Obradović, Dositej - BASNE
Nije li svak u svojoj kući gospodar? Ne može li on svoje ikonice na kojem mu drago od svojih zidova privesiti ili prikovati, i na tu se stranu klanjati? Ovako svuda biva, ovako i kod nas.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
od zabune, ali ona beše tako zamršena i prepletena, tako prignječena onim lenim nemarom da se ne može ni maći između zidova tesne lobanje... Sunce je bilo već na smiraju. Oko njegove glave zuzukahu komarci; sa sviju strana čuo se cvrkut...
I stade pipati oko sebe. To beše tesno podrumče da se ne možeš ni ispraviti ni okrenuti... Sa vlažnih zidova kapala je voda... Svetlosti ni zračka.
Afrika
od sasušene gline, sa šiljastim kupastim tornjevima na uglovima, i drvenim šiljcima, koji izbijaju sa svih strana iz zidova i kula. To su džamije i minareta Đula, koji su muslimani.
U oko još nekoliko građevina od požutele i potamnele sasušene zemlje, šiljastih nejednakih zidova, koji su kao ježevi načičkani koljčićima stanuju crni marabuti, sveštenici ovoga hrama.
U noći unutrašnjost njegovog dvora, komplikovana, s masom kulica, krovova, nadstrešnica, zidova, čudno osvetljena, sasvim srednjovekovna kao i onog u Ferkasanduguu. Sam kralj skida nisko kapu da bi me pozdravio.
sa visokim kupastim krovovima; kolibe su u njemu sastavljene od tanke pečene zemlje; dosta visoke, uglaste, nejednakih zidova; vrlo crvene.
Između koliko se koliba, žitnica i zidova trebalo provući, preko koliko dvorišta je trebalo preći, da bi se došlo do dvorišta šefa sela, istoga kao i sva ostala!
Velika jutarnja svetlost, još modra, poče rasvetljavati svet. Čuo sam laki šum oko zidova, ali ne obraćah na njega pažnju.
žrtvovati kokoš, pogasiti i poslednje svetiljke i izmešati se po zemlji ovog kratkog dvorišta, između žitnica, koliba i zidova. Bilo koji čovek biće sa bilo kojom ženom.
Te su mali gradići načinjeni od crvene afričke zemlje, četvrtastih, terasastih staništa, ukošenih zidova, bez prozora i bez krovova.
Staništa priljubljena jedna uz druga, jedna nad drugim, sa sijaset uglova, ukošenih strana i zidova, trapezastih otvora umesto ulaza. Nigde prozora, nigde krova, nigde drveta; same puste terase od crvenog blata.
Na sredini sela neka vrsta trga okruženog crvenim kortinama ovih zidova i zgrada od zemlje. Grane nekoliko velikih fromažea i baobaba pune su orlušina.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Za sve to vreme, iz zidova, dopirali su, do Pavla, svirka, dreka, smeh ženski, vriska. U kući je, negde, moralo biti mnogo veselog sveta.
Čekali su, mirno, da komisija prođe. A kad su se pokrenuli, kretali su se kao seni, kraj zidova. Niko nije znao kud idu. Uvo ljudsko nije moglo čuti ništa, osim tog neprekidnog šuma, tih tihih koraka.
Duž reda kestenova, u mraku, išao je i dug niz baštenskih zidova. Bilo je tek toliko mesta, da jedna kola prođu. Ipak je odskočio u stranu.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
nalik na strah pomešan s radoznalošću ušli smo unutra i prvo nismo videli ništa drugo sem tame koja je bauljala duž zidova.
zvonce na advokatovim vratima, a u unutrašnjosti kuće odjeknu bezobrazno dug i glasan zvuk šuplje se odbijajući od zidova. - Spavaju kao stoka! - prošaputala i pritisnula zvonce još jednom, a onda me povukla za rukav: - Sad beži!
Vesna je, verovatno, bila negde kod zečeva. Iza zidova prosto se osećalo kako rastu susedske uši i njihov uzdržan dah. - I sve ostalo? - Nema ostalog! - rekoh.
- Kakvo sledovanje? - prestao sam da sređujem bube i zagledao se u nju dok je sa zidova, u svim mogućim pozama, Merilin gledala u nas. Vesna je samo rekla da ne budem konj.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Slušahu svirku za koju ne mogahu da nađu razloga, jer je dopirala iz zidova. Na vrhu jedne kuće, jednog ponedeonika, na krovu, ugledaše, kao živog, jednog kovača od gvožđa, koji je gvozdenim
i koliko ih je učio pucanju iz pušaka u isti mah, čemu ih nikada nije mogao naučiti, toliko ih je učio i nabijanju zidova kraj baruština i vrbaka, gde su oni radije stanovali u granju i šiblju, pod drvećem, pa i po zemunicama i kolibama, gde
U tom paklu, duž zadimljenih zidova, pred mirnim konjima što se na pucnjavu nisu ni trzali, sa svojim psima što su začuđeno njušili miris baruta, zagledajući
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Naši prvi poljupci imaju ukus pepela, nakiseli vonj trulih zidova sa kojih se cedi obojena vlaga. I uvek je tu ono strašno osećanje privremenosti i krivice da se čini nešto nedolično.
to na zavirivanje kroz ključaonicu u sopstvenu dečiju sobu koja je danas iznajmljena nekom tuđincu: to je ona ista boja zidova, prozor što gleda na kesten u dvorištu, patos prebojen uljanom bojom za podove, i plavičasta tavanica — ali unutra su
izrazom profesora, nemoć pred gradom iz koga se nije moglo pobeći, kao što je nemoguće bekstvo iz lonca glatkih zidova — sve to i još mnogo drugih stvari proleteše kroz glavu sirotog Bel Amija, dok je onako raspet visio između neba i
ne više tako mladom ženom u pet Romea: suziše im se strukovi i iščeze nekud kiselina u trbuhu i ova učionica plesnivih zidova, a neko slatko-gorko očajanje od lepote ispuni im grlo suzama i srećom. Mili moj, laku ti noć!
Šta mi je sve ovo trebalo, misli Žan Žik, dok ga carinik odvodi u neku sobu mutnih, staklenih zidova. Nisam smeo da se prepuštam nostalgiji! Uleteh u klopku! Ko li je samo napisao onu priču »domovino, ti si kao zdravlje«?
Sa platoa ispred trbušastog zdanja debelih zidova videla se dolina poplavljena ljubičastim sutonom iz kojeg su se iskrila svetla raštrkanih seoskih kuća.
Radičević, Branko - PESME
j' kroz kam, što j' opao, Jedva u njeg' ući mogâ, A pod svodim' kako, jao, Ječaše mu ispod noga; Kako svr njeg' iz zidova Po dekoja suknu sova. 101. Kako ode unapreda, Oh, pusto li svud bijaše!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Sipa sa zidova malter i ujeda dim za oči, pa se još gore vidi u ovome vražjem sumraku, a velika je tjeskoba, pa ne možeš čestito ni
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Deca gologlava, bosa, samo u košulji, obaraju kamenicama zrele dudinje i trešnje koje visi preko zidova na ulici. U dvorištima polivenim vodom, ispod dudova i lozinaka*, na asurama leškaraju stariji ludi.
iz obasjane daljine dopire zvon od klepetuša i tiha, monotona pesma pastira u „duduk“; san tamnih večeri, razvalina od zidova, turskih konaka, džamija, opalih streja sa slepim miševima, vešticama, vampirima i „sajbijama“ ... san mladosti i sreće!
U strani, pored zidova, ide ženski svet. Napred su žene u anterijama, „količićima“ i zagasitim šamijama; za njima devojke u tesnim mintanima,
Aščika, zasukana, s golim laktovima, gurala se, gotovila tamo u kujni; iza okolnih zidova virile su žene, devojke i gledale ovamo... Kolo je igralo, gomila dece gurala se, vijala.
Puštala bi da joj poigravaju prsa, snaga, da je obuzimlje i da se podaje onom, izvan pokojnikove kuće, zidova, kapije i drugom, novom, životu. A taj je život bio: Ita.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ali onaj imperativ dužnosti koji nagoni ljude u smrt ugušuje moju savest i ja sam mašina koja se odbija od vlažnih zidova, gotovo ravnodušno, jer mi je valjda tako suđeno, ubeđujem sebe.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Dosta je bilo! uzviknu ona i pogleda majku, koja brižno preletaše pogledom preko zidova, izbegavajući njen pogled. — Baš si divno namestila!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Evo jedne ulice, gde su se gužvale rulje pijanih, pobunjenih vojnika. I veseo sam. Zalazim u jednu malu ulicu. Preko zidova puze grane pune blatnog snega. Eto male kućice pred kojom sam, u zoru, rado zastajao i, za pozdrav, skidao šešir.
U tišini se opet smirim, i umorno padam na jednu klupu. Visoko gare, vidim kako se kamenje ljulja, a kroz otvor i lukove zidova, tamno nebo. Javlja se žud za mrakom. Oholost i samoća, mržnja i žud za ubistvom, i odlaskom sve dalje, javljaju se u duši.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Alat, naviknut, sam savi u poslednju ulicu, krivu, tesnu, nalik na dolinu zbog visokih uličnih zidova i drveća. Onda se poče peti ka čaršiji i ka gazdinoj kući, dok njemu, primetivši kako se već približava kući, bi nekako
Sve donesi!... Pošto namestiše sobu i pošto je Marko još jednom pregleda, čizmama utapka, naročito krajeve, | oko zidova, da ne štrči ispod ćilimova slama novih rogoža.
Ali brzo se seti da to ne sme dopustiti, osobito, da je taj tuđi svet, načičkan oko zidova i na kapiji, tako gore usamljenu gleda, i po tome doseti se kako je njoj sigurno teško, i onda da je počne žaliti.
Otuda, ispod hladnjaka, što god je dan više odlazio, svet se sa okolnih zidova sklanjao a oni sve više ostajali sami, sve jače, sve bešnje počinju da preovlađuju samo njihne selačke svirke i pesme.
Piće se jednako u velikim kotlovima iz podruma dovlačilo i tu u kujni do zidova ređalo, ostavljalo, da bi bilo na domaku ruke, da se ne bi svaki čas u podrum silazilo.
i od besa sami sebi seku ruke, noge, tako da su morali, vučeni ženama, odlaziti kroz kapidžike čak i preskačući preko zidova. Marko opet da izludi. Jednako brani, ne da, a kad primeti da je ko umakao, on sluge da pobije.
I kada, duboko u noć, iziđe i mesec i njegova bela kosa svetlost, ispresecana crnim ivicama okolnih zidova, poče da ispunjava kuću i samu svetlost sa ognjišta da upija u sebe, Sofki se, ne poče da čini, nego je već kao u istini
Štala je bila ispražnjena. Jedino alat ostao u štali. Ali iz štale već nije više slama štrčala i padala iz napuklih zidova, da se meša dole sa konjskom balegom i posle onako da zaudara. Sve je bilo počišćeno.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Petao se nekoliko puta javio u strahu od tišine, njoj nije bila tišina, krckao je kamen, sveci sa zidova zamahivali su mačevima na nju, ona se grčila, nije mogla da podvuče noge pod grobnicu, i duboko padala gubeći svest.
Jato pitomih golubova prhnu iza zidova uvis, prošara nebo rasečeno krstom i ulubljeno olovnim klobukom kubeta, pa koso opet pade iza zida.
Hoda, puši i sam sebi govori. Neću odavde. Sve što počinje od apsanskih zidova oseća kao svoju smrt, užasno sramotnu smrt, goru nego da su ga ubili zatekavši ga u krađi. Sam. Okreće se, zvera.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Na glas njegove pesme, kao na ugovoreni znak, iz svih kutova sobe, iz svih zidova, pohita ka starcu četa mališana, ne većih od žira, ali svetlokosih, svetlookih, razdraganih.
Žalostilo ga je što su oko njega zidovi, ali još više od zidova žalostilo ga je to što mu niko ne veruje da je jednom, zaista, video more. — Možda u snu?
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ali i u tom puzanju kao da se začinjao boljitak: sve je manje zazirao od tamnih zidova koji su ga opkoljavali. Tako je polako sazrevao za učenje.
Svetlosti koje su dolazile od reke promicale su duž zidova prekrivenih prozračnom tkaninom i činilo se da vezir prebiva u kolibici od svetlosti, izvan svake stvarnosti.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Soba je bila velika i visoka. U jednom njenom uglu nalazile su se stepenice koje su vodile na gornji sprat zgrade. Duž zidova prostirao se minderluk, obrazovan od hrastovih sanduka, pokrivenih dušecima i skupocenim ćilimima, a među njima
“ On se isprsi. „Slavna toledanska škola prevodilaca! Šta bi od nje bilo bez Mardohaja? Izvan toledskih gradskih zidova ne bi niko za nju ni doznao.
On dozva svog poslužitelja, pretstavi mi ga i dade mu svoja naređenja. Onda mi reče: „Između ovih zidova odigrava se ceo moj život“. „Ovo je, gospodine Faradeju, vaše vlastito carstvo“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Izgledalo je u tom sumraku kao da je bar tu, za varošicu, došao smak sveta, i kao da je, sem mokrih zidova preko puta i golih grana što su suzile, sve ostalo sa zemlje iščezlo i unepovrat potonulo.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
To je bila prostrana, niska, grubo zidana prizemnica debelih zidova, nekadašnji lazaret, na rtu koji je zatvarao luku. Na rtu sučelice njemu bilo je staro napušteno groblje.
Kroz kamene žljebove pri dnu slijepih zidova u ljetne se dane izlijevala potokom iz te građevine u mutni plićak luke prljava crvenkasta voda u kojoj su se strojile
Opet pošutjesmo. Sunce je zalazilo. Poslednje, gotovo vodoravne zrake klizile su pri samom vrhu zidova trijema. Uskoro će sasvim nestati. Sjenka zarđale čelične šipke na sunčanom časovniku silno se izduljila.
nađem se pred osvijetljenim portalom, Bila je to nesuđena crkva, davno započeta i nikad dovršena građevina oglodanih zidova. Ponude mi ulaznicu. Davala se dobrotvorna priredba za porodice rudara postradalih u obližnjem rudniku.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Oko prozora zviždi i besni studeni vetar, gruvajući u slabu krovinjaricu, odbija se od zamrzlih zidova i s divljim i besnim fijukom juri preko ulica, preko stogova, preko čista polja...
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ali što ovde podseća na boga koji se u duši javlja? mislio je Ivo Polić. „Zar ova melanholična golota surih zidova, ili ova muzika šapata potištenih glasova vernika, ili ljupkost jednake svetlosti, ili uspomene varvarstva, razvrata?
Sa strane drage leže na školjini dve porušene kule surih, narezanih zidova. More i stare kule. Ivo Polić sa velikim zadovoljstvom gledao je i obilazio te stare stvari.
Najposle izvali iz svoje putničke torbe svoj ručak. Posle opet luta pored starih, narezanih zidova i posrnulih kula. Prođe kroz neku golemu kapiju, pa se spet nađe u muslimanskom kvartu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
belom i ulomljenom na osenčenim, tamnim siluetama (zato što se gleda iznutra i odozdo, iz prizemne sobice) okolnih zidova.
sa ognjišta: „I kada, duboko u noć, iziđe i mesec i njegova bela kosa svetlost, ispresecana crnim ivicama okolnih zidova, poče da ispunjava kuću i samu svetlost sa ognjišta da upija u sebe, Sofki se, ne poče da čini, nego je već kao u istini
i razgrađene: iznad ognjišta nazire se nebo, kao da je bez krova, i vide se pukotine i otvori, kao da nema pravih zidova.
Krakov, Stanislav - KRILA
I skakao bi, ali ga oprezni kajiš od kože prigrabio, i vezao za malo sedalo. Dole je bio vrtlog planina, zidova, minara, vode i prostranih vardarskih ritova.
Njegov štap je zvonio po neravnim kamenim pločama. Oči Ivonine bile su pune radosti i zbog niskih kamenih zidova, i prljavih fenjera, na drvenim direcima i zbog nagnutih doksata. Sve je pevalo po ulicama.
Petrović, Rastko - AFRIKA
od sasušene gline, sa šiljastim kupastim tornjevima na uglovima, i drvenim šiljcima, koji izbijaju sa svih strana iz zidova i kula. To su džamije i minareta Đula, koji su muslimani.
U oko još nekoliko građevina od požutele i potamnele sasušene zemlje, šiljastih nejednakih zidova, koji su kao ježevi načičkani koljčićima stanuju crni marabuti, sveštenici ovoga hrama.
U noći unutrašnjost njegovog dvora, komplikovana, s masom kulica, krovova, nadstrešnica, zidova, čudno osvetljena, sasvim srednjovekovna kao i onog u Ferkasanduguu. Sam kralj skida nisko kapu da bi me pozdravio.
sa visokim kupastim krovovima; kolibe su u njemu sastavljene od tanke pečene zemlje; dosta visoke, uglaste, nejednakih zidova; vrlo crvene.
Između koliko se koliba, žitnica i zidova trebalo provući, preko koliko dvorišta je trebalo preći, da bi se došlo do dvorišta šefa sela, istoga kao i sva ostala!
Velika jutarnja svetlost, još modra, poče rasvetljavati svet. Čuo sam laki šum oko zidova, ali ne obraćah na njega pažnju.
žrtvovati kokoš, pogasiti i poslednje svetiljke i izmešati se po zemlji ovog kratkog dvorišta, između žitnica, koliba i zidova. Bilo koji čovek biće sa bilo kojom ženom.
Te su mali gradići načinjeni od crvene afričke zemlje, četvrtastih, terasastih staništa, ukošenih zidova, bez prozora i bez krovova.
Staništa priljubljena jedna uz druga, jedna nad drugim, sa sijaset uglova, ukošenih strana i zidova, trapezastih otvora umesto ulaza. Nigde prozora, nigde krova, nigde drveta; same puste terase od crvenog blata.
Na sredini sela neka vrsta trga okruženog crvenim kortinama ovih zidova i zgrada od zemlje. Grane nekoliko velikih fromažea i baobaba pune su orlušina.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U jednoj od najužih saobraćajnica, na trideset santimetara od podloge, bile su uglavljene iz među bočnih zidova tanke daščice. Ispod njih trebalo se provući. Njih petorica stali su jedan za drugim. Onda su najednom polegali.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Uvek švrlja, nešto šuška, čisti, pribira kamenje i parčad ćeramida palih, prebačenih sa susednih zidova, uvek naglas gunđajući, sama sebi govoreći, kao svađajući se, zbog tog sa strane i, kako se njoj činilo, namerno
Naročito zidovi, redovi ćeramida i više zidova ono iz bašte zeleno drveće, lišće, to sve kao da gori, trepti. A hladovina sve jača.
Ulica gotovo prazna, mirna. Kroz koju od kapija ako iz kuće prodire svetlost. Više ulica, iznad zidova, diže se i sklapa drveće, lišće.
Oseća težinu, zagušinu zemlje, bašte, zidova oko sebe. Oseća kako ga cela kuća guši, zatvara i kao priklještena, vezana drži i pritiska.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Ne znam kako se obreo u Vratimlju. Čuo je od nekoga, valjda, da staroj crkvi, belo okrečenih zidova, nedostaje živopis, pa je došao da ga naslika. Ponudio se Makariju, rekao neku sasvim nisku cenu i ovaj je pristao.
baš postojala neka kva vlastelinska kći, takva neka uspaljena gospođica koju je brižni otac čuvao za muža iza debelih zidova pa je od Dadare nije mogao sačuvati, jer je taj okačenjak, taj uspaljeni klipan našao puta i načina da dopre do nje i da
Da li samo u mene ima poverenja? Dimitrije Napolju je vrućina, ovde, iza debelih zidova Kule prijatna hladovina. Pretvaram se da sam još uvek bolestan da bih mogao mirno leškariti i razmišljati.
doma, čoveka koji joj je spasao muža od smrti, kolju ti divljaci, a da njena vojska sedi ovde u bezbednosti iza debelih zidova i da odbija da bilo šta učini kako bi ga spasla. Nisam imao drugog izlaza. Morao sam popustiti.
Kao da nam dovikuje odozdo iza debelih zidova i zamandaljenih vrata: ja vas ne primećujem, crvi! vaše kazne su smešne i moj duh moćno lebdi nad vašim sitničavim
Uđosmo u veliku dvoranu sa dva reda teških hrastovih stolova i klupa duž zidova. Svuda se širio gusti miris zapaljene smole što je kapala sa luča. Tamo su već bili svi značajniji ljudi Kule.
meropsi su popravili i okrečili crkvu i konake, izneli mulj iz dvorišta i pokosili travuljinu što je ižđikala oko zidova. Trudili su se da izbrišu sve tragove proletnje poplave i razbojničke najezde. To nije bilo sasvim moguće.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
harmonični izgled njegov, u samom gradu nema, jer se veliki hoteli i druga zdanija novoga doba nalaze izvan gradskih zidova.
Domaćin zamoli goste da pođu u veliku dvoranu i sednu za trpezu. Ova je veoma dugačka i ide, ostavljajući pored zidova mesta za sedišta, unaokolo oko cele velike sale. Samo kod ulaznih vrata ostavljen je prostor za prolaz.
- Mi, domaćini, stanovali smo uvek ugodno u prizemlju, jer su njegove sobe, zasvođene, a debelih zidova, bile zimi tople, a leti hladovite. Ovo malo sopče gornjeg sprata imalo je svoj naročiti značaj.
se od svih iskušenja i opasnosti osigurali naročitim avionom sa hermetički zatvorenom kabinom jakih i dobro izolovanih zidova koji će nas štiti od vazdušnog pritiska i visokih temperatura. Taj avion evo već stoji, pripravan za polazak.
podnožja i ispreturani trupci kamenih stubova od crveno i zeleno išaranog mramora, donji, profilisani delovi obimnih zidova.
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (zagrli Stanu): Oh ćuti! Ćuti, Stano! STANA Sva se sijaš, srećna si. TREĆI ČIN Kafana prosta. Pored zidova drveni minderluci ali široki, sa po kojom asurom i prljavim jastukom, za bogatije goste.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Rastanak je sad počeo da boli dvojako: kao rastanak od nastavnika i starih zidova i navika, i kao rastanak od drugova i braće. Stale su se i nehotice ređati tužne pesme.
” — Kad se u „veliku sobu” desilo jednom nešto malo više „žitejsko”, Kornel Vlaović je dao do zidova srušiti taj deo kuće, podigao novu „veliku sobu”, predelio je od kuće hodnikom i prikućkom u kome je stojalo sve što
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Prošli smo pored oronulih zidova Vučitrna. Ona jedna ulica zakrčena od kola i naroda. Iz mnogih kola vire glave žena i dece.
Dobro je. To je selo Strupino. Poterao sam konja još brže. Kuće su krovinjare, oblepljene blatom. Ukraj zidova beleli se šatori neke pozadinske komande. Razapeli su ih iza kuća, da bi se zaklonili od onih sa položaja.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Uštinu se Radan za podlakticu: možda mu se pukotina, ipak, priviđa? Jedino u ludim snovima izlaze čovečuljci iz zidova, klanjaju se i kažu: — Zvao si me? Radana niz leđa kao da neko preli ledenom vodom.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
DRUGI ČIN Sobina, predgrađe vranjsko. U prostranom dvorištu vodenica od trošnih zidova, pobelelih od brašna. Oko nje, već zarasli travom, razlupani i truli vodenični kamenovi između kojih se vidi jaz
Šantić, Aleksa - PESME
Rominjaj, roso!... Speri s duše, hodi, Prašinu s gradskih zidova što pade... Leptire, amo, moje srce vodi, U ljiljanima da utopi jade... 1910. SIJAČI Jutro. Bik riče.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Odjednom, naglo, hodnik se završi kao da je odsječen, nestade zidova, a lepezast mlaz njegove lampe prosu se po ravnom patosu nekakve čudne podzemne prostorije. — Šta li je ovo sad?
— jeknu Jovančetov glas kraj samog njegovog uva i lampa ponovo sinu. — Ne boj se, evo mene. Krenuše dalje sve pored zidova pećine. Na jednome mjestu pred njima se u neravnoj stijeni ukaza velika pukotina od vrha do dna podzemne prostorije.
— Ja sam, zar ne vidite. Dječaci se zgledaše blijedi nešto od straha, a nešto od odblijeska sa zidova. Krug svjetlosti njihove lampe oprezno poće u dubinu hodnika. — Ehej, gdje si?! — viknu sad i Mačak malčice okuražen.
Nisu bili baš bogzna kako lijepi, ali se u dugoj niskoj baraci ipak sasvim dobro vid jelo. Duž zidova kolibe bile su povješane slike raznoraznih životinja.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Gleda one ženske prilike u senci visokih zidova kako stoje podalje jedna od druge, ali Manulaća nema tu, — on se ne smeje, nego one.