Jakšić, Đura - PROZA
„Ja te ljubim, Grlice!...“ Ja oborim oči dole, a bela košuljica mi se trese na uzbunjenim prsimo. „Tebi je zima, moja mila Grličice?...“ pitaše me on, prebacujući polovinu svoje debele opaklije preko mog golog ramena...
Beše to kao ono crna vrana što nad mrtvom lešinom najpre grakne, da joj posle, podmuklo ćuteći, meso razdire... Zima prođe na miru; ali se već oko Uskrsa užurbala sirotinja, i tražaše od bogatijih svojih sugrađana pomoći; ali zaludu!...
Obradović, Dositej - BASNE
Vreme mladosti blaženo je vreme sadnje i sejanja, ko želi da mu jesen mužeskoga vozrasta plodovita dođe, i da mu zima starosti spokojna bude. I što je najvažnije, ne samo ovo malovremeno, no i večno blagopolučije od mladosti zavisi.
A drugo, ne idimo gdi nismo zvati, zašto: nezvanu gostu mesto za vrati.| 88 Seljanin i psi Seljanina zateče zla zima na salašu.
Ima takovih mesta na zemlji našoj gdi je vsegdašnja zima, i gdi se ljudi hrane ili s ribom morskom ili s lovom životinja; ove iste ljude da hoće ko da ih premesti i preseli u
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
POD HRASTOVIMA 26 HRAST NA POVLENU 27 HRAST 30 II 32 VAŠKE 33 ŠLEMOVI 35 MALE DRŽAVE 46 ZIMA U SRBIJI 1809.
Je li ti nebo prazno bez čoveka? Ili si mračna što znaš da gore ima Jedno još mračnije sunce, iz koga bije zima? Ili znaš tamu jutra koje ne osvane? I koliko pepela od jednog sunca ostane? 2. Je li tvoj sjaj tvoj govor?
o da nam vredi đurđevkom na mač! Pada kiša na doboše ZIMA U SRBIJI 1809. GODINE Ljuto pred turskom najezdom, dve vojvode, dva kneza, Miloje Petrović Trnavac i Petar Dobrnjac,
mesečina u ustima, nozdrva zmaja, dinja, dimnjak i bunar, zumbul u proleće, zemljani lonac kad stegne ciča zima moja je čavka otvorena svima!
Nema mesa, a neće biti ni zelja, ni žiške u peći, ni petlje na igli! A dolazi duga i jaka zima! Ne bojte se, braćo, hladne zime, nego se bojte, braćo, neslane soli!
Šta će tek biti s nama? JESENjI KRSTOVDAN I pre nego što se - maglama, kišama, injem, slanom i mrazem - najavi zima, sve se sa polja zbira i unosi: unose se šljive u mišane, kukuruzi u koševe, krompiri u trap, žitarice u vreće i
POČETAK DUGE ZIME Dolazi duga zima, dočekujem je pun nade; imam četiri oblice, i ćebe do brade; imam pola sveće, paklo duvana; hleba i slanine imam za
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
I bist skupo žito: pšenica 100 oka 18 groša a kukuruz 10 groša. To vreme bist lepa zima. Ovo sopstvenoju rukoju podpisa Hadži-Ruvim”.
Pođemo iz Harkova. Putujemo; vrlo jaka zima beše. I tako dođemo u davno poželani grad Moskvu. VI Dođemo u davno čuvenu i poželanu slavnu Moskvu, gde se
Naša je sreća što je bilo leto, kako smo pravi isposnici sa ̓ranom, jošte da je zima, onda bogzna šta bi bilo. Nađemo jednoga seljaka, te nam otesa i načini od lipovine astal i dve klupe; namestimo u
” Kažemo: da se sa šnjima bijemo i da i se ne bojimo, a skoro će i zima dva zla rastaviti. A Marinović kroz plač: „A jadno vam vaše bijenje i nebojanje! A gdi vam je Černi Georgije?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Dugo je spavao kao zaklan. Kad se probudi, požali se kako ga bole krsta i kako mu je zima. Kad bi veče, spopade ga kao neka groznica i trabunjanje — ništa za se ne zna.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Šta li sam ovakijeh noći proveo sjedeći!... — Sad ćeš i više. Nego, vala, imaće se kad i spavati, duga je zima... Zaćutaše i svaki se predade svojim mislima. Suvo granje pucalo je pod nogama njihovim.
Oni ih pronađu, čuju da su na nekom mestu, jave Kruški i dignu poteru. Pa kad tamo, nigde nikog... Cela zima prođe u tome vitlanju. Bože!... Kako li se izmenila Crna Bara! Nema onog veselog zbora ni razgovora.
— Šta ti je? — upita Petra, videći ga promenjena. On se primače ognjištu i stade cvokotati. — Zima! — Pa hoćeš leći? — Čekaj da se malo ogrejem... Ali osećaše sve veću zimu...
— Čekaj da se malo ogrejem... Ali osećaše sve veću zimu... Samo odmahnu glavom, pa reče: — Ne ugreja kad zima sa srca dolazi!... Da idem leći... Podiže se, ali stare noge zaklecaše... — Ej, moj Aleksa!
Gledaše, pa se okrete smejati. — Bogami, jesi luda! Pa ja neću umreti!... Uhvatila me malo zima, a ona u plač, te mi plaši decu!... Ćuti, sramota je!... Pa baš i da umrem, pa šta! Živeo sam dosta.
Rano!... Jelica otvori oči, pa onako bunovna upita: — Vičeš ti, majko? — Ja, kućo. — Da nisi žedna? — Da ti nije zima? — upita Jelica i stade skidati sa sebe pokrivač da je pokrije. — Nije, rano!... — A da ti nije zlo?
— Ćute. Išao je Ivanko onomad do Sarajeva. „Nikom, veli, i ne pada na pamet da udara na nas.” A posle, i zima ide... — Zato ti i htedoh reći! Kako bi bilo da se ovaj narod vrati svojim kućama? — Pa da vidiš, pobratime, dobro!..
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Proklete muve! — reče kao više za sebe gđa Sida, — zato ja uvek kažem da je bolja zima. — A šta vam je sad naspelo, gospoja-Sido?! — pita je gđa Persa, a sva pozelenela od pritajena jeda.
Pokisao, istina, malo i on, i kresta mu, k’o rek’o bi, pomodrila, ali je ipak ponosit; ne da poznati da mu je zima, otima se. Što ti je, bože, leventa i staro gospodstvo!
— Pa k’o i u zimu, šesnajst. — To je, bo’me, mnogo. Mnogo, mnogo... — E, pa jesen je, blato je, gore neg’ i suva zima il’ sneg. — Ta znam, Petre sinko! Al’ koliko je duži letnji dan nego ovaj zimnji, — pa ipak za zimnji tražiš duplo!
— veli, a zaklopio stvar. — Ju, mamâ, iberašung! Aaa! — Da mi nisi kupio naočare?... Il’ što je zima tu, pa se rano smrkne, il’ šta li, tek počela sam rano da ostavljam štrikeraj, pa bi mi baš dobro došle jedne...
— »Moj, odgovorim ja, vaše preosveštenstvo!« A mo’š misliti kako mi je bilo, čas me zima, čas vrućina spopada. Ne znam još šta je, al’ već vidim da će to sve na moju kontu da se zapiše.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ali od vladike ne dolazilo. A međutim, dolazila zima. Za sebe se Naza nije bojala već za njega, Ljubu. Jer oko groblja i u varoši nije imao gde da spava.
Stid je bilo da ga tako, nevenčanog, kod sebe primi jer: „šta bi posle za nju kazao svet?“ A ovamo, zima sve jača. Ljuba, istina, nije se tužio, ali sav, onako gô, u košulji, naježen od zime i, kao u inat, samo je još više
— Kad dođe od vladike, ja ću da te zovem. — Odbijao je jednako popa. Ali Naza nije mogla da čeka. Zima stegla i puca. Ljuba da se ukoči. Zato zaboravi sve i nevenčanog primi Ljubu kod sebe, u kolibu.
— Odvraća ga ona i skida sa sebe šamiju, ogrtač. Hoće da ga ogrne, utopli te da onako go, bos, ne juri po zimi... — Zima, mećava je tamo! — Odvraća ga ona jednako i očajno pokušava da ga zadrži.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Išao je često po vašarima. Tu je iskusio svu romantiku trgovačkog života. Zima, vrućina, žeđ — ništa to njega nije ženiralo; ne jedanput je na vašaru bivakirao i na vlažnom vremenu pod kolima spavao.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Nego vi ste taki: ne volite ništa, ne oduševljavate se ničim, ne verujete niušta. Dabogme, ovo je vreme prolazna zima, a proleće ide... — Proleće je u Klermonu. — Živela okrugla, mala, slatka Žana iz Klermona!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Tek posle u svojoj kući, u Bahmutskoj provinciji, u Rosiji, Pavle je, jedno veče, kad je napolju bila strašna zima, uz plamen panja na ognjištu, ispričao po nešto, o tom svom bekstvu, od kirasira.
Život ljudski liči na godišnja doba: kratko proleće, varljivo leto, jesen koja prolazi brzo, a zatim dolazi zima. Žene, naročito, retko nalaze sreću u životu.
Kad je noć mračna, kišovita, ili kad dođe zima, na ulicama Vijene, noću, nije bilo nikoga. Sem pijanica, i noćnih čuvara.
Pavle je, obilazeći te hodnike, u kojima je bilo hladno kao da je jesen, ili zima, jedva raspoznavao živa bića, u polumraku, u memli, a video je jasno samo decu, koja su trčkala, oko njega, u ritama,
Nestali su, kao da su propali u zemlju. A njega, eto, čeka zima i briga za decu. Bolesnu decu. A mati za to niti pita, niti zna.
Otići u sneg, u daljinu, u nepoznato? Mesecima, tamo, veje sneg i traje ciča zima. Svi će rasuti svoje kosti u tu daljinu, bez traga.
Ni mađije u njegovom zavičaju ne pomažu. Neke veće sile, od čoveka, tamo, kroz oblake, vladaju. Zima ne pita. Ona bi, iznenada, bila tu. Iza vrata. Isakovič se nadao da neće, i u Tokaju, biti tako.
A u saonama, kao da je leteo. Pred njim je trčala beskrajna zima, u belom, u ledu, u plavetnilu, a prvi put je sad upoznao i rosijsku trojku.
Rosija je kao neka velika zima, a u snu mu se pretvara u neku, ogromnu, reku, sa kojom, noću, razgovara. Taj gorostas, taj div, koji mu se sad javlja
Krajem februara zima poče malo da popušta. U zavetrini, u zalivu Matvejeva, led je počeo da puca. Isakoviči su, tih dana, dobili naređenje,
Tih dana, iako je zima bila pri kraju, iznenada, bilo je i, jakih, pretproletnih, vetrova, tako da su Isakoviči morali da penju cepanice i
– Ostala je bez matere, sad, da se, u stranom svetu, porodi, našla se u nepoznatoj varoši, pa su je neizvesnost, sneg, zima, zbunili. Sve će to proći.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Najbliži sused je skoro uvek na drugom vrhu. Ova osamljenost, još potpunija zimi (a zima je ovde duža nego u Šumadiji) i za vreme nepogoda, utiče na razvitak individualističkih osećanja, na obrazovanje jakih
Mahom nije dovoljna jedna cela zima da devojka izveze jednu takvu košulju. Vezovi jedino i vrede najviše na ovoj košulji, jer platno i sav upotrebljeni
U avgustu već padne slana a zima osvoji u septembru. Većina sela su istoga tipa kao i aromunska. Takav je naročito Galičnik.
Sve moraju do jeseni nabaviti i složiti u svoje kuće, jer zima rano nastupa i onda snegovi zaveju sve puteve. U selu nema ni hana ni pekarnice.
Međutim se osećaju uticaji jadranske primorske klime i vetrovi s te strane, koji donose tople kiše. Zima je kratka, snegovi slabi, tako da je ovo topla i župna oblast.
Vodenog taloga napada preko jednog metra. Vrlo su osetne promene u temperaturi. Zima je oštra i sa maglama koje traju nedeljama. Leto je toplo i povoljno za gajenje žita.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Dalje opet slike, figure, obligatne u svakoj čestitoj kući: „proleće“, „leto“, „jesen“, „zima“. Na stolu opet leži „zbornik“, taj isti naslikani, i lepeza, pa onda „Večiti kalendar“.
Čekaće još dve nedelje, pa će onda učiniti otsudan korak. Međutim, Pera svoje tera. Zima je duga, konji nemaju šta da jedu, živad skapava. Hiljadu forinti je već potrošio, pravi dugove.
Čamča je bio u duhu nepokolebljiv. Prođe svečarstvo, svi se raziđu. Bilo je već oko dvanaest sati. Napolju ciča zima. Kada se sutradan gospodar Sofra probudio, oseća neku bolju u prsima. Nešto ga bode u desnoj džigerici i u pleći.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ponegde, uz vodu, bilo je tiho, toplo leto, sazrelo voće, dobri ljudi, ali tek što prođe zima, opet su išli dalje. Kad mu je umro otac, hteo je da se smiri.
Tresla se od jeze i osećala je kako je, s nogu, obuzima ledena zima. Osetivši sve prste na nozi kako joj se koče, ona ipak nije mogla da nogu pokrene, a želeći da se digne i pobegne, ona
Dan‑dva, zatim, udari sneg i mećava X BESKRAJNI, PLAVI KRUG. U NjEMU, ZVEZDA Zima je godine 1744. bila duga i jaka. Slavonsko‑podunavski polk, rasturen po varošicama i bednim selima Oberpfalca, mnogo
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
85. ⁰²² Ivić, Danka, „Basme zapisane između dva rata“, Raskovnik, 50, zima 1987/1988, s. 65. ²³ Stojadinović, Milica Srpkinja, isto, s. 55—56.
40. ⁴ Trakas, Deana i Ana Lambidi, „Kulturne promene u Grčkoj — stvarne ili zamišljene“, Raskovnik, 53—54, jesen—zima 1988, str. 76—89. ⁵ Zečević, S., isto, str. 183. ⁶ Up. Trebješanin, Ž.
u običajima i verovanjima vezanim za rođenje i razvoj deteta: teorijsko—metodološki problemi“, Raskovnik, 53—54, jesen—zima 1988, str. 113—118. ⁷ Ovde bih želeo da zahvalim mojim marljivim saradnicima, Marijani.
, Vekovi detinjstva, Zavod za udžbenike, Beograd 1989. Adžić, S., „Kletve u gornjoj Hercegovini“, Raskovnik, Beograd zima 1984. Balarin, N., „Gatanja na Grudi“, ZNŽOJS, 7, JAZU, Zagreb 1902. Bandić, D.
Zlatanović, M., „Božićni običaji u vranjskom kraju“, Raskovnik, 50, Beograd zima 1987/1988. Zovko, I., „Vjerovanja iz Herceg-Bosne“, ZNŽOJS, 6, Zagreb 1901. Zovko, I.
Ivanišević, F., Poljica, Logos, Split 1988. Ivić, Danka, „Basme zapisane između dva rata“, Raskovnik, 50, Beograd zima 1987/1988. Ivić, I., „Tradicionalne dečje igre i savremena deca“, Raskovnik, 52—53, Beograd 1987. Ivić, I.
o ’tradicionalnoj kulturi’ i psihološka istraživanja socijalizacije — pogled etnologa“, Raskovnik, 53—54 Beograd, jesen—zima 1988. Kon, I. S., Rebenok i obщestvo, Nauka, Moskva 1988: naš prevod: Kon, I. S.
Lazarević, V., „Valja se — ne valja se (iz Levča)“, Raskovnik, 26, Beograd zima 1980. Lakićević, D., Pepeljugina papuča, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad 1989. Lakićević, D.
Marković, B., Narodne umotvorine Levča, Rekovac 1986. Marković, R., „Nekoliko narodnih cvetova“, Raskovnik, Beograd zima 1970. Marković, S., Srbija na Istoku, BIGZ, Beograd 1973. Maslov, A., Motivacija i ličnost, Nolit, Beograd 1982.
, „Centar i periferija u patrijarhalnoj porodici“, Raskovnik, 53—54, Beograd jesen—zima 1988. Radenković, Lj., „Predstave o uroku i uricanju kod slovenskih naroda“, u: Đorđević, T. R.
Rosandić, Ružica, „Tradicionalno spram savremenog“, Raskovnik, 53—54, Beograd jesen—zima 1988. Rot, N., Osnovi socijalne psihologije, Zavod za udžbenike, Beograd 1983. Rohein, G.
, „Tradicijska kultura, kulturne promene i socijalizacija: uvodne teze za razgovor“, Raskovnik, 53—54, Beograd jesen—zima 1988. Trebješanin, Ž.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Da bi se sve te stvari dobro videle, jagnje nije smelo biti starije od godinu dana. Ta zima je bila neverovatno duga, sa tankom korom zaleđenog snega preko strnjike.
Matavulj, Simo - USKOK
U tome očekivanju prođe nam zima i proljeće, a, negdje po Trojicama, dođe žalostan glasnik da su Rusi izgubili, i donese naredbu da se Boka predaje
Već je kraj zimi. Noćas je sreta ljeto. — Kako to! — pita Janko. — Pa osviće Sretenje, a mi bajemo da se tada susreće zima sa ljetom; ona odlazi a ono dolazi.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
neke strofe koje smo u ranom detinjstvu naučili; one su uspele da neke pojave trajno imenuju, razvrstaju i predstave: Zima, zima, - e, pa šta je! Ako j' zima, nije lav! Zima, zima, - pa neka je, Ne boji se ko je zdrav!
strofe koje smo u ranom detinjstvu naučili; one su uspele da neke pojave trajno imenuju, razvrstaju i predstave: Zima, zima, - e, pa šta je! Ako j' zima, nije lav! Zima, zima, - pa neka je, Ne boji se ko je zdrav!
Ako j' zima, nije lav! Zima, zima, - pa neka je, Ne boji se ko je zdrav! Ili: Kad dorasteš, kad razmisliš, k
Ako j' zima, nije lav! Zima, zima, - pa neka je, Ne boji se ko je zdrav! Ili: Kad dorasteš, kad razmisliš, kaz' će ti se samo!
Ako j' zima, nije lav! Zima, zima, - pa neka je, Ne boji se ko je zdrav! Ili: Kad dorasteš, kad razmisliš, kaz' će ti se samo!
ponekad brižna jeda, ponekad raspričana strica, moje vječite i vjerne dobrotvore u ovome svijetu koji sve više osvaja zima.
Milićević, Vuk - Bespuće
I kad je sio u saonice, kako je rezala zima, kako je šibao vjetar, suh i hladan, po prostoru koji se smrzao. Nebo je bilo zaleđeno i sivo.
Sremac, Stevan - PROZA
GLAVA DRUGA Iz koje će čitatelj lepo videti kakav je Jova bio kao domaćin. Stegla jaka zima te 1891. godine: baš sasvim onako kako stoji u kalendaru.
Radičević, Branko - PESME
Ode leto i omara, Lišće žuti, pada magla, Sever duše, list obara, Već i zima silno nagla. Al' i zima ode ljuta, Smeju s' doli i planine, A naš putnik jošte luta Tamo, amo po tuđine.
Ode leto i omara, Lišće žuti, pada magla, Sever duše, list obara, Već i zima silno nagla. Al' i zima ode ljuta, Smeju s' doli i planine, A naš putnik jošte luta Tamo, amo po tuđine.
Oh davno je, ma ja te ne dočeh: Četir puta veće zima ljuta Pograbila lišće sa drveta, Četir puta sinu pramaleće, Lišće vrati, okiti drveće.
I tako će dok je veka biti, Jedno grabit, drugo donositi, Al' što zima ugrabi meneka Ne povrnu niko ni doveka. Daničiću!
Boj se bije — podne prevalilo, A sa neba sunce zaplamtilo, Al' je Turkom oko srca zima, Jer sve dalje Srbalj preotima, Ponajdalje Gojkovi konjici, Ta jesu ti krasni ubojnici: Polomiše, Turke zamrsiše, Za
jada, A sade im tako šaka pade, Unapred se već srećice slade, Svima igra srce u nedrima — Al' je Gojku oko srca zima. Eno Turak' — oh ti njegov jade! — Međ njima je zacelo i Rade, Nosi Cvetu, Bog joj pomogao!
Al' je ladno, uh al' mi je zima! Kad koračim, je l' ovo zemljica Što l' šoboće kô kakva grobnica? Slušaj, slušaj, je l me kogod zvao?
Zefira tad smo slušali mi zuk I gledali smo kako umilno brode Po valovi kristalovitog vrela Na suvom listu što je zima snela. 19.
No kade zima snegom zemlju belja I bólje mi se malo slegla sila, Ja laku pušku uze ti po sredi, Družini mojoj u lov onda sledi.
bregu je ona bleda, Na susret mu ruku dade, A ta ruka — gruda leda, Kad je uze, drktat stade, Kroz srce mu prođe zima — „Bože, Bože“, pa nazade, Al' ga ona tvrdo prima: „Srce, zlato, moj si sade, Moj si, moj si, sa mnom odi, Kući
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ali jednog dana, u prvi sumrak, kad sunce kloni i rasipa žarku rumen, a hladovina već predu zima maha nad žegom; kad iz tople zemlje bije suvota i draž; kad zeleno i čisto modro nebo srce draga i puni ga opojnim,
Bilo ti je hladno, ali si ti jednako dete utopljavala, prigrljivala, a ono sisaše komad crna hleba. — Zima, Stano — rekoh tek što da kažem. Ti se još više zgrči.
Radio je, cepao drva, klao, kopao grobove, i sve što god bi mu se naredilo. Leto, zima, njemu je bilo sve jedno. U iscepanim čakširama, nekim pojasima i krpama od ko šulje provođaše dane.
Kostić, Laza - PESME
Samo Varnavu smestite lepo, od njega prvi da vidim pepô! Žurite momci, neka se sija! i meni je zima! grejô b'ž se i ja!” Namignu paša na svoje lude, i što reče, tako se zbude.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
— Nemoj, moj sinko, poda me ložiti! — stane ga moliti pop. — O-o-o, ne boj se, neće ti bit' zima! — odgovori vojnik i otklopi kotô pod kojim bijaše malo više žeravi.
— Zima, zejo, odi da se igramo! — I lani je bila, teto, — odgovori zec. — Zar si ti lanjski? — zapita ga ona. — Jesam, vala,
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Kad je jošt bilo sramota ići, ka što je bog reko. PIJADA: Pa zasto ne idemo bosi? STANIJA: To je drugo, zima je, i čovek može da se i ubode. A ruke nam dao da radimo. PIJADA: E, sluskinje neka rade. STANIJA: A vi da ne radite?
Lalić, Ivan V. - PISMO
Mrak je bio veći, A zvezde bliže za meru gorčine. (H 1966 — H 1968) PROLEĆE, KOTEŽ NEIMAR Zima je povukla hrtove Na svoja južna lovišta; Izlaze boje iz skrovišta I naseljavaju vrtove U irpi drevne mimikrije, Kad
brzo, al zavolim sporo Taj vlažni sever vetrova i kula Krilatih, koji seku nokte plima; Taj okeanski sever, gde je zima Blaga, a leto u stanju rasula. Da li je ova zemlja obećana Amfibijama i tumačima dvojstva?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
NA KILIMANDžARO 141 DEDA TRŠIN MLIN 145 KOD STAROG MLINA 146 GVOZDENI SAVEZ 152 VEČITO LETO 159 OGNjENA VILA 166 ZIMA 173 NOĆNA STRAŽA 179 DEDA TRIŠIN SAN 187 MLIN JE STAO 193 ČUDA U MAGLI 200 ŽUĆIN ODLAZAK 205 VIDRAN VIDRIĆ 211 PRIČE
dana tri se drugara slože da pođu na dalek put: slonče od porculana, majmun od sive kože i lav od vune, žut. Zima im dojadi jaka i sila Sime dječaka.
Zima im dojadi jaka i sila Sime dječaka. Žali se takav lav, tužan, očupan sav: „Strašna je, kaže, zima, kad stegne snagom svom, a još je gori Sima, bije nas — kao grom!
Je li vam dobro kod vašeg dede, da li vam srce kudelju prede?“ „Šta da ti pričam! — javi se Žuća — Evo se zima sprema. Čitavi svet sam prošao juče, radosti nigde nema. Jesenja tuga iz magle rosi, nevidljiv kosač poljima kosi.
Negde u svetu sve je zeleno, a sutra k vama proleća eno. Kad vaša polja zavije zima, negde je leto, znaj, mislite onda na cvetne dalji, na sunčan južni kraj.
Mačka i Žuću zavija ponoć najcrnjom svilom. Ponekad samo kanda zatrepti Ognjena vila plamenim krilom. ZIMA Eh, što se magla zgusnuti ume, zavila polja, reku i šume, zbrisala klanac, pokrila selo, čitavom svetu obukla belo.
“ A Toša reče, sretan ko dete: „Kako li beli leptiri lete!“ Nato će deda: „Sve je to varka, ovo je zima, opasna starka!
“ A Toša kaže: „Zloslutan znamen, postala voda studeni kamen!“ dedica veli: „Zima je, rode, već kovač Sever okiva vode!
“ dedica veli: „Zima je, rode, već kovač Sever okiva vode!“ Jednoga jutra, po vedru danu, okova zima na mlinu branu, prestade točak žrvnjem da kreće, sa njega vise debele sveće, ledeni oklop na suncu sinu, prestade
Tekla je zima, studena, duga, napokon evo toploga juga, ledene sveće na točku topi, sa streha kaplja za kapljom škropi, ojača
Pođe i deda, zapet ko puška, hoće da vidi cveta li kruška. Plavi se nebo ko šator sveden, odjuri zima na sever leden, a navrh gore, u sami mrak, sinu još jednom čudnovati zrak: ostatak snega, bleštav i beo, putnice
“ — tiho je reko. Starina kožuh prigrnu dugi, nešto mu naglo postade zima, kao da štedi sanjiva gosta, iziđe tiho, na prstima.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Kad sam se vratio ženi, rekao sam joj: „Čim prođe zima odselićemo se sa ostrva. Ići ćemo u neko selo gde ima doktora i škole. Ne treba ovako šta dočekati ponova!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
I guste travice splet Gordi mu uvija stas — i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet. I zima dođe već; i svojom studenom rukom Pokida nakit sav i goru obnaži svu, Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A
I zima dođe već; i svojom studenom rukom Pokida nakit sav i goru obnaži svu, Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A on će biti tu.
IV LASTAVICE — Lastavice, tico mila Kuda pružaš laka krila? Zar je zima strašna tako, Te razvijaš krila jako? — Za poljima, za gorama, Jarko sunce sija nama.
ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i polja ravna, I tavne, visoke gore. Vihori snežnoga praha Po pustom viju se polju, i cela
Hiljadu osamsto... (Sad ne znam kojega leta, Al' Bunoparta je onda na Rusa pošao bio) — Zima je velika bila. Reke se zamrzle rano, A sneg od osam stopa pola je i gore krio.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Ukrstili se zima i mrak, po škrapama tražim zaklon na domaku zmajeva i arslana, do grla me sustiže sneg i konj mi u ponornici tone,
Zapada stižu neka prepreči put nauci i mašini zašto je inače moćan i drevan mora da preduzme nešto pre no što dođe zima i zaista dok su oblaci niski on staje na mesto visoko na vrh koji se zove Golija poput vodenog stuba koji na
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Ovako... nezgodno: sami oboje !« Posle stade da misli o školskom odboru I oseti da ga obu zima njegova obična bojažljivost. Bi mu to neprijatno; on se namršti i ubrza korake. »Kad će me to jednom proći! uzdahnu on.
— Kako ne, kako ne!... Zato sam i došao. Dete piše: iscepalo se, obosilo, a zima — eto je!... Nema šta ni da jede, a ja ne mogu više da dajem... Nema više nikakve zarade.
O, pogrešila je... mnogo je pogrešila!... Opet je obuzima zima... sve više je izdaje snaga. glava joj klonu na jedno okopano stablo...
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Leti skuvaš krušku, ispečeš papriku... Umočiš u slanik glavicu luka... Ali kad dođe ona crna zima... odeš na pijacu, a po tezgama sneg! SOFIJA: Sveto je leto! SIMKA: Ja više volim jesen. SOFIJA: Jesen?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
SIROČE dramska slika LICA Siroče Radnik Gospodin Gospođa u crnini Pozornica: Jedna ulica u nekom velikom gradu. Zima. Sneg veje i duva vetar. Siroče: Zima... sva drkćem... izišla sam iz škole, nisam ni knjige odnela kući...
Zima. Sneg veje i duva vetar. Siroče: Zima... sva drkćem... izišla sam iz škole, nisam ni knjige odnela kući... soba je tako hladna, peć kao led.
A moja je mama umrla. Pošla sam na groblje... Znam gde je, išla sam ja često tamo... (Grči se.) Vetar... Zima... Zima kod kuće, zima ovde, na groblju zima — svejedno je... Idem kod mame moje. Kako mi je teško bez mame!...
A moja je mama umrla. Pošla sam na groblje... Znam gde je, išla sam ja često tamo... (Grči se.) Vetar... Zima... Zima kod kuće, zima ovde, na groblju zima — svejedno je... Idem kod mame moje. Kako mi je teško bez mame!...
Pošla sam na groblje... Znam gde je, išla sam ja često tamo... (Grči se.) Vetar... Zima... Zima kod kuće, zima ovde, na groblju zima — svejedno je... Idem kod mame moje. Kako mi je teško bez mame!...
Znam gde je, išla sam ja često tamo... (Grči se.) Vetar... Zima... Zima kod kuće, zima ovde, na groblju zima — svejedno je... Idem kod mame moje. Kako mi je teško bez mame!...
Oni će mamu da vežu danas a mama će se setiti mene pa će plakati... Zašto nisam i ja tamo?... (Stresa se od zime.) Zima... ruke mi se mrznu, noge kao led... sneg mi ulazi u cipele... poderane su...
) Tako... Radnik: (u prolazu) A šta ti tu radiš? Ustani! Ozepšćeš... Siroče: Nije mi zima... Radnik: (odlazeći) Nije joj zima... ne oseća! Parče leda ne oseća studen, jer je i samo studeno... (prođe).
Radnik: (u prolazu) A šta ti tu radiš? Ustani! Ozepšćeš... Siroče: Nije mi zima... Radnik: (odlazeći) Nije joj zima... ne oseća! Parče leda ne oseća studen, jer je i samo studeno... (prođe). Gospodin: (u prolazu) A šta ti tu radiš?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Nastupi ljuta brdska zima, kad se ledi drvo i kamen, a svu okolinu zastre belo studeno pokrivalo, te se čini da je sva priroda sleđena, izumrla,
Na duši mu beše teško, a na srce legla nekakva studen koja mu izazivaše mučno osećanje. Beše mu zima, kao da nije leto. Obuzela ga nekakva nepojmljiva zebnja i neraspoloženje, čemu i sam ne zna uzroka.
Prođe cela zima i nastupi proleće. Vode se razliše, i pred poluokruglim oknom visoke zvonare otvori se čitavo more. Trebalo je samo
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
daleko od zapaljene buradi odmakli — tek se ćir Đorđe razdera: — Ljubice, mori, poskokni te mi donesi džube; nešto mi zima ovoj veče. Faća me treska, kako groznica! Iska mi duša da se utoplim malko.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Izmeđ sunca i reke začne se spletka: Sunce je dobre volje, a voda mrzla i jetka. Noćas je poginula zima, bez pucnja, bez metka, I vrabac, po krovu, već se bezbrižno šetka.
petrovdanske ili ilinjske, tu su, tek da se čovek podseti kud se sve nekad pentrao, leti, i šta mu je, kad zima stegne jaka, krišom, s tavana, skidala baka.
Leto je pomalo neodgovorno, dok jaka zima donosi Mraz, a s njim usmerenost i ozbiljnost. U leto se posećuje selo u kojem je rođen Don Kihot, I jednim okom, na
U leto se posećuje selo u kojem je rođen Don Kihot, I jednim okom, na plaži, čita se Moma Kapor. A zima nam otkriva istinu da je život Odricanje, naprezanje, skomračenje i napor.
PO VETRU Ako vetrina duva iz toplih pušnica juga (Noseći miris balege i otopljenog snega), To znači: zima je bila oštra i vrlo duga, Ali se završila, konačno, poput svega.
da reže, Da trese u kapke, odnosi košulje sa doksata, (Vetar pred kojim žuti listovi u strahu beže), To znači: stara zima štapom kuca na vrata. GDE SU ONI VETROVI Samog sebe vek kao da preplovi.
Ah, niko ne zna šta čoveka U Žagubici može da čeka! Kad je januar i kad je zima, Tišine tamo mnogo ima; U glavnoj ulici, u krotko veče, Možeš gledati kako sve teče: Dva milicajca, kao dva
Rakić, Milan - PESME
A njegova blagost sad me uvek seti Na vilinu kosu što u zraku leti Kad pred toplim suncem stukne zima tavna; Na ikone krotke, starodrevne čari, Što blagoslov nude iz okvira stari̓, Na prostrana polja mesečinom plavna.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
On je sostav paklene nesloge: u nj ratuje duša sa tijelom, u nj ratuje more s bregovima, u nj ratuje zima i toplina, u nj ratuju vjetri s vjetrovima, u nj ratuje živina s živinom, u nj ratuje narod sa narodom, u nj ratuje
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
A ona je znala da je to sve zbog nje. Kao da se nje boji. Prođe po čitavo leto, jesen, zima, pa se od njega ništa ne bi čulo, niti bi kakvog glasnika poslao.
U početku, posle sarane Markove, cela jesen i zima prođe u izlaženju na groblje. Nastadoše one jesenske duge kiše, lapavice i mećave.
Pandurović, Sima - PESME
MIR 224 RODNA GRUDA 225 ZIMA 227 RONDO 228 VELIKI PAUK 229 POSLEDNjA TEŽNjA 231 BUDUĆI DIJALOG 232 PESME I BISERNE OČI Kao
vratit’ neće; Kad uzdaha dugih podigne se plima, Kad ti oko tašta zadovoljstva prozre, U duši tvojoj kad zastudi zima, Jedna će mis’o u tebi da dozre, Velika, tužna mis’o, moje drago: Da treba da nam sve bude svejedno, Da nam je
Aliluja! NAŠI PEJZAŽI Sivo jutro. Magla se svud slêže. Sneg svetluca; staze zavejane. Na sve strane mračna zima steže. Beli pokrov povio je grane, A ograde okitile rese Lednog mira što se svud proteže.
Svi su puti zavejani. Ćuti Hladno srce što potajno sluti Svoj svršetak, ne znajući gde. Sad izgleda da ta zima bledi Mrzne život svih bića od reda, Da sve tužno mre.
se ne menja; Samo svoja zemlja ne leži u bari Dosade; i pored sviju iskušenja, Sve se više voli što se većma stari. ZIMA U mome srcu, u starinskoj vázi Ubrano cveće spomena se suši; Nad srcem mojim jedan oblak blázi Zime i vetra, —
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Zima je, Vladiko sveti!“ reče đakon klečeći jednako i pošto je plamen raspirio. „A, da, nije leto!“ primjeti starac nasmija
Svi ostali, bez Peja, zinuše također, kaono čeljad što nestrpljivo očekuje. „Striko“, poče on, „ovo kanda se zima povrnu!“ To rekavši opet turi kamiš u usta, pa mirno nastavi pušenje. Svi se poglednuše.
U jedan mah te prekrštene ruke zamahaše, u jedan mah svi nagoše put oružja, grajući potmulo, kao što zima na snijeg tutnji. „Mir — i na mjesto!“ zagrmi Vladika dignuvši visoko krst.
Mlađi narod veseo u svježini i u blagoj toploti, klikovaše: „Bogu fala te zima prođe! Odjednom je nestade kao da u more utonu!“ Stariji ljudi ne vjerovahu svojim očima, ka’ono zlu navikli.
To je bilo starcima za veliko čudo. Prvo čudo bi, što se zima ne potaja između ta dva roka, kao što je navikla. Drugo čudo, što ona ne zastade, niti se obrnu u polasku.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Zapiši ugljenom po tavi! Zdrav streljač: kad na banak sjedne, u peć pogodi. I gô i bôs, i opet mu je zima. I ja sam tamo bio, i vino pio — i još mi je jezik mokar (završetak u pričanju za decu).
3 Pitali ljeti goru: — Zašto plačeš kad si tako okićena? — Zato što znam da posle ljeta dolazi zima. 2. O ŽIVOTINjAMA 1 Pitali vuka: — Kad je najviše zima? — Kad se sunce rađa.
— Zato što znam da posle ljeta dolazi zima. 2. O ŽIVOTINjAMA 1 Pitali vuka: — Kad je najviše zima? — Kad se sunce rađa. 2 Pitali su vuka: — Bojiš li se pasa? — ne bojim, ali mi nije milo da na mene laju.
(Odjek) 213 — Zvijuknu baba iz Dunava, pomete hodžu navrh mukora? (Oluja) 214 — Zuba nema, ruku nema, a opet ujeda? (Zima) 215 — Iza gora vila graje, / nosi vjenac oko glave?
(Četiri godišnja doba: proleće, leto, jesen i zima) 225 — Krava riče iza Dubrovnika, tele riče iza Šibenika? (Grmljavina i njen odjek) 226 — Kroz slamu ide a ne šuška?
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Iz osmog džepa bije velika zima! A da ispraznim ovu kantu, pa u kantu? Nemam krov, al barem imam poklopac! Ne mogu da vas ogreju ni toplane, ni
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
se na njoj vidi, vozduh, oblaci, vetrovi, molnije i grmljavina, voda i sve što se u njoj dviže, proleće, leto, jesen i zima, svako dihanije i svako stvorenje do najmanjeg mravka i mušice.
Neka govori ko što [h]oće, ja ću postiti te postiti. Prođe to leto i zima. Na proleće postrigu me i dadu mi moje poželjeno ime Dositej. Kako sam taj post proveo, mučno će ko verovati.
Tu mi se sva zima ne učini duža nego jedan dan. Antun, koji me vesma ljubljaše, predavaše mi s velikom radostiju osam časti slova, davaše
Ovde je najveća zima, kao kod nas u Banatu drugda u oktomvru. U leto, tu za šest meseci nema kiše, a vrućina bi bila vrlo velika da svaki
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kad nemaš, ništa kad nemaš! — Prestani noćas! — Ja... siromah k sirće. Niko mi ništa ne može. Ni Bog, ni zima, ni rakija, ni hajduci, ni ti... Ćutim. da se kladimo daje muško.
Simka se primače vatri, zima kula kroz vrata, u debelom, gustom, upredenom kurjuku nije joj hladno. — Šta ti je noćas?
Nekada, onda... uvek, za svaki Božić, sankama kući. Sve sanke na svetu isto škripe. Kao u Gogoljevim pričama. Zima je, beda, konji zaudaraju na balegu i kiseo znoj. Sluge su dobro timarile, ne, još kako su zaudarali i Aćimovi konji...
Neće da umre kao predsednik palanačkog suda! Pogleda: sve je isto, kuće, zima, i onog poznaje, i ženu poznaje, ne, to je beda, sirotinja...
Tako, tako, samo vuci. Ih, kakva ću ja sila biti kad vi porastete. Na carevinu mogu da udarim! — Zima mi je, Tole, mnogo mi je zima. Stresa me... — Naložiću, usijaće se odžak. U Prerovu ima dosta plotova.
Ih, kakva ću ja sila biti kad vi porastete. Na carevinu mogu da udarim! — Zima mi je, Tole, mnogo mi je zima. Stresa me... — Naložiću, usijaće se odžak. U Prerovu ima dosta plotova. Sve ću ih noćas počupati.
— Ne treba njemu molitva. Spava mu se. Daj mi ga. Tola spusti dete u korito, pomisli da im je zima, skide gunj sa sebe i pokri ih. Ni Bog nije svog sina, kad mu se rodio, uvio u svilu i kadifu. Rodio se u toru, kažu.
Mijat polako upreže konje. — Požuri! — viknu Vukašin i pope se u sanke. — Da uzmemo vrele cigle, biće ti zima. — Ne treba, teraj! — reče kad vide Simku u otvore— nim vratima stare kuće kako ga izgubljeno i uplašeno gleda.
i što leže zajedno, i što postoje, a bi mu još teže kad se ona odmače na rub kreveta, kad se među njih uvuče smlačena zima, neprijatna kao i jučeranja smrt, kao ohlađena krv, njegova, njena, Aćimova.
trgla, ustala iz korita, žestoko se istrljala lanenim ubrusom, koji je po telu ostavljao rumene, pramenaste tragove. Zima je stresla, hitro je obukla čistu košulju i, pre no što je počela da pripasuje suknje, uzela je u ruku desnu dojku pa
Vreme je za spavanje. Skini s kreveta jednu slamaricu. Uzmi i pokrivač i lezi pored furune. Ako ti je zima, loži. — Ja bih vas molio da nekako još večeras obavestite oca da sam došao. daću dukat apsandžiji.
Smirio se. Boli ga... glava. Glava žene boli. Probada ga s desne strane, ne može ništa da jede. Zima je. Šta je lakše nego da čovek nazebe u putu? Odbio je da ruča. Poručivao je samo topao lipov čaj.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Je li Tataga znala da je slede? Tajna je ostajala tajna! Možda bi večno tako ostalo da zima koja dođe nije bila izuzetno snežna i hladna.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Pošao je na put u Vlašku: pred njim su bili zima i dugo putovanje, možda po vejavicama, možda po ciči, ali nije mario. Preselenije sa ovoga sveta ionako se bližilo.
Vraćao se iz Vlaške i osećao kako mu se zima uvlači u kosti, a neka telesna slabost, slična onoj koju je primetio, kao predznak, onda u Pašinom dvoru, sve ga je
Sneg je počeo da pada a karpatski vetrovi da duvaju, zima se isprečila. Anastasijević je znao da ne sme da pristane na prepreke: ostavio je lađe u zimovniku a vreće sa novcem
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Ja znam, vaše srce sada vatrom gori, Moje hladna zima okiva i mori; Vaše oči sjaju k'o dva neba plava, A moje su mutne kao magle sinje; Mladost - ljubav - oganj - sve u grobu
Negda u take noći, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila k'o vrt jedan, Gdje je k'o potok tekla sreća krotka.
I guste travice splet Gordi mu uvija stas; - i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet. I zima dođe već, i svojom studenom rukom Pokida nakit sav, i goru obnaži svu; Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A
I zima dođe već, i svojom studenom rukom Pokida nakit sav, i goru obnaži svu; Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A on će biti tu. V. Ilić CV VESELO JE...
Hiljadu osam sto... (sad ne znam kojega leta, Al' Bunaparta je onda na Rusa pošao bio) Zima je velika bila. Reke se zamrzle rano, A sneg od osam stopa polja je i gore krio.
Već me pravo groblju ponesite, Kopajte mi raku preduboku, Da me mrtva ne ogrije sunce; Jer moj život studena je zima; Nek' mi bude od zemljice toplo.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Naše žizni proljeće je kratko, znojno ljeto za njime sljeduje, smutna jesen i ledena zima; dan za danom vjenčaje se tokom, svaki našom ponaosob mukom: nema dana koji mi želimo, nit' blaženstva za kojim
je širi rastojanja neg' podvižnim mnogo svjetovima; al' se vide zrakom oblačeni, kako morski veliki ostrovi kad ih zima snijegom obuče, te ih plovac iz daljine gleda.
Vid podobni oku predstavljaju pogled gordi sjevernih ljesovah kad ih zima u kipu obuče, i nad njima na prevedrom nebu kad se oblak napoli razdvoji te u dvije nepregledne mase s dva protivna
Mračnoga je polovinu carstva grozna zima vječno sledenila; tamo mrazi u stepen najveću žitkosti su vodne skamenili, mećave se hore kolačima, svakog časa
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
mene, pa mi se, posle toga, začuđena verovatno naglom promenom moga raspoloženja, obrati: — Je l’ te, je l’ Vama opet zima?
A ona mi na to sa puno prekora reče: — Zašto, kad dobro vidim da Vam je opet zima? Ono što je ona videla, bile su nove suze koje su mi grunule tako neodoljivo da nisam imao vremena ni da pomislim:
Kad sam otvorio oči i pogledao, vratanca naših kola bila su širom otvorena, a kroz otvor njihov jurila je zima i provirivala, sva bela od inja, brada našeg starca, koji se smešio.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
U njihov sam gustiš skrivao pluto s tunjom i udicom kad sam dolazio na časove. — Pokosila ih je lanjska zima, bila je jako oštra. Ovi ovdje unutra, u zaklonici trijema, pa i limuni, koji su još osjetljiviji, ostali su pošteđeni.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Podaj i njemu polovinu od dobiti, jer sad je zima na pragu.... treba dobro da se čuvaš, a bez njega ne moreš... — Zimus mi on ne treba.
— I ja to sad mislim. Ti bi trebalo da se ljutiš, ali odsad ćemo drukčije... Samo da prođe ova dugačka zima!... — U naš Klenovik, je li?...
Kad pomenu kapetan osudu, Đurici zaklecaše kolena, obuze ga zima svega, i kao da mu nešto dohvati samo srce, pa steže...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
snijeg i mraz, te joj se jarčići smrznu, a baba, bježaći kući i duhajući u ruke, zaviče: — Bogme, ljudi lažu da je zima prošla, nego može biti Blatovijest pripovijest.
Petković, Vladislav Dis - PESME
ONA, I NjOJ Tamo gde zima i leto, proleće i jesen vlada, Gde čovek živi u borbi sa ljudima i samim sobom, Gde bezazlena nevinost večito pati i
NAJVEĆI JAD Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu, Koju mirno slušam na pragu jeseni, Pri zalasku leta i snage u meni. Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu.
Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu. Ja znam jednu pesmu, i nju danas slušam U odmoru mome, kad se sutom spušta; I osećam da me moj polet napušta.
Ti voliš, boriš se, ali jesen stupa. Moja jesen stupa; ide moja zima I pada na srce mlado, uvek holo, I na zvezdu moju, na sve što sam vol'o. Moja jesen stupa; ide moja zima.
Moja jesen stupa; ide moja zima. Al' ja ću sa srcem ići sve do groba Uporno, kroz borbu i kroz vidik sivi: Tu ću ga spustiti, nek u smrti živi.
Simiću Katkada snaga krvlju mi prostruji I probuđena žeđ života, da me Izvede malo iz gluve osame, Gde živi zima i mrtvi slavuji.
U kući naroda žižak nade trne Pred ikonom Boga, opasana mačem. Ta slutnja što danas u srcima vlada, Taj strah što k'o zima sve poglede ledi, Šta u sebi nosi: život davnih nada, Osećaj propasti, ili put pobedi?
K'o pustarom pesak Misli, zraci pali u sjaj, ledni blesak, I vidi se život, zima k'o dve rane. Mladost i sve cveće stvori se pred okom.
Uvek jedno isto ponavlja se, eto, Monotono, tromo, bez ikakva cilja; I otkuda, zašto, čemu zima, leto, Dani, zvezde, zemlja, čovek, kamen, bilja. Uvek jedno isto, uvek isto, jedno!...
Preko groblja malih i groblja tirana On je dovršio svoje sveto delo. 1912. PROLEĆNA PESMA Prošla je zima naše nevolje I led se topi s golih planina, Potoci besni, puni zlovolje, K'o gladni hrti jure s daljina; Prošla je zima
zima naše nevolje I led se topi s golih planina, Potoci besni, puni zlovolje, K'o gladni hrti jure s daljina; Prošla je zima naše nevolje.
Dok cvetaju breskve, vesele i sretne, Svuda žalost ide 'ladna kao zima. Koje li je doba ove noći crne? Izgleda dubina mraka da se gubi.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kako se bližila zima, posla je bilo sve manje, a moja ušteđevina brzo se topila. Moja sobica u Norfolk Strit ulici bila je tužna i hladna,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Ona uvidje da treba nešto da reče: —Brzo će zima, rano su počeli studeni vjetrojavi se najposlije, ne gledajući u nj. —Zima će, da! — jedva dočeka Marko.
—Zima će, da! — jedva dočeka Marko. I, zališljen, nadoda: — Ovo je prva što će me sama naći... — Biće jur godina da ti je maj
— Da, zima će brzo doći, pa ćemo za ružnih dana sami biti na školju, — prekide muk Marko. A Antica ne odgovara i neće da u nj gleda
A Antica ne odgovara i neće da u nj gleda. — Bilo bi dobro da nas zima zajedno nađe, izbaci on i ne miče se. Vidi se da je odlučio da dočeka njen odgovor.
A kad stegnu zima, na prelima puče otvoreno, — vele: Pavle Orlić služi se ženom svoga plemenjaka Ilije kao i svojom. Bezobzirniji i
Tu odvratnu sliku, kojoj su fratri prisustvovali, dugo je imao pred očima. Dolazila je zima; prošaste se seća sa užasom. Samo Majka božija sačuvala ga je i dala mu ustrpljenje da je preturi.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Pri tom su ga pratile pokorne tevabije, te je ogrnut u zlatom izvezen kratak binjiš, bilo leto, bilo zima — vaistinu ličio na kojega znamenitijega rimskoga senatora... Za Srbe je imao samo prezrenje.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
MESECA 103 NA GROBU FILIPA VIŠNjIĆA 106 U SPOMEN JEDNOM KALDRMDžIJI 109 OMLADINI 112 PREDZIMSKA PESMA 127 ZIMSKA 130 ZIMA 133 JELKA 135 PESNIK PRED BOŽIĆ 138 PREDBOŽIĆNA 141 PRETPROLEĆNA PESMA 143 BORA U CRNOJ GORI 145 UDOVICA, SIROTICA,
PREDZIMSKA PESMA Vetar huji kroz visine, A i dole u niziku, Razbio mi pesmu što je Htela pevat’ politiku. Zima hita nemilice, Plaši ljude, goni tice, Po drveću palo inje — Sećajte se sirotinje!
fazana, Na šampanjcu biće pena, Viće sjajnih soarea I beseda i „krenchena“, Biće svega kom se ima, Šarena je duga zima: Sećajte se bledih lica Hladnih, suznih kolebica! »Starmali« 1883.
Za svaki topli sunčev zrak Poljupca slatka, medena, U grudi tvoje zima sad Zabada koplja ledena. Za svaki šapat ljubavni Što istok šapnu nevesti, Zima sad čini prekore Mekoj ti ženskoj
Za svaki šapat ljubavni Što istok šapnu nevesti, Zima sad čini prekore Mekoj ti ženskoj savesti. Za svaki cvetak, koji si Zadela letos na grudi, Sever te šine pahuljom,
Vrati se dragan razdragan, Zaboravi se sve, I luda s ludom luduje Ponovo, kâ i pre. ZIMA Slava tebi, ubavo proleće! Tebi venci, jer je tvoje cveće!
— Ko pokriva polje preorano, Da ne zebe seme posejano? Oštra zima, al’ joj blaga nega, Zima stere pokrivač od snega. Zima zbira oko ognja živa, Gde nas guslar pesmama dariva.
— Ko pokriva polje preorano, Da ne zebe seme posejano? Oštra zima, al’ joj blaga nega, Zima stere pokrivač od snega. Zima zbira oko ognja živa, Gde nas guslar pesmama dariva.
Oštra zima, al’ joj blaga nega, Zima stere pokrivač od snega. Zima zbira oko ognja živa, Gde nas guslar pesmama dariva. A u školu čilo idu đaci, Da s’ pokažu na zimi junaci.
A u školu čilo idu đaci, Da s’ pokažu na zimi junaci. Zimi uči šta anđeli kažu: Da bogati sirotne pomažu. Zima nosi Božić, danak lepi, Koji svakog novom nadom krepi. — Draga zimo, Bog nam te je dao! Ko te ne bi silno poštovao!
»Starmali« 1881. PREDBOŽIĆNA Padni, sneže; padni, sneže; Bez tebe je prazna zima; Padni, sneže, barem sada O božićnim praznicima.
Danju radi, noću radi Da odbije muku gladi Što kâ crna avet sleće Na šestoro siročadi. A kad zima stegnu jača, Vetar, ciča, nepogoda, Ona mišlja: šuma j’ svača Kâ i vazduh, kâ i voda.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
Tamo se mi stihotvorci na vozdušni krili penjemo i duh pačezemno uslaždavamo. EVICA: Nije vam zima tamo? RUŽIČIĆ: Ognj stihotvorstva svoje ljubimce obilno greet. EVICA: A kad ogladnite?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
“ Tako bilo cela leta, Suzne kapi sunce suši; Leto prođe, jesen dođe, I zima se zapenuši. I severci na suhoru Ružinome suze glede; Kamen puca, oni vele: „Ovako se suze lede!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sav klonuo spustio sam se na krevet. Vojnik me pokri. Obuzela me je neka zima, i sa užasom sam pomislio šta ću sad da radim ako me spopadne malaričan napad. Posilni mi dodade kutiju sa hininom.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
86 PJESNA NA INSUREKCIJU SERBIJANOV 87 GLIGORIJE TRLAJIĆ 91 RUSKA ZIMA 92 PAVLE SOLARIĆ 100 ZAVIČAJNE RADOSTI 101 JA SAM HTEO JUGOVIĆE...
Zaharija Orfelin MELODIJA K PROLEĆU Dično vreme nam prihodit, zima progonjava se, čto proleće već dohodit, ljeto približava se. Nebo čisto nam javlja se. i svjetljeje izdaje se.
1804. Dositej Obradović GLIGORIJE TRLAJIĆ RUSKA ZIMA Listopada sedmog, navečer, pri sveći, V mojej maloj sobicje za knjigom sedeći, Neki mi se razgovor na pendžeru čuje, I
Pes ne dira mačku, maca mišu gladi, Iz serca im zvjerstvo ljuta zima vadi. Tako jedni i drugi i treći den prođe, Kogda sv'jet na zemlju i tišina dođe.
Ovako se, nebog, tješim kad se Sreća m'jenja, K'o, kad zima na njih stupi, bezlisna korenja: Kad odlazim s mjesta koga, i strah mi se ježi, jeda l' bolje drugdi naći kamo noga
Zastava, br. 100. od 1 (13) jula 1883, str. 2v). RUSKA ZIMA (str. 82) Ova pesnička poslanica zapravo je sastavni deo piščeva privatnog pisma pisanog iz Moskve, 7.
marta 1805 (v. Letopis MS, 1827, č. 10. str. 122—4), čijoj je ženi, svojoj kumi, Trlajić poslao pesmu Ruska zima. — Biće da je Trlajić u pismima prijateljima u zavičaj poslao više pesama sličnih ovim dvema, što se vidi i po nekim
” — Ima više dokaza da se Trlajić hteo iz Rusije vratiti u zavičaj (v. i komentar uz njegovu pesmu Ruska zima): L. Bojić navodi u svojoj knjizi (str. 75—6) jedno Trlajićevo pismo od 1.
Sve što rečeno o jeziku i pravopisu Trlajićeve pesme Ruska zima odnosi se u istoj meri i na ovu Trlajićevu pesmu. JA SAM HTEO JUGOVIĆE... (str. 90).
Jakšić, Đura - JELISAVETA
RADOŠ (podstičući vatru): Dokle je bilo krvi u srcu Nije mi trebô oganj i plam, A sad? Večita zima, večiti led; Kâ onaj lisâk tužne jeseni Kad hladan sever dune planinom, Tako mi srce drkće, umire U svojoj zimi —
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Suva zima stegla. Odasvud bije, prži i kao ujeda, grize oštra i nemila studen. Ruštri se okorjeli snijeg, i žalobitno cvileći
— odahnu krupno Dule, pa razdrlji znojavu košulju na širokim, runjavim prsima. — A samo da ti je znati kakva ljuta zima more biti 'vođe, na planini. — Zima, veliš? — Da, zima, zima!
— A samo da ti je znati kakva ljuta zima more biti 'vođe, na planini. — Zima, veliš? — Da, zima, zima! Koliko li je samo svijeta pomela mećava na 'voj planini!
— A samo da ti je znati kakva ljuta zima more biti 'vođe, na planini. — Zima, veliš? — Da, zima, zima! Koliko li je samo svijeta pomela mećava na 'voj planini! Vidio si, valjada, one grobove iznad mog šjenokosa...
— A samo da ti je znati kakva ljuta zima more biti 'vođe, na planini. — Zima, veliš? — Da, zima, zima! Koliko li je samo svijeta pomela mećava na 'voj planini! Vidio si, valjada, one grobove iznad mog šjenokosa...
Jajce je vječito, bilo proleće, bilo ljeto, bila jesen ili zima, tužno, turobno i mračno. Nigdje vedra i nasmijana lica, nigdje živa i vatrena hoda i koraka.
Bojić, Milutin - PESME
Umrlog Boga mi bi vaskrs hteli. Ponoć je. Zadnja zvezda dogoreva. XI Sever je pleo granama opelo, Pobožno zima spuštala se s gora, Iz svoga sivo-plavetnoga dvora; I jablanju se grčila imela.
Ježi se reka i inje je belo Kao niz sitnih papratovih spora Prevlači slojem zaleđenih bora. Zima je carski veo poljem plela.
Ti splet svojih želja nevinih i slabih, Uzdahe svih noći, svih leta i zima, Pesme svih sotona i svih serafima Htela si u jedan kip svih snova sliti.
XX Zviždala je zima, kad smo ovde bili Kraj ovoga žbuna, što sad zelen lista, Po kome proletnjeg sunca sjaj se blista.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Krotinom ćuv to mrzli razjede kam. I jer lek si, jer toplo bude svima, čudno me u proleti ovoj zima. Lek si, bolujem te sam. VIII Lek si, dublje tim leka mi ne.
A u nama pevaju milja; radosni, ruku pod ruku, gazimo po zlatu. 2 Veštica zima na našem nastani se bregu, skameni goru i vodu, i tici krila.
5 Mi tiho, ruku pod ruku, rumen dok leta izbija na plod i zrele livade zriču. 6 Jeseni svih zlata, beline zima, plavetnila proleti, rumeni leta, čudnu pričamo priču.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
nagurano i oterano svako u svoju rupu, između brazda, uza zidove, ispod kamena, greda, sve se to sleglo i čeka da dođe zima i pokrije, zaledi i uništi sasvim. Pod nogama osećalo se kako je već i zemlja tvrda, suha, krta.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
»Lješnjaci urodiše, bit će duga zima« — po bilogorskoj poslovici (ZNŽOJS, 45, 1971, 498, Bjelovar). Na Pešteri i Bihoru veruju da lešnici neće roditi ako
Rašireno je i gatanje o vremenu po t.: »Ako u jesen na topolama ostane samo zelena krošnja, ,vršina̓, zima će biti blaga.
Ako lišće s topola opada odozgo naniže, zima će biti u početku jaka i oko Mladenaca« (SEZ, 70, 1958, 553, Leskovačka Morava; upor. GEI, 9—10, 121, Sretečka župa).
Ćipiko, Ivo - Pauci
sanijela, duhan predao na vagu, i s tim novcima podmiruju seljaci trgovce u varoši i plaćaju porez, zadovoljni što ova zima obećaje da će biti sitija od ostalih. Na tri dana pred Badnji dan Ilija oprema se u primorje, po božićnje vino.
Ali prevari se u računu, kao i ostalih godina. Mišljaše: za sijeno biće blaga zima, a ono okrene oštra i snežna, pa u najbolju ponestade sijena, a za žito nije računao na kokoši i krmad, kojima bi se
” Svršetkom raspusta, zdrav i miran povrati se u Z... Ona ga dočeka srdačno. Prođoše jesen i zima; gusti zimski veo ne zastiraše mu pogleda; u njenim plavim, nepreglednim očicama gledaše odraz svojega žića.
Pri zapadu sunca cijela okolina plavi se u raznolikim šarama i miješa se bakarastom bojom vijovine. Hladna, gladna zima primiče se i natjerava sve živo u brigu za hranom.
Jure pođe k ognjištu i sjede do Jelke. — Prišešariću ti malo žeravice, — reče stara i potraži popečak. — Ni zima, — odgovori Jure. Nastade dugo ćukanje, dok se staroj dodijalo, te i ona pođe k svomu čovjeku na počinak.
Javlja se i lagano nastupa zima, pa spušta svoj zastor nad selo, polje i more. Brat i sestra pozdravljaju po kućama vrsnike i susjede, a Jure se već
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Poklanjao nam je hranu u nerodnim godinama i drva za vreme dugih zima. Dao nam je imanje u Karču, zaseok Paliće, sazidao kapelu, o njegovom smo trošku popravili konak.
Ne znam za što bih se zakačila. Prazno, prazno mrcvarenje. Dani dugi kao godine. Kirča Zima je bila duga i teška. O Božiću je padao sneg tri dana i tri noći bez prestanka.
Posle decembarskih mećava i naglog topljenja snega, prevelikih uzbuđenja i oštrih promena, zavladala je obična zima ni blaga ni oštra. Ponovo su dani postali dugi i tromi, ništa se naročito nije dešavalo.
Ilić, Vojislav J. - PESME
I guste travice splet Gordi mu uvija stas - i gorski nestašan lahor Leluja šaren cvet. I zima dođe već, i svojom studenom rukom Pokida nakit sav i goru obnaži svu, Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A
I zima dođe već, i svojom studenom rukom Pokida nakit sav i goru obnaži svu, Al' mnoga zima još sa hladnim vetrom će doći, A on će biti tu. 1883.
SlušajuĆ kako dotiču se grane, I tiho šire tajni šapat svoj... 1885. LjELjO Studena zima s mrazevima ode; Životom dahnu podmlađeni svet S planina daljih nabujaše reke, I niče prvi cvet.
1885. LADA Studena zima je prošla. I večno ljupka i mlada, Na snežni Koledov presto majka se podiže Lada. Za njome proletnji lahor iz mračnih
stene, Mahovinom sedom što se krije sva, Valovi stoleća o koju se pene, Ostavljen i tužan dozivljem vas ja: Vas progoni zima u predele juga, Iz predačkog kraja mene goni tuga.
Al' plavi pomenak jošte miriše u tavnom lugu, I on nas na ljubav seća, na čednost, i slatku tugu. 1889. ZIMSKA IDILA Zima je pokrila snegom doline i pola ravna, I tavne, visoke gore.
Osam je puta cvetô cvet, Toliko svenu puta, I njih nam zbrisa smrti lêt, Obori zima ljuta! I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme Njih gusta trava krije sad, I nemo, gordo vreme... 1883.
Badava se moliš... sa pesmama svojim... Raščupan i strašan ja pred tobom stojim. 2. Već je prošla zima i proleće vlada, Na prestolu sedi plavooka Lada Priroda se bujna iz mrtvila budi I zelenim plaštom zaogrće grudi.
No šum se hori iz dubina njeni', Ona se giba, talasa i peni. 11. Od ove noći proteklo je dosta. Otišla zima. I severac kleti Ne duše više. Što smetova osta, To tiho kopne između vrleti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
savanu, a uskoro, kada se Dunav razlije, potsetiće me na Blatno jezero, na kojem sam nekad proveo lepe dane. Zima će pokriti taj deo vidika belim pokrivačem, a proleće persiskim ćilimom, obojenim sočnim zelenilom mlade trave,
ispod nule, krenuo je Vegener krajem septembra sa Leve-om, 12 Eskima i 2000 kilograma prtljaga za tu srednju stanicu. Zima je bila već u veliko nastupila, vreme bivalo sve gore i gore, napredovanje sve teže i teže.
dana, u interplanetarni prostor, pa već u prvim časovima noći zavlada, i u po leta, velika hladnoća, a pred zoru ciča zima.
moglo očitati koje godišnje temperature odgovaraju pojedinim pojasevima Venerine površine, koliko je onde leto žarko, a zima hladna. Da, takva jedna mapa uzburkala bi ceo naučni i nenaučni svet.
Na toj, od Sunca zaklonjenoj, polutini vladala bi, prirodno, bez prestanka, ciča zima koja bi svaki delić vode ili njezine pare pretvorila u sneg ili led i istaložila ga na površini planete.
Tu vlada strašna zima, i tu se morala kondenzovati sva vodena para, ako je ove uopšte ikada na Merkuru bilo. Zbog svega toga nema na Merkuru
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
Zorana Opačić PESME MELODIJA K PROLEĆU ZAHARIJE ORFELIN Dično vreme nam prihodit, zima progonjava se, što proleće već dohodit, ljeto približava se. Nebo čisto nam javlja se. I svetljeje izdaje se.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Još jedan sutradan, izvedrilo se, ali jako zastudelo. Svi odžaci teraju debeo dim; lože se peći i kuva se bolji ručak. Zima.
Kad je vreme setve i žetve, dele ih i krompiri, kad dođe zima, ispreči se nanos snega koji niko ne čisti i niko ne gazi.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Evo ovde, vidiš? — i tu bi upro kažiprst u teme. — Tu je Severni ledeni pol. Tu je večita zima, nikad ništa ne cveta, sve je izumrlo, a i ako ima čega, to je zakržljalo. To su, uostalom, neispitani prostori.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Sve je divlje, sve je surovo i iskonsko. A zima hladna kao avet... Duva vetar kroz Rugovsku klisuru, kovitla između trošnih kuća, vratnice lupaju, onda izbija sa
— Crnogorac prebaci nogu preko noge i zavali se na ono kamenje. — Ako je žedan, neka zaiti vodu sam; ako mu je zima, nek tura vatru sam. Na ovu priču smeju se i ordonansi. — A zašto ideš sa granice kući baš sada?
Na obali uhvatih dete za ruku. — A zašto oni spavaju? — pita dete. — Umorni su — odgovorih rasejano. — A je l’ im zima? I oni su bili nekad deca kao mali Mića, nasmejani, veseli... Postali su dečaci i zamišljali da je život večan.
Dugi marševi, spavanje na konju, u blatu, na kiši i snegu, često nespavanje po nekoliko dana. Glad, žeđ, zima, opasnosti borbe, grmljavina topova.
Petrović, Rastko - PESME
U stanju da sanja pučinu crvenu SUNCE, odsustvo četiri meseca: Evo, približuje se zima! O afazija, o podnošenja, o mučna balkanska klima, Što vlada detinjstvom i snegom, i đonovima krvavo; Siroti šegrt koji
i jedan mišić za Martu (Marta je devojče i dunja u ormanu); U Indiji, u Kambodži, na Polovima, u Sudanu, Svuda zima dođe u svoje vreme, Svuda velike prosjake i sanjalice zateče bez spreme.
NALIČJE: Opkoljen sa svih strana svojim samoubistvom; Doći će proleće, puno blata kao i zima; Proleće nosi pune džepove pištolja; Razbijanjem čaša raskrčiti mesta ekstazi (zakon neprobojnosti); Manje crvenila na
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Kao da su znali da će zima biti žestoka skupljali su svako zrno, svaku vlat. A zima je bila duga i snežna. Strašljivo izvirujući u čudesnu belinu
Kao da su znali da će zima biti žestoka skupljali su svako zrno, svaku vlat. A zima je bila duga i snežna. Strašljivo izvirujući u čudesnu belinu spoljnog sveta, razmišljale su mravice-majke o sudbini
Zvonilo je i zvonilo, dok ljudi nisu počeli i na samu pomisao o zvonjavi da se ježe i zatvaraju u kuće. Zima i glad bližili su se jednakom brzinom, a neispavani i zagluhnuti ljudi svađali su se bezrazložno i za sitnice.
Šantić, Aleksa - PESME
Negda u take noći, kada otka Pomrlom granju zima pokrov ledan, Ova je soba bila kô vrt jedan, Gdje je potok tekla sreća krotka: Kao i sada, pred ikonom sjaji
1911. PAHULjE Pjevala je zima svoju pjesmu staru; Praminjô je snijeg i veselo pleo Od srebrnih niti svoj široki veo, I rasprostirô ga svuda po
I ti nekud prođe, u mahalu, sama; Pokrila te zima čistim pahuljama, Pa po tebi trepte kô sjajni leptiri... Samo tvoje lice skriti nije htjela, I ja vidjeh kako,
Ja znam: vaše srce sada vatrom gori, Moje hladna zima okiva i mori; Vaše oči sjaju kô dva neba plava, A moje su mutne kao magle sinje...
zemlji gospod sreće dao nije, Pritiskô je jadom i čemerom dugim; Dok se sunce rađa narodima drugim, Nas studena zima razdire i bije. O, zar nije dosta nevolje i tuge, I surova puta što reže i bode?! Vaj, uzaman more naše krvi ode...
48 Žarko se leto smeje Sa jagodica tvoji'; U tvome srcu malom Studena zima stoji. No, moja draga, skoro To će se drukčije zbiti! Na lice zima će doći, A leto U srcu biti.
No, moja draga, skoro To će se drukčije zbiti! Na lice zima će doći, A leto U srcu biti. 49 Kad se rastaju dvoje, Oni se rukuju tad, I stanu plakat i dugo uz gorki uzdišu
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad dođe zima, oni se rastanu i otidu svaki svome kakom prijatelju na zimovnik, ali najprije ugovore kad će se na proljeće i gdje
“ „Ne pitaj me, brate, Mustaj-beže! Zabolje me i srce i glava, svu je mene zima obuzela: bogme, brate, mrijeti valjade; već ti sjedi na meke dušeke — da ti padnem u krioce glavom, da ja pustim moju
Malo vreme zatim postajalo, zima prođe, a proljeće dođe, knjigu piše Starovlaše Pavle svome pobri Savi od Posavlja: „Pobratime, Sava od Posavlja, zelene l’
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Došla je zima, razigrana, blistava, hučna, s vjetrovima, snježnim kovitlacem i fijukanjem oko svačijih prozora. Obnoć, sve bliže selu,
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
I tako ovde više je beda nego slatkih se uzgleda, ima mnogo: tuga, bolest, nelagoda, sakatluk, griža, briga, zima, vrućina, peča, umor, sirotinja, glad, žeđa, golotinja, bosotinja, kavge, bojevi, ukor, sramež, muka.
Životinja se razigrava novu travu pasući; svašto se nabolje prelaže i ponavlja se hubavo. GODIŠNjA DOBA Zima je ljuta — ko li suproć mraza može ga obstajati?
Sramno se povrnu natrag, k svome drugu u veliki tabor što je oko Carigrada. U tome bijaše prispela već i zima. Ti što se povratiše s Bugara, sedoše u svoje galije i kćahu da prođu s druge strane Carigrada na vlaherijsku stranu,
U mali pristanci neki, rđavi ilimani, tamo pristaše na zimište. A kad nasta ciča zima i uzeše duhati jaki vetrovi, ta i sve im se pogruhaše one galije i isporazbijaše se.
Ama to je sve za malo dobi i prohodno je: uzima ga zima i suši se, pak posle isto jedno đubre i šušljag od toga biva.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Što mi je za pare! Ovoj si ja delim sas drustvo, ali ono što je salte moje!... — Evo ti ovoj! — reče Mane. — Zima ide, — sas zimske ruže da se zakitiš! — reče i dade joj onu kitu hrizantema.