manastir dakle. Bakonja zakuca alkom. Otvori mu vratar, koji mu u mnogom napominjaše Balegana.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Kao da je pred njim neka prepreka-nevidimka. Nije to ni sećanje, njegovo, na zidine Stambol-kapije koje su bile tu a kojih sada nema; nije to vi nesećanje prolaznika, koji i ne znaju da su te zidine
na zidine Stambol-kapije koje su bile tu a kojih sada nema; nije to vi nesećanje prolaznika, koji i ne znaju da su te zidine postojale; možda je to taj kolovoz, tako gladak, kojim promiču automobili u kolonama, a koji je sačinjen da ne ume da
ako bude živ, kad ustanici, u tišini, osvoje Sava – i Varoš-kapiju, koje je trebalo prve da padnu, ispeti na gradske zidine tu, gde je sada kafana „Zagreb“ (nekada „Ruski car“), da će uzjahati turski top i da će zapevati.
Sad se, od dvadesetpetorice, izdvoje sedmorica i pođu na zidine. Bimbaša Konda, za njim Uzun Mirko a onda oni od kojih su ostala samo imena: Petar Sremac (o kome se zna da je trebalo
više ništa nije štitilo, čak ni žrtva u nenom temelju; kao da je svako đule upućeno na Dorćol moralo da pogodi baš njene zidine i kao da je svako vojničko mahnitanje moralo da se odigrava baš u njenim odajama.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
pojavi sa šezdeset ratnih brodova, a njegov podređeni vojskovođa Apius Klaudius stiže sa svojom kopnenom vojskom pred zidine grada. Posle kratke pripreme, otpoče juriš na varoš, sa suva i sa mora.
“ „Ja sam ti, brate, inženjer, a ne vojskovođa“. „Ne mari ništa! Ti poznaješ naše kule, gradske zidine i rovove bolje no iko. Opravljaš ih čim ih neprijateljski topovi oštete“.
„Da li su“, upita ga treći, „neprijateljski metci uzdrmali naše zidine?““ Gerike odluči da govori. „Oštećenja koja su nanešena našim utvrđenjima nisu velika, a ja sam ih popravio koliko god
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
nastalo je potom i suviše sporo iskrcavanje čamcima na obalu, gde se jedva nazirale nekakve stare, sive i porušene zidine. Ovo iskrcavanje završilo se tek oko pola noći vrlo hladne.
I tako se svu noć drhtalo uz one zidine i u grozničavom očekivanju da svane. Tek što je počelo da sviće a pojavi se jedan mali odred francuskih vojnika u
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Padala je na naša pogrbljena pleća oslonjena o mlake crljenkaste zidine trijema kao topli purpurni pokrov. Izgledalo je da joj nema kraja. Kao potop. Najzad je zamukla.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kad osvanulo jutro, imadu Turci šta i vidjeti. Nova vojska, nova posada. Tko da još duže krha vratove o te proklete zidine, tko da udara na ta proždrla ždrijela krajiških kremenjača!
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Uđite! — reče mi stara kad stigosmo. — Ovo je sada moja kuća. Nađoh se među starim razvalinama, čije je ispucane zidine oklopio bršljan, a iz procijepa vise dugi, žuti cvjetovi; dok uđoh, nesta mi ispred očiju one pune, danje svjetlosti, a
Jedi—Kula! Grad od sedam kula. Pusto, visokim korovom zaraslo dvorište, oko kojega se dižu stare sure zidine, niz koje zevaju posrnule kule, u kojemu su rastureni komadi ostataka kolona, stare ploče sa raznim natpisima. Kućice.
Posle nego bi se naslušao pesme noći u česmi, vraćao bi se ka kapiji. Mirno u noći leže zidine staroga Seraja. Tornjeve oblila je mesečina. U unutrašnjosti kapije stoji vojnik. Noć budi uspomene, jača maštu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Događaj očigledno služi i za motivisanje dosta neobičnog opažanja: „Kad se prevrnu čun, zidine Beogradskog grada, nad vodom, iz vrtoše se i, za časak, u očima mu ostade samo nebo”.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Orfej zelenu mamio šumu, Riku lavova, besna tigra davio Pesmom i svirkom svojom, i potoke žuboreće Onemio, podizao zidine gorde grada: Groma u ruci ima za krvlju grabljivi čovek!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
“ Oh, Venecijo! Što nisam muž? Da bojnim mačem spasem zidine, U kojima ti stara tvrdica Nezavisnosti skupu svetinju Slabomoćnima čuva prsima... (Čita.
Bojić, Milutin - PESME
A samo senke s licem kô od lima, Poslednji borci carevine šture, Čuvaju kule i zidine sure; Kao prost vojnik, car je njihov s njima.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Kod žive tebe narodom kad zla ote se reč, strašni spomen tvoj osta na veke!... U zidine proklete vremena zagrišće zub, i tvrdi u prah će kamen, i temeljima svaki trag; al’ ime tvoje, potonji kobi naše
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Voda se gotovo povukla, svetle još ponegde zaostale bare. Topli vetar pirka, liže gromadne zidine Kule, oseća se već dah proleća.
Vidim sebe odozgo sa najviše kule kako stojim u tami kao utvara. Izgnanik. Stranac. Oko mene crne se kamene zidine, glatke i sjajne od kiše, a iza zidina u mlakom zadahu znoja i mokraće spavaju drugi. Bogdan Tri dana po Sv.
iščezavao je u sivim, neprozirnim kudeljama koje su se grčevito uvijale oko kržljavog drveća po kamenjaru i uz sumorne zidine. Oko hrbata bedema i kula kružile su vrane i puštale duge prodorne krike.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Il' grobove brojiš tuđinskih sinova, Što padoše redom pod zidine tvoje, - Zaneseni čarom osvajačkih snova Daleko od krila domovine svoje?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Kad god sam ušao u taj hram nauke, ja sam se osetio kao progonjen begunac, koji se spasao međ zidine manastira, kroz koje njegovi progonioci ne smeju da kroče.
Njom ću se otšetati do starog zamka Klam, čije zidine živo pričaju o starim vitezovima i o jednoj njihovoj plavokosoj ćerci, koja je, sa prozora svoje izbe, skočila u
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
pripovijeda se da je to bilo u jednoj bari ondje blizu Negotina ispod izvora Caričine: ondje ima i sad bara i zidine od stare crkve, za koju govore da je bila načinjena na grobu Markovu.
Pirlitor pirlitana (šara) — naveze na puška Pirlitor — zidine starog gradića u Hercegovini Pladin — nepoznat grad, po minje se samo u pesmi plandište — mesto gde se životinje u
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
S druge strane, opet, krezube zidine i provaljene kapije starih tvrđava sjećali su putnika na izdajnike koji su krišom davali znake neprijatelju i odavali
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Ništa im zgledljiva puta ne spreča: ni kuće, ni kakve debele zidine, ni šuma, ni gora; a ni cela zemlja, ni sve nebesne visine zgleda njihova ne zasecaju.
Po vremenu sve se opet to i raspadne i ni traga im nestane; ostanu ružne, prazne, gole zidine, — opet ljudi žele da to vide. A niodkoje im hvajde nije. RASPRA Ko veli da zna što je, ono mu i jest bog, što on zna.