Jakšić, Đura - PROZA
Ta ćelija beše na gornjem boju. Velika, prostrana soba. U gornjem čelu, na zagasito izmolovanome zidu, visila je slika sv.
Obradović, Dositej - BASNE
Ne brini se“, — odgovori lisica — „samo ti slušaj mene, pak se ne boj. Stani uprav poduprevši pređne noge k zidu, sagni glavu, i nakloni rogove spred.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Po zidu slike Maksimilijanove: jedna, kako ga uhvatili; druga, kako je u tamnici i pop mu nešto čita; treća, kako gleda sliku
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ćuteći dođoše do hana. Turčin povuče Marinka u svoju odaju, koja, sem jednog minderluka i netšo oružja na zidu, ne imađaše nikakva nameštaja. Marinku se ta odaja učini la sjajna kao carska...
Ali to beše varka. Drugi put mu se učini da nešto grebe u zidu prema njemu... Grebe kao miš. On pregazi onu kalju i stade osluškivati... Jeste, grebe!... Ali to tako oprezno, polako...
Gadovi!... Gadovi!... I onda stade gaziti i tabati po onom blatu... Udari rukom po vlažnom zidu... Kad oseti vlažnu ruku, on je prinese svojim suvim usnama i okvasi ih. I on stade kupiti vlagu sa zida...
Međutim, popa naredi da ženskinje, sem Petre, i deca iziđu u kuću, što i učiniše... Nasta tajac. Starac se okrenuo zidu i ćuti... Prođe dosta u toj tišini. Popa se diže. — Ja idem malo do kuće, pa ću opet doći — reče on.
Neka vam je prosta i nega i hrana, a vi oprostite majci, jer majka greši samo iz ljubavi... Onda okrete glavu zidu. Poćuta nekoliko trenutaka, pa poče govoriti u zanosu: — Jesi li tu, svetitelju?...
Dučić, Jovan - PESME
kobne moći, Od sviju skrivene, žive u svom stidu, Kao pod zvezdama, zaspali u noći, Dva mirna pauna na starinskom zidu.
tako dve naše ljubavi očajne, Ogrnute lažju večitom i niskom, Stoje nemih usta u dnu naše tajne — Dva crna pauna na zidu starinskom.
I moja noćišta, i pratnju na drumu; I moj trag na pesku, i moj sen na zidu; I kao što ljubav zrači jednom umu, Da svirepa mržnja svetli tvome vidu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
sve moje intenzivne utiske, kao četka s krečom one za nas pune značaja reči i slike što smo ih mi ugljenom pisali po zidu od škole.
Pogdešto bi pojedini vijor silno cimnuo prozorom, ili bi napeo staru potklobučenu tapetu na zidu, pa bi odmah odleteo dalje; i dok se oko nas sleže prašina, čuje se kako u daljini huji i sve se diže u oblak.
Oprosti mi! On pođe ruci. Đeda trže ruku: — Odlazi, nemoj mi poganiti rýkê! Zar si ti muško? Arsen okrete glavu zidu i zakloni oči rukavom od gunja — Radi, vala, od mene i od nje šta hoćeš! Mene ubij, a nju oteraj! Da ti je bogom prosto!
U njoj uvijek udara na prašinu i ljudski znoj. Prozori su bili hartijom podlijepljeni. Na zidu je visila jedna stara drvena ikona svetoga Save. Bila je sasvim počađila i isprepucala, da se jedva razaznavao svetac.
I c Marom je mnogo štošta govorio. — Koji je ono svetac? — reče on njoj, pa pokaza na jednu ikonu na zidu. — Car Lazar! — reče Mara — Gle! A otkud ti znaš? — Pročitala sam ono dolje. — Zar ti umiješ čitati? — Umijem.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jurišić. zastade pa preleti očima niz uramljenih posmrtnih plakata u crnim okvirima na potamnelom zidu, onda priđe ormanu pa stade vaditi jedno po jedno parče svoje sure oficirske uniforme.
Sve užasno I sve ove posmrtne liste stoje ovde, uramljene na zidu, mirne su, požutele i ćutljive. Stari kaznačej Mijailo, gazdaričin prvi muž, umro 1888.
j. uspomene i sad te uspomene vise na zidu, a jednoga dana će i moja gazdarica biti uspomena, pa ću i ja biti uspomena, crno slovo na beloj artija koja će
I ova baba, koja će od nas troje prva visiti na zidu sva je, kao i sve drugo, jedna laž. „Snago moja, veli, kao da si mi rođeno dete“, a svud me ogovara i kiriju mi
Onda ostavi trg i pođe onako nasumce, bunovno, bez cilja. A u prvoj ulici, na zidu jedne nove građevine padala je u oči ogromna bela plakata sa crvenim slovima. On zastade i čitaše rasejano: danas...
Ali iznenada, zverajući, baba se žurno i značajno stala obzirati oko sebe i tražiti nešto po zidu. Onda najedanput: — Sinko, snago moja, tvoje senke nema! — reče ona. — Šta? Šta?
Afrika
“ U okrugloj kolibici inače kao na kakvom bunjištu masa prljavog korenja, polupanih kalbasa, ljusaka od jaja. Na zidu razapete prašnjave kože antilopa, krokodila i guštera. Vrlo siromašan dekor za prvu sveštenicu sela.
Ne znajući kako će njima da pređe sa donjega na gornji sprat, načinio je otvor u zidu ispod tavanice; iza otvora je načinio kao neku kutiju od drveta, iz koje se tek kao iz kakvog trapa dopiralo u gornju
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Soba u kojoj je prve klase lajtnant Petar Isakovič, sa ženom, stanovao, imala je na zidu neke golišave anđele, i goblene sa scenama iz lova.
U sobi, u kojoj je Đurđe stanovao, nije bilo goblena, niti su na zidovima bili anđeli rokokoa. Na zidu u toj sobi, nad posteljom, visila je svega jedna ikona, Marija, naslikana kako je, na globusu, zgazila zmiju, nogom.
Osluškivao je sebe samog i gledao u samoću. Kad je profoz otišao, sa fenjerom u ruci, Pavle je video da sa njim, na zidu, ostaje samo njegova senka, u mraku.
mlade, pokojne, žene, pojavi se tako, u tom providnom, plavom mraku zatvora, i on je vide kao da stoju tu, pred njim, u zidu. Priviđenje mu se učini tako jasno, da je poželeo da joj priđe, pa se diže, podnadulim nogama, zaraslim u čizme.
Na zidovima od naboja, tamo, gde su pre stajali ormari i minderi, u potamnelom zidu, od prašine, zjapilo je sada belo mesto odnetog, odseljenog nameštaja. Kao da ima neki svet u kom je senka stvari bela.
Pod velikom, razapetom zastavom carstva, na zidu, ispod crnih, dvoglavih, orlova, na okrečenim tavanicama, pred stolom, pred raspećem Gospodina Isukrsta, između sveća,
Na zidovima, prema ulici, prozora nije bilo, nego su bile freske nemeckih trubača i talijanskih anđela na zidu. Ta kuća, kao i tolike druge u Rabu, bila je preostala iz turskih vremena, a ličila je na neki golubarnik, u kamenu.
Činilo mu se da je poznao, i nehotice, ćopavi korak Božičev, zatim, korak Johana Šmerca, praćen udarcem štapa po zidu, a zatim i šum koraka, koji su bili ženski, i čiji je šum ličio na šum labudovih krila, koji je, u ratu, u Pragu, na
Kao i njegov Trifun, pri odseleniju iz Mahale, koji je ugledao na zidu bela mesta u prašini, tako je i Pavle, na tom svom putu, osetio da je sam, samcit, u nekoj prašini, koja se diže kud
Pavle spazi nekoliko kapidžika, a nad svakim, na belom zidu, u plavim nišama, od porcelana, glave čuvenih, pokojnih, pastuva ergele, sa crnim očima, i crnim nozdrama.
je bio osvetljen kandelabrima, a u kom je sve bilo tako čisto, uređeno, puno nekih staklenih sudova, knjiga, karata na zidu, da se Pavlu činilo da se vratio, u Gran, u apoteku, Hernhuteru.
Stepenište se savijalo sa njima u spiralu. Gore je bio mrak. I ona je na zidu imala ogromnu svoju senku. Sela je na stolicu umorno, a uzela svoj instrumenat, na koji je bila navikla, kao u snu.
Teodosije - ŽITIJA
A miro je teklo ne samo iz svetih moštiju nego i iz suhoga kamena i kreča gde beše na zidu naslikan lik svetoga, jer je i njih Bog ustrojio da miro teče na veće udivljenje, pokazujući svima koliku ljubav ima ka
Zapreti samodršcu bratu i svima koji su plakali da ućute. I gle, opet, slika na zidu, podobije časnoga lika prepodobnoga, koja je bila u crkvi i u trapezi naslikana: Bog koji je istočnik čuda, koji je
da od svetih moštiju iz groba miro toči, ili da bolne isceljuje i duhove odgoni, nego još učini da i sveta slika na zidu, podobije njegova časna lika, iz sirovog kamena i iz suha kreča miro izvire na njegovu glavu.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Kuće su unutra uređene slično turskim, sa doksatima (balkonima); sobe su sa minderlucima, sa dolapima (ormanima) u zidu itd. Sve ženske nose šalvare. Retko izlaze iz kuće i bašte, naročito devojke.
Na ognjištu su „prekladi“ a ima „izdupka“ u zidu nad ognjištem i zove se „kot“. Iznad ognjišta su isprekrštane motke i na njima suše „čenku“ (kukuruz).
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Poteci, narode, brašno se peče, rakija se melje! Sastavljen za stolom, čita se na zidu krčme. Ožalošćen: ČIČA TRIŠO, a pomaže mu: KRČMAR VINKO.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Nisam nikoga našao, ali su o zidu visili beogradski dnevni listovi. Uzmem najnoviji broj jednog lista, otvorim i iznenadim se kad opazim svoju sliku.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rašida je bila stručnjak da legne na zvono dok ne razbudi pola ulice, a onda stane iza neke izbočine u zidu, ili čak iza kante za đubre. Tako smo uspeli da čujemo kako psuju i oni za koje to čovek nikad ne bi pomislio.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Zapalila je žižak, koji osvetli i nju, svu, i njegovu ogromnu senku na zidu. I tek tad, kad ga ugleda, vrisnu i poče da kuka, pavši na njega, grleći ga i ljubeći mu grudi, rame, vrat i uvo.
neprestano kidalo, zadržao ih je zadivljene, svojim neshvatljivim, velikim brojevima, nafarbanim u belom krugu, na zidu crkve.
Večeras dobija čistu spavaću košulju. To je vrlo prijatno. Soba je bila tapetirana žuto. Osim Katarine Sijenske, na zidu je bila i Sveta Tereza. U jednom ćošku pak, Marija, sa golom, lepom nogom, stavši na zmiju i na Mesec.
starog zdanja, tako, na dnu tamnog parka, sa velikim osvetljenim prozorima, u kojima se crne krstovi prečaga i senke na zidu, borili su se dugo, između sveća u srebrnim čiracima.
Oboje, izmeću ta četiri zida, mogu mirno da čine što hoće. Kao i te njihove crne senke što se vide na zidu, oni su među ovim zidovima slobodni i nevidljivi. Unutra je bilo toplo. Vatra je huktala. Napolju je zavijao vetar.
Unutra je bilo toplo i tako tiho, pod senkama na zidu, da se čuše miševi kako trčkaju. Beogradski grad i šareni, turski trg, konji što se u vodi dave, velika i plava njegova
I neprekidan šum vode što je oticala. Podiže ruku i velika se crna senka načini na zidu. Hteo je tiho da je pozove, da je namami, u postelju. Da se svuče. Da se ne zamara, sedeći tako ćutke, obučena.
tren, ona vide, bledo, jutarnje nebo napolju, deo krova i jednu granu, zatim se uzana svetlost odškrinutih vrata, na zidu, opet suzi i zatvori u mraku. Oznojena i razgolićena, pri tom iznenadnom podizanju tela sa postelje, ona malne ciknu.
U taj mah gospoža Dafina primeti i drugu, koja joj beše zaobišla sa leđa i koja je hvatala i gnječila njene haljine na zidu, razbacavši ih po tlu.
velikih, razrogačenih očiju, ispruženih ruku, pokrivena svojim svilama, kao da je bila sablast u belom, okrečenom zidu. Groznim i strogim pogledom gledala je u vrata. Aranđel Isakovič rastera babe, da ih samrtnica ne vidi.
Sveća koju joj behu strpali u ruke, pala mu je na leđa i zapalila ga. Beše kao lud. Njegova senka na zidu ličila je potpuno na onog crnog monaha, koga je dan pre, sa nevericom, posmatrao kako se previja, nad kocem u zemlji.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
— objasni mu Miki. — S'est plus naturel! Sinan nam onda kaže: Merci! Onda se Francuz uspravio i počeo da igra po zidu nešto što je trebalo da liči na dervišku igru.
Zakoračih u vrt i razaznah neobičan ornament na čeonom zidu tekije. Bio je to velik krug ispresecan znakovima čiji smisao nisam mogao da odgonetnem.
Zemlja se meko ugibala pod stopalima dok sam kroz visoko šiblje prilazio mesečevom zidu. Taj crtež je u meni budio neki čudan strah.
im reče da je tu tajnu doznao u snu, a možda to i nije bio san, kazao je, onoga dana kada je ležao na jednom kamenom zidu, a njegovog psa ujela zmija.
Ovde se živi dugo i sporo i uglavnom se umire od starosti i dosade. Na niskom kamenom zidu preko puta opasne krivine, svakoga dana okuplja se petnaestak staraca i strpljivo, poput kornjača, čeka da neka kola
Za ljude iz kola, grupa dokonih staraca na zidu samo je usputna slika koja ne traje više od nekoliko sekundi — deo sporednog puta, ništa — naravno, pod uslovom da
i svoj uspeh, lica vozača koji su se upravo spremali da zaborave ovaj kratki letnji prizor: starce na niskom kamenom zidu usred dosadnog i prašnjavog pejzaža?
Sutradan, baš kao da odlaze na neki važan i odgovoran posao, oni ponovo zauzimaju svoja mesta na zidu pokraj nevidljive crne tačke, da čekaju nove goste, od kojih će se samo nekima, onim retkim izabranicima, otvoriti oči
– Posle... — reče žena i povuče ruku. – Imate lep stan! — kazao je razgledajući slike na zidu Slušao je dobovanje vode kroz poluodškrinuta vrata kupatila.
sveća što poput samoubice vise sa tavanice na tužnom gajtanu bez štitnika, osvetljavajući jedva same sebe i pukotine na zidu – dotrajao nameštaj koji pod ovim žmirkavim, štedljivim svetlom izgleda još bednije.
bi bar i pala pokošena rafalom, grebala, ugrizla bi ubicu, iskopala mu noktima oči, ili bi svezana pojurila ka prvom zidu i razmrskala lobanju o njega — bilo šta bi učinila samo da pruži dokaz ljudskog dostojanstva, da će sve dok bude živa
Matavulj, Simo - USKOK
Soba je bila potavanjena, popođena daskama; stijene i tavanica okrečene; u zidu bješe izdubljena odžaklija, u kojoj goraše velika vatra; u nuglu bješe povelik orman, pun knjiga; na stijeni, nada
Pod bješe zastrt šarenijem ponjavama. Između prozora bjehu panjege (izdubene u zidu), zatvorene staklima, kroz koja blistahu dvije vladičanske mitre i dva krsta i rezličite utvari crkvene, koje je
stjenama njekoliko slika ruskih careva i vojskovođa; u uglovima dva velika orahova ormana; iza vrata bješe izdubeno u zidu veliko ognjište i u njemu goraše vatra. Uđoše glavari. Savo Markov uvede i Janka.
Ćelija bješe malena, svedena, obojena žuto, ali svijetla i suha; onaj zadah bješe od vazdušne vlage. Začu škrganje u zidu i vidje iza vrata omalenu izidanu peć.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
tamo-amo); zgubidan; spaponjati (strpati u zatvor); trnapiti (iznenada ispasti otkud); sronačiti (pasti, o građevini, zidu i sl.); bakit (konjski hod); mirničak (mirno detence); ćutkac (jezik za zube!
Sliku je najpre videla u jednom filmu, i, prepoznavši je kasnije, slučajno, na zidu stanične čekaonice, zavolela je za ceo život.
Sremac, Stevan - PROZA
Škola je bila dosta lepo nameštena. Bilo je svega što školski zakonik propisuje, pa i nešto više. Na zidu patron školski, Sveti Sava, ispod njega visi Pelagić; to jest, ne visi Pelagić, nego neko njegovo Moralno ogledalo, i
pesmu — mislio je i rezonovao je čestiti gazda Radisav — taj je može čuti samo uz gusle koje su mu visile u kafani na zidu iza kelneraja. Njih bi davao dobrom pevaču, i ovaj bi tada zagudio i zapevao, a gosti su slušali.
Radičević, Branko - PESME
Nji čita dugo, čita i premeće, Pa baci tad i zamišljen se šeće, Tad gledne neke na zidu artije, Pa gleda tamo i meri i štije, Te sedne za stol, nešto zabeleži, Pa onda opet tamo-amo beži.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Eh, grehote! — istom se otme djedu i on okreće lice zidu, a ja ostajem još više sam, prepušten mećavi, koja neumorno zasipa sve pod sobom.
Izuo samo cipele, legao na krevetac, okrenuo se zidu i, skupljen kao dječak na svom ležaju, čini se da samo spava i da ništa ne prati i ne čuje. od onoga što se radi u sobi.
U napola porušenu kuću, u kojoj se smjestio štab jedne od krajiških brigada, kroz otvor u provaljenu zidu provlači se dugački komandir Mikan, a sve uz put psuje i zamuckuje: — Bo...božiju ti kuvaricu, alaj su ovi nagarili.
Ne prođe ni pet minuta, kad evo ga opet, provlači se kroz rupu na zidu i smješka se kao krivac. — Eto ti, ja opet zaboravio kako se zove ona staretinarnica. — Muzej, muzej.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
A di joj je mladoženja? Efendijo, ja mladoženju ne vidim... BEG PINTOROVIĆ: Kao da govorim zidu. Jes li ogluveo? Hasanago, misliš li iznositi to dete? Kaži nešto! Rekao si da možemo da dođemo! Šta je sad?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Idu one lako, plašljivo. Drže se ruka za ruku i koso okreću k zidu, da im „muškarci“ ne vide nabrekle grudi. A „muškarci“ zabacili dolame preko ramena, utegnuli se pojasevima do pazuha
Ali ja ćutim. Okrenuo sam se koso i prstom šaram po zidu. Ona poče da skuplja crepove razbijene testije. — Šta ti je ono krivo te ga razbi?
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Nešina mati VELIMIR, njegov sin MILAN, činovnik PIJADA VUČKO, ćirica DJEJSTVO PRVO (Lepo nameštena soba, o zidu visi jedan sat, jedno portre i različne figure iz drevne mitologije.
Lalić, Ivan V. - PISMO
U sećanju gusne Obris u sličnoj, stišanoj lepoti Na zidu neke crkve, il muzeja, u sali kvatročenta; ili manje Patetično: u tišmi grada, gde je u mnoštvu lica naglo obasjanje
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Njihovi vlasnici misle da je dovoljno poređati neke blesave seljačke ćupove po zidu pa da se čovek načisto upiški od autentične atmosfere! Moja varoš vam je, znate, načisto poludela za tim fazonima.
Mislim, nekako olakšano... Izlazeći, ugasih cigaretu u oko Sigmunda Frojda čiji je portret visio na zidu ordinacije. Primetila sam da je doktor i to zapisao u notes.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
U peći vatra pucka li pucka, rumene šare po sobi miče prstima zlatnim predmete tiče, na zidu slika Mačkove priče, sve mu na vuka rogatog liče.
— „Imam krušaka džak!“ Oko kineskog zmaja buljuk se dece plete, a on za dinar — za dva izvodi vatromete. Na zidu čuči vrana, važna, sjajnoga vrata, poučno klima glavom, ženama u dlan gata.
Odoh kroz noć, punu kreketanja, (žabe su me pratile u horu!) i na zidu, blizu kuće njene, zapis'o sam „Branko voli Zoru . . . I danas me uvijek boli duša, kad se gdjegod javi kreketuša.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Ne, idem u Pankorbu. Dobru noć! — Dobru noć, gospodine. Nailazim na čitavu grupu mladeži koja sedi na nekom zidu i pevuši. Ispred jednog dela slobodnog neba vidim dva-tri oštra, čarobna devojačka lika.
Jedina svetlost: sve dalje sevanje munje i tanka sjajna pruga između kapaka na prozorima. Sedeći na jednom niskom zidu, sa čije visine počinje strmo maslinjak, naslonjen na ivicu kuće, dišem široko prvu predsvitnu hladovinu.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pevači su još daleko pod izvor-kamenom u gori, dok stignu amo od kneževog lika ostaće samo gar na zidu. U podrumu se napila vojska potopima svoje sopstvene krvi, bitka je još juče svršena i samo jedno srce od kamena
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Težak kožni nameštaj. Upadljiva je velika, u zlatnom ramu, slika pokojnog Mate Todorovića, koja visi o zidu. Više vrata levo i desno, a pozadi velika staklena. POJAVA I PORODICA (pre otvaranja scene pozornica potpuno prazna.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Potporučnik šmiknu ljutito i tromim korakom uđe u sobu. Na ulazu nas zapahnu miris dunja poređanih na ivici ormana. Po zidu behu zakucane dopisne karte sa slikom. O prozorima je visilo sveže grožđe.
Stigli smo brzo u selo. Kapetan Jovan na zidu jedne kuće razape kartu i, gledajući prema slabom osvetljenju fenjera, povuče olovkom pravu liniju od Baroševca do
— Možeš, možeš, sinko, mlad si, zdrav si — hrabri me ubedljivo baba. Prebacih se na lestvice, okrenem se leđima zidu i navaljam bure na vrat, te ga jedva spustih na zemlju. — Ajde, molim te, otkotrljaj ga iza kuće, i baka će te častiti.
A po zidu videle se tamne mrle i ostaci ljudskih mozgova. Težak zadah smrti sukljao je kroz razbijene prozore. Išli smo lagano,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Odjednom se na zidu, pravo pred njenim očima, rasvetli i pokaza veliki svetao krug iz koga potom iziđe glava sa isplaženim jezikom, i njoj
Stojan ga i ne pogleda, inače bi se jamačno uplašio od njegova izgleda, nego mu odgovori onako, gledajući nekud po zidu: — Otišla onome loli, ja kuda će ! ... A ti, bratiću, ne misli više o paksijanima, nego lezi tako...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ispred rakojskog podruma nekoliko buradi i poneki sanduk sa flašama. Na zidu vise dve-tri natege. Zidovi prekriveni nemačkim objavama, naredbama, proglasima i saopštenjima: BEFEHL! WARNUNG!
WARNUNG! BEKANNTMACHUNG! VIKTORIA! U ponekom dovratku i prozoru vide se crne zastave. Na jednom zidu, upadljiv kukasti krst.
Kancelarijski sto, stolice, plehana furuna. Po zidovima razne objave i saopštenja. Na zidu mape sveta, Evrope, Drinske banovine i okruga užičkog.) MAJCEN: Ti, dakle, kažeš da si vođa trupe?
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A da me vide svi u nebo idu, po ulici zvezda i srebra. Ja stojim raspet sam na zidu, a Mesec mi blago probada rebra. SMIRAJ Setim se, kako su, u ljubavi, dragi, prvi dani.
Jedne izderane cipele ostavljene na stolu. Eto, i to je svojina! Na dasci na zidu tri kašike, lepo, u redu, zadenute. Dva prstena od gvožđa; u njima smrdljive lampe na petrolej, to je domaće ognjište.
Korupcija, prostitucija, melanholija, svuda. Svud je na zidu bila jedna slika: jednog starca, u uniformi maršala, sa bakenbartima kao u belog zeca, kome se sin ubio, kome su ženu
Husarskog oficira. Kad bih se vratio uveče iz kancelarije, zatekao bih je, često, kako sedi pred slikom na zidu, svoga sina, ili kako stoji na prozoru i gleda prema stanici, kuda je vojska bila otišla. Ona je prema meni bila dobra.
U mojoj sobi, na levom zidu, crveni se veliki plakat – zove na zbor sa igrankom, katoličke omladine, u znaku mača, koji vidim i na čipkama zavesa.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A imena behu ispisana plajvazom na tabli, na katedri, na zidu, pa i na podu. Tablu namestiše tako, da će se ispisana imena videti samo odande gde će stajati đaci, a od stola i
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Vrata sa desne strane i u dnu. Na levom zidu dva prozora, na svakom čiste zavese i saksije sa cvećem. Između prozora minder sa žanilskom zastirkom; sa strane bolje
Na desnom zidu, od publike pa do vrata, mali etažer na tri sprata i na njemu šoljice, čaše i još pogdekoja sitnica. Na sredini sobe sto
PAVKA (nudeći Marinu): Izvol'te! MARINA (polazeći, zastane pred fotografijama koje vise o zidu): Boga vam, je li ovo sve vaša familija? PAVKA: Jeste, Jevremova. Dao ih bog mnogo! MARINA: I sve živo?
SRETA JEVREM (kad je gospa Marina pomenula glasače, trgne se iz rasejanosti, te, čim su žene ušle u sobu, prilazi zidu i broji fotografije dotičući svaku kažiprstom. Kad naiđe Sreta, on prekida): A, baš dobro!
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Bočaris, upravo iz mlađanih godina, a da je, međutim, na tri dana pred pogibiju imao brkove dvaput veće od ovih na zidu namalanih.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
A moja soba — hladnija od groba. Hladnija od Severnog pola. Cvokotale su od prehlade stvari, I slike, na zidu, lile gorke suze, Drhtao je astal, dok orman stari Raširivši krila, govoriti uze: „Ovo se više izdržati ne može!
Rakić, Milan - PESME
VARIJACIJE Tvoje je lice kao ljupka freska Na čađavome zidu starog hrama. Dobra si kao Dantova Frančeska, U tišini i miru živiš sama, Bez sveta, da ti zamera il̓ pljeska, A lice
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
U jednu se kuću sakupljahu pošto mrkni i pošto večeraj. Kuća bješe sila od svijeta, uždi u njoj hiljadu svijećah; po zidu joj svud bjehu panjege, cijele se napuni naroda, tako isto i kuća ostala; svud mogaše iz zida viđeti đe virahu kâ miši
Pandurović, Sima - PESME
Samo, crnim društvom, kao tanak vlât Na vetru, zadrhti slutnja što se krije, Monotono, kobno, k’o domaći sat U zidu, dok jedna opomena bije. Slućenog glasnika savesti još nema.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Starac nasloni glavu na dlan i ostade tako. Mjesec okupljajući svoje zrake mlaznu s njima po zidu, a kad dopriješe do starca, mjesec ih ustavi, složi ih u snop, na tijem zlatnijem snopom nježno pomilova staračko lice.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Voda kad vri u sudu) 346 — Šta na glavi svetom ide? (Klinac u potkovici) 347 — Šta na zidu bez eksera visi? (Paučina) 348 — Šta na oči svira?
(Od vode) 421 — Šta goru lomi bez ruku, a lišće jede bez zuba? (Oluja) 422 — Šta može po zidu trčati? (Senka) 423 — Šta ne može voda odneti? (Senku) 424 — Šta ne može sunce pod vedrim nebom obasjati?
Sveti Sava - SABRANA DELA
časnim, i knjigama, i rizama i zavesama, i što je pisano u zlatopečatnoj povelji njegovoj, a još je i u crkvi napisano na zidu, i sa kletvom i sa obavezom da niko ne izmeni njegova predanja, kao što slušate i u knjigama ovim napred o tome reč.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Pa posle ručka izađeš prètkuću, o zidu venci luka belog i crnog, venci suvih mesečarki, venci riba, s praga ti počinje ceo Banat, i Bačka, duva vetar, oće
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Za njim se prope Mačak, pak Bakonja, te sva tri jašući na zidu čekahu Lisa, koji se teže uspentra, jer nošaše nješto o ramenu obješeno.
— Striko moj! — poče Bakonja plačnijem glasom, na što se Bujas, razumjevši majstoriju Bakonjinu, okrete k zidu da sakrije smijeh. — Striko moj! Jesi li i ti zar moj krvnik? Oćeš li i ti da me turiš u provaljaju?
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Vi niste na javi. SLIKA U RODITELjSKOM DOMU O ta slika na ogromnom zidu Hladnog, skoro opustelog doma: Dva rošava stabla i put boje hroma Sa nekim kolima što nikud ne idu.
Lik svoj senkom crtam i na drevnom zidu. Siva školjko trga prastare Siene I ja ti evo stigoh na rub, loman, Da rukom i okom: u vreme odevene Taknem mračne
li kasno (sati jutra idu) Dodati opet neku reč toj hrpi Reči, što leži odavno u krpi Korica, negde na rafu, u zidu?
Ćosić, Dobrica - KORENI
Mijat se izvinjava, pripaljujući sveću. Đorđe ga ne sluša. Kao dete obešeno za noge, na zidu vise gusle od vrta. Ima tako mršave dece, prođe Đorđu. Glava im je uvek čudno velika. Dugo i izgubljeno gleda u gusle.
Zgrušalo se nebo nad Prerovom. Toplo je samo u kutnjacima zamuklih pasa. ...Koža odranog svinjčeta, razapeta na zidu u uglu odžaklije, priviđa se Tolinoj ženi Anđi kao zapaljen vepar koji razvilapljenih usta juri na decu: — Deca će
Ruke se lome, mlataraju i jure sopstvene senke po ogaravljenom zidu. Klečeći pored postelje, Tola, uplašen i zanemeo, hvata joj ruke, svaljuje je na ležaj, pritiska joj čelo, sve dok se
A što Mi onda napadaš „levog“? — govori glasno, lice mu je izobličeno, čini mu se da se koža odrane svinje razapeta na zidu grči i savija patrljke nogu da skoči i jurne kroz odžak, napolje, u mrak, jer i Anđa viče, očajnički: — Juri, juri, juri
Sav je bio u senci. Zašto me je to pitao? dugo misli Aćim. Ječeći, okrenu se ka zidu i pokri glavu da više ne čuje zvona. Pogibiju kazuju. Možda mi se Vukašin sveti. Ne. Zaboravio je.
Same ga noge uvele u radikalsku kafanu „Orač“, na zidu je opet ugledao plakat, zastao je na vratima uplašen načičkanim stolovima, hteo brzo da se vrati i zatvori vrata da ga
Kosa mu je dim što nečujno puzi po kamenom zidu apsane. Od stida, oseća Andra, pa je i njega stid zbog tuđeg stida. Hoće nečim i sebe i Aćima da uteši, a cigara u
— Treba opet da mu promenimo obloge — plašljivo šapće Tola. — Ja ću. Idite. — Ruka mu drhti, senke lepljivo gamižu po zidu, drhte i one, a dim se zavezuje i puzi po tavanici, sada je sam, prinosi lampu Adamovom licu, i onda je tako s lampom
Podiže svoju nogavicu i prinese lampu. Opet se nadnosi nad krevet, dim petroleja utinje mu se u bradu, iza njega, na zidu, zgurena senka. Nepo mična. Sporo se kreće samo patrljak senke sa senkom lampe. Ima cevanicu kao da je u petnaestoj.
Ni ruke mu nisu na oca. Mnogo su duge. Đorđe ispruži ruku. Na zidu, iz gomilice senke, izdvoji se tamna raklja. Duža nego ruka. Adamu je već sada ruka duža od moje.
Adamu je već sada ruka duža od moje. I lopovske, neradničke prste ima. Moji su kratki, zatupasti. Raklja senke na zidu razvi se u pet kratkih račvi. On se zamisli: kakvu li je ruku imao njegov deda Luka? Pitaće sutra Aćima.
Svet se čudi tvojim nožurdama. Obuvaj, moraš, pare sam dao!“ Đorđe se klati nad posteljom a na zidu pored kreveta njegova senka je bokal s dve ručice. Između njih Adam brzo i sipljivo diše, kao da će da zaplače.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Ah, koješta! Gde u njen tesni kavez da stanu pas i mačka? Jedva sunčeva zraka ponekad zaluta, zaigra po zidu, kaže: — Ulovi me, ulovi! — pa ode. Devojčica napregnuto oslušnu. Iz dvorišta su dopirali dečji glasovi.
»Pričinilo mi se, znači?« —pomisli starac i htede da samog sebe utera u san, ali san nikako da dođe. U zidu, kraj peći, cijukao je miš.
Šta sada? Mračniji od oluje, lupi se u čelo Ferfelin. Peletin, istina, ima zid viši od njegovoga, ali nema kule na zidu. Brža od munje, carska naredba obigra Ferfelinu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ne obraća pažnju ni na slatkiše, ni na iskrzane stolove nego uzima svoju čibukčicu koja visi na olinjalom zidu i odlazi na ugao: tu on vrti čibukčicu od koje se, eto, ne odvaja ni u smrti, i zagleda u smetove vremena što su
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu, i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa
Popa, Vasko - KORA
PEPELjARI 17 U UZDAHU 18 NA STOLU 19 U JAUKU 20 NA ČIVILUKU 21 U ZABORAVU 22 NA ZIDU 24 NA DLANU 25 U OSMEHU 26 SPISAK 27 PATKA 28 KONj 29 MAGARAC 30 SVINjA 31 KOKOŠKA 32 MASLAČAK 33 KESTEN 35 PU3AVICA 36 M
bez krila Beskućni pogledi Ovde onde Poneki cvet od magle Rasedlane senke Sve tiše kopaju Vreli pepeo smeha NA ZIDU Davno okopnela Prva belina Bore vremena Nabujale Na izdašnom parlogu Polje nepoljubljeno Dokoni oblici Prerušeni U
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
A iza njih gori vatra i crta na zidu ispred njih senke stvarnih predmeta koji se pokreću iza njihovih leđa, a oni vide samo te senke i senke sebe samih, i
Put koji sam pri tom išao bio je ovaj. On pokaza rukom na tablu koja je visila iza njega na zidu. „Evo ovde vidite tri slike kojima su Zemlja, Sunce i Mesec predočeni u tri razna međusobna položaja.
Pogled mu pade na njegovu tablu koja je visila tu blizu njega na zidu, otetura se do nje i zgrabi jedan njen krajičak. On beše spasen.
po gradskim zidovima, stajali su spremljeni manganoni da bace upaljenu smolu na svaku lađu čim se ova približi zidu.
Prvo, što zapazih onde, beše veliko raspeće, obešeno o zidu; ja mu pristupih, prekrstih se i pognuh pobožno glavu. Pri tome mi padne pogled na jednog čoveka koji seđaše onde na
Gospođa Lavoazije pogleda na časovnik koji je visio na zidu laboratorije. „Moramo, bez odlaganja gore u naš stan: i Vi, gospodine Melankoliš!“ „Ali, milostiva gospođo“.
Moj pradeda Todor bio je pretstavnik te mirnodopske generacije. Jedna lepa slika koja visi na zidu moje sobe za rad, a što ju je izradio naš stari slikar Jovan Isajlović, mlađi, koji se rodio i živeo u dalju i bio
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— O, hvala... molim... kad kažete. Iz dečije sobe začu se isprekidan, glasan uzdah u snu. A iz crnog okvira na zidu posmatrao me strogi izraz očiju staroga oca tako odlučno opominjući da se skamenih.
ššššt... Preko puta njega, na krevetu donekle ipak počasnom (po prikovanom ćebetu na zidu više glave), pevuši koješta na jedan neviđeno zadovoljan način riđi pešački potpukovnik, atletska figura i veliki
— E onda ste obrukali oficirski kor — prekida zevanje, pa se bajagi ljuti riđi potpukovnik. Posle se pukovnik okreće zidu i nastavlja po stoti put da pročitava jednu istu stranicu Krajcerove sonate, pa ga strašno pritiska i muči ova
izmešala sa drugim senkama i flekama na krvavom duvaru gde se skupila kao mrlja i, kao pobegla najedanput, nestalo je u zidu.
A kad sam legao, kiša je pljuštala. U limenom žlebu, na zidu pored moje glave, gušila se voda. I meni se činilo da se onaj mutan, žut i prljav mulj ruši pravo u moje srce, da ga
u crnom okviru, kao ogromna posmrtna plakata njena, visi od tada, i od moga detinjstva, uvek na istoj strani, na istom zidu spavaće moje sobe. Ja sam često, noću, satima gledao u njega.
velike oči usred buketa od ruža, što su kao žive gledale u mene, i pritiskujući srcem milu uspomenu na tome svetom zidu u kome kao da je, a ne u grobu — to sam sve više uobražavao — počivalo ono moje tako drago stvorenje koje sam toliko
Te noći ja sam imao čudno osećanje: da na ovom zidu visi moj sopstveni mrtvački pokrov, i užasnuo sam se. Iz svih šupljika onoga veza izvirivalo je hiljade čeličnih iglica
Nad njom, sasvim mladom, lelujali su se laki oblaci zavesica od belog tila, a prema njoj, na zidu, visio je goblen sa motivom pastorala.
Po zidu, pokrivenom plavom svilom, visili su akvarelni portreti i porculanske minijature. Činilo se da žena spava. A u alkovu,
Mesec dana posle prvog susreta, jedno poslepodne, primetio sam na nekom zidu reklamu velikog ruskog bala koji se isto veče davao u jednoj od velikih beogradskih sala.
njemu, ohlađeni kao led, smrzli, sasvim zaleđeni, ja osetih jasno da stojim pred poludelom; i užasnut pojurih natrag ka zidu, odakle sam došao.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Na zidu su visile dvije geografske karte, reklame velikih prekooceanskih društava, na kojima je bio rasplašten čitav globus, a
I, spremajući se da zaspu, jedan od drugog okreću lice k zidu ili navlače preko glave ponjavu. U takvim mi je slučajevima ujutro dolazio poriv da drugu sa spavanja reknem: „Čovječe,
A preko svega debeo sloj prašine. Na zidu je visio još jedan portret bakina brata, ali nezavršen; činilo mi se da je istinitiji od onoga u salonu, nekako
kameleonskog jezika ugrabio bi kockicu šećera iz doze i zatim je polako otapao u ustima, sav unesen u slike na zidu.
i oslobođenjem bila ono što je davne, demonom opsjednute, živopisce nagonilo da čim preciznije naslikaju đavola na zidu.
Bolesnik je ostao sam. Odvraća glavu k zidu, da mu prazna soba ne viri u lice. Bori se, odolijeva provali iz nutrine. Jer treba biti jak!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Obe stajahu naslonjene uz duvar, a po zidu behu izvešani revolveri, fišeklije za pojas i za nošenje preko ramena, noževi, pištolji i još mnoge stvari, kojima
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
lija: — Evo, vidiš,, pobratime, štala je otvorena, puna lijepijeh konja; usred srijede zlatan je konj, a nad njim vise o zidu dvije orme: jedna je zlatna, a druga rđava i ne vrijedi ništa, ama baš ni filira.
star okuisati — pozivati verne na molitvu omak — jedna vrsta jela ondrljavine — huka i buka opećak — ispupčenje u zidu oplatiti — načiniti na nečemu oplatu (okvir) opretljati — odebljati opuckati — pojesti oranija — veliki kazan srma
Petković, Vladislav Dis - PESME
Na grudi sam ruke Prekrstio svoje. Gledam kako tama, Nečujno i tiho, ne praveći zvuke, Po zidu se penje u čudnim slikama: K'o ljubavna čežnja, kao tuga znana Preko mrtve drage, preko groba lednog; I nasuprot tami iz
Odaje se kreću u tišinu samu. Na kolevci praznoj mir duboki spava. Na zidu još pati u crnome ramu I očiju crnih jedna lepa glava. Jedna lepa glava.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
U levoj ruci profesor je držao kalem sa bakarnom žicom, a njegovi krajevi su bili vezani za galvanometar pričvršćen na zidu slušaonice, tako da su svi studenti mogli videti indikatorsku iglu galvanometra.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Nađoše se u prizemlju gde je bio smešten poč za sipanje i mlivo maslina i mašina za ozažimanje ulja. Pri kraju, u zidu, ispod kotla što je puštao paru kao sivu maglu gorela je žestoka vatra.
—E, da ga je! — opazi župan. . —A da ga je ovo, — šalio se lekar, uočivši vrč što je u rupi u zidu stajao , nagne ga i izlije nekoliko kapi. Tekućina je slična nečistoj mutnoj vodi. —Okusite, da vidite kako je dobro!
— Ko zna što će jutro donijeti! — i poče se žurno svlačiti. Devojka se obrnula na drugu stranu, prama zidu, čeka dok oni polijegaju, pa da utrne svijeću. Ujutru ona se prva digla; sjedi na postelji i čeka.
Najposlije nađe je. Zatvori sanduh, stavi maramu na poklopac i pođe prama zipci. Marko uze maramu, pođe k ormanu u zidu, uze iz njega sklenicu i komad kruha, i to zamota u nju.
Kroz pukotine posrnula zida nazire se more i čujem da se maestral javlja, a u zidu raste divlja smokva, — bog zna otkud je amo donesena, —i veselo pruža svoje lišće u svjetlost povrh zidina.
Počne da ih upućuje, a sunce se, dok on govori, odbljeskuje na prozorima i rasiplje po cijeloj sobi i titra na zidu prama njima.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
tren, ona vide, bledo, jutarnje nebo napolju, deo krova i jednu granu, zatim se uzana svetlost odškrinutih vrata, na zidu, opet suzi i zatvori, u mraku.
Unutra je bilo toplo i tako tiho, pod senkama na zidu, da se čuše miševi kako trčkaju. 348 U presudnome trenutku, kad se zlokobno počnu ukrštati dve ljudske sudbine, dakle
onda kad Aranđel Isakovič namamljuje svoju snahu u postelju, sa podignutom njegovom rukom dići će se i velika senka na zidu: „Ona je bila tu, blizu. U kući sve leglo. Zaspalo. Ništa se nije više čulo, sem vetra i la veža pasa.
I neprekidan šum vode što je oticala. - Podiže ruku i velika se crna senka načini na zidu“. 349 U književnome tekstu, čim se ovakvo ponavljanje senke počne da oseća, neizbežno započinje i njena simbolizacija.
Sveća koju joj behu strpali u ruke, pala mu je na leđa i zapalila ga. Beše kao lud. Njegova senka na zidu ličila je potpuno na onog crnog monaha, koga je dan pre, sa nevericom, posmatrao kako se previja, nad kocem u zemlji”.
Pri tome se opis prekida tačno u trenutku kad Aranđel digne ruku, na zidu se pojavi velika crna senka i Dafina grozno vrisne zato što joj se pričinilo da vidi Vuka kako ide po vodi.
Miljković, Branko - PESME
ZEMLjE 59 REQUIEM 60 JUGOSLAVIJA 68 VATRA I NIŠTA 71 SVEST O PESMI 72 ARILjSKI ANĐEO 77 O ANĐELU NA ZIDU 78 ARILjSKI ANĐEO 79 UTVA ZLATOKRILA 95 FRULA 96 GOJKOVICA 97 ZOVA 98 BOLANI DOJČIN 99 SLUGA
Evo me bez odbrane ispred strašne samoće. Ne okrenuti se ma koliko da se to hoće. Lice bez očiju na pustome zidu biti. Crvene ptice pevaju u mome mesu. Crne ptice obleću oko moje glave.
Klonu sunce preko svega. Željen plod pun je noći. Glas, što sebe sanja, zid otkri u daljini gde zazidan mi brod. U tom zidu čuvam svoju gordost, pevam iz te zazidanosti lepše no na slobodi.
1957. ARILjSKI ANĐEO O ANĐELU NA ZIDU I Zauzme svoje mesto između sedam zvezda kada prestaje vatra i zbivanje i počinje čista kristalizacija podarena u
Anđeo usamljen na zidu, možda on stvarno postoji u zidu, ali kada nije na zidu, on je sen. U svojoj prvobitnoj ozbiljnosti smanjuje vidljivost
Anđeo usamljen na zidu, možda on stvarno postoji u zidu, ali kada nije na zidu, on je sen. U svojoj prvobitnoj ozbiljnosti smanjuje vidljivost nekim stvarima.
Anđeo usamljen na zidu, možda on stvarno postoji u zidu, ali kada nije na zidu, on je sen. U svojoj prvobitnoj ozbiljnosti smanjuje vidljivost nekim stvarima.
namere dobre srce voću Podari, kakvom vatrom vođeni idu, Dok pčela stavlja žaoku u slatkoću Za smisao leta na iskusnom zidu. O, opija me vatra tako trezna Oko tvoje glave ko proleće!
praznoverje što izmišljaš krila Oslepljenom vazduhu u toj sažetosti, Tvoja je mladost pre svih mladosti bila I ostala na zidu ko slika milosti. O sretna mladost koja proći neće!
Jesi li živi stub grada il mrtva Beli bedem dojiš prevaru sve veću? Prazno ime nade i prelepa žrtva U zidu bez zvezda pravedno se sreću.
Isto je pevati i umirati. MORE PRE NEGO USNIM Svet nestaje polako. Zagledani svi su u lažljivo vreme na zidu: o hajdemo! Granice u kojima živimo nisu granice u kojima umiremo.
Sve zaista novo oseća se krivim Sve mi je jedno da li je to zlo Koje se vežba pevajući ili ranjiva mera Zidu koji peva ne trebaju vrata Ovo je misao koju misli njena noć Strah će osetiti samo najhrabriji Poslušni će držati cvet
Krakov, Stanislav - KRILA
Svetlost je otkrivala smešano odelo. Sa postelje se dizao zadah znoja. Bilo je zaparno. Na prljavom zidu visila je bluza oficirska. Plava brada se kostrešila. Žena je osetila dodire muškarca i pokrenula se kukovima.
Petrović, Rastko - AFRIKA
“ U okrugloj kolibici inače kao na kakvom bunjištu masa prljavog korenja, polupanih kalbasa, ljusaka od jaja. Na zidu razapete prašnjave kože antilopa, krokodila i guštera. Vrlo siromašan dekor za prvu sveštenicu sela.
Ne znajući kako će njima da pređe sa donjega na gornji sprat, načinio je otvor u zidu ispod tavanice; iza otvora je načinio kao neku kutiju od drveta, iz koje se tek kao iz kakvog trapa dopiralo u gornju
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
) Opaljen pištolj! Tu beše borbe!... Evo i krvi Gde je po zidu besno prskala... Jasno je sve... Izdajstvo! Prevara!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U daljini trešti mitraljez. Vatra se osipa celom dužinom fronta. Najednom blesnu svetlost, mlečna, bela svetlost, da na zidu saobraćajnice ugledah svaki kamičak. Raketla... Mračan horizont bleštavo trepti...
Zemunica prostrana i oblepljena slikama golišavih žena, isečenih iz raznih časopisa. A na jednome zidu nalazila se uramljena fotografija neke mlade žene, koja, opruženom desnom rukom, pridržava kraj vela, kojim je
— Solidni momci!... Na vas dvojicu se kezi budućnost. Nigde ženskih na zidu. Pazi, pazi! — gura laktom Kostu. — Nova odela obesili... — Njima slike ovde i nisu potrebne... Imaju svežu robu.
— Vi, dakle, imate bojeve metke?... Punite puške! — komandovao je kapetan Bora. — Nišanska tačka ono odelo na zidu! Deset karabina bilo je upravljeno na novo, još neobučeno odelo kapetana Radoslava. — Ne!
— Nemoj da mi odreknete i drugi put, inače... — on se okrete vojnicima: Nišanska tačka odelo na zidu. Vojnici digoše puške. Radoslav i Sveta uzeše čaše. — Gospodo, nasmejte se — govorio im je Kosta.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
zadirkujut, mira mi ne daju, Na misli mi navode ljepoticu svoju, Kad mnje nečto silno pod pendžerom tresnu I nekto po zidu grozno šakom pljesnu. Ja se iz' sna tergoh, serce vo mnje dahti, Oko ne smje na pendžer, kto jest tu da čvahti.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Eto i', na moju dušu, kotlu! — trže se Mićan kao da ga nešto za srce ujede i ustade sa stoca. Na avlijskom zidu više kotla zatreperi svjetlost od svijeće, pa se zaigra po kotlu, dok se i po nama ne rasu.
Nastasijević, Momčilo - PESME
SESTRI U POKOJU Subota, mori me tuga, prisluži, mamo. Ruže što u muci, da umine, vezla, kô mrlje krvi na zidu tamom lape. Prisluži, mamo. U kutu gde bona pevušila, na stručak nade kad mirisalo, žica je, ču li, prsnula.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ona ima svoju zasebnu sobu i svoj krevet sa desetak mekih uzglavlja, nad kojima visi o zidu sijaset ikona i pred njima dan i noć gore dva žiška, i kadgod gazda prođe pored njene sobe, osjeti miris tamjana, kao u
Za njim dođe Marija. Ovaj dio kuće bijaše popođen, prostraniji i malo nadignut. U zidu bio je probijen jedan prozorčić. Vidilo se da se je htjelo taj dio bolje urediti; nu da je radnja ostala nedovršena.
Hodaše ispred crkve na otvorenu komadu zemljišta zasađenu drvećem. Na zidu uokolo sjedio je mlađi svijet. Razgovarahu o rubaču i porezu i o koječem drugom, dok najposle nadvlada mladićko veselje
Po sobi, kroz prozor, sijaju sunčeve zrake, i u sjajnoj pruzi što se po zidu rasiplje treperi sijaset sitnih stvari a s ulice čuje se laki žagor zaposlene čeljadi. — Stavi na stolicu!
Toplo je, gleda na sjenke što se prema njemu na zidu kreću i osluškuje žamor mora i šum iz otvorenog prodora, u kome sigurno zameće se južina.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Tako smo se Jakos i ja sprijateljili. Pričao mi je, dok je po zidu prevlačio četkicama, o mnogim lepim, čudnim i neverovatnim stvarima, o Solunu, o velikim gradovima njegove rodne zemlje
greh zaslužuje oštriju kaznu; moje modrice i otekline nisu tako uverljive, čak i pri svetlosti pripaljenog žiška koji po zidu baca sablasne senke one su nekako blede i sitne.
I ja sam bio radostan. Proturio sam šaku kroz uski prorez na zidu, zahvatio sa pljuska dlan vode i žudno ga iskapio. Hteo sam da izađem napolje i da se prepustim kiši, ali sam se u
To nije bilo sasvim moguće. Mnoge slike na zidu crkve bile su oštećene vrhovima kopalja, izbodene oči svetitelja, nagrđeni obrazi ženskih likova, ugarcima isprljane
Čujem glasove monaha okupljenih, valjda, negde na sredini dvorišta. Prema mirisu dima koji dopire kroz badžu na zidu ćelije, znam da su naložili vatru pred crkvom i to me uopšte ne čudi.
Naložili smo vatru, drhtave senke igraju po belom zidu, pucketaju suve grančice. Dadara Posle ovoga, zbilja, niko neće moći da kaže kako gospodar pronijar Lauš nema
Pustimo je da stoji na zidu sa svojim đavoljim žigom na sebi, jer ako ne ropćemo kad su kijameti i poplave, ratovi i nasilja, pomori i gladi, što
Kudro reče da su ga našli šćućurenog u nekoj mračnoj pukotini u zidu pećine, tako da ga u prvi mah nisu primetili. Nije hteo da pođe s njima.
siktanje mećave kroz badže i pukotine, dim koji se vraćao ne mogavši napolje od vetra, kašalj, hripanje, plamsaji po zidu, ključanje čorbe u bakraču, ispljuvci po zemljanom podu, gunjevi što se isparavaju, opanci i obojci okačeni o paroške
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kroz tamu večeri blede Dugačke i svetle senke po zidu čudno se viju, A oko ognjišta sniskog ozebla dečica sede. Deda uzeo lulu i s pažnjom o dlan je bije, Pa ispod pojasa
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na zidu pored toga prozora visila je, i visi sigurno još, skromna fotografija besmrtnoga matematičara Boljaija sa vlastoručnom,
knjigu sa slikama starih nošnji, izaberimo ono što nam treba, a dobro nam stoji, pa prođimo kroz ova gvozdena vrata u zidu pored peći, stvorićemo se onde gde zaželimo. Ala je toplo i zagušljivo u ovoj bespreglednoj ravnici!
On je bio veliki gospodin, prijatelj, možda i rođak kraljev, a sam kralj među naučnicima sviju vekova. Jedna slika na zidu moje sobe, koju često posmatram, pretstavlja ga zamišljenog, u naslonjači, u mramornoj sobi njegovoga gospodskoga doma.
Ja poznajem - to je dužnost mog poziva - život i dela slavnog matematičara, a njegova slika visi na zidu moje sobe na Univerzitetu. Zato sam bio u stanju da odgovorim na sva pitanja gospodina izaslanika.
Pretsednikova fotelja još je prazna. Sada sam tek opazio da iza nje, na naročitoj polici na zidu, stoji neki čudnovat instrument. Izgleda kao kakva prangija. Aha! To je slavni teleskop Njutnov.
Sunčevi zraci provlače se koso kroz ovaj prozor ovde u zidu, i gase se; u naše odeljenje ulazi najčarobnija noć. Ko bi smeo da ovu lepotu rasplaši električnom svetlosti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Starac je međutim šapnuo Toši, svom sinu s one strane, čudnu stvar: da mu je ostala u sećanju senka razbojnika na zidu, i da se ona nekako sasvim slagala sa senkom avlijara Ljube kad čisti i nakida se nad metlu.
u Komediji, sa dva stiha, divna i strašna, ispriča: kako je„koplje jednim udarom probolo i čoveka i njegovu senku na zidu”. Lepo rečeno, je li? E, tako je i sa mnom. Ubi me udarac i kroz senku!... Oj, groblje, dođi i nosi još jednog odlikaša!
dnu jedne sobe, dograbi i hitne ćilimče, i ono sad ima da klizi po patosima kroz nekoliko soba, dok se ne zaustavi pri zidu. Ako zapne pre zida, lom je u kući.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— A zatim — dodaje gnevno direktor nije ni istina, niti je uopšte bilo takvih stihova na zidu, no ste ih vi sami izmislili. — Bilo je i zbog tih stihova ste i naredili da se okreče ona odeljenja. — Dabome.
Petrović, Rastko - PESME
Udarom ogromne ljubavi probih prozor na zidu u pravcu nje; i umoran se nasmeših na dom joj ubavi - Rastko, koliko je svetla ta linija od tebe sad do nje!
Reših se da izgovorim ma šta, no izgovarah: Smrt, Osvrnem se na drugu stranu: pročitam na zidu Smrt; Sećam se čitah knjigu: u trećem redu nađoh Smrt, Ma kud da se bacim, gle, samo Smrt; i Smrt, i Smrt, i
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Imao bi s kim da se poigra, s kim da popriča: dosta mu je da priča sam sa sobom, majko rođena! Okrete se dečak zidu, i od čuda protrlja oči. Otkud, najednom, ona pukotina? Nije je bilo ni juče, ni jutros. Otkuda sada ovde?
Ali, samo što slikar povuče liniju caričine brade jedan dečačić viknu: — Zevalica na zidu! Slikar u prvi mah ne ču dečakov uzvik. Njegova četkica prelazila je preko platna brzo i vešto.
Unezvereni i bledi zgledali su se dvorani i doglavnici, a onda dečak opet uzviknu: — Zevalica na zidu! Taj uzvik kao da razbudi gomilu okupljenih dvorana. — Koješta govori dečak! — reče Caričin prvi doglavnik.
— Koješta govori dečak! — reče Caričin prvi doglavnik. — Otkuda zevalica na zidu? Tisuću puta pretražen je vrt, a zid je od kamena: kako će iz kamena izrasti cvet? — Donesite lestvice!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
STOJAN (na vratima; besno, ljubomorno Koštani): Ciganka! Ko da više! (Odlazi). TOMA (zgranut, prilazi zidu, gde je oružje): Ko tamo?! Ko je još gospodar u mojoj kući? On? Zar on još da govori? Pušku!
Šantić, Aleksa - PESME
Pogledaj kako Vatra se žari, I hukti, i bukti U peći toj. Gle kako njena Koralna pruga Veselo igra Po zidu gore!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Rosi koji je gradio Skadar, a nije mogao da ga ogradi, pa uzidao svoju sestru Fa, i ona ga zamoli da joj ostavi rupu u zidu, da doji svoje čedo, i tako na zidu grada ostade jedno mjesto osobite bjeline, kao trag ovoga događaja“.
da ga ogradi, pa uzidao svoju sestru Fa, i ona ga zamoli da joj ostavi rupu u zidu, da doji svoje čedo, i tako na zidu grada ostade jedno mjesto osobite bjeline, kao trag ovoga događaja“. 4 Voljan, budi, care, na besjedi. tj.